Избацивање државе из власништва капитала и јесте системска промена која де факто слаби моћ државе и убацује у економију одређени систем узајамне контроле ван тоталитарног монопола који иначе социјална држава ужива. Разбијање власти на судску, законодавну и извршну неће да гарантује раздвојеност власти и већу слободу грађана али је предуслов за постојање истих. Исто тако је разбијање економије на јавно-бирократски и приватно-привредни сектор предуслов за економску слободу и фер привреду, чак и ако није гаранција истих.
Питај обичног Кинеза да ли се ишта променило у односу на доба Маове владавине када су милиони дословно умирали од глади и сада када имају отприлике наш животни стандард. А ни немају слободно тржиште већ феудалистички систем налик нашем јер је опет држава кључни фактор у економији и привреди и све привредне одлуке зависе од Владара који везе са привредом и научним менаџментом нема. Буквално истражи мало како њихов политичко-економски систем функционише и видећеш да је СНС пресликана Кинеска Комунистичка Партија.
Маркс је исправно тврдио да је слободно тржиште дефлаторно и дугорочно доводи до неконтролисаног пада цена због криза прекопроизводње, такође је тврдио да власништво капитала даје моћ и централизација капитала стога води ка диктатури. На основу такве теорије и наше праксе закључити да ће високе цене и диктатуру решити јача централизација власништва капитала у рукама државе и гушење слободног тржишта / децентрализоване производње струје је у најбољем случају неуко а у најгорем случају свесно погоршавање проблема.
Ми НЕМАМО ниске цене струје већ су наше највише у целој Европи, само их плаћамо преко пореза уместо преко рачуна јер држава од наших пореза субвенционише потрошњу струје из увоза уместо да појефтини приватну домаћу производњу. Краткорочно бих радо плаћао и 3 пута већи рачун за струју ако ће производња струје престати да ми се плаћа од мојих пореза, држава након приватизације ЕПС-а смањила моје порезе а армија бескорисних партијских ухлеба из ЕПС-а завршила без посла.
Naravno, slažem se , to je drugi i suprotni aspekt istog problema. I ja i ti smo samo izdvoji po jedan faktor za koji mislimo da kod nas, u ovom trenutku, ima najveći značaj. Kao i u svakom drugom problemu, postoje više međusobno suprotstavljenih tendencija. Ja mislim da sada, kod nas, politika ima daleko veći značaj od ekonomije, odnosno da promene u toj sferi imaju potencijal za daleko veće promene nabolje. Jednostavno zato što nam je ekonomija, tj tržište, na daleko višem stupnju razvoja od politike, pa se u ovoj drugoj kriju veće mogućnosti za pobošljanje naše ukupne situacije. Mi nemamo ni elementarne pretpostavke za kvalitetno upravljanje i funkcionisanje države. Dok nam ekonomija ipak ima osnovne uslove za rad.
Takođe, činjenica da se promeni vlasnik neke velike i za nas strateške firme, pa umesto države to postane neki stranac, menja samo set prioriteta u oba slučaja jednako otuđenog vlasnika firme (od nas, običnih ljudi u Srbiji). Mi smo isuviše malo tržište da bi se mogli nadati da će ekonomski zakoni prisiliti stranog vlasnika da radi u korist našeg naroda, a ne u korist DALEKO većeg dela njegovih mušterija koji su u inostranstvu, i naravno sopstvenih akcionara. Da li se Afrika razvila od kako su se oslobodili kolonijalne vlasti i prihvatili zapadne modele razvoja? Naravno da ne, tamo je (na Afričkom tržištu) zarada zapadnih vlasnika mizerna, pa je zato vide samo kao izvor sirovina i jeftine radne snage. Dakle nemaju motiv da se ponašaju u našu korist jer nema mehanizma koji bi tako generisao profit koji bi bio veći od profita koji bi mogli da ostvare ako nas tretiraju kao izvor jeftine radne snage, sirovina ili proizvoda niskog nivoa, a ne kao tržište na kome oni ostvaruju bitan deo svog profita prodajom finalnog proizvoda
tom tržištu. Što je bitna razlika od slučaja kad nas koriste za stvaranje proizvoda koje prodaju drugde, jer smo onda samo mizerno plaćeni
radnici koji moraju da slušaju (jer su zaposleni, tj najamni radnici), a ne
mušterije čije su želje bitne.
I treće, činjenica da neka loše rukovođena domaća firma najzad zbog stranog vlasništva postane efikasna, uopšte ne znači da će profit od te efikasnosti da ostane kod nas. To odlazi u inostranstvo a nama ostaje samo eventualno nešto bolji rad firme. Iako i to u slučaju trenutne situacije u elektroprivredi deluje privlačno, bitno je bolje ispraviti ono što je do toga dovelo, dakle potpuni kolaps u upravljanju (pošto će to imati poučne efekte i u drugim sličnim firmama), nego se nadati "trickle" efektu, dakle da bogati moraju da postanu još bitno bogatiji da bi eventualno i nama nešto "kapnulo" od njihove zarade. To ponekad funkcioniše za velike zemlje i države u kojima su bazirani vlasnici, ali NE funkcioniše u neo-kolonijama. A ponekad čak i kad zemlje nisu neo-kolonije. Zašto Amerika sada Evropi, svojim "saveznicima", prodaje LNG (tečni prirodni gas) ČETRI PUTA SKUPLJE?
Tako da jesi u pravu za opis jednog aspekta problema, ali ne verujem da je to najvažniji faktor u analizi raznih faktora koji su svi od uticaja, pa dakle ni da je to u našem slučaju optimalno. Daleko je veća korist držati strateške firme pod našom kontrolom, pa makar to zahtevalo da prvo naučimo kako se njima efikasno upravlja (sa nizom povezanih prednosti na drugim mestima), umesto da se nadamo da će strani vlasnici raditi u našu korist nekim magičnim i automatskim efektom tobože "slobodnog" i "pravednog" globalnog tržišta.