Šta je novo?
Od:
Filteri

Energetika

Industrija Sfrj jeste bila pod licencama i ja tu ne vidim ništa loše. Pa i danas je pola sveta pod licencom ili u zajedničkom razvoju pa šta im fali? Fiat, opel, pežo, citroen...svi jedninod drugij preuzimaju sklopove.

Ta licencnq proizvodnja nam je samo donela korist jer smo do nekih premijum proizvoda došli jeftinije nego da smo ih samo razvijali. Nažalost u trenutku kad smo iz tih licenci trebali da pokrećemo sopstveni razvoj država je počela da se urušava. Ne zaboravite da je SFRJ trajala samo 45 godina a od toga se zadnjih 10 raspadala. Od prilike toliko nam je industrija i trajala.

Danas pokušavaju da nas ubede da je vrhunac srpskog znanja motanje kablova i šrafciger industrija sa nekvalofokovanom radnom snagom. Sfrj je definitivno bila loša ali mi smo sada korak unazad u odnosu na nju.
 
Pa... Slovenci nisu. A i tad su tačno duplo bolje stajali od Srbije.
Možda je neki problem sa nama.
 
Naša startna pozicija u razvoju nakon 2.sv.rata bila je mnogo nepovoljnija u odnosu na Evropu.
Zašto bismo tada otkrivali toplu vodu i ovladavali nekim znanjima i tehnologijama ispočetka, kada je to neko već uradio?
Najjeftinije je bilo kupiti gotovu ideju i razvijati je dalje.
U vojnoj industriji je to bilo očito: Kupi se jedan sistem, ovlada njimw, uoče dobre i loše strane, a onda se na onovu njega pravi naša verzija.
U građevinarstvu je bila drugačije stanje. Pametnim korišćenjem resursa znanja, tokom posleratne obnove, stvorena je ozbiljna građevinska operativa, sa zaokruženim procesom od projektovanja do izvođenja. Dovoljno je reći da tada domaća pamet i ruke pregrađuju reke poput Nila ili Dunava. Sedamdesetih i osamdesetih to nam je bio jedan od najvećih izvoznih aduta.
A gde smo sad? Kod nas grade strane firme, naši stručnjaci se razmileli, domaće firme više nemaju inženjere sa referencama... I što bude više vremena prolazilo, stanje će biti gore. Ta situacija je gora od kupovine licenci - tada su bar te licence omogućavale da rade naši ljudi, da upošljava prateća industrija, da se novac višestruko obrće, da se naplaćuje porez. A sad? Sad rade strani radnici, i oni i firme im, oslobođeni su pdv, novac odlazi negde drugde da se tamo obrće. Dolaze firme, zapošljavaju najjeftiniju radnu snagu, isplaćuju minimalne plate, koje im je država kroz subvencije zapravo obezbedila. I gde je tu vajda? Čeka ćar da je j... Jedinu korist imao onaj što se slikao na otvaranju. A kad izađu iz bonusa, zbrišu.
E sad, kad ni naša struja više onako jeftina, kad nema para za izdašne subvencije, gde su i takve firme?
 
Eto, i Srbija je praktično jedina među svim zemljama 'u kraju' satrla sve ozbiljne građevinske firme. Crna Gora nije, Bosna nije... Bugarska nije, itd. U energetici - isto: 'energetska sila' poput pomenute CG zarađuje milione od izvoza struje, mi na šteti milijarde.

Gde je problem? E, pa, negde jeste, i to kod nas. Nešto ovde ne valja, samo treba da ustanovimo šta, pošto i pomenute zemlje uzimaju strane kredite, itd, al' ipak su se nekako organizovale na svoju korist.
 
Ja predlažem da srušimo Đerdap 1, Đerdap 2 i TENT jer su sve to komunjarske tvorevine, i biće nam bolje bez njih.
Energiju ćemo uvoziti iz Crne Gore i izBosne, dve Balkanske energetske supersile.
 
Pa već jesam, rekoh ti. XD I mislim da bi trebalo da pođeš sa mnom sledeći put.

Elem, šta kažu lajf koučevi iz Norveške, jel da rušimo sve komunjarske energetske objekte? Ili da im poklonimo prvo, pa će oni posle to da demontiraju i rasprodaju?
 
Пантограф je napisao(la):
Gde je problem? . . . Nešto ovde ne valja, samo treba da ustanovimo šta, .
Kliknite za proširenje...
Problem je što mnogo pričamo, a malo radimo, tj. gradimo nove kapacitete za proizvodnju, ali i mrežu za distribuciju, dalekovode, . . Zato bi trebalo pod hitno ubrzati donošenje dokumentacije i početi izgradnju Rev.HE "Bistrica" na Uvcu, kao i TE "Štavalj" na Pešteri gde je rudnik mrkog uglja. Tako bi dobili novih 1.000MW .

www.politika.rs

Da li će kriza pokrenuti peštersku termoelektranu

Sjenica – Da je termoelektrana na Pešteri, u ataru sela Štavalj sagrađena kada je priča i pokrenuta bila bi već remontovana. Ovako, sve je decenijama ostalo na papiru i, kako u Sjenici tvrde, pominjala se najviše pred izbore. Međutim, sada energetska kriza otvara arhive i opet se govori u smislu...
www.politika.rs www.politika.rs
 
Poslednja izmena:
Далеководе градимо, ЕМС је одлична компанија. ЕПС је, са друге стране, ђубре.
 
Da dodam i potencijalnu proizvodnju iz Solarnih elektrana i panela individualnih prozumjera iz koje bi takodje brzo moglo da se dobije još 1.000MW. Ali, prvo mora da se dorade zakoni i propisi kako bi se i gradjani više motivisali da budu proizvođač/potrošač.
 
Samo jedan podatak na koji obavezno treba obratiti pažnju pre tih silnih investicija i građenja novog, od 38000GWh, 4400GWh su gubici, a vrlo verovatno i više, baš tako piše u izveštaju agencije za energetiku. Dakle preko 11,72% svega proizvedenog mi izgubimo. Možda malo da obnovimo mrežu, da sprečimo krađu, nije nužno samo napraviti novu TE rešenje. Poređenja radi, sve male HE (oko 150) proizvedu samo 0,89% struje. Dakle 12 puta manje nego što izgubimo. Ali koga briga, to nije popularno, uvek bolje reći napravili smo nešto novo, iako nema smisla.
 
A sad pitanje jedno, zašto ne one male nuklearne elektrane? Čistiji sistem, velika količina energije. Naravno, ovde ne smemo zapošljavati stranačke kadrove, možda je to problem? Ili strah od nepoznatog?
 
Te male nuklearke postoje samo na papiru. Kada postane opšte prihvaćena tehnologija što da ne. Srbija bi trebala do 2050 da pogasi termocentrale i moramo već razmišljati u tom pravcu.
Što se tiče solarnih elektrana treba forsirati jug zemlje jer je sunčaniji.
Treba bolje ispitati i geotermalnu energiju. Mi nemamo potencijal kao Island gde je temperatura vode ili bolje rečeno pare izuzetno visoka usled vulkanske aktivnosti, ali bi se u najmanju ruku mogla koristiti za grejanje...
 
bonitet.com

DeLasol - najveća solarna elektrana u Srbiji kreće u martu | Bonitet.com

To potvrđuje i nova investicija u centralnoj Srbiji, u Lapovu, u do sada najveću solarnu elektranu u državi – DeLasol, u koju je uloženo 8,9 miliona evra
bonitet.com bonitet.com

Sa ova dva polja mogla bi se pokriti dnevna potrošnja svih domaćinstava u ovoj varošici a mozda pretekne i za industrijsku zonu ponešto.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh