Samo neinformisani i bandoglavci veruju da svaki grad veći od 1 miliona a manji od 5 miliona mora da se davi u gužvama i haosu. I da je to nekakav ''šmek grada'' ili bar njegova neizostavna odlika.
Rast i pad ekonomije su normalne stvari. Svetski kolapsi ekonomije i društva i to svakih 10 godina nisu. Nauka koja se bavi time toliko dugo i na toliko mnogo nivoa (prepun svet ekonomskih fakseva, instituta, foruma, agencija, saveza...) a opet ne ume da iznedri drugačije uređenje koje neće rezultovati redovnim kolapsom planete i time da iz svake krize bogati izađu još masniji, a siromašni još siromašniji, treba ili da se rasformira ili da se iz temelja menja. Milom ili silom.
Или то или ствараш слику о њој на основу жуте штампе и генерално медијске хистерије. Људи су почели да сумњају и у медицину од скоро, да лекари ништа не знају због хаоса који су медији стварали у вези короне.
Pa većina njih i ne zna. Kovid je izneo to u prvi plan. A pokazali su se X puta i pre Kovida. A paz' sad ovo: Majka mi je lekar. A u porodici imam, tj. imao sam ih još dvoje koji su lekari. Pa ipak, iako je ona svoj posao uvek radila kvalitetno i korektno (nikad nijedna zamerka, a zato s druge strane nekoliko pohvala, jedna dospela i u novine) ja se ne ljutim kada ljudi kažu da lekari danas, u globalu, veze s vezom nemaju. Ne samo mlađi, nego i ovi stariji i iskusniji. Jer lekare danas mrzi da razmišljaju, sve bi da provuku kroz Excel tabelu i šablon i da time sve reše. A to tako ne ide. A često se mnogima i j''' za pacijenta i svoj posao, čast izuzecima. Hoće da leče nešto živo i kompleksno kao da popravljaju bojler.
I da, nisu samo mediji stvorili haos oko Kovida. I lekari su, takođe. Od lokalnih u Srbiji, preko Šiznog štaba, pa sve do SZO i svetskih institucija. Eno ti pre par dana bio članak, mogu ti okačim na temu o Kovidu - infektolog Darko Nožić kaže da je Kovid postao običan grip. A onda par dana kasnije, juče i prekjuče, Šekler i drKon kažu kako će opet da puni bolnice i mrtvačnice.
Rabbit season, duck season... Isto kao i u svim drugim profesijama punih narsica i sujete, u šta spada i ekonomija.
Нама је поскупљење струје требало да прати инфлацију генерално задњих 70 година да би ЕПС био здрава фирма и да би ми уопште могли да задовољавамо сопствене потребе сопственом производњом уместо да увозимо струју којом се расипамо
Ne vidim kako to menja bilo šta što sam napisao u citiranom delu posta. Povremeno umereno poskupljenje struje je očekivano i normalno. Ali ne bi bilo potrebe za ovolikim poskupljenjem i predstojećim koja dolaze da SNS talog nije napravio štetu od 600 miliona evra a onda napravio i dodatni dug kad je u vreme najgoreg svetskog njesreta od WW2 uvozio struju po paprenim cenama da bi izbegao restrikcije pred izbore.
Tvoje odbijanje da uopšte pomeneš naprdni talog i njegovu svinju Grčića u kontekstu poskupljenja i urnisanja energetskog sistema počinje da liči na svojevrsnu odbranu ili minimalizaciju njihove odgovornosti i umešanosti. Čak je i jedan dragan otvoreno napisao da su (i) oni krivi i odgovorni. Dok ti stalno nekako teraš vodu na drugu vodenicu. Da nećemo možda pre ili kasnije ovde da doguramo do neke konstrukcije da je narod kriv za ovo?
Pošto to ne bi bio prvi put da od tebe čujem takvu konstrukciju.
Свакако не би имало другачије предности и мане. Једна од предности би било што не би имао ко да спашава лоше фирме парама од пореза
Kad se svede račun i izvaga, sve su to ista hohštaplerska uređenja i zla.
Moj ti je savet da se manje uzdaš u mrtva upuvana slova, u prazna obećanja i najave (pogotovu političara), i u grafikone zastarelih knjiga od ljudi koji u životu nisu radili normalan posao ili izašli iz svog profesorskog kabineta i da malo više gledaš stanje stvari u praksi i kroz istoriju. Ne mislim to samo za ovu temu o energetici i ekonomiji nego za sve. Nisu život, društvo i ekonomija ni Excel tabela, ni udžbenik profesora, ni grafik, ni statistički proračun, pa da se sve tako simplifikuje i deli na krajnosti. Sve je to istovremeno i mnogo kompleksnije u jednom aspektu, i mnogo jednostavnije u drugom aspektu. To jest, stvari koje volimo da komplikujemo su često jednostavnije nego što se čini, a stvari koje volimo da pojednostavljujemo su često kompleksnije. I nije poenta neke nauke ili discipline da na papiru nešto bude ubavo i dobro, nego da bude tako u praksi i na terenu.