Nažalost situacija je malo komplikovanija.
Lični imunitet ne vodi kolektivnom imunitetu.
Imuni ne oboljevaju ali mogu prenositi virus drugima, tako da vakcina ne štiti druge od zaražavanja, već samo štiti onoga ko je vakcinisan od oboljevanja ili težih oblika bolesti. Tako bar stidljivo lekari i naučnici informišu i objašnjavaju u medijima u poslednje vreme.
Ipak, mogućnost prenosa odnosno širenja virusa sa vakcinisanih na nezaštićene je sigurno mnogo manja, nego sa nevakcinisanih. Ovo je laički zaključak, nadam se i tačan.
Kako virus neće nestati iz cirkulacije svi će doći u dodir sa njim. Pre ili kasnije, u zavisnosti od mera fizičkog distanciranja ili srećnih ili nesrećnih okolnosti.
Od tih srećnih ili nesrećnih okolnosti, količine inicijalno primljenog virusa, soja virusa i imuniteta, zavisiće i ishod, za neke prihvatljiv, za neke veoma traumatičan i sa brojnim posledicama, a za neke i tragičan.
Sigurna i delotvorna vakcina je brži i bolji izlaz iz ove situacije, od prirodnog prokužavanja. Ako takvu vakcinu imamo.
Da li su bolje šanse i manji rizik od neželjenih i tragičnih posledica ako se vakcina primi ili ako se oboli bez vakcine? Ili je strah od vakcine i eventualnih neželjenih dejstava veći od straha od toka bolesti i posledica oboljevanja?
Igra na sreću je uvek veoma neizvesna i na svakom je odluka da li da kupi loz ili uplati loto. Možda izgubi, možda dobije.
Samo kod ovog virusa je izgleda obrnuta logika. Ako ne uplatiš loto ništa nećeš izgubiti a možda ćeš dobriti mnogo. Ako primiš vakcinu možda nećeš izgubiti ništa, a ako je ne primiš možda ćeš izgubiti sve.
Nezgodna dilema i tema za razmišljanje.
