[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=794514#p794514:em2jaxs8 je napisao(la):
boca-ica » 18 Nov 2020 05:20 pm[/url]":em2jaxs8]Tolika razlicitost u odnosu na pre osam meseci budi sumlju da se NE radi o multi-mutaciji jednog virusa
Ispravno je zapitati se da li je utekao samo jedan virus ? :roll:
Ovo sto hara svetom, u talasima toliko je razlicito da je prosto NE moguce biti samo mutacija jednog istog
Nigde , ama nigde ne vidosmo poredjenje virusne jednostavne kratke DNK-RNK sa razlicitih koninenata a ni poredjenje izmedju drzava
koje se mnogo razlikuju u svemu sto je vezano za COVID 19 .
Sobzirom da je to potpis virusa pocinjem da sumljam da bi poredjenem
ustanovili da su totalno razliciti i da se ne radi o mutaciji
Pa i kod nas velika je razlika u svemu izmedju prvih i ovih talasa .... ajd moze biti kod nas i mutacija istog ....
moze ... ali tesko da je samo to to .....
Zar i ti sine Brute
Teorije zavera su opasne. To je kao postepeno trovanje organizma. U početku ne izgleda da kao da se nešto bitno dešava, ali zato kasnije ...
DNK kod virusa je već hiljadama puta sekvencioniran i to se stalno ponovo radi. Virus mutira stalno, ali su u pitanju promene tek jednog ili samo nekoliko aminokiselina. Zbog toga se stalno analiziraju eventualne promene ponašanja virusa, ali do sada nije uočeno da je ijedna od tih vrlo malih promena uticala na ponašanje virusa. Trenutni izveštaj o stanju u oblasti sekvencioniranja korona virusa gde ne samo da postoji poređenje o kome pričaš nego svako može pročitati tačno koji je nukeotid promenjen i kako:
Promena težine posledica zaražavanja između talasa je rezultat mnogo faktora ali su verovatno dva glavna. Stariji su dobro naučili da su u većoj opasnosti pa se sada bitno bolje čuvaju. U prvom talasu je bilo opštih lokdauna koji jednako pogađaju sve, a kasnije ih nije bilo pa su se samo mlađi opustili, ali stariji ne. To je pomerilo naniže prosečno godište obolelih, pa su prosečne posledice manje jer je prosečni zaraženi mlađi, a zato je i njegov organizam u boljem stanju. Drugi faktor je što sada postoji bitno više iskustva u lečenju, lekarima su jasnije najbolje procedure u raznim situacijama, a imaju i nekoliko lekova koji nekada dokazano pomažu. Ta dva efeketa su smanjili prosečne
statističke posledice zaražavanja. Međutim šta se desiti konkretnom pojedincu, ili u nekom gradu, je sasvim druga priča.
Naročito je značajan efekat prosečne starosti pa treba pogledati i sačuvati sledeći grafik koji daje zavisnost smrtnosti (Infection Fatality Ratio - IFR) od prosečne starosti obolelih. Ovo je logaritamski, a ne linerani grafik, pa je prava linija ovde ustvari eksponencijalna zavisnost. Lepo se vidi da se težina posledica kovida brzo povećava sa starošću, i to EKSPONENCIJALNO (ogroman raspon vrednosti na Y osi). Što je čovek stariji, to se sve
brže povećavaju negativne posledice. Za stare ljude, kovid je zato smrtna presuda. Za one na drugom kraju ove eksponencijalne linije, tj za decu, kovid nije ni primetan. A za one negde između, sve zavisi od toga u kakvom vam je stanju organizam, tj koja sva neprimetna oštećenja ili genetska opterećenja imate ali i koliku ste količinu virusa primili (što zavisi od vremena izloženosti, prostorije i provetravanja, zaraznosti osobe, međusobnog odnosa ljudi, vrste aktivnosti u prostoriji, maski, životnih navika, socijalne distance, itd). Zbog toga je težina posledica nekog talasa zaraze VEOMA osetljiva na starosnu raspodelu obolelih. Problem je međutim i što će velika rasprostranjenost virusa među mladima sasvim sigurno proširiti virus i među starijima, pa se ni to ne sme dozvoliti. To je ukratko glavni deo objašnjenja razlike između tri talasa kovida, a ne mutacija virusa, mada sigurno ima još uticaja.
