Šta je novo?

Energetika

Poređenje nije najbolje jer RHE ne može rešiti problem manjka proizvodnje električne energije. RHE samo pegla trenutni disbalans proizvodnje i potrošnje, pritom ima gubitak energije između 20 i 40%. Znači u najboljem slučaju bi uvoz bio isti ili čak veći...

Ideja je pre svega bila da se dobije bolji osećaj o vrednosti tako ogromnih suma novca jer niko od nas ne barata sa takvim sumama, a manje da se ukaže na količinu izgubljene energije. Naprimer mogao sam da za poređenje vrednosti upotrebim i nov auto put, prugu, bilo šta čemu ljudi bolje znaju svakodnevnu upotrebnu vrednost (međutim sad je jasno da su energija i hrana baza skoro svega drugog, pa je zato el. centrala zgodna "mera" vrednosti) . Poređenja su neophodna jer je inače reč "milijarda" samo prazna apstrakcija, maltene nepoznati zvuk koji u nama ne budi nikakva sećanja ni iskustvena poređenja. Međutim RHE bi bile korisne i u oblasti energije, a ne samo kao jedinica mere novčanog gubitka zbog uvoza struje koji se mogao izbeći. Ne ulazeći u konkretne slučajeve Bistice ili drugih predloženih RHE, već u principu:
  • Ako se RHE napravi na nekom nestu gde već ne postoji klasična hidrocentrala, onda to jeste dodatno raspoloživa energija zato što se koristi neiskorišćeni hidro-potencijal reke.
  • Pri velikim vodostajima klasične hidroelektrane moraju deo vode propustiti mimo turbina jer one imaju maksimalni kapacitet što se protoka tiče. Sve što je tako propušteno je bačena energija koja se mogla napraviti. Da smo imali više RHE centrala mogli smo neiskorišćeni višak vode sačuvati u nekoj visokoj akomulaciji i kasnije od toga napraviti struju, a ne, bukvalno, energiju "pustiti niz reku". Ni to nije neutralan ukupan bilans.
  • RHE povećavaju godišni bilans proizvedene energije i indirektno, preko povećanja udela varjabilnih izvora struje kao što su solarne elektrane ili vetrogeneratori. Zbog stabilnosti sistema odnos varjabilnih i fiksnih izvora struje NE SME preći neki procenat. Znači čak i kad postoje spremne i pare, i mesto, i projekti za varjabilne "zelene" izvore, ne bi smeli graditi dodatne ako bi se onda mogla stvoriti situacija da u režimu njihove minimalne proizvodnje još neuključeni fiksni izvori ne mogu da pokriju manjak energije koji bi se tada pojavio. Fiksni bekap varjabilnog dela energetskog sistema MORA postojati. Međutim ako postoji RHE kapacitet koji (za neko dovoljno dugo vreme) pokriva varjabilni deo, SMEMO da napravimo i uključimo više varjabilnih "zelenih" izvora struje, što će onda, statistički, u konačnom bilansu godišnje proizvedene energije, da se pokaže kao povećana proizvodnja upravo tih varjabilni "zelenih" izvora struje (jer sada sme da ih bude više). Drugim rečima, iako one same ne stvaraju novu energiju, RHE omogućuju da (u proseku) DRUGI izvori stvaraju više energije.
Tako da postoje čak tri načina na koje RHE povećavaju ukupne proizvodne kapacitete.
 
Poslednja izmena:
A moze neko da mi objasni sta mi imamo od toga sto je EPS nas kada moramo iz dzepova poreskih obveznika da ga dotiramo? Za sta nam sluzi to "sto je nas". Za ukras. I za trosak.

Ja sam pre 15 godina bio za to da se delovi EPS-a i kompletan Telekom prodaju. Sada drzava ne bi morala iz budzeta da dotira tu kompaniju iznosima koji su nenormalno visoki. Takodje kada Telekom pukne te dugove vratice obicni gradjani.

Ovde se na prodaju gleda kao pocetkom devedesetih kada su samoupravljaci Zastave bili protiv prodaje fabrike i govorili nece neko drugi nama ovde da odredjuje sta cemo mi da proizvodimo. Proizvodicemo stojdina jos 100 godina. Na kraju smo morali da platimo da neko dodje i kupi tu fabriku.

Tako isto i ovo. Srbija ce jednog dana platiti nekome samo da dodje i preuzme EPS i Telekom. Zivi bili pa videli. Zapamtite moje reci. PLATICEMO nekom da ih kupi.

Ne, ne, nikako prodaja. Sada je svima jasno da je kapitalistička globalistička utopija slobodnog tržišta koje je tobože univerzalno, pošteno, vojno i politički neutralno, ekonomski i tehnološki najefikasnije, upravo to, samo UTOPIJA. Znači nemoguće i nepostojeće. Niti je nekada postojalo, niti će, u takvom obliku, ikada postojati. Svi osnovni resursi koji omogućuju da država preživi su oružije protiv nje. Pitanje i suverenosti i ekonomskog blagostanja. Čak i kad nas time ne ucenjuju, strani vlasnici nekog reursa su čak i zakonski obavezni da slede zakone svoje zemlje i političke naredbe bilo koje trenutno vladajuće, eventualno sulude, garniture u svojoj zemlji. Takođe, čak i kad je sve u redu, ekonomska logika tržišta diktira da strani vlasnik prvo gleda svoje interese, a ne naše, a zatim i samo tržište NIJE kulturno, ekonomski ili politički neutralno kako to želi da predstavi kapitalistička propaganda. Tržište diktiraju i zakonski okviri zemlje iz koje je vlasnik, i njihova kultura, navike, informaciona propaganda koja uobličava razmišljanje i kupaca i proizvođača, pa time i ponudu i potražnju, i u njegovoj zemlji i na svetskom tržištu gde on inače posluje. Čak i ponudu i potražnju ideja, a ne samo roba i usluga. Ništa od toga u opštem slučaju ne mora nama da ide u prilog. Upravo ste zbog rata u Ukrajini svedoci praktične demonstracije kako to zaista funkcioniše. Sve maske u pale. Velike sile se bore za svoje interese i svetsku dominaciju, pa usput koriste ekonomsku moć da svima drugima SILOM nametnu svoje interese, čak i kad su očigledno suprotni interesima tih trećih zemalja. Moglo bi se možda na kratak način reći da se svet promenio, ali to ustvari nije tačno. Tako je bilo uvek, samo je sada to jasnije, ogoljeno, i ima manje dimnih zavesa.

Zbog toga će svaka ozbiljna zemlja od sada strogo da vodi računa da osnovne resurse od kojih im zavisi minimalno preživljavanja i nezavisnost drži pod svojom kontrolom. To su izvori vode, energije, hrana, osnovne (bazne) sirovine, vladanje osnovnim proizvodnim tehnologijama, vlasništvo na baznim telekomunikacionim kanalima, nezavisni računarski sistem upravljanja i vojska. To za sad ne možemo u celini ostvariti, ali tome bi trebalo težiti. Nije u pitanju izolacija od sveta, daleko bilo, nego da samo osnovni, bazni delovi u svim tim oblastima treba da budu pod našom kontrolom. Da ne mogu da nas ucenjuju tako da NE MOŽEMO odbiti bilo koji zahtev. A sve ostalo može na tržište, pa ko bude najbolji.
 
Zasto neko ne razmislja o stednji?
Imamo li uopste analizu gde odlazi najvise el. energije?
 
Od nove godine prosečno 50% ili 60% skuplja struja u Nemačkoj. Ali tamo

- 51 odsto čine porezi, nameti i doplate
- 24 odsto ide za korišćenje električne mreže
- 25 odsto ide dobavljaču električne energije za proizvodnju električne energije i prodaju.

Ekstremno povećanje cena gasa, kao posledica ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, smatra se jednim od glavnih razloga najnovijeg ekstremnog poskupljenja struje.

Pritom - sada preskupa proizvodnja struje u gasnim elektranama određuje cenu i za za sve druge načine proizvodnje struje. Radi se o takozvanom Merit order principu na kojem insistira Evropska unija: odlučujuća za cenu struje je najskuplja elektrana koja je nepohodna za pokrivanje potražnje u zemlji.

Drugim rečima, to nije stvarni trenutni trošak energije. "Merit order" (redosled po zasluzi, tj po važnosti) je samo princip koji dugoročno omogućuje da se ne pojave manjkovi jer bi slobodno tržište inače bakrotiralo proizvođače struje sa najskupljim energentima (naravno i ekonomsko, tržišno podsticanje jeftinijih, pošto se njima preliva profit). Međutim bankrotiranje najskupljih je nedopustivo ako su i oni neophodni. Dakle to je dugoročna (a ne trenutna) optimizacija, kao i posledica principa da je slobodno tržište sveta krava čak i u baznim oblastima privrede i kod prirodnih monopola. Međutim država bi to mogla da ispravi, ako bi, bar privremeno, odustala od ovakvih pre svega ideološki motivisanih imperativa, pa sa pragmatičnije ponašala. Nemačka to za sada neće. To vam je još jedan primer koristi od nezavisne međunarodne pozicije i državnog vlasništva u baznim oblastima privrede.

 
Poslednja izmena:
Trebalo bi ponovo da razmitrimo ovaj projekat, jer je energija prioritet.

 
Ne, ne, nikako prodaja. . . Zbog toga će svaka ozbiljna zemlja od sada strogo da vodi računa da osnovne resurse od kojih im zavisi minimalno preživljavanja i nezavisnost drži pod svojom kontrolom. . .
"Искуство Норвешке као енергетског гиганта је драгоцено у процесу реформе нашег енергетског сектора, додала је Ђедовић. Подсетила je да је Норвешка пре 30 година увела професионални менаџмент у енергетске компаније и створила повољну климу за приватна улагања, на одржив начин и начин да њихови енергетски ресурси припадају њиховим грађанима односно да грађани и привреда имају највеће користи. „То је оно што Србија жели, томе је Влада посвећена“, поручила је Ђедовић.
 
Норвежани су основали Резервни пензиони фонд као вид штедње за будуће генерације ког пуне профитом који оствари њихова енергетика. То бисмо могли и ми уместо да наша енергетска предузеђа буду краве музаре, што за одржавање социјалног мира што за ухлебљавање партијских кадрова.
 
Vrlo precizno: morate ovo, to, ovo je dugoročno, ono kratkoročno
"Prvi su koraci bolni - velike promene u javnim preduzećima", istakao je Vučić.
Energetski sektor je jedan od 4 navjažnija sektora a ova 3 ne mogu bez energije
weebay-thewire.gif


Jbt šta su ti energetski lajf koučevi. Da nije bilo njih, mi nikada ovo ne bismo sami provavlili. Ja bukvalno prvi put čujem da je EPS gubitaš i da to mora da se menja.
A i za ovo da ekonomija ne ide bez energetike mi je takođe novitet. Odoh da uzmem svesku da zapišem pa da posle čitam malo više na tu temu.
 
Ne, ne, nikako prodaja. Sada je svima jasno da je kapitalistička globalistička utopija slobodnog tržišta koje je tobože univerzalno, pošteno, vojno i politički neutralno, ekonomski i tehnološki najefikasnije, upravo to, samo UTOPIJA. Znači nemoguće i nepostojeće. Niti je nekada postojalo, niti će, u takvom obliku, ikada postojati. Svi osnovni resursi koji omogućuju da država preživi su oružije protiv nje. Pitanje i suverenosti i ekonomskog blagostanja. Čak i kad nas time ne ucenjuju, strani vlasnici nekog reursa su čak i zakonski obavezni da slede zakone svoje zemlje i političke naredbe bilo koje trenutno vladajuće, eventualno sulude, garniture u svojoj zemlji. Takođe, čak i kad je sve u redu, ekonomska logika tržišta diktira da strani vlasnik prvo gleda svoje interese, a ne naše, a zatim i samo tržište NIJE kulturno, ekonomski ili politički neutralno kako to želi da predstavi kapitalistička propaganda. Tržište diktiraju i zakonski okviri zemlje iz koje je vlasnik, i njihova kultura, navike, informaciona propaganda koja uobličava razmišljanje i kupaca i proizvođača, pa time i ponudu i potražnju, i u njegovoj zemlji i na svetskom tržištu gde on inače posluje. Čak i ponudu i potražnju ideja, a ne samo roba i usluga. Ništa od toga u opštem slučaju ne mora nama da ide u prilog. Upravo ste zbog rata u Ukrajini svedoci praktične demonstracije kako to zaista funkcioniše. Sve maske u pale. Velike sile se bore za svoje interese i svetsku dominaciju, pa usput koriste ekonomsku moć da svima drugima SILOM nametnu svoje interese, čak i kad su očigledno suprotni interesima tih trećih zemalja. Moglo bi se možda na kratak način reći da se svet promenio, ali to ustvari nije tačno. Tako je bilo uvek, samo je sada to jasnije, ogoljeno, i ima manje dimnih zavesa.

Zbog toga će svaka ozbiljna zemlja od sada strogo da vodi računa da osnovne resurse od kojih im zavisi minimalno preživljavanja i nezavisnost drži pod svojom kontrolom. To su izvori vode, energije, hrana, osnovne (bazne) sirovine, vladanje osnovnim proizvodnim tehnologijama, vlasništvo na baznim telekomunikacionim kanalima, nezavisni računarski sistem upravljanja i vojska. To za sad ne možemo u celini ostvariti, ali tome bi trebalo težiti. Nije u pitanju izolacija od sveta, daleko bilo, nego da samo osnovni, bazni delovi u svim tim oblastima treba da budu pod našom kontrolom. Da ne mogu da nas ucenjuju tako da NE MOŽEMO odbiti bilo koji zahtev. A sve ostalo može na tržište, pa ko bude najbolji.
Буквално је бизарно да имамо пример социјалистичког предузећа, изграђеног у социјализму, које функционише деценијама по противтржишном кључу од стране државе постављених цена, са кадровима које држава поставља, у потпуности у државном власништву и за његов вишедеценијски колапс и дугорочну инфериорност у односу на упоредиве системе из Европе ти и даље успеш капитализам и приватнике

Ако ти је толико стало да производњу струје не држе "странци" заговарао би да се ЕПС приватизује на српске приватнике али није, поента је да се остави у тзв. "јавном" власништву где утицајних позиција могу да се дочепају и људи без одговарајућих квалификација, преко партије. Ти зли приватници свакако не би могли ништа да раде са свим електранама без државног амина ако држава контролише дистрибуцију али се то не уклапа у наратив "одбране" наших капацитета него порески обвезници треба да испаштају да би се ви играли државног власништва које је буквално сваки пут пропало када се пробало у Србији.

"Норвежани могу" да, Норвежани су прошли кроз векове либералног капитализма где се друштвена култура и однос према својини потпуно променио до мере да свако себично гледа индивидуалну корист па држи политичаре на танком леду и то може јер су богати и моћни у односу на државни апарат, Срби су још кметови у феудалистичком менталитету где покушавају да злоупотребе моћ државе како би једни другима отели што више пара и држвано власништво капитала је отприлике најгора опција у таквој култури
 
,,...Ако ти је толико стало да производњу струје не држе "странци... ,,

Vecini je stalo da se preci ne ,,prevrču,, baš toliko u grobu
od tolike ,,nove,, pameti.
 
Подржачу Зиму, а као пример нечега што није приватно навешћу Директорат за Цивилно летење. ЕПС морадасевпочисри од претешке бирократије, и искрено се надам да неће као железница да крене од монтера тј најнижих позиција.
 
Zar na onoj dramatičnoj sednici vlade pre godinu dana predsednik nije izjavio da su mu dolazili razni belosvetski savetnici i solili pamet i da ih srećom po nas nije slušao.Otkud sad ovo!?
Podrska MMF-a ima svoju cenu u kolonijama.
To su obicno privatizacije prirodnih monopola.
 
Тренутно успевамо без увоза да покријемо потрошњу од преко 5000 МW
 
Буквално је бизарно да имамо пример социјалистичког предузећа, изграђеног у социјализму, које функционише деценијама по противтржишном кључу од стране државе постављених цена, са кадровима које држава поставља, у потпуности у државном власништву и за његов вишедеценијски колапс и дугорочну инфериорност у односу на упоредиве системе из Европе ти и даље успеш капитализам и приватнике

Ако ти је толико стало да производњу струје не држе "странци" заговарао би да се ЕПС приватизује на српске приватнике али није, поента је да се остави у тзв. "јавном" власништву где утицајних позиција могу да се дочепају и људи без одговарајућих квалификација, преко партије. Ти зли приватници свакако не би могли ништа да раде са свим електранама без државног амина ако држава контролише дистрибуцију али се то не уклапа у наратив "одбране" наших капацитета него порески обвезници треба да испаштају да би се ви играли државног власништва које је буквално сваки пут пропало када се пробало у Србији.

"Норвежани могу" да, Норвежани су прошли кроз векове либералног капитализма где се друштвена култура и однос према својини потпуно променио до мере да свако себично гледа индивидуалну корист па држи политичаре на танком леду и то може јер су богати и моћни у односу на државни апарат, Срби су још кметови у феудалистичком менталитету где покушавају да злоупотребе моћ државе како би једни другима отели што више пара и држвано власништво капитала је отприлике најгора опција у таквој култури

Analiza prednosti i mana privatnog i državnog vlasništva je isuviše velika tema, pa ovo nije odgovarajuće mesto za to. U najkraćem mogu reći samo da u razmišljanju uvek treba razdvajati efekte opšte političke kulture, stepena obrazovanja i slobode medija, sa jedne strane, i analizu regulacionih potencijala slobodnog tržišta, tj privatne svojine koja u tim okvitima funkcioniše, sa druge strane. Ako je nivo političke kulture u državi mali, onda će "država" (tj vlast) sve upropastiti, prosto jer nemaju povratni regulacioni feedback. A bez toga država NE MOŽE da funkcioniše kako treba. Što nikakve veze nema sa time za šta je dobro tržište i privatna svojina, a za šta nije. Nemoguće je ispravljati mane lokalnog političkog sistema tako što se menja nešto u sferi ekonomije, naprimer čime upravlja tržište, a čime ne. To može biti samo privremena promena, pa i to sa neizvesnim rezultatima, a nikako dugoročna. Pojednostavljeno rečeno, diktatura je diktatura. Ako je na snazi jedan ekonomski model, onda će vlasti njega da iskoriste za svoje potrebe. Ako je neki drugi, onda će vladati kroz njega. Ništa se realno ne menja. To nema veze jedno sa drugim. Kineski vlastodršci su bilo savršeno srećni i za vreme Maove kulturne revolucije i sada kad imaju privatnu inicijativu i tržište. Vladaju jednko čvrsto i na isti način. Na nižim organizacionim nivoima je drastična razlika između privatnog i državnog vlasništva, ali na višim, tj kad je u pitanju suština modela vladanja, je savršeno ista. Zbog toga u oblasti energetike, kao i u svim velikim i baznim sistemima gde tržište teško može da ih reguliše "samo od sebe", treba videti šta je za NJIH najbolje, a ne da se mane političkog sistema tobože "ispravljaju" ovakvim promenama u ekonomskoj sferi. Ekonomija i politika jesu u nekoj vezi, ali na duže staze u vrlo maloj. Više politika utiče na ekonomiju, nego ekonomija na politiku. Velika je greška to mešati. Kad se sredi stanje u politici, srediće se i u ekonomiji. Obrnuto sumnjam.
 
Poslednja izmena:
Да, прекјуче је конзум први пут ове зиме пробио 5000MW. То је био први велики тест - и пролази добро (у реду, то краткорочно може без проблема, ако се празне акумулације). Следећи тест ће бити функционисање на дужи рок (15-20 дана) на том нивоу, уз очекивано смањење хидро потенцијала. Након тога следи и највећи тест, функционисање на преко 5500MW у континуитету. Јасно је да на термо капацитетима имамо доста резерве, као и да ће хидро капацитети драматично опадати како зима буде одмицала. Е сад, да ли термо капацитети могу да раде у континуитету на максимуму (преко 3,500MW) је питање свих питања. До сада смо видели да када год приђу максимуму, нешто испада, или се плански гаси.
 
Vrh