Sistem EPS ima veliku inerciju. Dugo je odolevao, a krenuo nizbrdo, išlo je sve brže. Još veća inercija će biti da se nekad vrati u prethodno, funkcionalno stanje.
Generalni direktor i oni koji su ga postavili snose punu odgovornost, jer je neposredno po smeni vlasti krenula seča kadrova. Redom, promenjeni su svi dotadašnji, hijerarhijski naniže i sada, skoro 11 godina kasnije, do najnižeg nivoa, svi su njihovi.
Eliminisani su ljudi koji su bili ceo radni vek u proizvodnji, prošli niz pozicija i dušu poznavali posao na kome su bili. Taj proces otpočeo je još pre Grčića. Vremenom, sva meata su popunjema poltronima i nestručnim kadrovima čiji rezultat vidimo.
Doktrina im je bila da se izveštava samo o bilansima i ostvarenjima, a da se problemi ne pominju, posebno ako traže ulaganja. I onda smo došli tu gde jesmo. Nije otkrivano, proizvodnja uglja nije omogućavala deponovanje zaliha i kombinovanje slabijeg sa boljim ugljem, sva redovna održavanja su minimalizovana i skraćena... Oni koji su i u direkcijivEPS ukazivali da ne može tako, sklanjani su, mobingovani nepozivanjem na ključne sastanke, njihov glas više se nije mogao čuti. Disciplinski postupci su pokretani za realne izveštaje koji su ukazivali na probleme, tako da su u nekom momentu ljudi demotivisani da se bilo šta pričaju. Pasivizrali su se i sklanjali.
I kad jedan takav sistem preuzmu ljudi koji ćute ili ne znaju šta da kažu, rezultat je da izvoznik postao uvoznik i to u momentu ovakve energetske krize.
Nije mogla pošto Rumunija nije dala saglasnost da se koristi voda iz zajedničkog Đerdapskog jezera, jer bi to možda ugrozilo rad nizvodnih HE. . . Ali, mogli smo da izgradimo Rev.HE Bistrica koja je 5x jeftinija od Đerdapa3.Srbija koliko se zadužila za svakakve gluposti u poslednje vreme, mogla je sama da napravi Đerdap III.
O Đerdapu3 se decenijama priča, ali sa Rumunijom nemamo nikakav sporazum o zajedničkom ulaganju i korišćenju, a ni njihovu saglasnost da mi sami to uradimo. Ali, pre bilo kakve priče mora da se promeni Prostorni plan, jer je sada tamo Nacionalni park, tj. "Geopark Đerdap".I stalno se priča o nekakvoj "dozvoli" Rumunije koju ona nije dala.
Poređenje nije najbolje jer RHE ne može rešiti problem manjka proizvodnje električne energije. RHE samo pegla trenutni disbalans proizvodnje i potrošnje, pritom ima gubitak energije između 20 i 40%. Znači u najboljem slučaju bi uvoz bio isti ili čak veći...Malo poređenja da bi se bolje razumeo red veličine štete o kojoj se radi, tj koliko je važno ovo o čemu pričamo.
- Reverzibilna HE Bistrica bi mogla da ima snagu od oko 630 megavata, a procenjena investiciona vrednost je oko 625 miliona evra.
- Ukupna cena izmeštanja starog i gradnje novog mosta preko Save je 94 miliona evra.
A u mojoj poruci ( Troškovi uvoza ) ste mogli videti račun po kome smo do sada na - ranije uglavnom nepotrebni, a svakako bitno jeftiniji - uvoz struje potrošli milijardu evra. Inače, potrošnja se u Srbiji nije povećala. U poslednje vreme se SMANJILA. Iz te poruke, ovo je dijagram nedeljnih troškova za uvoz i njegov konačan zbir za period od početka 2021. do sredine novembra 2022.:
Dakle, bukvalno smo kroz prozor bacili
- Jednu i po RHE Bistricu.
Ili
- DESET mostova preko Save
I to onih sa "četiri saobraćajne trake, dve trake za tramvaje, biciklističke staze i široki trotoari".