Evo da ponovim : EPS je "zatvoreno akcionarsko društvo" u vlasništvu države 100%, nije na berzi i nema trgovine njegovim akcijama kao nap. kod NIS-a.
Vlada Srbije je rekla da nema prodaje EPS-a, već da će se ulagati u njegov razvoj - kao što se već i radi. Uostalom nema nikakve potrebe za prodajom, jer se on oporavio, radi dobro i ponovo izvozi struju.
Drugo, svaka vlast bi izvršila "političko samoubistvo" kada bi samo pokušala da proda EPS, jer on sada nije gubitaš kao RTB Bor pa da mora da se proda neki deo. Vlada će i dalje da odlučuje o EPS-u i nadležno ministarstvo će da sprovodi te odluke. A, o raznim špekulacijama nema potrebe da pišem, mene interesuje samo razvoj EPS-a i pogotovo početak gradnje RHE Bistrica.
Dragane, postoji sto različitih načina da se u nekom zgodnom budućem trenutku narodu "ubedljivo objasni" kako, ne samo da nemamo drugog izbora, nego je baš najviše u interesu tog naroda da se proda deo EPS-a. Recimo, izbere se trenutak povećane inflacije, nekog većeg poskupljenja osnovnih namernica, kaže se da ćemo izgubiti Kosovo ako "mudrim spoljnopolitičkim potezom" ne vežemo Amerikance za sebe (tako da recimo investiraju kod nas, a ne u Kosovo), ili trenutak kad penzije realno opadnu, ili nas EU nekako uceni novim parama, kreditima ili nemogućnosti pristupa fondovima, ili EU uvede neku novu ekološku taksu na zagađenja suseda ili trošenje uglja u energetici, pa se kaže da nam naglo treba puno svežih para za dalju transformaciju EPS-a u još zelenu proizvodnju (inače će penzije naglo da izgube vrednost), ili da je zbog svetskih finansijskih poremećaja čak i PIO fond ugrožen, ili da neka posledica rata počinje ozbiljno da nas ugrožava, itd, itd, itd spisak takvih P.R. "argumenata" je beskrajan i svaki od njih može učiniti da delimična prodaja EPS-a kasnije postane "politički prihvatljiva", naravno uz žestoku podršku svih kontrolisanih medija. Pri tome se još posebno naglasi koliko je to pametan i čak, genijalan potez, jer mi "nikada nećemo prodati više od 49% akcija", pa tako "i dalje odlučujemo samo mi". Oprilike, "Dobijamo silne pare za džabe, a i dalje nam ne mogu ništa. Prevarili smo ih. Daju nam pare, a i dalje ne mogu da utiču na naše odluke o EPSu! Nije li baš to konačan dokaz mudrog rukovođenja?" Uopšte nije problem stvari
tako predstaviti javnosti. JEDINO što je stajalo na putu takvom scenariju su BILA zakonska ograničenja budući da EPS nije bio akcionarsko društvo pa se nije ni MOGAO delimično prodati (prodajom do 49% akcija). Ali sada može. Treba nam brza transformacija energetskog sektora, a najlakši i najbrži put, mada veoma daleko od najboljeg, je da se do sredstava dođe izdavanjem akcija i prodajom dela energetskog sektora Srbije. ZATO je to i urađeno. Oko toga uopšte nema dileme.
Kao dokaz takve tvrdnje, već nam je godinama pred očima sasvim jasan i od početka dosledno sprovođen pristup ekonomiji. Uvek se biraju brzo raspoložive pare u maksimalnim iznosima, iako to nužno ide na štetu dugoročne koristi jer u ekonomiji nema "besplatnog ručka". Nikada se ne nude velike pare, i to odmah, za ništa. Primer je brzi razvoj i izgradnja najvrednijih lokacija Beograda, onih pored reke. Za tako reprezentativne, važne i urbanistički nezamenljive lokacije daleko je najlošije rešenje gradnja gusto napakovanih i visokih stambenih košnica tik uz vodu. Takve lokacije treba da imaju drugu namenu, pa je to bukvalno urbanističko ruglo i sramota za TAKVA mesta. A ipak, uništavaju sve Beogradske obale upravo takvom gradnjom zato što samo za TO uvek ima i odmah spremih investitora i svežih, brzo raspoloživih para. Pa je upravo takav pristup, do sada mnogo puta empirijski potvrđen, ono što nam govori i kakav će biti pristup razvoju EPS-a jednom kad vlasti budu u mogućnosti da odmah dobiju tobože "besplatne" pare za neke njegove delove, imajući ovaj put i vrlo ubedljiv razlog zašto su velike pare potrebne "odmah".
