Energetika

[Алтаир]

Ко има пара сада је паметно уложити у соларе или ветрењаче....

 

[Stomatolog]

Naravno da postoje automobili koji se pune u vožnji uz pomoć fabrični ugrađenog agregata (primer BMW i3).

Ali kod automobila koji nisu fabrički opremljeni agregatom takva mogućnost nije omogućena jer sam lično pokušavao da pomerim električni automobil dok se je punio i nije mi dozvolio. Tesla nema model sa agregatom. Da li je razlog hardware ili samo software stvarno neznam. Ako grešim neka me neko ispravi, ali ja mislim sledeće. Motor kod električnih automobila je na jednosmernu struju kao što je i baterija skladište jednosmerne struje dok spoljašnji agregat proizvodi izmeničnu struju. Električni automobil kada koči motorom proizvodi jednosmernu struju i puni bateriju jednosmernom strujom. Spoljnji agregat puni automobil izmeničnom strujom koja se u automobilu pretvara u jednosmernu struju i puni bateriju. Da li sve to može da funkcioniše u isto vreme, ne znam. Možda fabrički ugrađeni agregati u električne automobile proizvode jednosmernu struju kao što je proizvodi i električni motor automobila pri kočenju pa je samim tim taj sistem moguć!? Samo sam naglas razmišljao iz tehničkog ugla gledanja i ako neko ima više informacija o ovom problemu neka napiše.

Postoje automobili koji mogu da služe i kao kućna baterija (V2H) ali su još uvek retki.

 

[StaraMo]

Da naravno Tesla to nema i nije ni bezbedno da ljudima omogućiš takvu gimnastiku jer bi moglo biti i požara i ko zna šta sve.

@Stomatolog samo jedna ispravka,motori el auta su uglavnom na naizmeničnu struju,obično sinhroni trofazni sa permanentnim magnetom u rotoru.E sad ti magneti su skupi i nema ih dovoljno pa se traže alternative u pobudi rotora što verovatno mora rezultirati primenom četkica kao na alternatoru,(takodje bmw već razvija takav)koji je takodje trofazni generator ali i motor.
Takodje rotor ne ide direktno na točkove već postoji jednostepena ili dvostepena redukcija i diferncijal a sve češće kod vozila sa 4wd i neka vrsta spojke koja isključuje jedan od motora.

Samo kočenje motorom ide preko istog invertora koji dc pretvara u trofaznu struju.Baterija ima bafer koji se koristi da primi kocenje motorom kada je puna.

 

[nensav]

Nikada ne da nisam vozio nego nisam ni video električni automobil. Za mene je to kao neki novi svet, još uvek daleko od nas. Na primer kakva je vožnja, kaže se da nemaju menjač, da je kočenje drugačije, da se pali i gasi na dugme, da brzo startuje, da li ej nečujan ili pravi neki zvuj?. Ako neko ima iskustvo sa vožnjom EV, bio bih zahvalan da podeli to iskustvo,

 

[StaraMo]

VW Up i G7 pa svakako čudan osećaj krećeš bez buke,problem kao i kod automatika šta sa levom nogom ,šum točkova,čuje se zujanje blago invertora,osećaj težine pri prelasku ležećih ili rupa.Za sada nemam svoj ali planiram u budućnosti neki manji gradski kupiti.

 

[orion]

Занимљив ми је енергетски микс Португала, кад год погледам види се овако нешто, готово сва енергија произведена из обновљивих извора.

Углавном је пар процената из гаса али имају 4,5 GW инсталираним капацитета у гасним електранама. То им омогућава да имају оволико обновљивих извора али да ипак имају стабилан систем јер се гасне електране могу брзо покренути.

 

[Пантограф]

У Албанији је све из обновљивих извора. И у хрватској "Херцег-Босни".

 

[nensav]

Ako negde duva vetar to je na atlanskoj obali, ako negde sija sunce to je u Španiji i Portugalu. Samo iskorišćavaju svoje geografske prednosti. Očekuje e veliki skok Maroka ima velikih investicija isto u vetro turbine (veliki deo u Zapadnoj Sahari koja traži nezavisnost, a gde ima dosta vetra) i sunčeve kolektore.

 

[orion]

У Албанији је све из обновљивих извора. И у хрватској "Херцег-Босни".

Да, ове године је добра хидрологије у Албанији, прошле су имали мере штедње. Поента је користити обновљиве али имати сигуран систем. Зато сам и ово навео као пример колико је гас моћан енергент и колика је глупост прогласити га за нееколошки енергент.

Ako negde duva vetar to je na atlanskoj obali, ako negde sija sunce to je u Španiji i Portugalu. Samo iskorišćavaju svoje geografske prednosti. Očekuje e veliki skok Maroka ima velikih investicija isto u vetro turbine (veliki deo u Zapadnoj Sahari koja traži nezavisnost, a gde ima dosta vetra) i sunčeve kolektore.

Тачно, још имају и топлу климу па им грејање скоро и не треба.

 

[Zuma]

Mi ustvari takođe imamo jednu prirodnu prednost kad su u pitanju obnovljivi izvori energije, ali se ona ipak skoro uopšte ne koristi. Geotermalnu energiju.

Pri čemu je ona nevarjabilna, raspoloživa zimi isto kao i leti, i još se može i direktno koristiti za grejanje, bez pretvaranja u električnu energiju, dakle sa visokom stepenom iskorišćenja.

Prema nekim podacima, u Srbija ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda, naša zemlja se ističe značajnim hidrogeološkim i geotermalnim resursima u odnosu na prosečne vrednosti u Evropi jer količina geotermalne toplote koja izbija na površinu Zemlje, obračunata po jednom kvadratnom metru u svakoj sekundi iznosi više od 100 mNj/m2, naspram evropskog potencijala od 60 mNj/m2. Potencijal i mogućnost za eksploataciju geotermalnih voda postoji na skoro celoj teritoriji Vojvodine. Iako stručnjaci ukazuju da je ukupna količina toplote geotermalnih resursa u Srbiji znatno veća od toplote koja bi se generisala iz domaćih rezervi uglja, ovaj potencijal se gotovo ne koristi.

Geotermalne elektrane ne zauzimaju veliki prostor i ne koriste drugu energiju za pokretanje pumpi, osim one koju same proizvedu, a nakon izgradnje takve elektrane energija je gotovo besplatna.

Znatne uštede mogu se ostvariti i kada se geotermalna voda koristi za grejanje. Naime, prednost sistema za grejanje i hlađenje je to što se 70 odsto energije potrebne za grejanje prostora dobija iz podzemne vode besplatno sve vreme eksploatacije toplotne pumpe.

U Vojvodini ima 50 lokaliteta gde je moguće geotermalne vode iskoristiti u lekovite svrhe ili izgraditi banje. Temperatura geotermalnih voda na području Vojvodine je od 25 do 80 stepeni, a korist tog prirodnog potencijala važan je i za razvoj zdravstvenog turizma. Energetski gledano, kada bi Srbija iskoristila samo deset odsto geotermalnog potencijala, mogla bi da zameni jednu trećinu energije koju potroši na grejanje.

Geotermalna izvorišta u Srbiji jača od uglja

rtv.rs

 

[bunanub]

Mi ustvari takođe imamo jednu prirodnu prednost kad su u pitanju obnovljivi izvori energije, ali se ona ipak skoro uopšte ne koristi. Geotermalnu energiju.

Njeno koriscenje nikako ne odgovara ugljarskom i naftnom lobiju.
Zato nista nece biti od geotermalne en. u Srbiji.

 

[MC_]

Ugljarski

Njeno koriscenje nikako ne odgovara ugljarskom i naftnom lobiju.
Zato nista nece biti od geotermalne en. u Srbiji.

Ugljarski lobi je toliko jak da godinama vrsi protivzakonitu maloprodaju vlaznog lignita i truje nas.

 

[MC_]

Nikada ne da nisam vozio nego nisam ni video električni automobil. Za mene je to kao neki novi svet, još uvek daleko od nas. Na primer kakva je vožnja, kaže se da nemaju menjač, da je kočenje drugačije, da se pali i gasi na dugme, da brzo startuje, da li ej nečujan ili pravi neki zvuj?. Ako neko ima iskustvo sa vožnjom EV, bio bih zahvalan da podeli to iskustvo,

Ja sam se vozio u hibridnom taksiju.
Vozac nema kontrolu nad time koji motor radi, kompjuter ukljucuje benzinski motor povremeno da bi punio bateriju.

 

[Zuma]

I da se ne zaboravi: cela ova zelena priča, posebno u Srbiji, NIJE vezana samo za energiju i njenu raspoloživost. Ugalj i nafta nas direktno truju. Ogroman broj naših ljudi vremenom umire baš od toga, zato što dugotrajno trovanje vremenom narušava fukcionisanje čitavog organizma na hiljade raznih načina. To nije direktno vidljivo u statistici mrtvih jer je u pitanju postepen i indirektan uticaj, tj umire se nečeg konkretnog: raka, srca, virusa, itd, ali je temeljni uzrok postepeno slabljenje organizma koji u jednom trenutku više nije u stanju da spreči fatalni ishod nekih uobičajenih zdravstvenih poremećaja sa kojima bi se ranje lako izborio. Ali posle decenija sistematskog trovanja, pa makar i sa malim dozama, ali dugo, više ništa u organizmu ne može da radi kako treba. Koliko ste svog "zdravstvenog kapitala" dobijenog rođenjem VEĆ potrošili? Koliko ste blizu terminalnoj tački kad unutrašnjih rezervi u nekom malom, ali kritičnom podsistemu organizma više nema, pa će sledeći virus biti dovoljan? To je pitanje koje bi svako sebi morao da postavi. I TO je takođe nevidljiva cena izbegavanja zelene tranzicije, a ne samo da li će roba koju kupujemo biti jeftinija zato što je u nju ugrađena jeftinija obnovljiva energija.

 

[StaraMo]

Ja sam se vozio u hibridnom taksiju.
Vozac nema kontrolu nad time koji motor radi, kompjuter ukljucuje benzinski motor povremeno da bi punio bateriju.

Verovatno si se vozio u MHev hibridu ili u prethodnim generacijama Pheva...Kod njih vozač nema mogućnosti izbora i elektro motor i baterija su tu samo kao potpora.
Kod pravog PHev imaš mogućnost izbora moda i evo na primeru nove 408 kako sve to izgleda u stvarnosti.

 

[MC_]

I da se ne zaboravi: cela ova zelena priča, posebno u Srbiji, NIJE vezana samo za energiju i njenu raspoloživost. Ugalj i nafta nas direktno truju. Ogroman broj naših ljudi vremenom umire baš od toga, zato što dugotrajno trovanje vremenom narušava fukcionisanje čitavog organizma na hiljade raznih načina. To nije direktno vidljivo u statistici mrtvih jer je u pitanju postepen i indirektan uticaj, tj umire se nečeg konkretnog: raka, srca, virusa, itd, ali je temeljni uzrok postepeno slabljenje organizma koji u jednom trenutku više nije u stanju da spreči fatalni ishod nekih uobičajenih zdravstvenih poremećaja sa kojima bi se ranje lako izborio. Ali posle decenija sistematskog trovanja, pa makar i sa malim dozama, ali dugo, više ništa u organizmu ne može da radi kako treba. Koliko ste svog "zdravstvenog kapitala" dobijenog rođenjem VEĆ potrošili? Koliko ste blizu terminalnoj tački kad unutrašnjih rezervi u nekom malom, ali kritičnom podsistemu organizma više nema, pa će sledeći virus biti dovoljan? To je pitanje koje bi svako sebi morao da postavi. I TO je takođe nevidljiva cena izbegavanja zelene tranzicije, a ne samo da li će roba koju kupujemo biti jeftinija zato što je u nju ugrađena jeftinija obnovljiva energija.

Narocito nas truje ugalj. Los ugalj.
Nije li za nas SADA najvaznije da se resimo loseg uglja, a ne da razmisljamo o elektricnim automobilima?

 

[orion]

Ja sam se vozio u hibridnom taksiju.
Vozac nema kontrolu nad time koji motor radi, kompjuter ukljucuje benzinski motor povremeno da bi punio bateriju.

Koд обичних хибрида је тако, у основи користи се енергија кочења за пуњење батерије.
Код plug in хибрида може да батерија пуни споља и да се бира погон

 

[Zuma]

Narocito nas truje ugalj. Los ugalj.
Nije li za nas SADA najvaznije da se resimo loseg uglja, a ne da razmisljamo o elektricnim automobilima?

To ne može lako da se razdvoji. Najveće količine lošeg uglja se kod nas koriste u centralama za proizvodnju struje, a samo bitno manji deo u domaćinstvima za grejanje. Pa je najefkasniji način način da se on što pre elimiše što brža tranzicija u električnim centralama tako da se baš tamo što veći procenat struje dobija od zelenih izvora, koji em ne zagađuju em su jeftiniji. Na nesreću, ogromne investicije su već uložene u centrale koje troše ugalj. Zbog toga je od pomoći svaki dodatni ekonomski motiv za takvu tranziciju. Električni automobili obezbeđuju jedan takav dodatni motiv. Oni već jesu, ili će ubrzo biti, i jeftiniji za eksploataciju i bolji po ostalim karakteristikama. Plus što će prozvodnja benzinskih i dizel da se smanjuje, pa će postepeno postajati gora opcija i zbog manje raspoloživosti, manje novog razvoja i manjih proizvodnih serija. Pošto električni automobili zahtevaju da veći procenat potrošene energije postane struja - a da se procentualni udeo nafte smanji - onda će trebati više elektro centrala, što zatim postaje i ekonomski motiv da se deo najgorih starih centrala na ugalj zameni većim i modrnijim koje nisu na ugalj. Tako em automobili na struju sami manje zagađuju dok rade, em su njihove energetske potrebe ekonomski motiv (zbog veće potražnje) da se grade nove i veće elektro centrale koje zamenjuju stare na ugalj. Tj ono što ranije nije bilo ekonomski isplativo postaje isplativo zato se onda kod gradnje novih kapaciteta za proizvodnju struje više isplati da se odmah napravi jedan bitno veći, da idejom da se zatim ugasi neka najstarija centrala na ugalj, umesto da se napravi po kapacitetu manja nova centrala, a da se zadrži i ta manja i starija na ugalj. Tada počinje da funkcioniše "ekonomija skale" zato što je onda sigurno da će postojati veća potražnja, pa se odmah može ići na efikasnije i veće elektro centrale koje ne samo da obezbeđuju dodatnu struju, nego mogu nadoknaditi manjak koji bi nastao ako se ugase najlošije stare centrale.

Naravno, to ne znači da paralelno ne treba preuzimati i mere da se u domaćinstvima za zimsko grejanje troši kvalitetniji ugalj. Ja sam ranije predložio i veliku akciju za subvencioniranje starih kućnih peći za grejanje sa novima koje su efikasnije i manje zagađuju zbog boljeg sagorevanja. Ako bi se kontrolisao i kvalitet uglja koji se u domaćinstvima troši, to bi bilo još bolje. Međutim ova dva pravca akcije nisu povezana i mogu da se rade paralelno.

 

[orion]

За индивидиална ложишта треба забранити коришћење било каквог угља.

 

[MC_]

@Zuma Tacno je da se najveci deo loseg uglja lozi u elektranama, ali zbog samog proces aproizvodnje, on se susi.
Nekakvi filtri postoje iako se odsumporavanje ne radi.

Laz je dakle da je za nas los vazduh odgovoran ugalj u termoelektranama.
Zagadjenje iz termoelektrana je ono sto interesuje kolonzatore iz EU jer taj zagadjeni vazduh, na velikim visinama dolazi do njih.

Ono sto je problem kod nas jeste bezbroj malih kotlarnica koje loze vlazni lignit.
Prosetaj delovima grada i sve ce ti biti jasno.

 

[MC_]

To ne može lako da se razdvoji. Najveće količine lošeg uglja se kod nas koriste u centralama za proizvodnju struje, a samo bitno manji deo u domaćinstvima za grejanje. Pa
Naravno, to ne znači da paralelno ne treba preuzimati i mere da se u domaćinstvima za zimsko grejanje troši kvalitetniji ugalj. Ja sam ranije predložio i veliku akciju za subvencioniranje starih kućnih peći za grejanje sa novima koje su efikasnije i manje zagađuju zbog boljeg sagorevanja. Ako bi se kontrolisao i kvalitet uglja koji se u domaćinstvima troši, to bi bilo još bolje. Međutim ova dva pravca akcije nisu povezana i mogu da se rade paralelno.

Tu si u pravu.
Dovoljna je zabrana koriscenja vlaznog lignita i lignita uopste u domacinstvima.
Kvalitetniji mrki ugalj daje visu temperaturu oslobodjenih gasova i manje necistoca.
On takodje zagadjuje, ali otrov odlazi u vise slojeve atmosfere.

 

[Zuma]

Vučić danas:

Danas je bio 30. Skupljali smo i akcizu i PDV. Sve nam ide dobro. Deficit na 3,3%, to što smo vanredno davali na energenti, inače ne bismo ni to imali. Ljudi mogu da troše pare, imaćemo i struje i gasa.
- Obezbedili smo se na vreme. Sledeće godine će biti borba oko svega, energenti, hrana. Vidite problema u Nemačkoj sa lekovima.
- Nivo Dunava će da pada, moraćemo da kupujemo barže sa niskim gazom, ali rešićemo i to.

Iz ovoga se može zaključiti sledeće.

Dunavom još uvozimo strani ugalj za elektrane. Problem sa ugljem u Kolubari još nije rešen i neće biti rešen u iole bliskoj budućnosti. Čak je rešenje nedostatka uglja za elektrane toliko daleko u budućnosti da se i u ovako teškom finansijskom trenutku (neplanirani budžetski deficit) isplati kupiti posebne rečne barže sa niskim gazom i zatim čekati njihovu isporuku, jer će se čak i sa takvim čekanjem isplatiti ovako specjalizovana kupovina onda kad ti brodovi najzad budu stigli.

Zašto normalizacija stanja u rudnicima mora toliko da traje? To bukvalno liči na raspad sistema ako su potrebne godine da bi se stanje normalizovalo. Ne razumem šta se tamo događa.

 

[Пантограф]

Nikada ne da nisam vozio nego nisam ni video električni automobil. Za mene je to kao neki novi svet, još uvek daleko od nas. Na primer kakva je vožnja, kaže se da nemaju menjač, da je kočenje drugačije, da se pali i gasi na dugme, da brzo startuje, da li ej nečujan ili pravi neki zvuj?. Ako neko ima iskustvo sa vožnjom EV, bio bih zahvalan da podeli to iskustvo,

E, ja sam vozio 'Kiju', više modela, pre neku godinu na Autokomercovoj karting stazi

Super, jednostavno, nema šta. Od škripe guma u krivinama ništa nisam čuo, možda ima neki zvuk. Kočenje bilo dobro, isto desnom nogom, naravno. Kul iskustvo.

 

[milaki990]

Ja sam vozio i Teslu 3 i Model S, ali i nekoliko drugih električnih i hibridnih vozila poput IONIQ 5, Kone, VW ID.3, ID.4, Peugeot-a 208, Renault Zoe, Polestar 2, BMW i3, Toyotine hibride...

Lično nisam oduševljen Teslom. Očekivao sam puno više, možda baš zbog tog hajpa i skoro pa idolopoklonstva ka Masku i Tesli kao brendu. Ništa specijalno, nisam previše uživao u vožnji. Ono po čemu su ispred ostalih je definitivno softver i tu su napravili najveći iskorak, kao i sa sopstvenom mrežom brzih punjača.

Od ostalih koje sam vozio, izdvojio bih Polestar 2 koji mi se spolja dopada više od Tesle, medjutim unutra je nekako skučen, nepregledan. I tu ima dosta hajpa oko Polestar-a a u dosta stvari, makar kada je prodaja u pitanju kopiraju Teslu i Apple.

Iskreno, najprijatnije sam bio iznenadjen Pežoom. Nekoliko puta sam ga vozio po gradu, prilično upravljiv, savršen za grad. Mana mu je mali domet, ali za upotrebu po gradu sasvim dovoljno.

Hyundai IONIQ 5 je najudobniji i svakako automobil koji nije za grad zbog svojih gabarita. Prilično udoban, pravi automobil za porodicu, ima nekoliko interesantnih funkcija poput mogućstva preklapanja vozačevog sedišta u spavaći mod.

Nisam ih probao, ali su mi interesantni i Škoda Enyaq kao i Kia EV6.

 

[Stomatolog]

@Zuma,

za popravku onih požarom zahvaćenih kopača u Kolubari je potreban duži vremenski period. Koliko se sećam za onaj prvi koji je izgorio su rekli da je potrebno nekoliko meseci da se popravi.