Energetika

[Пантограф]

Тако нешто је немогуће на нешем месту, па се таквим стварима не треба ни бавити.

 

[Прле]

Лењост по дефиницији не постоји, она је производ страха од грешке, притике или немотивираности да се уради то што треба да се уради.

Историја се понавља (додуше спирално, никад није баш 100% исто), али се довољно понавља да се могу извући некакви закључци. Ако је човек решен, и не боји се тешкоћа на путу, добиће се потребних резултата.

Па, да нам се не би десило то што нам се стално дешава, потребно да је да урадимо тај "квантни скок" у нешто што до сада нисмо радили.

 

[Пантограф]

Па, последњи пут кад је неко у економији правио "квантне скокове" мимо реалности - Маов Велики скок напред - завршило је масовним умирањем од глади.

 

[Прле]

Цена је велика плаћена. Резултат се види.

Шта је реалност? То што се предлаже или то што неко види унапред? Мени се ова реланост која нас окружује нимало не допада, јер сам њене последице већ видео (научио) кроз историју. Умрети од глади или умрети од окупације и логора, у сваком случају значи умрети, једино што у првом случају постоји нада да ће нешто бити другачије а у другом - као и сваки пут.

 

[Sweet Dee]

Najbolje je da nastavimo kao i do sada, da pricamo jedno, radimo drugo a nadamo se trecem

 

[GOJE]

Најгоре од свега је што такав приступ (иако несумњиво рђав) често може да се представи као некакав успех (оно чувено: ипак се нешто ради), дочим, упоран и квалитетан рад на ономе чему се надамо, никако не умемо/желимо да применимо, јер лакше је ово прво.

 

[brada]

Cuj smanjiti zavisnost od najboljeg i najrazvijenijeg trzista.

Zašto onda EU smanjuje zavisnost od Rusije kao najboljeg i najrazvijenijeg tržišta energenata? Zašto je dobro biti zavisan od izvoza u EU, a nije dobro biti zavisan od uvoza energenata iz Rusije? I jedno i drugo su najbolja i najrazvijenija tržišta u svojoj branši, zar ne?

 

[Space Motion]

Ja ne znam da l se pravite naivni i branite taj zapad g***o rusija majka stav, ili stvarno gledate tako plitko. Ovaj jedan priča da je isto uvoz i izvoz, ovaj drugi da nije mnogo skupa cena da svi pocrkaju al ko pretera možda ima kvantni skok, ovaj treći misli da smo i dalje u dirigovanoj ekonomiji, ja ne znam šta je ovo

 

[Прле]

Па ајде напиши шта знаш

 

[brada]

U smislu pouzdanosti tržišta, uvoz i izvoz jesu isti. Kao što ne valja biti zavisan od uvoza sa jednog tržišta, tako ne valja biti zavisan ni od izvoza na jedno tržište. U oba slučaja je raspodjela najbolje rješenje. Samo što se nama potura da je super ako sve izvozimo na jedno tržište (EU), a ne valja ako sve uvozimo sa jednog tržišta (Rusija).

 

[Прле]

Ја сам имао у виду још мало већу географију, Африка, Јужна Америка, југоисточна Азија. И свуда где може да се договори, а не да "испуњаваш услове" па ако се смилују, купиће.

 

[Пантограф]

Да, више ћеш да зарадиш од извоза у Лиму и Вијентијан, него у Минхен. Ближе је, Богу хвала, имаш и излаз на море, и нпр. то што ЕУ највише пива од свих држава увози из Србије, заменићеш извозом у Чиле, и то ако може авионом, да се не поквари пре времена - јер нема нека пивара која прави све те глобалне брендове које извозиш, а да је ближе Сантјагу, и тамо нема путеви, него чекају твог Иљушина да им допреми гајбе са међуслетањем у Конакрију и Бело Хоризонтеу.

Десетине милијарди долара има да узмемо на тим тржиштима, само да се појавимо, јер имамо компаративне предности... у Камбоџи, Лаосу, Мозамбику, Колумбији.

Стварно је ово постао сањалачки форум.

 

[orion]

и нпр. то што ЕУ највише пива од свих држава увози из Србије, заменићеш извозом у Чиле, и то ако може авионом, да се не поквари пре времена - јер нема нека пивара која прави све те глобалне брендове које извозиш, а да је ближе Сантјагу, и тамо нема путеви, него чекају твог Иљушина да им допреми гајбе са међуслетањем у Конакрију и Бело Хоризонтеу.

Пиваре нису баш најсрећнији пример јер не можемо да утичемо на њихову пословну политику, тиме и место извоза. Можемо само да утичемо на то да плаћају порезе и доприносе.

Дакле пре приче о економској самосталности треба развити наш производ за извоз.

 

[Sweet Dee]

U smislu pouzdanosti tržišta, uvoz i izvoz jesu isti. Kao što ne valja biti zavisan od uvoza sa jednog tržišta, tako ne valja biti zavisan ni od izvoza na jedno tržište. U oba slučaja je raspodjela najbolje rješenje. Samo što se nama potura da je super ako sve izvozimo na jedno tržište (EU), a ne valja ako sve uvozimo sa jednog tržišta (Rusija).

Ni ja ne volim Eu, ali su neminovnost i nemamo drugi izbor. Uzmi recimo proizvodnju raznih elektromotora, kome da ih prodamo u Africi, Juznoj Americi ili Aziji (ne racunam Japan, Koreju i Tajvan, oni imaju svakako svoju proizvodnju)....odgovor je jasan, nasi kupci bi bile fabrike kojima trebaju te komponente a one su skoro iskljucivo u Eu. Dodaj na to i blizinu njihovog trzista i jednostavan i jeftin transport i hteli ne hteli vezani smo za Eu. I to pricamo u najbolje scenariju kada budemo privukli vise investitora koji bi pravili elektromotore kod nas, posto ne posedujemo vise tehnologiju ni znanje za to.

 

[Прле]

Пиваре нису баш најсрећнији пример јер не можемо да утичемо на њихову пословну политику, тиме и место извоза. Можемо само да утичемо на то да плаћају порезе и доприносе.

Дакле пре приче о економској самосталности треба развити наш производ за извоз

Управо тако.

Врло често да би смо имали ту сјајну статистику морамо да додатно ослободимо пореза или чак да субвенционишемо из буџета. Статистика је гора него википедија.

 

[Zuma]

Ne vidim šta u svemu ovome uopšte može biti kontraverzno. Mi ne samo da smo blizu EU nego smo sasvim bukvalno i njima opkoljeni. Ostrvo u Evropskoj Uniji. A pored toga EU je bez premca na najvišem kulturnom i političkom nivou u svetu, a pri vrhu u ekonomskom. Pa iako mnogo toga može da im se zameri, pogotovo sada, ako na svetu nažalost nema nikoga ko je bolji u smislu realnih i praktično održivih civilizacijskih standarda kojima treba težiti (ako zanemarimo ideologije i fantaziranja o nedostižnim idealima), a NEMA boljih od njih, onda je jasno da upravo oni treba da nam budu i primer za ugled i najveći trgovinski partner.

Međutim to uopšte ne isključuje potrebu za diversifikacijom u svim oblastima. Svaki ekonomista na svetu će vam to reći. Veoma je loše u bilo čemu se oslanjati samo na jednog partnera. A to važi pogotovo sada kad je očigledno završena posleratna era "Pax Americana", kad je (zapadni) svet bio u miru i kad je postojao samo jedan gazda koji diktira univezalna pravila. Drugi su morali da slušaju, a on nije imao razloga da krši sopstvena pravila koja su ionako upravo njemu donoslila najveću korist (tačnije, da ih ne krši u većim i razvijenijim zemljama).

Ali taj svet više ne postoji. Preminuo je, pokoj mu duši, i sada smo svi u ratu. Antiglobalisti su dobili šta su tražili. Od sada pa nadalje svaka zavisnost je istovremeno i oružije koje će SIGURNO biti upotrebljeno protiv vas ako se ikada za tim pojavi potreba. Svet ucena i manipulacija. Pročitajte sada već čuveni istraživački tekst Sejmora Herša o tome kako su tačno USA digle u vazduh Severni tok ( How America Took Out The Nord Stream Pipeline ). To je bila jasna poruka čak i najvećim "prijateljima i saveznicima" kako će od sada stvari među njima da funkcionišu. Amerika diktira, a Evropa sluša. A Evropa onda to isto radi drugima. I svi drugi svima drugima (kojima mogu, naravno). Zato diversifikacija u svim oblastima gde to ne pravi veću štetu ponovo jeste postala važna. Pogotovo za izvoz proizvoda koje troše puno (kod nas "prljave") energije, čelik, bakar, aluminijum, itd. Međutim to ne znači da se treba ponašati kao da EU za nas i dalje nije najvažniji i najveći partner.

Ja ne vidim zašto bi ova dva stava bila totalno nepomirljiva. Sve je u životu kompromis i balans između niza suprotnih zahteva. Uvek. Čak i pravljenje bilo čega, sasvim trivijalnog, kao što su cipele ili pakovanje za mleko. Upravo tome služe škole, pametni i iskusni ljudi. Da pronađu najbolji srednji put između sveprisutnih suprotnosti koji manje iskusnima izgledaju nepomirljive. Nisu nepomirljive nego mi imamo tendenciju da pojednostavljujemo bukvalno sve na binarne ili - ili slučajeve, što nema veze sa stvarnošću kakva jeste.

 

[brada]

Ovo sa pivom neću ni da komentarišem. Eto SFRJ godinama izvozila sve i svašta u zemlje tzv. trećeg svijeta, i to u periodu kad su bile mnogo nerazvijenije nego sad, a mi ćemo sad da pričamo o izvozu piva. Ma super

Primjer elektromotora je već mnogo ozbiljniji i odlično ilustruje sve o čemu pričamo. Mi nemamo ni tehnologiju ni znanje da ih proizvodimo, ali ćemo da subvencionišemo investitore, koji će ovde da dođu, zaposle naše NK radnike (pri čemu nam VK i VSS i VŠS radna snaga odlazi), i time smo sebe ograničili na izvoz u EU. Pa zar to nije dugoročno pogubna politika? Ako već država subvencioniše, zašto ne subvencioniše one firme koje bi zapošljavale i visokokvalifikovanu radnu snagu i izvozile proizvode i na ostala tržišta. Time bi se postiglo da se bar smanji odliv mladih obrazovanih ljudi, i diverzifikuje se izvoz tako da politički ne zavisiš (bar ne potpuno) od EU ili bilo koga drugog. Naravno, to bi sve možda i moglo da nismo kolonija

 

[Zuma]

Naleteo sam i na Srpski prevod spomenutog istraživanja Simora Herša koje je divan primer značaja energetike i ilustracija dokle se ide kako bi se kontrolisala čak i energetska osnova sopstvenih "saveznika". Možete pretpostaviti šta je rezervisano za neprijatelje ili neodlučne. Priča je za nas važna da bi svi dobro razumeli da od sada u svetu važe nova pravila, pa da prilagode svoja očekivanja i planove ne samo u energetici nego u svemu. Čovek je inače legenda istraživačkog novinarstva. 1969. je razotkrio je masakr u Mi Laju u Vijetnamu, Votergejt skandal, pa mučenje zatvorenika u logoru Abu Ghraib tokom rata u Iraku, ima Pulicerovu nagradu i još gomilu drugih nagrada. Kad on nešto kaže, tome se veruje. Pa ipak se ova poslednja novinarska bomba, čak i od osobe takvog renomea, skoro potpuno ignoriše u svim većim zapadnim medijima (sem nešto malo kod Nemaca). Potpuni embargo i potpuna kontrola "slobodnih" medija.

Simor Herš: Detalji tajne operacije „Severni tok 22”

Simor Herš: Detalji tajne operacije "Severni tok 22"

Ko je naredio da na četiri cevi u Baltiku budu postavljeni eksplozivi? Kad je doneta odluka? Ko je i kako izvršio operaciju? Koje države su bile umešane? Kako je aktiviran eksloziv?

standard.rs

How America Took Out The Nord Stream Pipeline

How America Took Out The Nord Stream Pipeline

The New York Times called it a “mystery,” but the United States executed a covert sea operation that was kept secret—until now

seymourhersh.substack.com

 

[Пантограф]

Ovo sa pivom neću ni da komentarišem. Eto SFRJ godinama izvozila sve i svašta u zemlje tzv. trećeg svijeta...

Јесте, Брадо - али и несврстаној СФРЈ је Немачка била главни спољнотрговински партнер...

Географија је зезнута ствар. Организуј ти извоз било чега из Србије за Хајдерабад и Квету, а да ти буду мањи трошкови него да га извозиш у Загреб и Пешту и - тражиће те највеће корпорације и бићеш богат човек у року од месец дана, светски краљ логистике, а богме и заслужни грађанин за развој глобализације. Ја бих нпр. баш волео да имам такве моћи, али на жалост своје породице и себе, немам. И кад то примениш на велике бројеве, а изузеци остану изузеци (нпр. у САД ћеш продати више калашњикова јер су тамо у слободној продаји, а у Европи нису, али не производимо сви пушке, него привреда има безброј грана, а да би био развијена земља треба да имаш извоз као нпр. Чешка, неких 150 милијарди годишње, ситница) добијеш лако схватљиву правилност.

Школовање треба да служи томе да се о овако једноставним стварима не расправља. Прављење дрвене фуруне није перспектива, то би бар требало да знамо овде.

 

[brada]

Јесте, Брадо - али и несврстаној СФРЈ је Немачка била главни спољнотрговински партнер...

Niko valjda nema ništa protiv da nam i sad oni budu glavni spoljnotrgovinski partner. Samo tvrdim da nije dobro da nam oni (ili bilo ko drugi) bude jedini partner za većinu izvoza/uvoza.

Организуј ти извоз било чега из Србије за Хајдерабад и Квету, а да ти буду мањи трошкови него да га извозиш у Загреб и Пешту

A zašto bi izvozio samo u Zagreb i Peštu? Zašto ne bi izvozio i u Zagreb i u Peštu i u Hajderabad i Kvetu... Je l' hoćeš da kažeš da evropske firme izvoze uglavnom samo u Evropu jer su im tako manji troškovi nego da izvoze u Aziju, Afriku, Južnu Ameriku? Možemo mi da idemo linijom manjeg otpora, da radimo ono što je lakše, napravimo šrafciger industriju za izvoz u EU. To je najlakše, ali to nije dobro, dugoročno.

Школовање треба да служи томе да се о овако једноставним стварима не расправља

Gete veli da je sumnja znak inteligencije. A kod nas je izgleda princip "završi školu, nemoj ništa da misliš, ništa da predlažeš, nemoj da imaš ideje, radi kako ti se kaže, idi linijom manjeg otpora, ne talasaj"

 

[Space Motion]

A isto tako svaka stručnija knjiga polazi od nekih aksioma. Upravo zato što će se uvek naći neki stručnjak koji će da posumnja da možda prava linija nije najkraće rastojanje nego je bliže preko rusije.

Često je i o do Daning-Krugerovog sindroma. A najčešće je jedna poluistina oko koje se gradi čitava priča koja veze s vezom nema, ali koja je tako pevljiva, i tako umilna za uši svoje fokus grupe. Ne bi džabe post istina bila reč godine pre koju godinu.

 

[Пантограф]

Не знам, верујем да је Гете мислио на ситуацију кад смо морали да слушамо како је наша будућност у извозу у Мјанмар и Лаос - ишао Живадин Јовановић да као шеф дипломатије погура - јер, ето, има на бурманским железницама наших вагона који одлично служе већ деценијама. Па бисмо, ваљда, сад из Шумадије извозили трамваје за Рангун (Јангон), који верујем трамваје и нема, уместо што их шаљемо у Немачку... Е, у такве поставке треба сумњати.

 

[brada]

Već dugo vremena radim za firmu koja plasira svoje proizvode u preko 100 zemalja. Prodavali smo i u taj Mjanmar koji ti tako olako nipodaštavaš. Doduše, desio im se vojni prevrat, pa je sve stalo. Ali nas to ne pogađa, jer imamo široko tržište. Koronu nismo ni osjetili, jer je mala šansa da će istovremeno da stane prodaja u svim zemljama. Imao sam priliku da putujem poslovno u Mjanmar, tržište od nekih 50-ak miliona stanovnika, kupuju i uvoze sve i svašta. I gle čuda, nije nam problem da tamo izvezemo. Jeste malo skuplje, ali opet smo jeftiniji od Amerikanaca, Japanaca... jer i oni imaju trošak dok svoju robu dopreme tamo. Na finalnu cijenu proizvoda, pa samim tim i isplativost poslovanja, ne utiče samo geografija, već mnogo raznih faktora. Vi ne želite da vidite da širom zemaljske kugle ima toliko mogućnosti, nego ste se ograničili na izvoz u EU, jer je to najlakše.

Je l' znate od koga ti Mjanmari, Vijetnami, Tajlandi, Malezije, Indonezije... kupuju tramvaje, vagone, lokomotive? Kako to da se nekima isplati da tamo izvoze, a nama ne? Isplati se zato što neko ima visokotehnološki proizvod, a mi imamo niskotehnološki proizvod. Biramo da budemo zemlja jeftine radne snage za niskotehnološku proizvodnju, jer nam je tako lakše. I sanjamo da ćemo jednog dana postati kao EU. Aha, hoćemo, pogotovo ovim tempom i ovom strategijom, za najdalje 1-2 godine

 

[Space Motion]

Biramo da budemo zemlja jeftine radne snage za niskotehnološku proizvodnju, jer nam je tako lakše.

Evo vidiš, biramo da budemo, post istina. Na to da je naša privreda tehnološki nerazvijena, kalemiš to BIRAMO. Ne biramo mi ništa druže, žena sa troje dece i mužem fizikalcem ne može da sedi i da uči robotiku da bi se prekvalifikovala sa treći stepen - trgovac obrazovnog profila. Nije joj lakše da mota kablove 12h svaki dan, i ne bira ona ništa, nego nema prostora da menja.

Ti postavljaš stvari kako sedi 7 miliona inženjera u državi i bira da pije pivo ispred dragstora, a nudi mu se da razvija svemirski program.

Ali verovatno ćeš ako staviš još jednog srbendu da piša po američkoj zastavi postati duplo pametniji, tako da samo napred.

 

[nensav]

Jedna stvar treba stalno da se ima na umu kada pričamo o našoj provredi - mi nemamo više svoje proizvode. Naša država čeka od stranaca, nije bitno da li su iz EU, SAD, Kine da otvore svoje firme ovde gde će njihove proizvode da poizvodi naša radna snaga. Nema više stojadina, juga, pehrambena industrija je u rukama stranaca, građevisnak industrija propala. Naše tržište ne može d abude Mjanmar i Azija da se ne lažemo, tamo vlada Kina, ako prodamo nešto sitno nije to to. Naše strateško tržište je Balkan i opet ta EU. zaboravite na Libiju, Alžir, Afriku, Aziju, Amerike, nemamo više kapacitete da osvajamo ta tržišta, jedino da se uklopimo pored nekog jačeg pa i neka naša firma da polupi neke trošice.