Šta je novo?
Od:
Filteri

Energetika

Izlazak na berzu nema veze sa nekim izborima, već EPS nije spreman da bude listiran na neku svetsku berzu. Moraju da se ispune razni uslovi što se tiče uvida u poslovanje i sl., pa tek onda da se ponudi deo akcija stranim investitorima. Znači, nije to tako jednostavno izaći na berzu u Londonu ili Frankfurtu.
Ali, kao što sam ovde pisao, država nema potrebe da prodaje EPS.
dragan je napisao(la):
Srbija nije u situaciji kao što je bila Grčka pre par godina kada nije više mogla da vraća dugove, jer bila prezadužena pa je morala da prodaje i neka ostrva. Naš dug je ispod 60% BDP-a i redovno otplaćujemo dugove, a devizne rezerve su u stalnom porastu i sada su skoro 22 Milijarde evra. Imamo kreditni rejting BB+ i izdajemo državne obveznice, pa nema nikakve potrebe da prodamo bilo koji deo EPS-a zbog nedostatka novca.

Emitovano je 36,5 miliona akcija po nominalnoj vrednosti 10.000din i kao kod NIS-a, Aerodroma NT i Telekoma trebalo bi jedan deo akcija besplatno podeliti državljanima Srbije. Kada i da li će EPS izaći na neku svatsku berzu radi prikupljanja kapitala to ćemo tek da vidimo. Posle još tri najavljena poskupljenja struje neće ni morati da uzima kredite. A uvek država može da ga dokapitualizuje kao vlasnik kompanije.
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Novi Sad već drugi put dodatno produžava rok za podnošenje prijava za subvencionisanje panela. Toliko o interesovanju i uspešnosti akcije.
 
Energetska efikasnost, kao i odnos prema prirodi uopšte, mora postati mjera kulture, a ne samo ekonomije. Prozjumeri su model kulture u energetici. Da bi mogli da razumijemo i njegujemo tu kulturu moramo biti učeni od malih nogu da je najvrednije ono što sami proizvedemo.
Kliknite za proširenje...
Oва мисао ми се свиђа у тексту од малопре.
Многима није проблем да улупају 5-6000 евра у бесмислене објекте око куће или високу бетонску ограду да би се оградили од комшије али кад се спомену панели одједном постају вргунски инвеститори који не желе да улажу у нешто ако им се инвестиција не врати за неколико година.
 
Потпуно се слажем да енергетска ефикасност јесте један од постулата како унапредити средину живљења. То пре свега подразумева стално укључен мозак. Нпр. стално гасиш светло за собом, палиш веш машину или судо искључиво преко дана када има колико-толико сунца. Исто важи и за све друге машине. ( Ко има соларни систем ) Ако се грејеш на дрва направиш и да греје воду, па да је можеш корисити и за веш машину, судо машину. Тада могу да раде без грејача што драстично смањује потрошу, за преко 90%. Цела поента је да унапредиш средину живљења а да смањиш потрошњу ресурса. То подаразумева и пластенике за храну и још много тога. Наравно у граду је све много теже јер си као наркоман везан интравенозно на струју, воду, транспорт, храну, информације, посао. Уствари си у тору, где " чобан " све одређује. Наравно и ту се може усавршити средина живљења са много цвећа, мирисног биља, дрвећа. Куповином енергетски ефикасних машина (нажалост оне су најскупље ) Додатном изолацијом објеката и променом столарије. Оптимизовањем јавног транспорта.
 
Svaka drzava ima pravo da svom stanovnistvu prodaje resurse na sopstvenoj teritoriji po ceni po kojoj zeli.
Naravno, ako su resursi u vlasnistvu te drzave.
Primeri za ovo su Zalivske zemlje, Norveska, Rusija... koji niskom cenom energenata subvencioniraju manje ili vise svoje stanovnistvo i svoju ekonomiju.

EPS bi trebalo da ostvari prihod koji pokriva tekuce troskove, amortizaciju i ulaganja za nove kapacitete.
Naravno tu je i nesto sto nazivamo partijski interes, tj nepotrebni troskovi koje izazivaju partije na vlasti u Srbiji, odnosno kradja.
Sa ulaskom stranog investitora, u ovu jednacinu ulazii njihov profit.
Stranog investitora zanima profit i to odmah i zato ce struja drasticno da poskupi.

Radikalska banda ovim svojim potezom izazvace pad standarda gradjana i nekonkurentnost nase privrede kroz povecane cene.
 
Već su najavljena tri poskupljenja (maj-oktobar-maj) ukupno oko 30% ali to nema nikakve veze sa spinovanom pričom o prodaji EPS-a već je to dogovor sa MMF. Oni su kritikovali davanje para JP EPS iz budžeta, ali sada država može da uloži u EPS AD kroz dokapitalizaciju tako što će povećati broj akcija srazmerno uloženom novcu. Onda ne mogu da nam prigovaraju jer tako posluju i njihove firme na Zapadu.
 
dragan je napisao(la):
Srbija nije u situaciji kao što je bila Grčka pre par godina kada nije više mogla da vraća dugove, jer bila prezadužena pa je morala da prodaje i neka ostrva. Naš dug je ispod 60% BDP-a i redovno otplaćujemo dugove, a devizne rezerve su u stalnom porastu i sada su skoro 22 Milijarde evra. Imamo kreditni rejting BB+ i izdajemo državne obveznice, pa nema nikakve potrebe da prodamo bilo koji deo EPS-a zbog nedostatka novca.

Emitovano je 36,5 miliona akcija po nominalnoj vrednosti 10.000din i kao kod NIS-a, Aerodroma NT i Telekoma trebalo bi jedan deo akcija besplatno podeliti državljanima Srbije. Kada i da li će EPS izaći na neku svatsku berzu radi prikupljanja kapitala to ćemo tek da vidimo. Posle još tri najavljena poskupljenja struje neće ni morati da uzima kredite. A uvek država može da ga dokapitualizuje kao vlasnik kompanije.
Kliknite za proširenje...
Zašto smo konstantno u nekim aranžmanima sa MMF?

U poslednjih par godina od većih su prodati: RTB BOR, PKB, ANT (koncesija), Komercijalna Banka.

Od onog što je ostalo u vlasništvu države Srbije a da je iole veće su Telekom Srbija (i da hoće da ga prodaju dobili bi mrvice danas), Srbijagas (samo distribucija) i EPS (od čega je interesantan samo hidro deo, termo je opterećenje).
 
duke23 je napisao(la):
U poslednjih par godina od većih su prodati: RTB BOR, PKB, ANT (koncesija), Komercijalna Banka.
Kliknite za proširenje...
БОР на жалост нисмо били у стању да експлоатожемо и Кинези су нам били сламка спаса. ПКБ нија требало приватизовати. АНТ и не мора на крају да испадне лоша прича. Ово са Комерцијалном је проблем по више основа. Пре свега продали су сумњивом партнеру. Љубљанска банка је позната по пљачки штедиша. И онда да би се опрали само су променили име у Нова љубљанска банка
duke23 je napisao(la):
Od onog što je ostalo u vlasništvu države Srbije a da je iole veće su Telekom Srbija (i da hoće da ga prodaju dobili bi mrvice danas),
Kliknite za proširenje...
Откуд ти то да Телеком данас вреди мање него кад су хтели да га продају пре пар година?

duke23 je napisao(la):
EPS (od čega je interesantan samo hidro deo, termo je opterećenje).
Kliknite za proširenje...
Овде се уствари крије најцрњи сценарио ако неко одлучи да прода ЕПС зато се томе треба жестоко противити.
 
duke23 je napisao(la):
Zašto smo konstantno u nekim aranžmanima sa MMF?
Kliknite za proširenje...
Srbija je član MMF i nije loše koristiti njihove povoljne kredite, ako zatreba. A, svaki strani investitor pita MMF kakva je situacija u nekoj državi gde hoće da investira. Drugo, nije loše da svaka vlast ima neku vrstu medjunarodne finansijske kontrole.

A, država se nije pokazala kao dobar "rudar" u Boru i skinula je velikog gubitaša sa budžeta i to je najbolji posao. Država nije dobar bankar i privrednik, ali EPS je nešto sasvim drugo, mnogo veće, koji utiče na celu ekonomiju države. Inače, nema nikakve potrebe prodavati EPS, jer imamo stabilne finansije.
 
dragan je napisao(la):
Već su najavljena tri poskupljenja (maj-oktobar-maj) ukupno oko 30% ali to nema nikakve veze sa spinovanom pričom o prodaji EPS-a već je to dogovor sa MMF. Oni su kritikovali davanje para JP EPS iz budžeta, ali sada država može da uloži u EPS AD kroz dokapitalizaciju tako što će povećati broj akcija srazmerno uloženom novcu. Onda ne mogu da nam prigovaraju jer tako posluju i njihove firme na Zapadu.
Kliknite za proširenje...

Treba li da ponavljam ono što sam opširno objasnio? Dokapitalizacijom EPS-a strani kapital postaje delimični vlasnik naše elektroprivrede, ali onda ima prava i da očekuje maksimalni profit na uloženi novac. Što znači u najmanju ruku međunarodne cene struje (inače strani akcionari imaju manji profit nego što bi mogli imati). Međutim naš standard i ekonomija ne mogu da izdrže međunarodne cene osnovnih inputa u proizvodnju (struja, sirovine, cena rada ...) jer naša ekonomija nije na međunarodnom nivou produktivnosti i konkurentnosti. Što znači da je JEDINI način da se takmičimo sa jačima od nas da imamo lokalno povlašćene cene onih inputa u proizvodnju koji su naši (recimo cena struje, što možemo jer je kod nas i cena rada manja). Samo je tako moguće kompenzovati ekonomsku nesrazmeru između ekonomski jakih i slabih. Oni su produktivniji od nas, i zbog toga bi bili jeftiniji od naše proizvodnje (KAD bi naši inputi imali istu cenu kao kod njih, recimo cenu struje i ljudskog rada). Ali ako inputi NISU isti (tj ako je naša struja jeftinija nego kod njih), ONDA imamo šansu:

Oni su produktivniji, ali je kod nas u proizvod uložena manja cena struje i niža cena ljudskog rada, pa SAMO ZATO ipak MOŽEMO da imamo konkurentne cene usluga ili industrijskih proizvoda na međunarodnom tržištu. To je jedini način na koji se slabije ekonomije mogu takmičiti sa jačim, a da ne budu progutane ili da ne postanu kolonije: Da su kod nas (u početku, u razvojnoj fazi) troškovi proizvodnje manji zbog jeftinijih inputa čime se kompenzuje veća produktivnost stranih firmi. Zato stranci mrze sve protekcionističke mere manjih država. Zato to MMF uvek traži i postavlja kako uslov. Žele da sve takve države budu potpuno otvorene i uključene u međunarodno tržište, jer onda njihove firme uvek pobeđuju naše firme. Ako su cene svih inputa u proizvodnju iste, onda naravno pobeđuje veća produktivnost, a oni su produktivniji od nas (veće tržište, veći kapital, duža tradicija, više radnika, itd, itd). Moramo za sebe zadržati neku lokalnu ekonomsku prednost (kao što je manja cena struje), inače ne možemo da se takmičimo. Sve velike države su isto to radile u početku.
 
Poslednja izmena:
dragan je napisao(la):
Srbija je član MMF i nije loše koristiti njihove povoljne kredite, ako zatreba. A, svaki strani investitor pita MMF kakva je situacija u nekoj državi gde hoće da investira. Drugo, nije loše da svaka vlast ima neku vrstu medjunarodne finansijske kontrole.

A, država se nije pokazala kao dobar "rudar" u Boru i skinula je velikog gubitaša sa budžeta i to je najbolji posao. Država nije dobar bankar i privrednik, ali EPS je nešto sasvim drugo, mnogo veće, koji utiče na celu ekonomiju države. Inače, nema nikakve potrebe prodavati EPS, jer imamo stabilne finansije.
Kliknite za proširenje...

Jel možeš da navedeš koji to još članovi MMFa koriste njihove kredite? Zašto bi zatrebalo ako je sve u redu?

Kao što nije bila dobar "rudar" isto tako nije dobar "električar". Neko bi rekao da je nekom u interesu da ne bude dobar "električar" kad na čelo "nečeg sasvim drugog, mnogo većeg, koji utiče na celu ekonomiju države" postavi čoveka koji od škole i iskustva ima vođenje pečenjare.

A stabilne finansije vrlo brzo postanu nestabilne kad se zadužuješ po 7+%. Poslednji put kad smo se zaduživali po tim kamatama penzije su morale 20% u rikverc.
 
Na internetu ima mnogo informacija o MMF-u ( IMF - International Monetary Fund) pa ko hoće neka pogleda šta i kako radi. A o našoj situaciji sam već ovde pisao :
https://forum.beobuild.rs/threads/energetika.882/post-1069228
Pošto imamo "budžetski deficit" moramo to da nadoknadimo uzimanjem kredita ili izdavanjem obveznica. Sve zavisi od aktuelnih kamata, pa se bira povoljnija opcija i sada je bolje uzeti kredit od MMF-a. sa 3% kamate.
 
Poslednja izmena:
Најразвијеније земље које су најзадуженије су генератори криза и ратова, јер да би и даље могли да "сервисирају" своје дугове, економија мора да добије замах. Индустријске револуције су све мање издашне као мотор економије (то што се данас зове економија).

Који ћемо ми у том колу, не могу да схватим, сто година да живим. Мехур од сапунице су нови путеви, трамваји, све се шљашти од новог, и исфинансираног. Прва криза оде острво, ако га имаш, ако не, оде Космет, оде Рашка оде све. Боље је живети од свог рада и без кредита, него се ММФовати.
 
dragan je napisao(la):
Na internetu ima mnogo informacija o MMF-u ( IMF - International Monetary Fund) pa ko hoće neka pogleda šta i kako radi. A o našoj situaciji sam već ovde pisao :
https://forum.beobuild.rs/threads/energetika.882/post-1069228
Pošto imamo "budžetski deficit" moramo to da nadoknadimo uzimanjem kredita ili izdavanjem obveznica. Sve zavisi od aktuelnih kamata, pa se bira povoljnija opcija i sada je bolje uzeti kredit od MMF-a. sa 3% kamate.
Kliknite za proširenje...

Većina ljudi zna ko i šta je MMF.
Pošto ideš kao kiša oko Kragujevca.

MMF je organizacija koja služi da ne dozvoli da države koje su na ivici haosa ne upadne u potpuni haos. Služi tome da im da te "povoljne" kamate jer na tržištu niko ne prepoznaje "uspeh" tih država pa su im dostupne samo zelenaške kamate.
Zauzvrat, MMF zahteva od zemlje kojoj daje "povoljne" kredite određene promene koje nisu uvek u korist zemlje "primaoca" kredita već u korist zemalja i organizacija koje obezbeđuju taj novac MMFu.

Osnovno pitanje je bilo, zašto zemlja koja ima dobre finansije uopšte ima ugovor sa MMF i zašto joj je povoljnije zaduženje od MMFa a ne na tržištu.
Odgovor je jednostavan, ta država i nema baš sjajnu finansijsku situaciju, ali ti očigledno iz nekog razloga izbegavaš odgovor.

Sjajna finansijska situacija i zajam od MMFa ne idu u istu rečenicu.
 
duke23 je napisao(la):
Većina ljudi zna ko i šta je MMF. . .
Kliknite za proširenje...
Ako "znaš ko i šta je" MMF zašto me onda pitaš? . . Već sam u više navrata pisao zašto saradjujemo sa njima, ali nisam pisao da imamo "sjajnu finansijsku situaciju" već da nemamo problem oko vraćanja kredita - kao što piše na linku u citiranom postu.


"MMF je ocenio da srpska ekonomija ima dobre mehanizme odbrane od rizika, uključujući adekvatne devizne rezerve, umereni nivo spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sektor. . . "
 
Poslednja izmena:
Napisao si ovo

dragan je napisao(la):
Naš dug je ispod 60% BDP-a i redovno otplaćujemo dugove, a devizne rezerve su u stalnom porastu i sada su skoro 22 Milijarde evra. Imamo kreditni rejting BB+ i izdajemo državne obveznice, pa nema nikakve potrebe da prodamo bilo koji deo EPS-a zbog nedostatka novca.
Kliknite za proširenje...

Dug ispod 60% BDPa, redovno plaćanje dugova, porast deviznih rezervi, rejting BB+, izdavanje državnih obveznica je u suprotnosti sa uzimanjem kredita od MMFa.

Države uzimaju novac od MMFa kad stavri ne idu dobro, i iako je kamata na njihove kredite niža to ne dolazi besplatno.

Da li će deo/ceo EPS prodat ne zavisi od novca (koji nam treba inače ne bi uzimali od MMFa) već od istog tog MMF koji to isto može zahtevati od nas (ili je ideja o prelasku iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo došla od Miće pečenjara).
 
Da, to sam napisao i sve to je tačno, a dao sam i link koji se odnosi na uzimanje kredita od MMF-a, pa nemam više šta o tome da pišem. A, neću sada da nagadjam šta će oni savetovati vladi i šta će vlada od toga prihvatiti. Bitno je da oni imaju dobro mišljenje o nama, kao što piše u članku. Strani investitori prvo pitaju MMF za stanje u nekoj državi gde nameravaju da ulože kapital.
 
Investitori ne traže savet od MMF jer MMF ne daje takve savete.

Nema potrebe da nagađaš šta će MMF tražiti, to je već rečeno.
Između ostalog transformacija EPSa i povećanje cene električne energije.

A to da investitori hrle u države koje imaju ugovore i koje se oslanjaju na MMF za pomoć je lako proverljiva činjenica.

Pošto ne želiš da nagađaš, onda to nemoj da činiš i oko prodaje EPSa.
 
Suština problema u našoj energetici je pre svega u lošem upravljaju, a nedostatak novca ima bitno manji značaj. Zbog toga je žestoka "zamena teza" tvrdnja da promena organizacionog oblika EPS-a ima veze sa većom efikasnošću sistema. Šta god da država sada vidi kao problem u EPSu-u, i šta god misli da zbog toga unutar njega treba uraditi, to je uvek lakše odraditi ako je firma javno preduzeće nego ako je akcionarsko društvo. U javnom preduzeću država ima apsolutno sve ingerencije i može uraditi bilo šta: Dovesti strance da upravljaju, promeniti način rada, bilo šta. Sve je lakše uraditi tada, nego ako je u pitanju akcionarsko društvo koje je sasvim nezavisan biznis entitet, organizovan oko profita kao centralne kategorije, sa jasnim odnosima između prava i obaveza stranih ulagača i rukovodstva, nešto gde postaje bitan i MEĐUNARODNI pravni sistem i međunarodni sudovi, nešto što sa državom nema nikakve veze i gde firma nema nikakve obaveze prema njoj. Jedna "prednost" akcionarskog društva nad javnim preduzećem je što ovo prvo može izdavanjem akcija pokupiti strane pare, a da to formalno, u bilansima, ne izgleda kao zaduživanje države. Pa stranka na vlasti prividno, na televiziji, ispada uspešan privrednik: "Vidite, mi smo dobri, imamo mali procenat zaduženja!"

Međutim to jeste neka vrsta zaduženja, bar u smislu negativnih posledica. Naše plate su bitno manje od stranih, pa jedini razlog zašto ne živimo isto toliko lošije nego stranci je taj što su kod nas i cene manje, pa nismo baš toliko ugroženi. Potpuno isto važi i za čitavu ekonomiju. Njeni troškovi proizvodnje su sada manji nego što bi bili da kod nas sve što je ugrađeno u proizvod košta isto kao na zapadu. Međutim sve to će se raspasti ako pokleknemo pod stranim pritiskom da kod nas cene raznih osnovnih roba (kao što je struja) počnu da se izjednačavaju za zapadnim cenama. To sme da se desi TEK kad naš standard i produktivnost naše ekonomije postanu slični zapadnim. Onda smo konkuretni. Ne pre toga. Inače postajemo kolonija u ekonomskom smislu (zbog skupih inputa domaća roba je skupa, to NAŠ prosečan čovek ne može kupiti, što ima povratni efekat da uništava preduzeće koje nema dovoljno kupaca), PLUS što životni standard drastično pada.

To je dakle prava i užasna cena tih naoko jeftinih kredita MMF-a. Jeste manja kamata, ali zajmovi uvek dolaze sa dodatnim uslovima da ukinemo sve vrsta protekcionističkih mera koje podstiču domaću privredu i ubrzavaju naš razvoj, da se potpuno otvorimo ka stranom tržištu i globanim korporacijama sa kojima se još ne možemo ravnopravno takmičiti. Onda one unište naša preduzeća i preuzmu njihovo domaće tržište, a mi postajemo potpuno zavisni. Dakle, kod zajmova MMF-a, jeste nešto ušteđeno na kamati, ali ako se ne plaća na mostu daleko se više plaća na ćupriji. Tj. indirektni gubici zbog činjenice da domaća privreda onda ne može da se razvija (jer em su joj stranci preuzeli tržište, em su još proizvodi domaćih firmi NAMA postali previše skupi jer više nema jefinih inputa) su daleko veći od te uštede na kamati.

I to je pravi problem konverzije EPS-a iz modela javnog preduzeća u model akcionarskog društva. Otvaramo se potpuno ka stranom tržištu i u izrazito bitnim strateškim oblastima pre nego što smo spremeni za ravnopravno takmičenje. To nije razvojni put, to je put prema ekonomskoj koloniji. Neka vlasti PRVO isprave osnovne funkcionalne probleme u EPSu, čiji pravi izvor dobro znamo, pa ONDA mogu da razmotre kako zatim nabaviti svež kapital bez propratnih ucena. Pošto je ovako na delu zamena teza. Problem je krađa, a ne nedostatak para, neuki rukovodioci, a ne organizacioni oblik firme.

Inače je u pitanju samo tužno ponavljanje poznate priče.

Prvo se decenijama zapusti obala reke, pa se onda kaže kako su tamo samo "zmije i pacovi", pa to može da se ispravi samo ako se bivša javna obala svih Beogradskih reka proda privatnicima. Oni će tobože znati kako ukloniti "zmije i pacove", a mi ne znamo.

Ili se bivše društveno preduzeće prvo sistematski uništava, pa kad dođe do toga da više nema ni za plate, kaže se kako "ima ljudi" sa parama i znanjem, pa samo da vi prodate vašu firmu i svu njenu imovinu, pa ćete ONDA dobiti platu - neko vreme - dok vas ne opuste, jer im je bitno samo zemljište a ne firma.

Ili se priča kako je hrana strateška roba 21. veka, a zatim kako će se Beograd širiti na levu obalu Dunava, pa se onda u bescenje proda PKB i svo njegovo zemljište i decenijema građeni kanali za navodnjavanje koji u vreme klimatskih promena imaju basnoslovnu cenu. Pa tako više nemamo ni JEFTINU hranu ni JEFTIN prostor za širenje grada. A pogotovo to više nije naše, pa u se nekim važnim oblastima u svakom trenutku može desiti nešto još gore nego samo veća cena (embargo, ili diktiranje gornje granice cene, kao sada Rusima), itd, itd.

Sve ovo ima zajedničku temu: Tako se lako i bez truda dobija svež novac, ODMAH, kao i politički P.R. prvid uspešnog upravljanja državom, ali po katastrofalnu cenu na duže staze.
 
Poslednja izmena:
duke23 je napisao(la):
Investitori ne traže savet od MMF jer MMF ne daje takve savete.
Kliknite za proširenje...
Investitori ne traže savete, već je dovoljno da pročitaju izveštaje fonda o nekoj državi. A, nisam ništa nagadjao, već obrazložio zašto nema potrebe prodavati EPS.

MMF nema šta da traži od Srbije u smislu da nešto moramo da prodamo, jer redovno izmirujemo dugove. Nije to situacija " nećemo da damo kredit, već prodajte EPS". Vremena su se promenila i novac možemo da dobijemo sa druge strane, nap. od Kine, Emirata, Azerbedžana, . . i još ponekog.

www.google.com

Brnabić: Niko neće da privatizuje EPS, niti da prodaje, cilj je da ga ojačamo

Brnabić: Niko neće da privatizuje EPS, niti da prodaje, cilj je da ga ojačamo
www.google.com
 
Poslednja izmena:
"Brnabić: Niko neće da privatizuje EPS, niti da prodaje, cilj je da ga ojačamo"

A KAKO ćemo ga ojačati? I zašto to nije moglo da se uradi, a da ostane javno preduzeće? Postoji zjapeća logička rupa u svim ovim objašnjenima jer se nešto radi a da bukvalno niko ne ume da kaže zato se radi baš to, a ne nešto drugo? Sasvim je očigledno da se ključni razlog krije. Evo šta kaže Transparentnost Srbije:


Štetne i neobrazložene izmene akata EPS

Izmene osnivačkog aka i Statuta JP Elektroprivreda Srbije imaće veoma štetne posledice na primenu antikorupcijskih zakona u najvećem srpskom javnom preduzeću, upozorava Transparentnost Srbija. Pored toga, ključni razlozi nisu obrazloženi, a pravni osnov je sporan.

Odluke Nadzornog odbora EPS od 4.4.2023, kojim se menja Osnivački akt i Statut, kada stupe na snagu, dovešće do toga da se na EPS više ne primenjuje Zakon o javnim preduzećima.

Ubuduće, ni direktor ni članovi Nadzornog odbora EPS neće imati status javnih funkcionera, što znači da neće biti u obavezi da podnose izveštaje o imovini i prihodima, iako će raspolagati javnim sredstvima veoma velike vrednosti (365.105.090.000 dinara, odnosno oko 3,1 milijarde evra, prema podacima iz izmenjenog osnivačkog akta). Više neće postojati obaveza da se direktor bira na konkursu. Tu zakonsku obavezu Vlada Srbije ni u proteklih 9 godina (nakon smene Aleksandra Obradovića) nije poštovala. Inače, promena statusa preduzeća nije bila prepreka da se obaveza sprovođenja konkursa propiše novim Statutom.

Kada je reč o javnim nabavkama, EPS će izgubiti status „javnog naručioca“, tako da neće imati opštu obavezu sprovođenja nabavki na osnovu zakona, već samo u vezi sa pojedinim delatnostima. EPS više neće biti podvrgnut nadzoru ministarstva privrede ili bilo kog drugog ministarstva. Smanjiće se i transparentnost, jer EPS više neće objavljivati program poslovanja i tromesečne izveštaje o njihovoj realizaciji. Takođe, EPS više neće imati ograničenja da troši sredstva za donacije i sponzorstva, što širom otvara nove kanale za politički dirigovano rasipanje javnih resursa.

Bitno je napomenuti da je ovakva transformacija EPS pravno moguća jedino ukoliko se nesumnjivo utvrdi da to preduzeće „ne obavlja delatnost od opšteg interesa“. Zakon o energetici, koji određuje delatnosti od opšteg interesa u ovoj oblasti, donet je još 2014, a poslednji put menjan 2021, tako da je ostalo nejasno po kom pravnom osnovu i iz kojih razloga se promene, ako su zasnovane na tom zakonu, vrše tek u aprilu 2023. Štaviše, stručne službe EPS su, kako se može videti iz izveštaja sa sednice NO, iznele stav da da je EPS i dalje obavezan da primenjuje Zakon o javnim preduzećima.

Štetne i neobrazložene izmene akata EPS

www.transparentnost.org.rs www.transparentnost.org.rs
Kliknite za proširenje...
 
Ministarka rudastva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je cilj da do 2050. godine privreda Srbije bude dekarbonizovana.

"Mi smo zemlja koja kao bazni energent koristi ugalj i do 2050. godine želimo da dekarbonizujemo našu privredu, da se ne oslanjamo više na fosilna goriva, već pre svega na obnovljive izvore energije"
www.euronews.rs

Đedović: Želimo da dekarbonizujemo našu privredu do 2050. godine

MInistarka je objasnila je da će taj proces iziskivati velika finansijska sredstva, jer je zelena tranzicija skupa
www.euronews.rs www.euronews.rs
 
Zuma je napisao(la):
A, KAKO ćemo ga ojačati? I zašto to nije moglo da se uradi, a da ostane javno preduzeće?
Kliknite za proširenje...
Prvo će ga ojačati još 3 najavljena poskupljanja struje ( maj-oktobar-maj) i pored već 2 koja su bila po 8% to će značajno uticati na EPS. A, akcionarsko društvo može da izdaje i svoje obveznice i tako prikuplja kapital na tržištu, pored uzimanja kredita. Ako ostane neka količina tih korporativnih obveznica, onda to može da otkupi Narodna banka Srbije.

Država, kao jedini vlasnik, može da dokapitalizuje EPS i za taj novac se emituje srazmeran broj akcija, tj. to se registruje kao povećanje vrednosti furme. Do sada se samo novac gurao u EPS i niko ne zna koliko je predhodih godina ili decenija prebačeno para iz budžeta na njihov račun.

Sada bi trebalo podeliti jedan broj besplatnih akcija gradjanima kao što je uradjeno za NIS, Aerodrom NT i Telekom. Tako bi se delila i neka dividenda iz buduće dobiti, a moglo bi da se i trguje akcijama ako nekad EPS izadje na berzu. Malo se govori o tim besplatnim akcijama, a više se spinuje priča o nekoj prodaji EPS-a.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh