Šta je novo?

Energetika

Patetični urnebesni pokušaji da se u prvom delu posta ljudi zavaraju kako ''nisu samo naši đubrad, nego i ovi u svetu'', a u drugom delu posta da kako je EPS sad neki gigant i nedodirljivi uspešni igrač na tržištu zato što je kupio neke otpatke u Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

A multinaci korporacije iz Evrope i Murike mogu sve skupa da ih kupe ko od šale. I to će i uraditi. Nego to su te napredne tehhnike relativizacija. Kao, ''i drugi su đubrad'', i ''biće sve ok, vi'te kako smo jaki, EPS čak kupuje otpatke banana država oko nas, zato ne brinite, neće se privatizovati''. Kao da je to neka garancija. Klošarsko preduzeće iz klošarske zemlje je kupilo deliće drugih preduzeća iz još klošarskijih zemalja i to je sad kao neki garant da neće biti proždrnuto od strane svetskih otkopoda koji imaju sredstva veličine 20 BDPova Srbije... Mda...

Providni ste i presmešni.
 
Multinacionalne korporacije i investicioni fondovi imaju novca da kupe EPS, ali on sada nije na prodaji. Namera je da se širi u CG i RS kroz zajedničke projekte i kupovinom na berzi. A da li će nekad biti na prodaji neki % EPS-a to ćemo tek da vidimo.
 
Kad smo kod Amera, veliko i bogato nalazište zlata i bakra Čukaru Peki američka i kanadska firma su prodale kinezima. Tamo nije hteo da ulaže Black Rock.
Njima može da bude interesantno da ulože nap. 5 Milijardi $ u Đerdap 3.
 
Poslednja izmena:
Investicioni fondovi kupuju vlasništvo ili neki deo firmi koje se bave raznim poslovima, pa i "poljanu" gde će biti neka investicija. Oni neće sami da se bave nekim poslom, već to rade firme koje su u njihovom vlasništvu, potpuno ili delimično.

Naprimer, mogli su da daju novac velikoj američkoj firmi "Freeport McMoRan" da ona otvori rudnik Čukaru Peki kod Bora, a ne da to bogato nalazište oni prodaju kinezima. Posle kukaju kako je velik kineski uticaj u Srbiji. Premda je ta rudarska firma jedna od najvećih na svetu i mogla je sama sve da finansira, ali . .
 
Чланак је тешо смеће.

Највећи проблем са којим се суочавају купци-произвођачи је обрачун енергије која се испоручи у мрежи а после повлачи.

Што се тиче ограничавања капацитета, капацит није површина кровова која постоји у Србији већ снага коју систем може да прими и у том смислу је праведно да свако има шансу да буде купац-произвођач а не да неколицина загуши систем.

Prema njegovim rečima, cela stručna i akademska zajednica slažu se da je ovo loše rešenje i da ne bi trebalo da se ide u tom pravcu, posebno ukoliko se u obzir uzme to da Zakon o OIE treba da promoviše upotrebu obnovljive energije, a ne da je limitira.
Ово није тачно, скоро је био чланак професора са ЕТФ-а где је стручно наведена проблематика која се јавља кад се појави вишак енергије од стране купаца-произвођача. Нисам чуо да је неко то са стручне стране оспорио већ се позивају на разноразне агенде.
 
Poslednja izmena:
Чланак је тешо смеће.

Највећи проблем са којим се суочавају купци-произвођачи је обрачун енергије која се испоручи у мрежи а после повлачи.

Што се тиче ограничавања капацитета, капацит није површина кровова која постоји у Србији већ снага коју систем може да прими и у том смислу је праведно да свако има шансу да буде купац-произвођач а не да неколицина загуши систем.


Ово није тачно, скоро је био чланак професора са ЕТФ-а где је стручно наведена проблематика која се јавља кад се појави вишак енергије од стране купаца-произвођача. Нисам чуо да је неко то са стручне стране оспорио већ се позивају на разноразне агенде.
Ето ја се случајно бавим соларним системима. Бар 10 000 система од 10 киловата је постављено у Србији. држава и ЕПС, ЕМС се максимално труде да тим људима закомпликују ситуацију око продаје енергије. Сад треба да сви своје инвертере од 10 киловата замене за непостојеће од 6.8? Јер је неко схватио да онда мање зарађује. Странци могу правити електране од 10 или 50 мегавата али домаћа правна лица су ограничена на 150 киловата. Јасно је да иза свега овога стоји страни интерес, да становништво купује искључиво прескупу енергију и то од оних који тренутно и уништавају епс! У зимском периоду као и код повећане облачности треба бар 5 а још боље 10 пута већа инсталисана снага него што је потрошња! Тако да са 6.8 киловата може да се рачуна на 500-600 вати у условима повећане облачности. Да не говорим о проблему пуњења акумулатора са таковом снагом за потрошњу ноћу. При томе зими је дан много краћи, посебно је питање да ли сви могу имати окренуте панеле ка југу. Будалаштина о чувању простора је тек смејурија јер је Србија изгубила скоро 1 милион становника и депопулација је практично неповратна! Све у свему они који доносе овакве одлуке раде директно против становништва земље. Повраћај енергије у мрежу где на 100 кућа има један соларни систем је више него смејурија за коментарисати!
 
Странци могу правити електране од 10 или 50 мегавата али домаћа правна лица су ограничена на 150 киловата.
Треба разликовати дозволу за соларну електрану и стицање статуса купац-произвођач. За електрану свако може да конкурише са неограниченом снагом а питање је да ли ће добити дозволу, више гигавата чека на одобрење. Ограничење од 150 кW за купце произвођаче није везано да ли је правно лице домаће или страно.
 
Чланак је тешо смеће.

Највећи проблем са којим се суочавају купци-произвођачи је обрачун енергије која се испоручи у мрежи а после повлачи.

Што се тиче ограничавања капацитета, капацит није површина кровова која постоји у Србији већ снага коју систем може да прими и у том смислу је праведно да свако има шансу да буде купац-произвођач а не да неколицина загуши систем.


Ово није тачно, скоро је био чланак професора са ЕТФ-а где је стручно наведена проблематика која се јавља кад се појави вишак енергије од стране купаца-произвођача. Нисам чуо да је неко то са стручне стране оспорио већ се позивају на разноразне агенде.

Možeš li da pronađeš link na taj članak?
 
Možeš li da pronađeš link na taj članak?
 
Мени је јако занимљив чланак, морам признати! Човек не прича без основа, једини је проблем што је лобиста, односно говори са аспекта система који би да што више заради а што мање да плати. Има и неколико лажи којих је наравно свестан. Нпр. панели на већини кровова се не могу чистити зими због неприступачности и реалне опасности. Са 5 цм снега на панелима престаје производња енергије, тако да у брдско -планинским пределима 3 месеца можеш заборавити на производњу струје из панела. Занимљива је и дволичност, може 100 мегавата на јавним објектима, са другачијим условима. Да ли и тада 15 мин интервали важе? Подсећа ме на 15 мин градове што покушавају са Оксфордом. Лично сам мишљења да себи треба инсталирати систем какав вам је потребан, са државом се може само на штети бити. Јасно ми је да људи у градовима и немају неки избор, избор је био када су одабрали да живе у граду, до пре 5 година то је било боље ( више посла, новца, могућности) али сад је више казни, камера, ограничења, огромних поскупљења. Ствар око ел. енргије је компликована за Србију само из једног разлога, а то је одржавање контроле. Не желе да препусте монопол, у овом случају да релаксирају становништво јер је то у супротности са свим агендама депопулације које су покренули!
 
Ове тачке коштају више него соларни систем, онда правиш систем ван мреже, што је очигледно идеја овог господина. Не постоји топлотна пумпа која троши испод 5 киловата, с тим да при покретању повуче и више. Котао на биомасу кошта као црни ђаво, плус одакле биомаса у довољној количини. Свесно смањивање односно одбијње људи да производе више енергије по тачци 2. Јасно је ко би онда требао да произведе ту енергију. Предлаже човек да се купе акумулатори који су скоро 50% цене система , а овде говоримо о мрежним системима. Требало би да зна да је мрежним системима забрњено да раде ван острвског начина рада, да не би неко на бандери страдо. О инвестицијама за гријање огромне количине воде и специјланим веш машинама које могу да користе топлу воду да не говоримо.

  1. Kupac-proizvođač bi bio motivisan da skaladišti energiju kada ima viškove, jer bi mu bilo isplativije da energiju lokalno akumulira i troši kada ne bude imao dovoljno proizvodnje iz fotnaponskog sistema (na primjer noću) nego da je predaje mreži po niskoj cijeni, a kupuje po visokoj. Skladišta ne moraju biti samo baterije, već mogu biti i rezervoari vode sa električnim grijačima, odnosno bojleri veće zapremine, koji bi viškove proizvedene električne energije preuzimali i grijali vodu koja bi se koristila za napajanje sanitarnih uređaja (veš-mašina i mašina za pranje suđa) i tuširanje.
  2. Prozjumerima ne bi bilo isplativo da instaliraju fotonaponske sisteme velikih snaga, jer cijena viškova električne energije ne bi opravdavala takve instalacije. Dakle, ova mjera bi optimizovala snagu fotonaponskih sistema prema potrebama potrošnje prozjumera, koju ovi sistemi mogu u realnom vremenu pokriti. Manje jedinične snage bi omogućavale da se na distributivnu mrežu priključi veći broj prozjumera.
  3. Kupac-proizvođač bi bio motivisan da koristi efikasne sisteme grijanja (toplotne putme, daljinsko grijanje, kotlovi na biomasu…) jer mu ne bi bilo isplativo da koristi električno grijanje – zbog toga što je proizvodnja fotoanponskih panela zimi višestruko manja nego ljeti i ne bi mogao po obimu usklađivati proizvodnju i potrošnju. Ovo bi dovelo do smanjenja potrošnje u zimskim mjesecima, što bi rasteretilo, u određenoj mjeri, termoelektrane i pozitivno djelovalo na poboljšanje kvaliteta vazduha.
  4. U naprednoj varijanti, predloženi model bi se mogao dalje razvijati, jer bi bio stimulativan za udruživanje kupaca-potrošača, koji bi mogli da objedinjuju svoju proizvodnju i potrošnju – kako bi što bolje usklađivali agregirane dijagrame proizvdnje i potrošnje. Agregiranje bi bilo tehnički sprovođeno kroz komunikaciju između pametnih brojila, što bi dovelo do razvoja pametnih mreža (smart grid). U ovakvim aplikacijama bi moglo da se dozvoli, uz određana tehničaka ograničenja, udruživanje prozjumera koji imaju višak krovnih površina sa prozjumerima koji nemaju dovoljno površina za instalaciju fotonaponskih sistema. To bi dovelo do toga da i stanovi u višespratnicama mogu postati kupci-proizvođači, tako što bi koristili krovne površine drugih prozjumera.
 
ЕПС је од данас акционарско друштво

▪️Електропривредна Србије променила је правну форму из јавног предузећа у акционарско друштво, с обзиром да су данас у Централни регистар депо и клиринг хартија од вредности уписане акције ЕПС-а.

▪️На сајту ЕПС су, такође, промењени подаци и наведено је да је ЕПС акционарско друштво и највећа компанија у Србији, привредни и енергетски ослонац земље, као и да су основне делатности ЕПС АД производња, снабдевање и трговина електричном енергијом.

▪️Како је наведено, оснивач и једини акционар ЕПС АД је Република Србија, а права оснивача остварује Влада Србије.
 
chris-pratt-rubbing-hands.gif
 

Pročitao sam članak. Ovo nije jednostavan problem. Kad se sve uračuna, mislim da njegov predlog ima više pozitivnih nego negativnih aspekata i da ga treba podržati.

Problem je neusaglašenost maksimuma proizvodnje solarnih kolektora i ukupne potrošnje energije. Pa zatim činjenica da je vreme maksimuma proizvodnje svih prozjumera isto. Ova dva faktora bi vremenom stvorila ogromne varjacije snage u mreži, i to na svim njenin nivoima, od najvišeg do lokalnih seoskih vodova. Pri čemu snaga ide čas u jednu, čas u drugu stranu. Naša mreža još dugo neće biti tome dorasla. Pa zatim, ako bi se račun plaćao samo na osnovu potrošenog, čitavu elektro mrežu bi prozjumeri koristili samo kao veliku privatnu bateriju, a plaćali bi vrlo malo jer im je godišnja neto potrošnja blizu nule. Neko mora da plati Bistricu, Đerdap 3 i druge reverzibilne elektrane koje bi tome služile, a zatim i upgrade čitave distibutivne mreže.

Ali sa druge strane, oni sopstvenim privatnim ulaganjem smanjuju ukupnu PROSEČNU potrošnju energije u državi, pa tako i državi štede pare na jednom mestu (manje elektrana), ali ne na drugom mestu (nova potreba za bitno jačom prenosnom mrežom i više reverzibilnih elektrana). Optimizacija svih ovih faktora nije baš jednostavna.

Međutim predlog mi se dopada pre svega zato što je fleksibilan. Umesto fiksnih ograničenja snage, kao u sadašnjem predlogu, prelazi na ekonomski podsticaj. To će zbog statističkog usrednjavanja na nivou čitave države imati skoro isti efekat, a ipak bitno manje ograničava pojedince da rade šta žele ako je njihova situacija u nečemu posebna, pa im se isplati da rade ono što ne radi puno drugih prozjumera. Još lepše je što po ovom predlogu postoji mogućnost stalnog i nezavisnog prilagođavanja čak tri različita koeficjenta u jednačini koja računa cenu energije. Prilagođavanjem ova tri koeficjenta može se postići bilo šta, bilo koji razvojni cilj. Mogu stalno da se menjaju u zavisnosti od trenutnih potreba. Recimo u početku će biti bitno da se stvori neka početna, ali ipak dovoljno velika grupa prozjumera. U jednom trenutku nam recimo neće biti toliko bitno imaju li lokalne baterije, dok kasnije to može postati sve važnije. Može se nešto podsticati ili potiskivati neželjeni razvoj događaja menjanjem međusobnog odnosa cene potrošene energije, proizvedene energije i nagrade za istovremeno lokalno trošenje, bez angažovanja mreže. Naravno da je nije popularno menjati uslove privređivanja za privatne investicije sa ovako dugim rokovima otplate, ali moramo biti realni. Naš energetski sistem je u raspadu, stranci nas teraju ka zelenoj energiji, i to brzo, pa ćemo to ili uraditi sami i brzo, ili ćemo pre ili kasnije biti prisiljni prodati ceo sistem, čak i ako vlasti to ne budu želele, pa će onda stranci sve to da urade umesto nas, samo što će nam onda biti još gore.

Ono što iz ovog predloga vidim kao ključno i vremenski kritično, je da se nikako ne ide na masovnu zamenu brojila ako nemaju mogućnost opisanog računanja bilansa na svakih 15 minuta. Pa onda imamo izbor da li ćemo ovaj predlog prihvatiti ili ne. Obrnuto ne važi.
 
Moje skromno misljenje je da sve ovo bez mogućnosti da se energija efikasno skladišti i iz tog skladišta povuce jedno veliko ništa u stvari.

Jedina priča koja je iole pila vodu kod našeg naroda a vezana za temu prozjumera je bila "aha znaci pravim struju i akumuliram tamo negde a posle trosim kad mi treba"...

Sve ostalo što se posle desilo i kada je priča prošla čaršijom i ovo što se sada priča i piše i planira će samo destimulisati ljude a što se manje više vidi po opštinama po Srbiji i podseća me na priču o prihvatanju elektro auta od strane naroda na Balkanu.

Na sve to treba dodati da su ovo ozbiljni tehnički sistemi sa uzročno posledičnim vezama i da njihovo održavanje kao i uticaj na EDB nikako ne treba zanemariti.

Stoga je moj predlog da se te pare odmah preusmere u izgradnju hidro akumulacija ili da se nadje modus da kompanije stimulišu da grade velike solarne kapacitete sa balansnim uravljanjem.
 
Ova priča sa akcionarskim društvom je zamazivanje očiju javnosti. Suština akcionarskog društva je izdavanje akcija. Znači finansiranje nekog poduhvata kapitalom iz inostranstava. Hoće strane pare, i to je ono što je ovde čitav smisao. Priča kako nema govora o prodavanju EPS-a je "Public Relations" konstrukcija, dakle manipulacija i namerno neodređena terminologija. Ono što STVARNO misle, a ne kažu, je verovatno da neće prodavati više od 49% akcija, pa mi tobože i dalje imamo "kontrolu", dakle to je kobajagi = "nismo prodali".

Međutim u praksi to nije tako. Suštna je da javno preduzeće ima obavezu da služi intersima Države, a akcionarsko društvo samo da poveća profit akcionara. I NIŠTA drugo. Po zakonu. Od sada EPS i formalno postaje "baš briga" i za državu, i za sve one koji tu žive. Nikakvi naši razvojni prioriteti više nisu važni. To što je država (bar za sada) većinski vlasnik ne mora (i obično ne znači) ništa. Manjinski akcionari imaju pravo da se bune ako rukovodstvo donosi odluke koje ne maksimizuju NJIHOV profit, pa taman da zbog toga propadne cela država. Beznačajnost držanja 51% akcija se ogleda u tome da su manjinski akcionari u energetski sistem neke države uglavnom globalni finansijski giganti tipa Blek Rok i slični, a njih sluša čak i Amerčka vlada, a kamoli neke manje bitne vlade, kao Srpska, ako recimo stvarno pokušaju da glume "većinskog vlasnika" koji tobože "jedini donosi odluke". Ako im se neka odluka većinskog vlasnika EPS-a ne bude dopala, uvek imaju mnoštvo poluga da nas pritisnu i ucene (jer se onda mi kockamo njihovim novcem). Prosto kažu, ili ćete da ukinete odluku koja nam se ne dopada, ili će Američka ili neka druga Evropska vlada da donese neku DRUGU odluku, koja se VAMA ni malo neće dopasti. I još će pri tome imati i formalno-zakonsko opravdanje zato što posao rukovodećeg tima EPS-a (i većinskog vlasnika iza tog tima) zaista JESTE da poveća NJIHOV profit (akcionara), a ne da to bude na korist nekoj državi sa kojom preduzeće nema nikakve veze. To je sada biznis, a ne deo nacije. Od sada je zadatak EPS-a SAMO profit akcionara. Za razliku od dosadašnjeg statusa gde su kao javno preduzeće imali prvenstveni zadatak da pomažu Državi, a sa biznis strane samo da ne gube pare, ili bar da ne gube previše para ako su korisni na drugi način. To je drastična razlika, ma šta pričali na televiziji.

Ovim se zaista menja sve.
 
Како ће изгледа жена Аљбина Куртија одређивати будућност ЕПСа скептичан сам за било какве позитивне изгледе за становништво, индустрија ионако не постоји одавно! Србија једноставно нема замену та ТЕ бар у 15 наредних година. Ускоро крећу астрономске цене за ел. енергију! Мир-стабилност-дебилност!
 
Slavljenje prednosti čisto tržišnih odnosa, recimo u sferi organizacije i efikasnosti, je možda u redu u većini običnih oblasti, ali NE u strateškim oblastima, i NE u oblastima prirodnih monopola, gde nema prave konkurencije, pa tržište ionako ne može da funkcioniše. A EPS je u OBE te grupe. Ko sumnja u potrebu da se strateške oblasti ozbiljne države sasvim drugačije tretiraju, treba samo da prati rat u Ukrajini i piše recke ko tu koga ucenjuje, i na koje sve načine. Ekonomske i političke posledice tih ucena su strahovite, i to čak i za najjače ekonomije na svetu. Možete samo zamisliti posledice nečeg čak i izdaleka sličnog na nas. Jedino što sigurno imamo je samo ono što je kod nas, u našem vlasništvu i pod isključivo našom kontrolom. Da i ne spominjemo suptilnije ali zato sveprisutne i skoro rutinske strane uticaje u oblasti cena, raspoloživosti, kvaliteta, vrsta ponude itd. Ako vam cela privreda zavisi od nečega, čak i male promene u tome više nisu nimalo naivne.
 
Poslednja izmena:
Ova priča sa akcionarskim društvom je zamazivanje očiju javnosti. Suština akcionarskog društva je izdavanje akcija. Znači finansiranje nekog poduhvata kapitalom iz inostranstava. Hoće strane pare, i to je ono što je ovde čitav smisao. Priča kako nema govora o prodavanju EPS-a je "Public Relations" konstrukcija, dakle manipulacija i namerno neodređena terminologija. Ono što STVARNO misle, a ne kažu, je verovatno da neće prodavati više od 49% akcija, pa mi tobože i dalje imamo "kontrolu", dakle to je kobajagi = "nismo prodali".

Međutim u praksi to nije tako. Suštna je da javno preduzeće ima obavezu da služi intersima Države, a akcionarsko društvo samo da poveća profit akcionara. I NIŠTA drugo. Po zakonu. Od sada EPS i formalno postaje "baš briga" i za državu, i za sve one koji tu žive. Nikakvi naši razvojni prioriteti više nisu važni. To što je država (bar za sada) većinski vlasnik ne mora (i obično ne znači) ništa. Manjinski akcionari imaju pravo da se bune ako rukovodstvo donosi odluke koje ne maksimizuju NJIHOV profit, pa taman da zbog toga propadne cela država. Beznačajnost držanja 51% akcija se ogleda u tome da su manjinski akcionari u energetski sistem neke države uglavnom globalni finansijski giganti tipa Blek Rok i slični, a njih sluša čak i Amerčka vlada, a kamoli neke manje bitne vlade, kao Srpska, ako recimo stvarno pokušaju da glume "većinskog vlasnika" koji tobože "jedini donosi odluke". Ako im se neka odluka većinskog vlasnika EPS-a ne bude dopala, uvek imaju mnoštvo poluga da nas pritisnu i ucene (jer se onda mi kockamo njihovim novcem). Prosto kažu, ili ćete da ukinete odluku koja nam se ne dopada, ili će Američka ili neka druga Evropska vlada da donese neku DRUGU odluku, koja se VAMA ni malo neće dopasti. I još će pri tome imati i formalno-zakonsko opravdanje zato što posao rukovodećeg tima EPS-a (i većinskog vlasnika iza tog tima) zaista JESTE da poveća NJIHOV profit (akcionara), a ne da to bude na korist nekoj državi sa kojom preduzeće nema nikakve veze. To je sada biznis, a ne deo nacije. Od sada je zadatak EPS-a SAMO profit akcionara. Za razliku od dosadašnjeg statusa gde su kao javno preduzeće imali prvenstveni zadatak da pomažu Državi, a sa biznis strane samo da ne gube pare, ili bar da ne gube previše para ako su korisni na drugi način. To je drastična razlika, ma šta pričali na televiziji.

Ovim se zaista menja sve.

Ово је најбољи опис ситуације са ЕПС-ом који сам прочитао до сада и штета је да не дође до шире јавности, да имамо бар један нормалан медиј у држави па да се објављује сваки дан, али немамо.
 
Srbija nije u situaciji kao što je bila Grčka pre par godina kada nije više mogla da vraća dugove, jer bila prezadužena pa je morala da prodaje i neka ostrva. Naš dug je ispod 60% BDP-a i redovno otplaćujemo dugove, a devizne rezerve su u stalnom porastu i sada su skoro 22 Milijarde evra. Imamo kreditni rejting BB+ i izdajemo državne obveznice, pa nema nikakve potrebe da prodamo bilo koji deo EPS-a zbog nedostatka novca.

Emitovano je 36,5 miliona akcija po nominalnoj vrednosti 10.000din i kao kod NIS-a, Aerodroma NT i Telekoma trebalo bi jedan deo akcija besplatno podeliti državljanima Srbije. Kada i da li će EPS izaći na neku svatsku berzu radi prikupljanja kapitala to ćemo tek da vidimo. Posle još tri najavljena poskupljenja struje neće ni morati da uzima kredite. A uvek država može da ga dokapitualizuje kao vlasnik kompanije.
 
Poslednja izmena:
Hehe, "to ćemo tek da vidimo". Pa u pravu si, pre sledećih izbora neće izaći.
 
Vrh