Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.997
- Pohvaljen
- 24.156
Tok vakcinisanja.
Braon linija "Procenat vakc. 2. put" daje broj vakcinisanih drugi put. Na desnoj osi se očitava broj vakcinisanih, a na levoj procenat koji taj broj čini u odnosu na 7.000.000 stanovnika Srbije. Vidi se da kriva druge vakicinacije po obliku strogo sledi krivu prve posle otprilike tri nedelje. Upravo smo danas došli do tačke preloma, kad se tempo prve vancinacije naglo smanjio, pa će to isto verovatno sledećih dana biti još vidljivije i na krivoj druge vakcinacije.
Narandžasta linija označava tok prve vakcinacije. Vidimo da je u početku bilo dosta vakcine a nimalo vakcinisanih, pa se tu vide početni kapaciteti za vakcinisanje, odnosno koliko ih brzo možemo davati kad ih ima dovoljno. Međutim 28. Januara nastupa oštar prelom i tempo se bitno smanje. Za vikend je bila ona dezinfekcija prostorija.
Sve do 9. Februara, tempo davanja vakcija je bitno smanjen, a posle toga počinje davanje druge doze. Od tada su kapaciteti za davanje vakcina razdeljeni na mesta za davanje prve, i mesta za davanje druge doze, pa se ukupan broj dnevno datih vakcnina (zbir broja prvih i drugih doza) vraća na tempo koji je bio u početku.
Ovo bi se moglo objasniti činjenicom da su su vakcine za drugu dozu bile odmah rezervisane i sklonjenjene za svakog ko je dobio prvu dozu. Zbog toga se naš ukupan kapacitet za davanje inekcija vidi iz početnog, većeg nagiba, obe ove krive, dok se tempo kojim će kasnije pojedine osobe postajati imune (jer svakome trebaju dve doze) vidi iz manjeg nagiba krive prve vakcinacije posle 28. Januara, pa sve do sada.
Ovaj nagib je važan jer određuje kojom brzinom napredujemo ka imunosti. Iako je moguće pretpostaviti da je manji nagib, tj manja brzina rasta crvene krive određena granicom naših kapaciteta za davanje vakcina, ipak je verovatnije da ih nemamo dovoljno, i da TO određuje maksimalni tempo davanja vakcine koji ima smisla pokušavati dostići. Kao što vidite, plava crtkana linija "Brzina rasta % vakcinisanih" se prilično dobro poklapa sa crvenom linijom, dakle sa tempom porasta broja vakcinisanih koji je u znatnoj meri linearan. Pošto znamo da pozive na vakcinaciju automatski generiše program na osnovu raspoloživosti vakcina koje su ljudi zaokružili i broja vakcina koje je moguće dati u toku dana, verovatno je u programu definisana obična linearna funkcija koja određuje koliko ljudi dnevno ima smisla zvati u zavisnosti od preostalog broja vakcina željenog tipa.
Pošto se ovaj isti nagib, tj ista brzina vakcinisanja, održava već tri i po nedelje, možemo prepostaviti da baš ovaj tempo rasta odražava naše maksimalne mogućnosti NABAVKE novih vakcina u ovom trenutku. Dakle da je program za pozivanje ljudi automatski optimizovao brzinu vakcinisanja prema raspoloživim količinama vakcine, a da su naši kapaciteti za vakcinisanje (broj lekara, radnih mesta, itd) uvek veći od te brzine, dakle nebitni pošto nisu usko grlo.
To znači da sada možemo izračunati i sa kolikom brzinom nabavke novih vakcina taj program računa u ovom trenutku, ali i koliko bi sa tom brzinom nabavke trajalo dok ne postignemo kolektivnu imunost.
Sa dijagrama se može očitati da je to porast broja vakcinisanih od 6% za 32,5 dana. To je 5,6% procenata stanovništva mesečno ili 393.000 ljudi. Pošto svakome trebaju dve doze, da bi trajno održali takav porast treba da TRAJNO održavamo tempo nabavke vakcine od nekih 800.000 doza mesečno (tačnije 786.154).
Sa takvim tempom nabavke bi bili imuni tek negde oko polovine Decembra ove godine.
Ovde se pretpostavlja da samo vakcinacijom moramo postići povećanje imunosti od 60% iznad prirodne prokuženosti u ovom trenutku. Taj deo prepostavki nije nimalo siguran, ali o tome smo govorili ranije. Za imunost krda su ranije pričali da se očekuje negde između 60% i 70%. Ako je po mojoj pretpostavci to oko 11% (sada već 11,6%), a za granicu uzmemo oko 70%, onda vakcina mora sama da postigne tih 60%. Ako je imunost krda na 80% kao što sada kaže Fauči i drugi, onda imunost krda može biti i 20%, pa će vakcina opet morati da postigne 60% sama za sebe. Ako je 90%, što isti taj Fauči sugeriše, ali neće otvoreno da kaže da ne bi demoralisao Amerikance, onda može biti i 30%, pa opet vakcina mora da dostigne istih tih 60% sama za sebe. Međutim i ne mora biti tako, pa se sada ograđujem budući da to trenutno nikako nije moguće sigurno znati, a ovo je ipak isključivo proračun doprinosa same vakcine i brzine kojom možemo očekivati rast imunosti samo zbog nje.
Međutim sa ovog dijagrama se sada vidi i jedan sasvim novi i ozbiljan problem o kome nismo puno pričali jer ga je bez grafika bilo nemoguće videti.
Negde oko početka vakcinacije pa nadalje su nam svaki dan punili uši pričom koliko se svaki sledeći dan novih osoba prijavilo za vakcinaciju. To je bilo i prilično razumljivo kad se uzme u obzir svakako korisna reklama protiv antivaksera, ali i činjenica da je jasno koliko je to dobra politička reklama: "Eto neoborivog dokaza koliko narod veruje vlastima!" I onda su naglo začutali. Danima nije bilo ni jedne jedine reči koliko je trenutno osoba prijavljeno za vakcinu. Ni od koga. Pošto se takve stvari ovde ne događaju slučajno, čovek mora da posumnja da tu ima nešto što nije baš laskavo. Danas je najzad neko ponovo spomenuo i taj podatak.
Ako pogledate na zelenu liniju prijavljenih za vakcinaciju, videćete i zašto. Kriva se naglo savija i gubi na tempu rasta. Ovo neodoljivo liči na školski primer niza koji se približava svojoj graničnoj vrednosti, koji dakle ima maksimum iznad koga ne pokazuje nameru da ide. Ako se ovo pokaže trajnim, situacija je prilično tragična jer granična vrednost izgleda da je na samo 16% stanovništva!? Da li je moguće da više od 16% Srba ne želi da se vakciniše!? Prošlo je skoro mesec i po dana, to je dovoljno za odluku i sve dileme o "negativnim posledicama vakcinacije" koje je uopšte moguće razrešiti za manje od par godina. Pa bi trebalo da su svi već odlučili šta će. Pogotovo što će se na vakcinu još čekati, pa onda još duže čekanje da postanete imuni. Nema više šta da se čeka, jer je bez veze postati imun tek na leto. Ako to ljudi znaju, mada je i to pitanje, onda bi ustezanje sa prijavom moglo da znači za zasta nemaju nameru da se vakcinišu. Ovo je teško razumeti pošto samo starijih od 65 godina ima bar 18%. A gde su još svi oni sa narušenim zdravljem u ostalim starosnim grupama, pa oni kojima je posao takav da su zbog puno kontakata u većem riziku? Svi oni bi trebali da su sigurni kandidati za vakcinaciju. A ipak, samo 16% !?
Ovo ne sluti na dobro. Može ispasti da nabavka vakcina nije ni bitna jer ćemo ionako ubrzo vakcinisati sve Srbe koji to žele. Totalna pobeda antivaksera? Nadam se da nije tako.
Braon linija "Procenat vakc. 2. put" daje broj vakcinisanih drugi put. Na desnoj osi se očitava broj vakcinisanih, a na levoj procenat koji taj broj čini u odnosu na 7.000.000 stanovnika Srbije. Vidi se da kriva druge vakicinacije po obliku strogo sledi krivu prve posle otprilike tri nedelje. Upravo smo danas došli do tačke preloma, kad se tempo prve vancinacije naglo smanjio, pa će to isto verovatno sledećih dana biti još vidljivije i na krivoj druge vakcinacije.
Narandžasta linija označava tok prve vakcinacije. Vidimo da je u početku bilo dosta vakcine a nimalo vakcinisanih, pa se tu vide početni kapaciteti za vakcinisanje, odnosno koliko ih brzo možemo davati kad ih ima dovoljno. Međutim 28. Januara nastupa oštar prelom i tempo se bitno smanje. Za vikend je bila ona dezinfekcija prostorija.
Sve do 9. Februara, tempo davanja vakcija je bitno smanjen, a posle toga počinje davanje druge doze. Od tada su kapaciteti za davanje vakcina razdeljeni na mesta za davanje prve, i mesta za davanje druge doze, pa se ukupan broj dnevno datih vakcnina (zbir broja prvih i drugih doza) vraća na tempo koji je bio u početku.
Ovo bi se moglo objasniti činjenicom da su su vakcine za drugu dozu bile odmah rezervisane i sklonjenjene za svakog ko je dobio prvu dozu. Zbog toga se naš ukupan kapacitet za davanje inekcija vidi iz početnog, većeg nagiba, obe ove krive, dok se tempo kojim će kasnije pojedine osobe postajati imune (jer svakome trebaju dve doze) vidi iz manjeg nagiba krive prve vakcinacije posle 28. Januara, pa sve do sada.
Ovaj nagib je važan jer određuje kojom brzinom napredujemo ka imunosti. Iako je moguće pretpostaviti da je manji nagib, tj manja brzina rasta crvene krive određena granicom naših kapaciteta za davanje vakcina, ipak je verovatnije da ih nemamo dovoljno, i da TO određuje maksimalni tempo davanja vakcine koji ima smisla pokušavati dostići. Kao što vidite, plava crtkana linija "Brzina rasta % vakcinisanih" se prilično dobro poklapa sa crvenom linijom, dakle sa tempom porasta broja vakcinisanih koji je u znatnoj meri linearan. Pošto znamo da pozive na vakcinaciju automatski generiše program na osnovu raspoloživosti vakcina koje su ljudi zaokružili i broja vakcina koje je moguće dati u toku dana, verovatno je u programu definisana obična linearna funkcija koja određuje koliko ljudi dnevno ima smisla zvati u zavisnosti od preostalog broja vakcina željenog tipa.
Pošto se ovaj isti nagib, tj ista brzina vakcinisanja, održava već tri i po nedelje, možemo prepostaviti da baš ovaj tempo rasta odražava naše maksimalne mogućnosti NABAVKE novih vakcina u ovom trenutku. Dakle da je program za pozivanje ljudi automatski optimizovao brzinu vakcinisanja prema raspoloživim količinama vakcine, a da su naši kapaciteti za vakcinisanje (broj lekara, radnih mesta, itd) uvek veći od te brzine, dakle nebitni pošto nisu usko grlo.
To znači da sada možemo izračunati i sa kolikom brzinom nabavke novih vakcina taj program računa u ovom trenutku, ali i koliko bi sa tom brzinom nabavke trajalo dok ne postignemo kolektivnu imunost.
Sa dijagrama se može očitati da je to porast broja vakcinisanih od 6% za 32,5 dana. To je 5,6% procenata stanovništva mesečno ili 393.000 ljudi. Pošto svakome trebaju dve doze, da bi trajno održali takav porast treba da TRAJNO održavamo tempo nabavke vakcine od nekih 800.000 doza mesečno (tačnije 786.154).
Sa takvim tempom nabavke bi bili imuni tek negde oko polovine Decembra ove godine.
Ovde se pretpostavlja da samo vakcinacijom moramo postići povećanje imunosti od 60% iznad prirodne prokuženosti u ovom trenutku. Taj deo prepostavki nije nimalo siguran, ali o tome smo govorili ranije. Za imunost krda su ranije pričali da se očekuje negde između 60% i 70%. Ako je po mojoj pretpostavci to oko 11% (sada već 11,6%), a za granicu uzmemo oko 70%, onda vakcina mora sama da postigne tih 60%. Ako je imunost krda na 80% kao što sada kaže Fauči i drugi, onda imunost krda može biti i 20%, pa će vakcina opet morati da postigne 60% sama za sebe. Ako je 90%, što isti taj Fauči sugeriše, ali neće otvoreno da kaže da ne bi demoralisao Amerikance, onda može biti i 30%, pa opet vakcina mora da dostigne istih tih 60% sama za sebe. Međutim i ne mora biti tako, pa se sada ograđujem budući da to trenutno nikako nije moguće sigurno znati, a ovo je ipak isključivo proračun doprinosa same vakcine i brzine kojom možemo očekivati rast imunosti samo zbog nje.
Međutim sa ovog dijagrama se sada vidi i jedan sasvim novi i ozbiljan problem o kome nismo puno pričali jer ga je bez grafika bilo nemoguće videti.
Negde oko početka vakcinacije pa nadalje su nam svaki dan punili uši pričom koliko se svaki sledeći dan novih osoba prijavilo za vakcinaciju. To je bilo i prilično razumljivo kad se uzme u obzir svakako korisna reklama protiv antivaksera, ali i činjenica da je jasno koliko je to dobra politička reklama: "Eto neoborivog dokaza koliko narod veruje vlastima!" I onda su naglo začutali. Danima nije bilo ni jedne jedine reči koliko je trenutno osoba prijavljeno za vakcinu. Ni od koga. Pošto se takve stvari ovde ne događaju slučajno, čovek mora da posumnja da tu ima nešto što nije baš laskavo. Danas je najzad neko ponovo spomenuo i taj podatak.
Ako pogledate na zelenu liniju prijavljenih za vakcinaciju, videćete i zašto. Kriva se naglo savija i gubi na tempu rasta. Ovo neodoljivo liči na školski primer niza koji se približava svojoj graničnoj vrednosti, koji dakle ima maksimum iznad koga ne pokazuje nameru da ide. Ako se ovo pokaže trajnim, situacija je prilično tragična jer granična vrednost izgleda da je na samo 16% stanovništva!? Da li je moguće da više od 16% Srba ne želi da se vakciniše!? Prošlo je skoro mesec i po dana, to je dovoljno za odluku i sve dileme o "negativnim posledicama vakcinacije" koje je uopšte moguće razrešiti za manje od par godina. Pa bi trebalo da su svi već odlučili šta će. Pogotovo što će se na vakcinu još čekati, pa onda još duže čekanje da postanete imuni. Nema više šta da se čeka, jer je bez veze postati imun tek na leto. Ako to ljudi znaju, mada je i to pitanje, onda bi ustezanje sa prijavom moglo da znači za zasta nemaju nameru da se vakcinišu. Ovo je teško razumeti pošto samo starijih od 65 godina ima bar 18%. A gde su još svi oni sa narušenim zdravljem u ostalim starosnim grupama, pa oni kojima je posao takav da su zbog puno kontakata u većem riziku? Svi oni bi trebali da su sigurni kandidati za vakcinaciju. A ipak, samo 16% !?
Ovo ne sluti na dobro. Može ispasti da nabavka vakcina nije ni bitna jer ćemo ionako ubrzo vakcinisati sve Srbe koji to žele. Totalna pobeda antivaksera? Nadam se da nije tako.
