Šta je novo?

Energetika

Ako posmatramo dugoročno, onda bi odmah morali da ukinemo Moratorijum na nuklearke i počnemo pripremu kadrova koji će da rade na NE. Za to je potrebno vreme i bolje da krenemo odmah u taj proces.

Srednjeročno odmah možemo da gradimo termo, hidro i solar. Dosta smo oklevali.
https://forum.beobuild.rs/threads/hidrocentrale-u-srbiji.1497/post-975950
Znao sam da ćeš se složiti sa ovim postom. Samo da dodam da se tehnologija nuklearki dosta brzo razvija i usavršava, pa kada mi budemo u prilici da je kupimo za 10-15 godina, ona će biti sigurnija a možda i jeftinija.
 
Тако је. Зато је неопходно укинути мораторијум до краја Августа
 
Ovaj Politikin tekst je objasnio dosta toga. Najvažnije odnosno najteže od svega je što da mi sutra odlučimo da pravimo nuklearku, trebalo bi nam 15-20 godina da obučimo prve generacije stručnjaka i tehničara da rade u njoj. Jer smo nekad imali to, ali je splasnulo kad se ugasio Jugoslovenski nuklearni program i Vinča smanjivala vremenom.



Treba podsetiti da je u Srbiji na snazi Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana, donesen 1989, tri godine nakon katastrofe u Černobilju. Izglasala ga je Skupština Jugoslavije. Raspadom Jugoslavije naši su ga susedi, Slovenija i Hrvatska, ukinuli, ali je ovaj potpuno nepotreban i štetan zakon kod nas i dalje na snazi.

Zašto je nepotreban? Zato što cena nuklearne elektrane snage 1.000 megavata iznosi između sedam i devet milijardi dolara, te je jasno da Srbija nije u mogućnosti da se upusti u takav poduhvat.

Zašto je štetan? Zato što se u Srbiji više od 25 godina na tehničkim fakultetima ne izučavaju nuklearne tehnologije! Treba istaći da nuklearne tehnologije ne podrazumevaju samo gradnju elektrana već i da se tehnologije zaštite od zračenja koriste u medicini, industriji, poljoprivredi.


Što je najluđe, pisan je 7. novembra prošle godine. Pre Ukrajine i svetskog socio-ekonomsko-političko-energetskog pičvajza. Verujem da bi autor danas tek imao još što šta da doda i istakne, nakon što je energetika u svetu postala prpa broj jedan za ovih par meseci.
 
U Štavlju kod Sjenice, gde se nalazi rudnik uglja, moguća je izgradnja termoelektrane snage 350 megavata. Projekat za izgradnju tog objekta nalazi se na listi prioriteta za investiranje u energetiku u Srbiji - rekla je ministarka energetike Zorana Mihajlović. . . pre 10 godina!
 
A koja reka je još tamo ostala da se iskoristi za termoelektranu? TENT i Kostolac 1 i 2 su uz Savu i Dunav, pa nemaju rashladne tornjeve za kondenzaciju vode i ovaj posao obavlja se kondenzatorima korišćenjem voda ove dve reke (tako da jako niski vodostaji mogu i njih da ugroze). Ali kada nemate reku sa velikim protokom, da bi kondenzacija pare bila što efikasnija i sa što manje gubitaka, rashladni tornjevi nisu dovoljni, za sve velike termoelektrane “na suvom” u blizini je pravljeno i akumulaciono jezero sa rezervom vode - ja ne vidim da tamo ima preostalih vodotokova za zahvatanje.
 
Prema rečima direktora rudnika u gornjem članku, postoji rešenje za vodu.

"A, što se vode i uglja tiče, govorio nam je i Mesko Turković, direktor rudnika Štavalj.
Zanemarljiva bi bila količina vode koja bi se uzimala sa reke Vape, jer nije reč o malovodnom delu Pešteri, posebno kada su u pitanju podzemne vode na kojima leži rudnik. Prevashodno bi se ta voda koristila za hlađenje turbina, a tek za rezerve uglja nema razloga za strahovanje."
 
Uloga Zaovina nije svakodnevno pretakanje i uključivanje. Jezero i elektrana građeni sa ciljem stvaranja havarijske rezerve, što znači da je jezero puno a elektrana se uključuje u krajnjoj nuždi, kada iskoči neki od blokova TENT. Problem je što se naš sistem od prošlog leta nalazi u havarijskom stanju, kad je B elektrana ušla u remont. Nakon toga se konstantno uvozi i obara nivo jezera. U decembru, posle gašenja kotlova, danima je pražnjeno. Ne treba zaboraviti da je ta rhe snage približne jednom Krškom. Sada tim svakodnevnim uključivanjem pumpi pa generatora samo umanjujemo štetu, menjajući noćnu zs dnevnu struju. Kokin brod je vršna elektrana, kao i Bistrica, a ona je sada neupotrebljiva. Pražnjenjem Zlatarskog, narušen je koncept Drimsko-limskih u kom jedna voda ide više puta preko mašina. Sve se nadoknađuje velikim havarijskim uvozom. Sad bi trebalo da su neke količine iz uvoza prevedene na planski uvoz.
Ko misli da sve ovo nije tačno, neka vrati postove od pre 8-9 meseci i pročita šta smo pisali i šta smo rekli za uvoz, ali i vreme potrebno za oporavak TENT. Problem je što sad nema prostora i havarijske rezerve da se pojedini blokovi u TENT uvedu u redovno godišnje održavanje, uobičajeno za ovo doba godine i dolazeću zimu.
Najbolja ilustracija dubine našeg čabra je Momirovićeva priča o dubljenju Dunava radi dovoza uglja.
 
Говорите о нуклеарној електрани у земљи у којој је на челу Скупштинског одбора за нуклеарну безбедност Маја Гојковић пошто је претходно са тог места смењен нуклеарни физичар др. Владимир Удовичић! :rolleyes::mad:
 
A koja reka je još tamo ostala da se iskoristi za termoelektranu? TENT i Kostolac 1 i 2 su uz Savu i Dunav, pa nemaju rashladne tornjeve za kondenzaciju vode i ovaj posao obavlja se kondenzatorima korišćenjem voda ove dve reke (tako da jako niski vodostaji mogu i njih da ugroze). Ali kada nemate reku sa velikim protokom, da bi kondenzacija pare bila što efikasnija i sa što manje gubitaka, rashladni tornjevi nisu dovoljni, za sve velike termoelektrane “na suvom” u blizini je pravljeno i akumulaciono jezero sa rezervom vode - ja ne vidim da tamo ima preostalih vodotokova za zahvatanje.
TE ne mora nužno da se hladi vodom, postoje vazduhom hlađeni kondenzatori (ACC) sa velikim ventilatorima. Takva je npr Hamovićeva TE Stanari u Republici Srpskoj.
 
Па кад Удовчић није хтео да слуша и стално се бунио 😁- Овако ставили Мају, она ко амеба, аморфна заузима било коју форму, Ето била је у Ирану у ХИџабу, таман актуелно за Пештер...

Ех, ништа ви не разумете.
 
Uvek aktuelna tema je kako sačuvati energiju sunca i vetra na duži period.U Finskom gradiću Kankanpa su u rad pustili peščanu bateriju pomoću koje trenutno zagrevaju opštinski bazen i upravu a imaju u planu mnogo veće kapacitete.

 


Zanimljiva mapa
1660047120236.png
 
Red panike (''najteža zima od 1945'') pa red busanja (''istorijsko ovo, istorijsko ono, niko nema šta mi imamo'')
Izimisliš problem, i onda izmisliš rešenje za njega. I saopštiš ga što pompeznije.

I vrtiš tako na nedeljnom nivou. I jedan deo Srbendi ima da te voli više nego svoj rod do kraja života.
 
Исправка - није измислиш проблем већ направиш проблем :)

На тему оних соларних панела на језерима, у Индији су почели да их стављају преко канала за наводњавање и то ми се чини као много бољи принцип а без неког екосистема за угрозити и са већом отпорношћу на исушивање

Мрзим да делим са Б92 али овај бисер стварно мора да се пренесе:

"Nemamo dovoljno uglja, uvozimo struju... Potrošnja nam je najveća u decembru, oko Sv. Nikole. Sigurno ćemo uvoziti struju i toga smo svesni... Da nismo radili dobro prethodne godine, ne bismo mogli da uvozimo struju. Kada se kriza završi, preduzeća će morati da budu efikasnija", rekla je Mihajlović.
 
Može i tako, naravno. Pre neki dan naleteh na ovaj insert pa se zato setih tog koncepta ''napraviš problem - ponudiš rešenje - profit''.
Sell me this pen.jpg

Da nismo radili dobro prethodne godine, ne bismo mogli da uvozimo struju. Kada se kriza završi, preduzeća će morati da budu efikasnija", rekla je Mihajlović.
head-tap.gif
 
Uloga Zaovina nije svakodnevno pretakanje i uključivanje. Jezero i elektrana građeni sa ciljem stvaranja havarijske rezerve, što znači da je jezero puno a elektrana se uključuje u krajnjoj nuždi, kada iskoči neki od blokova TENT. Problem je što se naš sistem od prošlog leta nalazi u havarijskom stanju, kad je B elektrana ušla u remont. Nakon toga se konstantno uvozi i obara nivo jezera. U decembru, posle gašenja kotlova, danima je pražnjeno. Ne treba zaboraviti da je ta rhe snage približne jednom Krškom. Sada tim svakodnevnim uključivanjem pumpi pa generatora samo umanjujemo štetu, menjajući noćnu zs dnevnu struju. Kokin brod je vršna elektrana, kao i Bistrica, a ona je sada neupotrebljiva. Pražnjenjem Zlatarskog, narušen je koncept Drimsko-limskih u kom jedna voda ide više puta preko mašina. Sve se nadoknađuje velikim havarijskim uvozom. Sad bi trebalo da su neke količine iz uvoza prevedene na planski uvoz.
Ko misli da sve ovo nije tačno, neka vrati postove od pre 8-9 meseci i pročita šta smo pisali i šta smo rekli za uvoz, ali i vreme potrebno za oporavak TENT. Problem je što sad nema prostora i havarijske rezerve da se pojedini blokovi u TENT uvedu u redovno godišnje održavanje, uobičajeno za ovo doba godine i dolazeću zimu.
Najbolja ilustracija dubine našeg čabra je Momirovićeva priča o dubljenju Dunava radi dovoza uglja.

Evo danas pumpaju u jezero i preko dana. Konacno su malo vise nagarili TE. Dosle danas do 3250MW, naravno kratkog daha, vec 2h kasnije su na 3050MW. Oni sa tim TE kao da je kamion koji hvata zalet za uzbrdicu :D Uhvati zalet i brzo posustane.

Zaovine vec jasno kao dan, pumpaju nocu pa onda u toku dana kada je bas najveca potrosnja i najveca cena onda ispustaju. Vikendom kada je niza cena struje cak ni to ne rade.

Znaci ne padne li do novembra ona dobra jesenja kisa sto ne staje bez prekida 3 dana nadrljali smo.
 
Neće nam ni toliko kiše pomoći.
Trebaće ona potopska, ali se bojim da će im opet polaviti kopove. To dnevno pumpamje i trošenje samo je presipanje u prazno.
Razlika između havarijske i naručene struje je velika, kap između dozvoljenog minusa i namenskog kredita.
Možemo mi ovde postavljati vetrenjače, solarne plantaže, struje će biti koliko bude, a svakalo mnogp manje od potreba. Ali, za vlast to neće biti problem. Kupiće oni koliko bude falilo, po ceni koja bude, jer šta im jw teško da nas časkom kod braće čajniza zaduže još koju milijardu. Platiće to nekad neko.
 
 
. . šta im je teško da nas časkom kod braće čajniza zaduže još koju milijardu.
Kineska banka daje kredite samo za projekte koje rade kineske firme, a ne keš za kupovinu struje. Uvoz će se platiti iz budžeta ili deviznih rezervi.

Što se tiče jezera Zaovine predhodni dan je pojačano pumpanje vode.

IMG_20220810_070253.png
 
Poslednja izmena:
Јел одала киша у Европи овој дана? Можда Дунав за недељу донесе падавине?
 
Овде се лепо може пратити
 
Razlika između havarijske i naručene struje je velika, kap između dozvoljenog minusa i namenskog kredita.
Због овога би требало увести балансну одговорност за ветроелектране. Овако што због субвенције што због више цене имају екестрапрофит, а кад оману у прогнози практично ми плаћамо ту хаваријску енергију. Ово треба да буде уведено у закон о енергетици и ако министарство то не уради јасно је чије интересе заступа.
 
Vrh