Evo sada nečeg posebnog. Prošlo je relativno nezapaženo da je BIRN objavio bazu podataka o broju mrtvih do koje je došao tokom svog istraživanja prvog talasa epidemije. Dva teksta o tome se nalaze ovde.
https://javno.rs/analiza/savetnica-prem ... a-covid-19
https://javno.rs/analiza/korona-tabela- ... preminulih
Kako izgleda tok epidemije u Srbiji ako Birnove podatke unesemo na isti grafik na kome su i zvanični podaci?
Kada se to uradi dobije se ovaj dijagram. Birnovi podaci o broju mrtvih su plavi, zvanični su crveni, a broj hospitalizacija je braon-žuta linija. Bleda linije je originalni podatak, a punija linja iste boje je sedmodnevni filter da bi se uklonile slučajne varjacije i neravnomerno vođenje evidencije u toku nedelje. Glavna podela na X osi je nedelja dana, a sitnija su dani.
Broj hospitalizacija sam uneo kao referencu pošto ta kriva deluje najpravilnije i najviše liči da bar donekle verno predstavlja stvarne talase naizmeničnog širenja i povlačenja epidemije. Naravno, ni to nije sigurno, a moguće je i da su se vremenom menjali kriterijumi koga treba poslati u bolnicu, pa zato i ovu krivu treba posmatrati samo kao uslovno pouzdanu predstavu toka epidemije.
Ako sada u odnosu na nju posmatramo crvenu liniju zvaničnog broja umrlih, i to počevši od kraja pa unazad, vidimo da ove dve krive u Novembru bar po obliku deluju u realno. Povećanje broja hospitalizovanih je praćeno nedelju dana kasnije povećanjem broja mrtvih koje ima isti taj oblik. Jedna kriva je eho druge i to je očekivano.
Pogledajmo sada drugi talas epidemije. Posle završetka izbora 21. Juna, obe krive počinju da rastu u istom, očekivanom odnosu jedna prema drugoj, sem što je kašnjenje umiranja za nijansu veće, oko 9 dana. Međutim onda se dešava nešto čudno. Dalji rast broj mrtvih je naglo presečen i odmah posle toga počinje da opada, iako kriva hospitalizacija i dalje pravilno nastavlja da raste. Hospitalizacije i dalje rastu još nekih nedelju dana. Ovde je problem diskontinuitet koji se desio oko 12. Jula. Kriva mrtvih je prvo
kasnila za hospitalizacijama a onda odjednom ide
ispred njih. Takođe se tu menja odnos dve krive. Kao da je odsečen vrh krive mrtvih. Tj za takvu promenu hospitalizovanih trebalo bi da bude više mrtvih i da se njihov broj menja više u skladu sa oblikom krive hospitalizacija, da je sledi, kasnije i u sličnom ritmu.
To bi se međutim možda moglo objasniti dinamičkom promenom razmere, tj odnosa između dve krive u svakom od tri pika. Što ustvari znači da je recimo kriterijum za prijem u bolnicu tokom drugog pika bio blaži pa su primani lakši slučevi, zbog čega je broj hospitalizovanih tu veći za svakog mrtvog koji je rezultat takvog, lakšeg profila težina bolesti primljenih pacjenata. Drugačije rečeno, tada bi broj mrtvih za isti broj hospitalizovanih bio manji, pa nije ništa odsečeno u broju mrtvih. Onda bi to mogli vizuelno da predstavimo promenom razmere, tj drugačijim međusobnim odnosom amplituda dve krive tako da ih dovedemo da se poklope, pa da ONDA pogledamo njihove oblike. To bi izgledalo ovako.
Međutim onda se pojavljuje problem promene naigiba krive mrtvih koja bi tada rasla brže od rasta hospitalizovanih. Zatim se oblici dve krive i dalje ne poklapaju. I još važnije, onda bi samo u drugom talasu odnos dve krive bio bitno različit nego i u prvom i u trećem, koji sad izgledaju isti (sa Birnovim podacima, ne sa zvaničnim podacima).
Ako sada na prvom dijagramu i u toj razmeri pogledamo prvi talas epidemije vidimo da Birnovi podaci o mrtvima po obliku bitno više liče na oblik krive hospitalizacija. I da imamo ISTI taj odnos mrtvih i hospitalizovanih i u trećem talasu. Lakše je zamisliti da je kriva mrtvih zaista verna posledica promene broja hospitalizovanih tokom vremena. Nejasno je doduše zašto Birnovi podaci idu ispred hospitalizovanih? Možda kasni prijava hospitalizovanih u odnosu na mrtve? Ili ni kriva hospitalizovanih nije pouzdana? Na ovo za sad nemam dobrog odgovora. Međutima ipak Birnova kriva po obliku više odgovara krivoj hospitalizovanih. Zvaniči podaci o mrtvima izgledaju kao da je broj mrtvih rastao, pa mu je onda zarđalim makazama odsečen vrh. A ako i tu promenimo odnos razmera dve krive onda i tu oblik krive mrtvih više nema sličan oblik krivoj hospitalizacija čak ni u svom nižem delu. A ako se uzme kao odnos razmera krivih koji je na prvoj slici (sa Birnovim podacima) onda je ispada da je broj mrtvih u odnosu na broj hospitalizovanih uglavnom nepromenljiv tokom cele epidemije, što mi izgleda vrlo moguće i ispravno ako pretpostavimo da lekari menjaju kriterijume koga treba primiti u bolnicu uvek tako da, nezavisno od eventualnih promena načina i efiakasnosti lečenja, uvek u njoj leže oni koji sa tim, aktuelnim režimom lečenja imaju sličan nivo rizika od smrtnog ishoda. Tako se niti bez veze zauzimaju kreveti od strane onih koji nisu teško bolesni, niti se rizikuje odbijajući one pacjente koji su teži slučajevi. To bi objasnlo nepromenljivi odnos hospitalizovanih i mrtvih u sva tri talasa. Ali tada u zvaničnim podacima fale mrtvi pošto ih kod Birna u prvom talasu ima mnogo više, a iako Birn nema podatke za drugi talas, i tu imamo neobičan oblik krive koji budi sumnju i u te podatke.
Nažalost čitava analiza zavisi od mnoštva pretpostavki i procedura o vođenju evidencije koje mi ne znamo, pa nije moguće sigurno tvrditi bilo šta. Međutim činjenica je bar da se Birnovi podaci mnogo bolje uklapaju u oblik krive hospitalizovanih nego zvanični, a da zvanični podaci ipak na previše mesta imaju pomalo neobičan i teško objašnjiv oblik. Takođe, po ovome bi ispalo da još nismo dostigli maksimum mrtvih iz prvog talasa iako mu se brzo približavamo.