Šta je novo?

Energetika

Sela nam umiru pa čak i ako su blizu autoputa kao Lapovo.

Za pitanja ovog tipa zgodno je pogledati GE i videti na primeru ove parcele a i okolnih kako se ponovo pretvaramo u Šumadiju polako ali sigurno.

Pogledajte prilog 176802
Pogledajte prilog 176803
Pogledajte prilog 176804
Па боље и да расте шума него да се стављају панели на плодну земљу. Као што је речено њих треба на кровове
 
Па боље и да расте шума него да се стављају панели на плодну земљу. Као што је речено њих треба на кровове
Novi solarni pogoni će biti u obavezi da imaju baterijiski bekap za balansiranje i mislim da nije pametno da budu u urbanim sredinama.

Naravno da treba paziti gde se postavljaju ali ako za tu zemlju nema interesovanja a blizu je nekih naselja makar će zaposlenima biti lakše da dodju tamo nego po zimi i snegu da se probijaju po nekim čukama.

Te panele treba redovno prati pa i iz toga razloga moraju biti nisko postavljeni.

Na kraju ako se pojavi potraznja za zemljištem ispostavi da će zemlja na kojoj su doneti veći prihod od jedne berbe lako će se ti stubovi povaditi i razmontirati panelia zemlja kultivirati nego da se opet vade panjevi iz zemlje.

Konkretno ova Lapovska će napraviti na godinu 15.000 megavata časova a kukukuruz na 13 hektara ima prinos od 100 tona a ove godine po otkupnoj ceni pd 14 dinara seljak nema za djubrivo,zaštitu,seme i gorivo da plati plus berač plus svoj rad.
Čak i da promeni kulturu nema radnika ni za lek svi su u nekoj fabrici a i ostale kulture dele iste probleme tako da ja lično ne vidim problem da se jedan deo teritorije svakkako procentualno mali prekrije panelima ako to donosi profit i zaposli neke ljude.

Svakako nemam ništa protiv postavljanja na halama,zgradma i fabrikama ali solar bez magacina energije ili većeg broja ev vozila po meni i nema smisla što potvrdjuje interesovanje ljudi za postavljanje istog.
 
Poslednja izmena:
Слажем се да соларне електране са бетеријским бекапом не треба да буду у урбаним срединама али таквих неће бити много. Соларне електране нису у обавези да имају батеријски бекап већ оне са бетеријским бекапом имају правo на приоритетно прикључење на мрежу.

То што код физичких лица нема великог интересовања има везе са ценом струје мада и са оваквом ценом исплати се уколико се добије субвенција а ономе ко улази у црвену тарифу исплати се и без субвенције. Правним лицима која имају значајну потрошњу се сигурно исплате панели.

Немам ни ја ништа против тога да се један мали део пољопривредног земљишта прекрије панелима али то "мали део" је растегљив појам и због тога треба да се уведу принципи да би се спречило да веће површине пољопривредног земљишта буду прекривене панелима. Може рецимо да се земљиште користи комбибовано за пољопривреду ипанеле.

Економска исплативост није увек мерило з аконверзију пољопривредног земљишта у грађевинско. Ако бисмо тако посматрали онда у БГ уопште не би било пољопривредног земљишта.
 
Слажем се да соларне електране са бетеријским бекапом не треба да буду у урбаним срединама али таквих неће бити много. Соларне електране нису у обавези да имају батеријски бекап већ оне са бетеријским бекапом имају правo на приоритетно прикључење на мрежу.

То што код физичких лица нема великог интересовања има везе са ценом струје мада и са оваквом ценом исплати се уколико се добије субвенција а ономе ко улази у црвену тарифу исплати се и без субвенције. Правним лицима која имају значајну потрошњу се сигурно исплате панели.

Немам ни ја ништа против тога да се један мали део пољопривредног земљишта прекрије панелима али то "мали део" је растегљив појам и због тога треба да се уведу принципи да би се спречило да веће површине пољопривредног земљишта буду прекривене панелима. Може рецимо да се земљиште користи комбибовано за пољопривреду ипанеле.

Економска исплативост није увек мерило з аконверзију пољопривредног земљишта у грађевинско. Ако бисмо тако посматрали онда у БГ уопште не би било пољопривредног земљишта.
Evo možemo se složiti da u trouglu BG-NS-RU ima sasvim dovoljno skladišta i krovova koji su nikli u zadnjih 10 godina i imaju one nazive WH1....9 a nikli su najplodnijoj zemlji da se apeluke na njihovu svest da daju svoje krovove i iskoristimo to kada je već napravljemo šta je napravljeno.
 
Од апела на свест нема ништа. Складиштима се не исплати да уђу у режим купца произвођача јер немају велику потрошњу ел. енергије. Али зато ако се забрани изградња панела на плодном земљишту онда ће инвеститотори сами тражити погодне кровове да постављају панеле.
 
Од апела на свест нема ништа. Складиштима се не исплати да уђу у режим купца произвођача јер немају велику потрошњу ел. енергије. Али зато ако се забрани изградња панела на плодном земљишту онда ће инвеститотори сами тражити погодне кровове да постављају панеле.
Pa nisam baš hteo da budem direktan već više u smislu da im se da do znanja da makar od sada nema besomučne gradnje na plodnom zemljištu jer očigledno to nikome nije smetalo
 
Malo da promenim temu.

Narednih dana ću vam objaviti kako zapravo izgledaju MHE (male hidroelektrane) u Srbiji i ta čuvena zelena energija. Ostaćete zaprepašćeni. Lično sam snimao i slikao. Biće uskoro i krivičnih prijava, samo malo strpljenja.

Ko kaže posle ovoga da treba praviti MHE, taj je čovek ili debelo glup, ili ima korist od njih.
 
MHE bi trebalo zabraniti, jer prave više štete nego el.energije.
Srbija ima odlične uslove za razvoj eko-elektrana na bio gas :

 
MHE bi trebalo zabraniti, jer prave više štete nego el.energije.
Srbija ima odlične uslove za razvoj eko-elektrana na bio gas :

Енергетска стратегија Србије максимизује профит великих инвеститора уместо да максимизује добробит становништва Србије и то се одразило на стратегију производње биогаса.

Реалан и лако остварив капацитет производње биогаса у Србији је изнад 1MWh/god/capita и то са заједничком прерадом:
1. Комуналних отпадних вода и флуидизованог комуналног био-отпада;
2. Пољопривредног отпада.

Пошто је поред инвестиционих трошкова највећи утицај на цену производње биогаса трошак транспорта сировине решење је више пута предлагано:
1. Флуидизовани транспорт биоразградивог комуналног отпада из домаћинстава (млин за отпад у свакој кухињи, као у америчким филмовима);
2. Заједничка постројења за прераду комуналних отпадних вода и пољопривредног отпада у свакој месној заједници или општини са производњом биогаса, течног ђубрива и ако је економски исплативо топлотне и електричне енергије;
3. Постројења на нивоу општине за прераду биогаса у биометан, ликвификацију или враћање у гасну преносну мрежу.

Оваква инфраструктура представља део комуналне инфраструктуре те нема жеље приватних инвеститора да у то улажу а држави је важнији Експо и Национални усрани стадион а политичарима кајмак од увоза енергената.
 
2. Заједничка постројења за прераду комуналних отпадних вода и пољопривредног отпада у свакој месној заједници
Uz jedan hemijski akcident dnevno...

Mi nismo sposobni da pokupimo đubre sa ulice na najatraktivnijim lokacijama. Kakav biogas u svakom selu, kakve zaje*******ancije...
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Uz jedan hemijski akcident dnevno...

Mi nismo sposobni da pokupimo đubre sa ulice na najatraktivnijim lokacijama. Kakav biogas u svakom selu, kakve zaje*******ancije...
Биогас дигестор је септичка јама са непропусним поклопцем, никаква хемија се не додаје.

Да сте рекли пожар или експлозија од гаса или гушење ако неко уђе унутра али хемијски акцидент од септичке јаме?

Рад на тему опасности од постројења за производњу биогаса: https://sci-hub.se/10.1016/j.rser.2020.110225
 
Уствари сада имамо еколошку катастрофу од септичких јама јер су пропусне и садржај јама се слободно меша са подземним водама.
Ово би у ствари било корисније са еколошког него са енергетског аспекта.
 
Kakav biogas u svakom selu, . .
Upravo bi svako veće selo ili nekoliko manjih trebalo da ima bio-gasnu elektranu. Gledam kako danima gore ostaci posle branja kukuruza i suncokreta na njivama Srema, a to su milioni kilovata ili kalorija koji odlaze u nebo i samo zagadjuju atmosferu.

Postoje i male elektrane na biogas za domaćinstva, kao i nešto veće za farme svinja i krava. Znači imamo energent koji nam je u dvorištu, a ne znamo da to iskoristimo pa bi trebalo da država više promoviše i podržava takvu proizvodnju.
 
Poslednja izmena:
Уствари сада имамо еколошку катастрофу од септичких јама јер су пропусне и садржај јама се слободно меша са подземним водама.
Ово би у ствари било корисније са еколошког него са енергетског аспекта.
Примена синергије је одлика квалитетних инжењерских решења.
Овде постоји и додатни ефекат што се чврсти остаци из дигестора пољопривредног отпада могу користити као ђубриво и тиме спречити нестајање плодног земљишта.

Upravo bi svako veće selo ili nekoliko manjih trebalo da ima bio-gasnu elektranu. Gledam kako danima gore ostaci posle branja kukuruza i suncokreta na njivama Srema, a to su milioni kilovata ili kalorija koji odlaze u nebo i samo zagadjuju atmosferu.

Postoje i male elektrane na biogas za domaćinstva, kao i nešto veće za farme svinja i krava. Znači imamo energent koji nam je u dvorištu, a ne znamo da to iskoristimo pa bi trebalo da država više promoviše i podržava takvu proizvodnju.
Електрана на биогас није увек економски исплатива, те иако свако село може имати производњу електричне и топлотне енергије из биогаса (електрану) то углавном није исплативо и постоје јефтинији начини производње електричне енергије. Много је важније да имају приступ течном метану као јефтинијем погонском гориву за пољопривредну механизацију.

Циклус сада: Биљни отпад се сагорева, та енергија иде у атмосферу а чврсти остатак прави аерозагађење честицама пепела.
Циклус биогаса: Биљни отпад се прерађује у биогас а чврсти остатак постаје ђубриво.
 
Електрана на биогас није увек економски исплатива, . .
Ima više opcija i za svako selo može da se uradi optimalno rešenje. A uz električnu se dobija i toplotna energija koja može da se koristi za plastenike ili dogrevanje zimi. Poenta je napraviti što više biogasa, a onda već odlučiti kako je najbolje da se upotrebi.

Za čvrsti ostatak koji je ustvari eko-djubrivo je jasno čemu može da posluži. Kada se saberu svi benefiti u vezi ovakvih postrojenja onda može da se nadje i isplativost. Biti nezavistan u ovakvoj proizvodnji je posebno važno i nesigurnim vremenima.
 
Poslednja izmena:
Другаров отац у БиХ је направио заокружен систем, где извлачи биогас из стајњака огромне фарме товних бикова, гас корости за производњу електричне енергије коју делом продаје а делом користи за своје потребе, течна фаза из дигестора се одводи цевоводима до система за заливање њива како би се ђубриле, а чврсти остатак се после користи као пелет за грејање.
Да има памети, бивши ПКБ би сличном технологијом грејао цео тзв. Трећи Београд.
 
Elektrane na bio-gas ne moraju da skladište višak energije u skupe el. baterije kao solarne i vetrenjače, jer one mogu da skladište gas u cisternama pod pritiskom. Njihova proizvodnja je predvidiva, tj. kontrolisana i nije podložna naglim promenama koje loše utiču na el.mrežu. Ostali OIE zavise od sunca, vetra i kiše pa imaju nestabilnu proizvodnju, a bio-gas može da se proizvodi danju i noću po bilo kojim vremenskim uslovima tokom cele godine.

IMG_20231025_084201.png
 
Poslednja izmena:
Zanimljivo kako ljudi još uvek podržavaju sve oko biogasa. Ništa drugo, samo smrad. Ljudi na zapadu se žale, ali mi na Beobuild uvek čitamo pozitivne članke.🤣
 
Свака им част. Каквим смо ми паметним државама окружени, не умемо то да ценимо.
Планирана или уговорена изградња нуклеарки у окружењу:
Кршко 2, Словенија
Пакш 5 и 6, Мађарска
Чернавода 3 и 4, Румунија
Козлодуј 7 и 8, Бугарска
 
Vrh