Šta je novo?

Energetika

Direktor je samo zaposleni službenik i nema šta on da potpisuje u vezi statusa EPS-a. Vlada je nadležna da donosi takve odluke.

Pa onda vlada neka resi generalni strajk EPS. Kada im dodje 20000 rudara neka posalju one svoje u fantomkama ili neka probaju u air max patikama da im stoje za vratom.
 
Pa onda vlada neka resi generalni strajk EPS. . .
Naravno da će vlada da "reši štrajk", jer sindikati to i traže od vlade.

 
Nemojte se mnogo zanositi sindikatima, najveći su sigurno u sprezi sa vlašću.
 
Evo kako je tekla rasprava sa sindikatima na nadzornom odboru, video je u vesti.
 
1680275828139.png
 
 
 
Jel treba da se čestita?

 
Jel treba da se čestita?
Резултат 30 годишењег капљања на мозак и маериканизације. Сада греће процват и штеловање резултата а споља цвеће дрвеће, успех искуство икада и сличне глупости.
 
"Do kraja maja izlazimo sa strategijom rasta energetskog sektora u narednim decenijama", kaže ministar finansija. "Možda najvažniji deo toga je EPS. Do 2030. oko 40 odsto proizvodnje EPS-a mora da bude iz obnovljivih izvora. To traže i strani investitori koji kupuju tu struju. Nema govora o privatizaciji EPS-a, želimo da ceo sektor bude bolji i efikasniji", naglasio je on.

 
Sa MMF-om smo potpisali Stand by Arrangement. Po definiciji MMF-a, to je kratkoročna pomoć koja se daje zemljama koje imaju poteškoće (ili očekuju poteškoće) u svojim platnim bilansima.

Evo šta kaže Međunarodni monetarni fond (saopštenje od 5. aprila 2023. godine):
- Reforma energetskog sektora je ključna stavka pomoći koju je MMF dao Srbiji.
- Dubokosežni problemi u energetskom sektoru Srbije iziskuju sveobuhvatne mere kako bi se osigurala energetska sigurnost, i smanjilo opterećenje budžeta
- Mora doći do povećanja cena (uz uvođenje zaštite najugroženijeg stanovništva)
- Zbog dugogodišnjeg neulaganja u energetski sektor, potrebe za investicajama su velike. Država mora do kraja maja 2023. da usvoji plan, kao što je dogovoreno po ovoj pomoći, koji će poboljšati energetsku bezbednost, stabilizovati proizvodnju električne struje, i uštedu energije.
- Do kraja 2023. godine država mora da donese strateški plan restrukturiranja EPS-a
- Mora se doneti zakon koji će obezbediti profesionalno upravljanje državnim firmama (uključujući EPS)

An energy-focused structural reform agenda

Energy sector reform is at the core of the SBA.
Deep-rooted weaknesses exposed in Serbia’s energy sector require comprehensive reforms to ensure energy security and reduce associated fiscal risks. Meeting these goals requires further adjustment in energy tariffs. Such adjustments should be complemented by efforts to extend the rollout of the energy-vulnerable consumer protection program and to raise the share of households benefiting from lower energy bills.

After years of underinvestment, energy investment needs are large. It will be important to finalize and adopt by end-May, as agreed under the program, a prioritized and fully costed investment plan for the energy sector with projects that will enhance energy security, stabilize electricity generation, and conserve energy. Investments in green infrastructure to accelerate green transition would support the resilience of Serbia’s growth model that heavily relies on foreign direct investment.

Other structural reforms of the energy sector are also critical.
We welcome the authorities’ commitment to convert the state-owned power utility Elektroprivreda Srbije (EPS) to a joint stock company shortly. We also welcome the commitment to prepare by end-2023 a strategic restructuring plan for the EPS and complete the unbundling of the state-owned Srbijagas by end-2024.

Strengthening governance in the energy SOEs is key. The new SOE law is the lynchpin of these reforms. The law should be aligned with the OECD Guidelines on Corporate Governance of SOEs and should delegate the management of SOEs to professionals while limiting the government involvement in day-to-day operations of the SOEs. In line with SBA commitments, the law should be adopted soon to underpin the transformation of the SOE sector overall and energy enterprises in particular.

Izvor: https://www.imf.org/en/News/Article...-stand-by-arrangement-2023-article-iv-mission
 
Čisto ako nekog zanima, mada ne znam što ovde pišem, ali naše Ministarstvo rudarstva i energetike se apsolutno ne pridržava zakona o energetici. To sam jasno dokazao u nekim postupcima koje vodim sa njima, gde većina zakona apsolutno nije ispoštovana. Ne znam, ja sam očekivao da bar ministarstvo poštuje zakon, nisam to očekivao od lokalne samouprave, iako naravno da i oni treba da poštuju zakon.

Dakle, sve u svemu, izuzetno neprijatno iskustvo. Inače, ovo pišem u vezi izdavanja energetske dozvole (u ovom slučaju povodom izgradnje MHE), pa ako nekog zanima u nekom drugom slučaju, mogu pomoći svojim informacijama.

Takođe, sumnjam da su pojedine dokumente i naknadno dodavali (krivotvorili), ali ne mogu ovo da dokažem, tako da ću reći da nisu, ali da ne poštuju zakon ću javno reći i stojim iza toga, kao i da verovatno rade za interese pojedinaca.
 
Imaćemo priliku uživo da pratimo veliki energetski eksperiment.

Nemačka u subotu isključuje i poslednje tri nuklearne centrale. Kažu da će do 2030. iz zelenih izvora podmirivati 80% energetskih potreba.

Istovremeno Poljska, veliki potrošač uglja, ima čvrstu nameru da napravi čak 6 nuklearnih elektrana, pošalje ugalj u istoriju, i tako pre svega prestane da zavisi od "neprijateljskih zemalja", tj hoće da zavisi samo od "prijateljskih zemalja". A to su izgleda USA i Južna Koreja. Izabrali su reaktor Vestinghaus AP1000.

Videćemo ko će bolje da prođe.


 
Пољска.



"every time you deprive yourself of a technological option, you make things more difficult," notes Georg Zachmann, an energy expert at the Brussels think-tank Bruegel.

The equation is even more complex given the goal of shutting down the country's coal-fired power plants by 2038

Coal still accounts for a third of Germany's electricity production, with an 8 per cent increase last year to compensate for the absence of Russian gas.

Germany needs to install "four to five wind turbines every day" over the next few years to cover its needs, warned Olaf Scholz. This is a tall order compared to the 551 units installed in 2022."
 
Imaćemo priliku uživo da pratimo veliki energetski eksperiment.

Nemačka u subotu isključuje i poslednje tri nuklearne centrale. Kažu da će do 2030. iz zelenih izvora podmirivati 80% energetskih potreba.

Istovremeno Poljska, veliki potrošač uglja, ima čvrstu nameru da napravi čak 6 nuklearnih elektrana, pošalje ugalj u istoriju, i tako pre svega prestane da zavisi od "neprijateljskih zemalja", tj hoće da zavisi samo od "prijateljskih zemalja". A to su izgleda USA i Južna Koreja. Izabrali su reaktor Vestinghaus AP1000.

Videćemo ko će bolje da prođe.


Poljska.
Izgleda da postoji ta srecna zona "nedovoljno bogat da pravis gluposti na osnovu politike identiteta, a dovoljno da imas da ulozis u nesto".
 
Istovremeno Poljska, veliki potrošač uglja, ima čvrstu nameru da napravi čak 6 nuklearnih elektrana, pošalje ugalj u istoriju, i tako pre svega prestane da zavisi od "neprijateljskih zemalja", tj hoće da zavisi samo od "prijateljskih zemalja". A to su izgleda USA i Južna Koreja. Izabrali su reaktor Vestinghaus AP1000.


Poljska je medju 10 zemalja najbogatijih rezervama uglja tako da je sa teemoelektranama energetski nezavisna ali nema svoj uranijum.
 
Neverovatno je da hoće da prodaju Đerdap, a zalažu se za obnovljive izvore. Najveću HE da prodaju, pa to je takva glupost. Ne znam, nije da se previše razumem, ali je to u rangu samoubistva. Ako neko misli da je dobra odluka, nek nam objasni zašto, a imam i kuma na Đerdapu, pa ću ga baš pitati šta on misli. Verovatno će psovati 🤣
 
Najveću HE da prodaju, pa to je takva glupost. .
Glupost je pisati o takvoj prodaji, a bilo je samo priče da Ameri možda žele da finansiraju izgradnju RHE Đerdap3. . . u Nacionalnom parku Đerdap.

Zašto Rumunija nema takav projekat u njihovom Nacionalnom parku na levoj obali u Đerdapskoj klisuri?
 
 
Siniša Mali o energetici, transformacijama, investicijama i MMFu.


Koliko ja iz ovoga vidim, ispunićemo sve što zapad traži od nas. Suština bi dakle bila:
  • nezavisnost EPS-a od države, tj potencijal za privatna ulaganja i upravljenje samostalno i nezvisno od državnih potreba,
  • postizanje čisto ekonomske cene struje, nezavisno od našeg standarda, od mogućnosti privrede i stanovništva,
  • 100% ispunjenje zelene agende, tj brzo postizanje traženog procenta udela zelenih izvora u energetskom miksu.
Iako bi ovaj spisak ciljeva u drugim oblastima bio nešto što je uobičajeno, duboko sumnjam da je poželjan i u strateškim oblastima, kad su pitanju zemlje u razvoju koje žele brz razvoj. Ne znam puno uspešnih zemlja koje svoje strateške grane u početku nisu eksplicitno štitile od loših uticaja stranog tržišta bitno razvijenijih ekonomija, blisko kontrolisale i podsticale netržišnim mehanizima. Recimo u oblasti poljoprivrede ili energetike. Ne znam kako bilo koja, još uvek nesigurna i nestabilna firma u maloj zemlji, bez obzira na privrednu granu, može da se takmiči sa velikim globalnim konzorcijumima i ne bude progutana ili uništena. U redu kad je u pitanju ulazak nekog stranog prodajnog lanaca nameštaja ili nešto slično, ali energija? Ako bukvalno svaki proizvod u državi ima u sebi ugrađenu cenu struje, nije li u početku (tokom razvojne faze) bolje da samo cena struje bude dotirana, ispod tržišne, nego da SVE drugo bude skuplje, samo da cena struje ne bi morala da se dotira? Da li je bolje budžetski pomagati JEDNU firmu ili (indirektno) sve, ako se ne pomaže ova jedna? Privremenim dotiranjem cene struje se podstiče bukvalno čitava ekonomija odjednom, i još se zbog jeftinije energije privlače strane investicije. Zar višak zarade koji se zbog toga ostvaruje ne kompenzuje gubitke u budžetu zbog dotiranja cene struje? Plus ako dobri odnosi sa Rusima obezbeđuju nešto nižu cenu i drugih energenata? Što takođe podstiče ekonomiju.

Meni izgleda da ovo otvaranje energetike, a pre svega težnja da energija u Srbiji ima cenu kao na međunarodnom tržištu, uopšte ne pomaže nama, nego isključivo njima. Razumem potrebu za tržišnim cenama energije onda kad naša privreda i stanovništvo TAKOĐE postignu ekonomski nivo inostanstva gde se ta tržišna cena formirala. Ona je tamo tolika upravo zato što baš takva odgovara njihovom ekonomskom nivou, političkoj situaciji i raznim izborima u obe te sfere. Cene tako važnih proizvoda nisu pale sa neba kao neka svetinja koja zbog zakona fizike mora biti baš takva, inače sve propada. Cena nečega je direktan odraz ekonomije gde se to nešto proizvodi ili troši. U zavisnosti od stepena uključenosti tog proizvoda u globalnu razmenu, zavisi i od međunarodnog tržišta, naravno, ali nigde se u ekonomiji ne kaže da proizvodi koji su bar delimično lokalnog porekla (domaća struja od domaćeg uglja i hidropotencijala) ne može imati i (eventualno dotirane) domaće cene, tj one koje su optimano prilagođene da maksimalno pomogu ČITAVOJ privredi, a ne SAMO jednoj firmi koja proizvodi neki prozvod ako to odmaže svima ostalima. Istorija nam pokazuje da su se razvijene država ponašala baš tako kad god su njima važni proizvodi bili ugroženi od starne konkurencije iz inostanstva. Čak se i Amerika upravo sada ponaša baš tako, prema Kineskim prizvodima i prema mnogim drugim. EU takođe ima svoje zaštite. Jedno se mi moramo širim otvoriti? Zašto?
 
Poslednja izmena:
Vrh