[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=749019#p749019:uq073vi0 je napisao(la):
GOJE » 18 Jun 2020 08:38 am[/url]":uq073vi0]Valjda je svima jasno da leka ni vakcine neće biti u masovnoj primeni još godinu dana. Takođe, valjda je svima jasno da su represivne mere neodržive i besmislene. Neke restriktivne mere imaju smisla (maska za duži boravak u zatvorenom, i socijalna distanca), ali to je to. Svetu je potrebno kretanje i sloboda. Ne znam zašto je sada toliko dramatično što se u Srbiji za nedelju dana razboli tridesetak ljudi (od kojih možda 5,6 teže), ili što se u Pekingu razbolelo desetak ljudi za 4 dana. Na delu je lagano prokuživanje, a ne nekakva drama.
Kako inače zamišljate da živimo do sledećeg leta? Ozbiljno pitam.
Ovo je ozbljno pitanje na koje ima smisla detaljno odgovoriti.
Čega se ljudi plaše? Plaše se početka sledećeg ciklusa umnožavanja virusa, tj početka faze eksponencijalnog rasta jer je jedino taj tip porasta broja zaraženih "prirodno" stanje širenja virusa, tj ono koje se obavezno dešava samo od sebe kad u narodu nema imuniteta i bez neke spoljne represivne intervencije. Dovoljno je da u proseku 1 osoba zarazi makar i 1,01 drugu osobu, da faktor umnožavanja R poraste preko 1, pa počinje nezadrživi eksponecijani rast koji NEĆE sam da stane.
Dalje, plaše se neznanja. Preključe je bilo 56 zaraženih, a juče 96, što je porast od 71%. Da li je to slučajnost ili početak trenda koji će se nastaviti dalje? Niko ne zna. Ako su se većim mešanjem ljudi stvorili uslovi da faktor R postane veći do 1 zašto bi dalje umnožavanje prestalo? Trenutni odgovor je (verovatno) da broj zaraženih do sada nije rastao zato što naše službe za otkrivanje kontakata zaraženih
za sada usprešno nalaze i izoluju najveći deo novozaraženih. One su to do sada mogle jer broj takvih nije bio veliki, ali JEDVA, jer iako broj zaraženih ne raste, on i ne opada, kao što bi trebalo da se dešava kad bi hvatali više zaraženih nego što se novih stvara. Dakle stalno šetamo po ivici žileta na kojoj je faktor umnožavanja TAČNO jedan, pa lako možemo da skliznemo na obe strane te jedinice. Ovaj virus je nov i neznanje o tome kako se ponaša je veliki problem jer nije moguće kvaliteno proceniti rizik, pa nastaju sukobi oko strategije. Tj da li društvo da na takvom nivou neznanja rizikuje više ili manje, i kakve su posledice oba pristupa.
"Lagano prokužavanje" je verovatno neostvariva fantazija. Ako je neko po temperamentu i stoičkoj, samodovoljnoj nacionalnoj kulturi bio pogodan za takav pristup onda su to Britanci, pa je rezultat bio nacionalna tragedija koja se i dalje ne završava. Nevolja je što "lagano prokužavanje" podrazumeva da se svaki dan pojavljuje ISTI broj novozaraženih koji nije veći od onoga što zdravstveni sistem TRAJNO može da podnese bez ugrožavanja drugih funkcja koje ima. Priroda širenja virusa je nažalost takva da to nije moguće. Jer pošto svako zaražen zaražava neki broj drugih, onda broj zaraženih diktira računska operacija množenja, a ne sabiranja, pa nije moguće da se spontano svaki sledeći dan dodaje ISTI broj novozaraženih. Umesto toga, biće ih R
PUTA više. A to je eksponencijalni, a ne linearni rast. Drugim rečima, virus nije moguće kontrolisano dozirati tako da "lagano prokužavanje" bude moguće, tj da nam se svaki dan NE pojavljuje više od nekog maksimalnog broja zaraženih. Eventualno, ako nam pomogne leto, tj ako zbog Sunca i vrelih dana R faktor umnožavanje jednostavno ne može da poraste iznad 1 čak i ako mi budemo bez ikakvih mera. Ali je ta mogućnost veoma problematična uzevši u obzir iskustva drugih zemalja gde je takođe toplo i ima puno Sunca. To je prosto još jedna stvar koju ne znamo i na šta ne možemo računati. Nešto što može, ali i ne mora da se desi.
Zašto je opasno puštanje virusa i nonšalantan odnos prema njemu? Zato što ćemo, ako se desi novi talas umnožavanja, pre ili kasnije biti prisiljeni da ponovo uvedemo žestoke represivne mere. Ako i ostavimo po strani cenu u životima, pa gledamo samo ekonomiju, drugo zatvaranje bi nanelo mnogo veću ekonomsku štetu nego prvo. Sasvim je druga priča kad smo mi bili zatvoreni u isto vreme kad i cela Evropa, u odnosu na situaciju u kojoj bi naši ekonomski partneri normalno poslovali, a samo mi budemo zatvoreni i zaraženi. Niti ćemo smeti negde da idemo, niti će našu robu kupovati, pod prepostavkom da uopšte postoji naša proizvodnja i da robe imamo za izvoz. Zbog toga je naglo popuštanje represivnih mera i otvaranje granica pre bitnog smanjenja broja zaraženih bio tako suludo pogrešan potez. Ovako imamo ogroman fond virusa i dalje prisutan u populaciji koji samo čeka da iskoristi svaku zgodnu priliku za brže širenje, jednostavno zato što ga i dalje svuda ima, pa je spremen i prisutan da odmah iskoristi svaku žurku i svaku firmu gde ima puno osoba zajedno. Sledeći problem je što nam je leto bez virusa apsolutno neophodno da se veoma dobro pripremimo za najgoru zimu koju smo ikada do sada doživeli.
Kako da živimo do sledećeg leta?
Ono što lično možemo uraditi. Izbegavati gužve u zatvorenom prostoru koje nisu neophodne. Tamo gde moramo da budemo, nositi maske. Oprati ruke što pre posle napuštanja takvog prostora ili dodirivanja bilo čega što je dodirivalo mnogo ljudi, odnosno uvek posle ulaska u kuću. Dakle masku nositi uvek u prodavnici, pošti i gradskom saobraćaju. U kafani sedeti samo u baštama. U zatvorenom prostoru u kome se nalaze ljudi izvan kruga vama najbližih obratiti pažnju da da postoji dobra cirkulacija vazduha u kojoj spolja ulazi čist vazduh, a izlazi zagađen. Samo kruženje istog vazduha nije od pomoći, naprotiv.
Šta bi društvo trebalo da uradi? Ovo je ogromna tema za sebe. Treba da ukine slobodan ulaz preko granice, tako da politika ulaska zavisi od epidemiološke situacije u toj zemlju u tom trenutku. Sve ozbiljne zemlje imaju takvu politiku. Vučićeva fiks ideja o evropskim rekorderima u maksimalnom ekonomskom rastu posle epidemije, što je izvor politike otvorene granice, nam se lako može obiti o glavu. Zatim, treba i dalje da ograničava velike skupove i maksimalne koncentracije ljudi u zatvorenim prostorima. Firme gde je to neophodno treba da imaju redovne slučajne testove na kovid, zbog ranog upozorenja na početak širenja. Treba nam dalje bitno širenje kapaciteta za testiranje. Treba da počnemo da gomilamo medicinske zalihe za zimu. Trebaju nam fabrike i proizvodnja PRAVIH maski, materjala za njih (nonwoven mask material) i proizvodnja sve zaštitne opreme za medicinare. Eventaulno lekova koji obećavaju, itd, itd ...
Slažem se da široke reperesivene mere kao ranije nisu ni potrebne ni poželjne (za sada, tj ako ne postane bitno gore). Međutim sve dok je virus prisutan na ovom, ne tako malom nivou, to i dalje podrazumeva sveobuhvatnu kontrolu, uz masovno kažnjavanje, onih minimalnih mera koje i dalje jesu potrebne, kao što je nošenje maski u nekim situacijama ili kontrola maksimalnog broja ljudu na masovno posećenim mestima.
N95 masks are made of layers of extremely thin polypropylene fibers, which can be seen in this scanning electron microscope image.