Šta je novo?

Energetika

Dodaj i Slovačku, sada su pustili dva reaktora, planira se, mislim, još 4.
 
Планирана или уговорена изградња нуклеарки у окружењу:
Кршко 2, Словенија
Пакш 5 и 6, Мађарска
Чернавода 3 и 4, Румунија
Козлодуј 7 и 8, Бугарска
Pored ovoliko NE u blizini, mi možemo da konkurišemo na tržištu samo sa reverzibilnim HE. Zato bi trebalo mnogo brže da radimo na izgradnji "Bistrice 2".
 
Reverzibilna u BB je veće snage od Krškog. Ili, Krško je kao jedan blok u TeNT A. Ovo dajem samo kao ilustraciju za odmeravanje reda veličine tih objekata.
 
Nama energetski problem rešavaju veliki objekti konstantne snage i tek pomalo, ovakva apgrejdovanja postojećih.
Za sada, to imamo samo u velikim te i he.
Bistrica 2 bi bila reverzibilna, što znači da bi bila vršni i(li) havarijski kapacitet. Koliko god da bi joj bio kapacitet rezervoara, u nekom momentu bi se ispraznio i trebala bi mu dopuna.
Setimo se kako su pretprošle zime "lovljeni" trenuci kada se Rhe BB mogla okrenuti na pumpanje da se Zaovine dopune, jer su prvih dana, sakrivajući razmere obrenovačke katastrofe, nemilice obarali nivo jezera.
 
Naravno, buduća RHE Bistrica bi bila "hitna pomoć" kod neke havarije, ali to nije svaki dan. Njen normalan rad bi bio da noću jeftinijom strujom pumpa vodu u gornje jezero Klak, a danju proizvodi skupu struju kada je potrošnja i cena najveća.
 
Da, ali to i dalje ne rešava problem nosećeg izvora kakav su sada Đerdap i TeNT koji najekonomičnije rade u dugotrajnom stabilnom režimu.
Oni sakupljaju decenije rada, bez obzira na remonte i rebitalizacije, pojavljuju se pritisci zbog emisije gasova... Moramo smisliti alternativu za preko 60% svakodnevno proizvedenih fosilnih kilovata iz elektrane gde najmlađa postrojenja hitaju ka jubileju pola veka rada. Deo kapaciteta sada mora da bude dežurni kako bi peglao rupe i pikove nastale nestalnim radom vetrenjača, kojih srećom još nemamo mnogo.
Kad bismo imali para, kao što ih nemamo, najefektnije bi bilo napraviti jednu nuklearku snage bar kao sadašnji TeNT. Ne vidim način da stvorimo tih bar desetak milijardi koliko bi to u našim uslovima koštalo. Toliko nam niko ne bi deo ni na zajam. Pravili smo je od blata, videli smo kako je išlo, a bojim se da će je uskoro dovoljno imati samo ko je bude pravio po sistemu sam svoj majstor.
 
Нисам то ни рекао, већ да нам поред Бистрице 2 која је као таква замишљена још шездесетих година, треба неки веома капацитетан извор.
Дунав сви видимо као моћну реку и Ђердап на њему као огромну електрану. А онда погледамо карактеристике на папиру и видимо колико су наше термо електране моћне, како су некада давно паметно утрошене неке паре, а још паметније све замишљено. И сада, неколико деценија касније, нисмо у стању да им обезбедимо довољно откривеног угља, нисмо у стању да им обезбедимо замену.
Парама се задужујемо да би смо се разбацивали, нови угаљ нисмо откривали јер је неко увидео да ће му тај трошак покварити коначни биланс производње, дилетантски превиђајући да без новог угља са нових поља нема ни нове струје.
Замислите да је бар 5 од ових тридесетак милијарди које смо на разне начине појели у протеклој деценији, отишло у развој енергетског сектора, какву бисмо данас причу имали.
Овако, у том периоду неко је скренуо воду на своју воденицу и воденице (читај: мхе) својих пријатеља и кумова и причу о ОИЕ свео на мхе, чији је удео у укупном скору производње безначајан, посебно кад се супротстави направљеној штети.
 
1698412263310.png
 
Да ли је неко обавестио јавност колико је скупљи гас од Азера?
 
Reverzibilna u BB je veće snage od Krškog. Ili, Krško je kao jedan blok u TeNT A. Ovo dajem samo kao ilustraciju za odmeravanje reda veličine tih objekata.

Ja više ne znam da li se išta od onoga što se napiše stvarno proveri, ili se samouvereno napiše štagod i to je to. Forum u poslednje vreme vrvi od paušalnih i netačnih postova.

Dakle:

NE Krško 696 MW (inicijalno je bila 632 MW, ali je remontom 2000 godine ukupna snaga podignuta).

HE Bajina Bašta ukupno 420 MW (4 x 105).

RHE Bajina Bašta 600 MW (2 x 300) - ali je ovde jako bitno da ona nije samo proizvodni kapacitet već u motornom režimu (pumpanje vode uzbrdo) troši ekvivalentnu snagu.

U poređenju sa TENT A - u zavisnosti koji blokovi se gledaju, NE Krško je ekvivalent malo manje od TRI SLABIJA bloka (A1, A2, A4) zajedno (210+210+308.5 = 718.5 MW) ili čak malo više od DVA NAJJAČA bloka (A5, A6) zajedno (340+347.5 = 647.5 MW). Samo TENT B blok B2 je vrlo blizu snage NE Krško (670 MW), blok B1 u TENT B je slabiji (620 MW).

NE Krško 2 - još se ne zna planirana snaga - nosilac dozvole GEN Energija ima dozvolu za izgradnju reaktora snage 1100 MW ± 10%, ali se razmišlja o promeni zakonskog okvira i dozvole tako da se dozvoli gradnja rekatora snage 2400 MW ili dva reaktora manje snage.

Stvarno bi bilo lepo proveriti činjenice pre pisanja i pisati ih tako da ne budu dvosmislene, ko god pročita ono gore može da pomisli da je NE u rangu i najslabijeg bloka TENT A.
 
Poslednja izmena:
Ispravka za zbirove, baš nisam pazio kad sam kucao, a edit vreme isteklo (A1, A2, A4) zajedno je (210+210+308.5 = 728.5 MW) - greškom sam ukucao 718.5, a isto sam ubrljao i sledeći red (340+347.5 = 687.5 MW).
 
Ja više ne znam da li se išta od onoga što se napiše stvarno proveri, ili se samouvereno napiše štagod i to je to. Forum u poslednje vreme vrvi od paušalnih i netačnih postova.

Dakle:

NE Krško 696 MW (inicijalno je bila 632 MW, ali je remontom 2000 godine ukupna snaga podignuta).

HE Bajina Bašta ukupno 420 MW (4 x 105).

RHE Bajina Bašta 600 MW (2 x 300) - ali je ovde jako bitno da ona nije samo proizvodni kapacitet već u motornom režimu (pumpanje vode uzbrdo) troši ekvivalentnu snagu.

U poređenju sa TENT A - u zavisnosti koji blokovi se gledaju, NE Krško je ekvivalent malo manje od TRI SLABIJA bloka (A1, A2, A4) zajedno (210+210+308.5 = 718.5 MW) ili čak malo više od DVA NAJJAČA bloka (A5, A6) zajedno (340+347.5 = 647.5 MW). Samo TENT B blok B2 je vrlo blizu snage NE Krško (670 MW), blok B1 u TENT B je slabiji (620 MW).

NE Krško 2 - još se ne zna planirana snaga - nosilac dozvole GEN Energija ima dozvolu za izgradnju reaktora snage 1100 MW ± 10%, ali se razmišlja o promeni zakonskog okvira i dozvole tako da se dozvoli gradnja rekatora snage 2400 MW ili dva reaktora manje snage.

Stvarno bi bilo lepo proveriti činjenice pre pisanja i pisati ih tako da ne budu dvosmislene, ko god pročita ono gore može da pomisli da je NE u rangu i najslabijeg bloka TENT A.
HE Perućac (BB) i njene 4 mašine sa nešto iznad 400MW nisam ni pominjao, već sam pisao o RHE koja je približne snage izvornom Krškom. I kad sam o tome pisao sam o izvornoj snazi jer su građeni u približnim vremenima.
Poenta je bila da se pokaže moć i rhe i termo, a na drugoj strani da se vidi koliki nam je novi energetski objekat potreban.
Svaka čast na preciznim podacima, a ako sam zagubio koji kilovat, praštajte! Pre 2 godine Grčić&co zagubiše ih na milione, pa ne bi nikom ništa.
A moja greška je jedino što sam napisao TeNT A, a trebalo je B (jedan blok)
 
Evo onoga što je ovde već bilo najavljeno da će se desiti. Ranije sam pisao da nam se približava rok kad će EU početi da naplaćuje razna zagađenja, dakle i CO2 i sva ostala.

Pokrenut postupak protiv Srbije zbog TE Morava

Sekretarijat evropske energetske zajednice pokrenuo je postupak protiv Srbije zbog kršenja "Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje" u slučaju termoelektrane Morava, koja nastavlja da radi uprkos isteku njihovog ograničenog veka trajanja.

Prema planu na koji se obavezala Srbija, TE Morava je trebalo da posle 1. januara 2018. godine radi 20.000 sati. Posle toga trebalo je da usledi zatvaranje elektrane ili prebacivanje na druge energente.

Kako se navodi u saopštenju Energetske zajednice takva postrojenja mogu ostati u pogonu samo ako ispunjavaju strože standarde "Direktive o industrijskim emisijama", što nije slučaj za TE Morava, koja je 2022. godini "dostigla kraj ograničenog životnog veka".

Tim povodom Sekretarijat zajednice je uputio uvodno pismo u vezi sa njenim kršenjem.

Pomenuta direktiva Evropske unije odnosi se na ograničenja emisije sumpor-dioksida (SO2), azotnih-oksida (NOx) i prašine iz velikih ložišta ili elektrana. Prema Direktivi omogućava se pojedinim elektranama na fosilna goriva da iskoriste limit od 20.000 radnih sati najdalje do kraja 2023. godine. Posle toga mogu da nastave da rade samo ako ispunjavaju standarde propisane EU Direktivom o industrijskim emisijama (Industrial Emissions Directive – IED).

TE Morava u Svilajncu, izgrađena 1969. godine na bazi otpadnog uglja iz podzemne eksploatacije. Poseduje blok instalisane snage 125 mega vata (MW) koji je prošle godine proizveo 560 gigavar časova (GWh) ili 1,8 odsto ukupne proizvodnje EPS-a.

Elektroprivreda Srbije (EPS) namerava da od 2025. do 2035. godine u svojim termoelektranama ugasi 10 blokova, ukupne snage 1.094 MW, navedeno je u EPS-ovom planu Zeleni put.

To bi trebalo da znači prestanak rada TE Morava, TE Kolubara A i TE Kostolac A, a nastavak rada sa smanjenim kapacitetom TE Nikola Tesla A (TENT A).

Rezultat zatvaranja blokova biće smanjenje emisionog faktora sa 0,86 tona CO2 po MWh u baznoj 2019. na 0,51 tonu u 2035. godini.


Ovo takođe znači da bi "od 2025. do 2035." morali da imamo u pogonu minimalno novih 1,2 GW, i to samo na osnovu ovih gašenja i to bez pretpostavke o povećanju potrošnje u čitavoj sledećoj deceniji. Međutim samo će potrošnja električnih vozila već drastično da poveća potrebe, ne računajući očekivani razvoj privrede i nove potrebe znatnih delova Srbije koji su sada nerazvijeni jer nisu dobro povezani putevima, a ka kojima se upravo sada grade autoputevi. I ne računajući eventualna zastarevanje ili češće kvarove drugih proizvodnih kapaciteta u toku tih 12 godina što će takođe trebati nadoknaditi čak i kad ne bi bilo povećanja potražnje. A naši ukupni, teorijski kapaciteti, su 7,855 GW. Dakle, samo gore nabrojana gašenja već čine 15% ukupnih trenutnih kapaciteta. Da li je 12 godina dovoljno za to? I gde da nađemo pare?
 
Не знам јел писано да ускоро треба да изађе на мрежу и нови блок ТЕ Костолац Б (Б3), инсталисане снаге 350 мегавата. Пре недељу дана су имали први излазак на мрежу на мазут као тест.
 
Ево краља, коме се (барем по лепом времену) фућка за акцизе на фосилна горива, ситуацију на блиском истоку, локације и капацитет пуњача, и ЗОБС:

20231030_140959.jpg
 
Ево краља, коме се (барем по лепом времену) фућка за акцизе на фосилна горива, ситуацију на блиском истоку, локације и капацитет пуњача, и ЗОБС:

Pogledajte prilog 178694
Да дода крила па ће превазићи и српског Илона Маска.
 
Direktna pogodba između ministarke i izvođača, nema ovde ni traga EPS-u, zato je i Gebelsovski naslov.

Sad će tako i 1GW vetra.

Koга интересују детаљи погодбе има документа и појашњења јавног позива овде:

И да исправим још једну новинарску лаж: Извођач не обезбеђује земљиште већ га бира а ми обезбеђујемо шта му одговара.
 
Srećno nam još jedno poskupljenje naravno neophodno od naše vrle ministarke i svemoćnog MMF-a:mad:

 
Vrh