Šta je novo?

Energetika

Svi direktori su njihovi ljudi.
Omogucene su im nezapamcene privilegije.
EPS je i veliki "poslodavac" drzavnih starleta koje intenzivno rade na zabavi visokog management-a.
 
U pitanju je problem širi od EPS-a. Ja ne verujem da je iko nešto namerno uništavao ili da ima neke šire zaverničke planove. Problem je što se može vladati samo onda kad iza sebe imate jaku i brojnu partiju, a ona u atmosferi uništenih vrednosti može postojati samo ako se članovima partije za njihov rad obeća znatna nagrada. Inače niko sa time neće da gubi vreme. Pošto poželjnih javnih funkcija nema baš puno, ispada da je skoro nužno da maltene sve važnije budu plen i nagrada za članove partije. Plus što se samo tako u njima može ostvariti kontrola apsolutno neophodna u svakom autoritarnom ili previše centralizovanom sistemu. Ali onda tamo niti mogu raditi sposobne i stručne osobe (jer takvi imaju i bolje, ili bar časnije opcije), niti je njihov motiv na poslu onaj koji bi morala da ima rukovodeća osoba sa veoma kompleksnim zadacima. Tako autoritarna ili populistička vlast posle dovoljno vremena degradira sve, čak i bez namere da to radi. Teorije zavera nisu potrebne, jer je takav ishod skoro nužna i logična posledica takvog političkog sistema. Posle dovoljno vremena, namere pojedinih aktera počinju da imaju vrlo mali značaj.
 
Sistem EPS ima veliku inerciju. Dugo je odolevao, a krenuo nizbrdo, išlo je sve brže. Još veća inercija će biti da se nekad vrati u prethodno, funkcionalno stanje.
Generalni direktor i oni koji su ga postavili snose punu odgovornost, jer je neposredno po smeni vlasti krenula seča kadrova. Redom, promenjeni su svi dotadašnji, hijerarhijski naniže i sada, skoro 11 godina kasnije, do najnižeg nivoa, svi su njihovi.
Eliminisani su ljudi koji su bili ceo radni vek u proizvodnji, prošli niz pozicija i dušu poznavali posao na kome su bili. Taj proces otpočeo je još pre Grčića. Vremenom, sva meata su popunjema poltronima i nestručnim kadrovima čiji rezultat vidimo.
Doktrina im je bila da se izveštava samo o bilansima i ostvarenjima, a da se problemi ne pominju, posebno ako traže ulaganja. I onda smo došli tu gde jesmo. Nije otkrivano, proizvodnja uglja nije omogućavala deponovanje zaliha i kombinovanje slabijeg sa boljim ugljem, sva redovna održavanja su minimalizovana i skraćena... Oni koji su i u direkcijivEPS ukazivali da ne može tako, sklanjani su, mobingovani nepozivanjem na ključne sastanke, njihov glas više se nije mogao čuti. Disciplinski postupci su pokretani za realne izveštaje koji su ukazivali na probleme, tako da su u nekom momentu ljudi demotivisani da se bilo šta pričaju. Pasivizrali su se i sklanjali.
I kad jedan takav sistem preuzmu ljudi koji ćute ili ne znaju šta da kažu, rezultat je da izvoznik postao uvoznik i to u momentu ovakve energetske krize.
 
Sve to samo govori u prilog tezi da se EPS namerno uništavao...sad će da dođu "povoljni" krediti, "dobronamerni" strani investitori, razni spacioci, savetnici i konsultanti... bićemo mi opet izvoznici struje...
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Sistem EPS ima veliku inerciju. Dugo je odolevao, a krenuo nizbrdo, išlo je sve brže. Još veća inercija će biti da se nekad vrati u prethodno, funkcionalno stanje.
Generalni direktor i oni koji su ga postavili snose punu odgovornost, jer je neposredno po smeni vlasti krenula seča kadrova. Redom, promenjeni su svi dotadašnji, hijerarhijski naniže i sada, skoro 11 godina kasnije, do najnižeg nivoa, svi su njihovi.
Eliminisani su ljudi koji su bili ceo radni vek u proizvodnji, prošli niz pozicija i dušu poznavali posao na kome su bili. Taj proces otpočeo je još pre Grčića. Vremenom, sva meata su popunjema poltronima i nestručnim kadrovima čiji rezultat vidimo.
Doktrina im je bila da se izveštava samo o bilansima i ostvarenjima, a da se problemi ne pominju, posebno ako traže ulaganja. I onda smo došli tu gde jesmo. Nije otkrivano, proizvodnja uglja nije omogućavala deponovanje zaliha i kombinovanje slabijeg sa boljim ugljem, sva redovna održavanja su minimalizovana i skraćena... Oni koji su i u direkcijivEPS ukazivali da ne može tako, sklanjani su, mobingovani nepozivanjem na ključne sastanke, njihov glas više se nije mogao čuti. Disciplinski postupci su pokretani za realne izveštaje koji su ukazivali na probleme, tako da su u nekom momentu ljudi demotivisani da se bilo šta pričaju. Pasivizrali su se i sklanjali.
I kad jedan takav sistem preuzmu ljudi koji ćute ili ne znaju šta da kažu, rezultat je da izvoznik postao uvoznik i to u momentu ovakve energetske krize.

Naravno, svaka nekome nadređena osoba koja je tu došla po političkoj pripadnosti ne voli da mu podređeni šalju opise problema, jer se onda očekuje da ON nešto uradi po tom pitanju, a on zna da za to nije sposoban. Ali ako za problem i ne zna, ili bar ne zna zvanično, onda i ne može biti kriv. Svom šefu samo kaže kako mu podređeni ništa o tome nisu rekli, pa su onda ONI krivi. Tobože, ne može se od rukovodioca očekivati da radi posao svojih podređenih ili zna sve što oni znaju. Pa, ako mu nisu rekli, to je dovoljno opravdanje. Pošto svi u firmi brzo shvate da je to ono što šef stvarno želi, ubrzo prestaje ukazivanje na probleme, čime oni prestaju da se rešavaju, i zatim svako samo prebacuje krivicu na druge dobro pazeći da zvanično ne sazna više nego što baš mora. To je nužna posledica takvog sistema. Nije potrebno biti strani agent ili imati razne dilove sa mračnim tipovima, sve se dešava samo od sebe. Preterano fokusiranje na individue i tobožnju slobodu i značaj lične inicijative ili etike, umesto na politički sistem, je deo zapadnog propagandnog arsenala, potpuno iste vrednosti kao i komunistička propaganda.
 
Poslednja izmena:
Srbija koliko se zadužila za svakakve gluposti u poslednje vreme, mogla je sama da napravi Đerdap III.
Nije mogla pošto Rumunija nije dala saglasnost da se koristi voda iz zajedničkog Đerdapskog jezera, jer bi to možda ugrozilo rad nizvodnih HE. . . Ali, mogli smo da izgradimo Rev.HE Bistrica koja je 5x jeftinija od Đerdapa3.
 
Poslednja izmena:
Što se energetike u Srbiji tiče, u zadnje vreme u društvu i javnosti uočavam dve najgrlatije grupe ljudi:

1) oni koji pripadaju vladajućem režimu pa po dužnosti i navici svu krivicu za svoje svinjarije svaljuju na ''one pre'' (kojih nema već 10 i 40 godina) ili na ''strane agenture'' i sabotere
i
2) oni koji ne pripadaju vladjaućem režimu i dok ne odbacuju mogućnost da je EPS i namerno sabotiran, opet ne odustaju od svojih autističnih stavova da u vreme svetske energetske krize, divljaštva i oružja za masovna ekonomska uništenja, ono što Srbiji treba u ovom momentu je da privatizuje EPS i proda ga stranim predatorskim multi naci korporacijama

Iskreno, između ove dve grupe, ne znam ko mi je odbojniji i gori.
 
 
Hajde lepo kaži mi koji to propis zabranjuje zahvat vode iz Dunava Srbiji?

I stalno se priča o nekakvoj "dozvoli" Rumunije koju ona nije dala.
To je naravno mnogo kompleksnije pitanje i tiče se uvezanih sistema kontrole vode, pa na kraju i optimalnog korišćenja Hidroelektrana Đerdap.
Jer te elektrane su i naše i naravno da bi se Đerdapom I , II i III upravljalo kao jedinstvenim sistemom.
Ne funkcioniše to po sistemu "moja je stvar, mogu da je zapalim ako hoću".

A količina vode koja bi se pumpala u akumulaciju je zanemarljiva u odnosu na prvo količinu vode, a onda i dotok Dunava.

Ono šta nije zanemarljivo je da bi Đerdap III omogućio peglanje godišnjih oscilacija. To znači ne samo stabilnost sistema i otvaranje mogućnosti povećavanja instalisane snage solarnih i vetro elektrana, već i zaradu od kupovine energije kad je jeftina, skladištenja i prodaje kad je najskuplja.

Ovde uopšte nije pitanje ili-ili, već sama činjenica da su od ulupanih para na šarene laže, mogle da se izgrade obe elektrane.
Činjenica je da je EPS direktno platio (stvarna šteta) više novca u poslednjih godinu dana od celokupnog iznosa potrebnog za RHE Bistrica.
Isto je takva činjenica da ima par stotina miliona € izgubljene dobiti jer nije proizveo el. energiju koju je mogao da proda višestruko skuplje nego što je to bilo moguće u redonom toku stvari.

Naravno, ovakvi projekti se ne plaćaju odjednom, ali novac koji je prošao kroz ruke je zaista bio odjednom, odnosno u kratkom vremenskom periodu, tako da to situaciju čini samo još gorom.
 
Malo poređenja da bi se bolje razumeo red veličine štete o kojoj se radi, tj koliko je važno ovo o čemu pričamo.

- Reverzibilna HE Bistrica bi mogla da ima snagu od oko 630 megavata, a procenjena investiciona vrednost je oko 625 miliona evra.
- Ukupna cena izmeštanja starog i gradnje novog mosta preko Save je 94 miliona evra.

A u mojoj poruci ( Troškovi uvoza ) ste mogli videti račun po kome smo do sada na - ranije uglavnom nepotrebni, a svakako bitno jeftiniji - uvoz struje potrošli milijardu evra. Inače, potrošnja se u Srbiji nije povećala. U poslednje vreme se SMANJILA. Iz te poruke, ovo je dijagram nedeljnih troškova za uvoz i njegov konačan zbir za period od početka 2021. do sredine novembra 2022.:

elektricna-energija-bilansi-2022-10-28-03-jpg.147805


Dakle, bukvalno smo kroz prozor bacili

- Jednu i po RHE Bistricu.

Ili

- DESET mostova preko Save

I to onih sa "četiri saobraćajne trake, dve trake za tramvaje, biciklističke staze i široki trotoari".

Znači, bar što se cene tiče, da džabe dobijemo još 10 takvih - onako, pali sa neba kao poklon - pa da birate preko kog želite da polako i bez gužve šetate.

 
Poslednja izmena:
Поента је што нико не одговара, када имаш окупациону власт она ради за друге интересе. То је суштина проблема. Наравно у сарадњи са локалном фукаром. Ситуација из енергетике је у свим секторима, само је овде више видљиво!
 
Сад су домаћнски растурили милијарду и више. Са оним метроом били су спремни да растуре још 4-6 милијарди.
 
Da bi se potpuno razumela, bar što se novca tiče, izgubljena korist od reverzibilnih hidroelektrana, samo da dodam i ovo.

- One su neophodan bekap velikog kapaciteta u slučaju havarija na drugim centralama pošto mogu reagovati veoma brzo i mogu imati znatan kapacitet
- Za sada u komercijalnoj ekspolataciji ne postoji jeftiniji način skladištenje energije.
- One "peglaju" veliku varjabilnost između dnevne i noćne potrošnje električne energije. Pošto drugi izvori energije često imaju problem sa brzim promenama radnog režima, RHE noću troše struju na pumpanje vode u jezero, a danju je proizvode. Time se ne samo izbegava uvoz pri vrhovima dnevne potražnje, nego i ispravlja čitava kriva potrošnje. Dakle povećava se noćno opterećenje generatora u ostalim centralama onda kad korisnici malo troše jer spavaju, što omogućuje da se generatori i kotolovi ne moraju svaki čas isključivati i uključivati, što bi ih brzo pokvarilo. Pitanje je da li bi bez toga naš sistem, ionako star i na ivici, uopšte i funkcionisao duže vreme.
- Omogućuje da se u sistem uključi više solarnih i vetro generatora iako imaju promenljivu proizvodnju. Onda to nije važno jer postoji način privremenog skladištenja proizvedene energije onda kad oni imaju viškove, odnosno postoji dodatni bekap izvor kad oni ne proizvode, pa bi se inače u mreži pojavio manjak. To znači da RHE centrale neutrališu mane zelenih izvora, pa im ostaju samo prednosti: Da su njihove sirovine, tj energenti koje oni troše, ustvari BESPLATNI. Ostaju samo troškovi održavanja, što je za foto ćelije i vetrogeneratore maltene zanemarljiva stavka u odnosu na cenu proizvedene energije. Njihov problem je samo varjabilnost proizvodnje, a RHE to elegantno rešava.

Itd. Činjenica da već nemamo više reverzibilnih hidro elektrana (RHE) nam nanosi ogromnu štetu već sada. Ovaj ogromni trošak za uvoz struje je dakle štetan ne samo u smislu iznosa direktnog troška, nego i u smislu izgubljene dobiti od investicije koja nije napravljena, tj koristi koju bi smo imali ranijim gradnjem novih RHE za novac koji je ovako izgubljen.
 
Poslednja izmena:
I stalno se priča o nekakvoj "dozvoli" Rumunije koju ona nije dala.
O Đerdapu3 se decenijama priča, ali sa Rumunijom nemamo nikakav sporazum o zajedničkom ulaganju i korišćenju, a ni njihovu saglasnost da mi sami to uradimo. Ali, pre bilo kakve priče mora da se promeni Prostorni plan, jer je sada tamo Nacionalni park, tj. "Geopark Đerdap".
Akumulacija je planirana u okolini Beljotina, pa sad zamislite šta bi bilo kada bi se tu otvorilo gradilište sa betonskim bazama, pristupnim putevimo za teške gradjeviske mašine, a kasnije izgradnja trafostanica i dalekovoda.

IMG_20220802_132031.jpg
 
И не само Румуније већ и Дунавске комисије.
 
U Rumuniji je takodje Nacionalni park Đerdap i tamo ima brda, ali oni neće da grade neki Đerdap3 na njihovoj teritoriji. Inače i Bugarska bi morala da da saglasnost jer je nizvodno.

Cena kompletne izgradnje svih faza bi bila oko 10 Milijardi evra zbog velikog skoka cene opreme i materijala predhodne 3 godine. A, cena za Rev.HE Bistrica bi bila do 1 Milijarde evra i to možemo sami da finansiramo na svojoj teritoriji.
 
Poslednja izmena:
Ne vidim da tu postoji bilo kakva dilema. Trebaju nam OBE, jer je samo to način da u drugim centralama dopustimo još veći udeo varjabilne ali obnovljive, čiste i, bar što se goriva tiče, besplatne energije Sunca i vetra. I da onda ne plaćamo buduću žestoku taksu na emitovani CO2. I da nismo podložni energetskim ucenama, jer mi druge energije nemamo. Znači prvo graditi Bistricu jer je jeftinija, samo na našoj teritoriji i brže bi se završila. A onda, kad bude para i kad se reše eventualni problemi, i Đerdap 3. Uostalom, kako stvari sa energijom sada stoje, sumnjam da će neko zbog toga praviti velike probleme. Sve je to povezana Evropska mreža, pa jedna zemlja pomaže drugu kad je u nekom problemu. Tako da svima ide u račun da mreža ima veće rezerve kapaciteta. I plus što reke daju "zelenu" energiju koja je obnovljiva, ne zagađuje susede i ne može da eksplodira i zagadi ceo region, kao neke druge. Takođe, voda nije "ukradena" onima nizvodno. Sve se to ponovo vrati u istu reku pa nizvodno može opet da se upotrebi. Jedino ako dva suseda žele da grade baš na istom mestu. Ali i onda može da se napravi ugovor o tome kako se voda koristi, i kako se deli upotrebljni energetski potencijal.
 
Prvo završiti Bistricu2, jer je ona sa 670MW dovoljna za Srbiju. A, za Đerdap3 od 2.400MW možemo da pregovaramo sa Rumunijom, Bugarskom i Madjarskom o zajedničkom ulaganju i korišćenju. Pošto bi mi dali deo Ekoparka, onda bi to bilo naše učešće u poslu.

EU neka da povoljan kredit i neki grant za ostale tri države, pa onda mogu i amerikanci da grade. Znači, imali bi po 1/4 učešća, ali mi ne bi dali novac već lokaciju.
 
A moze neko da mi objasni sta mi imamo od toga sto je EPS nas kada moramo iz dzepova poreskih obveznika da ga dotiramo? Za sta nam sluzi to "sto je nas". Za ukras. I za trosak.

Ja sam pre 15 godina bio za to da se delovi EPS-a i kompletan Telekom prodaju. Sada drzava ne bi morala iz budzeta da dotira tu kompaniju iznosima koji su nenormalno visoki. Takodje kada Telekom pukne te dugove vratice obicni gradjani.

Ovde se na prodaju gleda kao pocetkom devedesetih kada su samoupravljaci Zastave bili protiv prodaje fabrike i govorili nece neko drugi nama ovde da odredjuje sta cemo mi da proizvodimo. Proizvodicemo stojdina jos 100 godina. Na kraju smo morali da platimo da neko dodje i kupi tu fabriku.

Tako isto i ovo. Srbija ce jednog dana platiti nekome samo da dodje i preuzme EPS i Telekom. Zivi bili pa videli. Zapamtite moje reci. PLATICEMO nekom da ih kupi.
 
Апсолутно сам против продаје ЕПСа. Имамо ми довољно стручњака из те области, ако смо били у стању да саградимо овако комплексне објекте, бићемо у стању и да их експлоатишемо, ако не ова генерација онда нека следећа.
 
Malo poređenja da bi se bolje razumeo red veličine štete o kojoj se radi, tj koliko je važno ovo o čemu pričamo.

- Reverzibilna HE Bistrica bi mogla da ima snagu od oko 630 megavata, a procenjena investiciona vrednost je oko 625 miliona evra.
- Ukupna cena izmeštanja starog i gradnje novog mosta preko Save je 94 miliona evra.

A u mojoj poruci ( Troškovi uvoza ) ste mogli videti račun po kome smo do sada na - ranije uglavnom nepotrebni, a svakako bitno jeftiniji - uvoz struje potrošli milijardu evra. Inače, potrošnja se u Srbiji nije povećala. U poslednje vreme se SMANJILA. Iz te poruke, ovo je dijagram nedeljnih troškova za uvoz i njegov konačan zbir za period od početka 2021. do sredine novembra 2022.:

elektricna-energija-bilansi-2022-10-28-03-jpg.147805


Dakle, bukvalno smo kroz prozor bacili

- Jednu i po RHE Bistricu.

Ili

- DESET mostova preko Save

I to onih sa "četiri saobraćajne trake, dve trake za tramvaje, biciklističke staze i široki trotoari".
Poređenje nije najbolje jer RHE ne može rešiti problem manjka proizvodnje električne energije. RHE samo pegla trenutni disbalans proizvodnje i potrošnje, pritom ima gubitak energije između 20 i 40%. Znači u najboljem slučaju bi uvoz bio isti ili čak veći...
 
РХЕ би биле супер када би у нашем окружењу било вишака енергије па да наплаћујемо балансну енергију на доле, е онда лепо да нама плате да пунимо РХЕ и онда ту исту енергију продајемо кад постоји мањак енергије.

Свакако РХЕ Бистрица треба да нам буде високо на листи приоритта.
 
Vrh