Energetika

[branik]

U EPS su neke stvari došle na svoje mesto, pre svega u smislu menadžmenta i poštovanja potreba firme. Neke ljude oteraš, neke dovedeš... Eto recepta. Moraju da shvate da ne mogu na svakom mestu da sede njihovi kadrovi kojima je jedina kvalifikacija članska knjižica i nožice koje vire...
E, sad sindikat EPS se probudio, podigao glavi, videvši dobre rezultate, i traži novu, višu vrednost boda. I to je u redu.
Ali bi još više bilo u redu da su, kad su videli pre par godina šta se dešava, tražili promene, tražili da se poštuje struka... Tada su ćutali i jedino se bunili što za njih nije bilo jeftinog uglja.

 

[GOJE]

Ја бих искрено волео да је тако, но чини ми се да ови резултати искључиво имају везе са топлом зимом. Кад хидро целу зиму цепа 2к, цео систем може да функционише без проблема.

 

[forest]

Jel zna neko koliko je isla proizvodnja u TE ranijih godina kada je bilo koliko toliko dobro stanje? Ili npr februara 2012, tada je hirdro bio na minimumu, uvedene su restrikcije struje za privredu, a znam da su se tada radili da TE rade kao sat, na maksimum. Ukupna instalirana snaga u TE je oko 4450MW. Da li je tada isla proizvodnja barem do 4000MW?

Stvarno se sprema? Nisam ništa čuo oko toga, osim prazne reči raznih birokrata, od ministarke pa na dole. Nema još ni jedan projekat, nema izdvojenih sredstava za solarne centrale, prezjumeri su još uvek u limbu i neszadovoljni, itd

Ima ogroman broj najava. Neke su stvarno i ogromne elektrane, npr valjda u Kuli i negde oko Kladova, elektrane koje se planiraju na par stotina hektara. Valjda ce se od svih tih najava nesto realizovati.
Trenutno se pravi solarna elektrana u Lapovu snage 10MW, bice na mrezi do proleca.
Od vetrparkova gradi se vetropark Krivaca u opstini Golubac, snage 105MW. Bice na mrezi pocetkom 2024.

 

[branik]

Jel zna neko koliko je isla proizvodnja u TE ranijih godina kada je bilo koliko toliko dobro stanje? Ili npr februara 2012, tada je hirdro bio na minimumu, uvedene su restrikcije struje za privredu, a znam da su se tada radili da TE rade kao sat, na maksimum. Ukupna instalirana snaga u TE je oko 4450MW. Da li je tada isla proizvodnja barem do 4000MW?

I više od toga!
Krajwm prve i početkom druge decenije ovog zabeleženo je mnogo rekorda: od tona na deponijama, preko sati na mreži, bilansa proizvodnje, do postignutih procenata kapaciteta.
A onda su uhapsili direktora rudnika koji je kupovao zemlju i otkrivao, imao uvek za bar godinu otkrivenog uglja, raznih kvaliteta za razne vremenske prilike i kombinovanje...
Dolaskom ove partijske garniture pošlo je nizbrdo. Iskusni Tentovci su polako sklanjani sa svih rukovodećih mesta i umesto njih dovođeni iskusni. esenesovci.
Trebalo je vremena da ta kombinacija pokaže svoje kvalitete jer su EPS i TENT veliki sistemi ogromne inercije. Ali, upornost se isplatila i 12.12.2021. zabeleženo je dotle nezabeleženo (ili samo u ratu): proizvodnje svih blokova bila je 0KW/h (slovima: NULA KW/h)!
Veći je uspeh to bio ugasiti, nego sad podići proizvodnju na ipak skromnih 3000MW/h.
A ta lanjska epizoda koštala nas je 1,6 milijardi. Malo li je?

 

[dragan]

EPS godinu završio sa manjim gubitkom od planiranog

BEOGRAD – Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije je 2022. godinu završila sa neto gubitkom nakon oporezivanja od 73,7 milijardi dinara, a planom je bio predviđen gubitak od 97,7 milijardi dinara, navodi se u izveštaju EPS-a.

www.seebiz.eu

 

[Прле]

Stvarno se sprema? Nisam ništa čuo oko toga, osim prazne reči raznih birokrata, od ministarke pa na dole. Nema još ni jedan projekat, nema izdvojenih sredstava za solarne centrale, prezjumeri su još uvek u limbu i neszadovoljni, itd

Да. Пријава и планова на скоро 10ГВт иснталисане снаге. Додуше све су приватни пројекти. Од ЕПСа за сада ништа
Проблем је компензација. Фали нам хидроакумулатор ЕПС не жели да се бави компензивањем енерггије, што је разумљиво. Читао сам нацрт плана да се приватни проивођачи обавежу да сами пеглају своје вишкове.

 

[stex_pb]

Kako se kupuje KWH od privatnika? Po kojoj ceni? Da li se i solarnim proizvođačima uplaćuje "povlašćeni" deo uz račune?

 

[dzokar]

Ima cena tipa 11 nesto dinara po KW (daleko više od tržišne). Da uplaćuje se svakoj grupi, i solarnim, i vetro, i hidro. Imaš izveštaj o povlašćenim proizvođačima električne energije bla bla dugo nešto na sajtu eps-a (izveštaji, 2021), piše koliko je ko proizveo i dobio novca (imaš link u dm u tekstu), a ima i neka uredba (mrzi me da tražim), gde jasno piše cena.

 

[stex_pb]

Da li je mene neko pitao želim li da finansiram privatne proizvođače? Čista pljačka pod monopolističkim sistemom EPSa.

Evo zanimljivosti iz lokalne energetike. Školski kompleks u Priboju bio dva dana zbog grejanja. Nema zvaničnih vesti (kao i uvek, nije se desilo) ali nezvanično, izgleda da su u kotlove ubacili sečku neposredno izvučenu iz Lima koja nije bila adekvatno osušena, a o kojoj smo pričali pre par dana. Izgleda blato ne može da gori pa su probali sa mokrim drvetom.
Po prvobitnom planu, gradska i školska toplana su projektovane da rade sinhronizovano i da se škole mogu grejati sa individualne ili gradske toplane, ali u ovom slučaju taj sistem je zakazao ili uopšte ne funkcioniše.


Pisao sam već o novoj toplani u sto navrata, prošle godine dobavljač sečke je šleperima blokirao toplanu zbog neplaćenih troškova, a od ove godine sečka se dovozi iz Prijepolja.

 

[orion]

Много је рекорд (барем за последњих неколико година) пао баш ових дана. Када бисмо сабрали те појединачне резултате (ТЕ: 3653MW, ХЕ: 2699MW, BE: 370MW, ГЕ: 411MW), долазимо до застрашујућих 7133MW, који су у повољним метео условима већ сада краткорочно могући. Наравно, на дужи рок је то неоствариво, али конзум у пику, не прилази ни до 6000MW, па није ни потребно.

Не знам да ли је у ових 2700 МW ХЕ урачуната у РХЕ Бајина Башта ако није онда је потенцијал 7733

 

[orion]

Jel zna neko koliko je isla proizvodnja u TE ranijih godina kada je bilo koliko toliko dobro stanje? Ili npr februara 2012, tada je hirdro bio na minimumu, uvedene su restrikcije struje za privredu, a znam da su se tada radili da TE rade kao sat, na maksimum. Ukupna instalirana snaga u TE je oko 4450MW. Da li je tada isla proizvodnja barem do 4000MW?

могу да се виде годишње производње енергије у интервалу 2017-2021 на Energy Flux али нема инфо о снагама

 

[dzokar]

Imate godišnji izveštaj EPS-a, tu vam je 99% podataka o snagama, kao i proizvodnji.

 

[Zuma]

могу да се виде годишње производње енергије у интервалу 2017-2021 на Energy Flux али нема инфо о снагама
Pogledajte prilog 154035

Postoji li negde help za Energy Flux? Čitava gomila korisnih podataka, ali mnogi termini nisu nimalo jasni. Divan primer je "Rezidualni miks" ? Vrlo kreativna terminologija.

 

[stex_pb]

Novi Šok. 9400 dinara struja za garsonjeru koja se greje na jednu Ta pec.......

 

[vradovic]

Da li je mene neko pitao želim li da finansiram privatne proizvođače? Čista pljačka pod monopolističkim sistemom EPSa.

To je globalna strategija. Nije samo u Srbiji. Skoro svuda se placa "green rider" ili slicno. Svaki racun ima vise komponenti a jedna od komponenti je upravo da svi zajedno finansiramo razvoj zelene energije. Nije to nista novo sad da je samo EPS vec se svuda skoro to radi na slican nacin.

 

[paradox polje]

Уништавање екосистема убијањем мањих речних не може бити еколошки прихватљиво и свакако се не може сврстати у зелену енергију. Још плаћати некоме да то ради.... Не знам како се то може оправдати. Ај овај део са соларном и ветро енергијом да прихватим да има смисла, али МХЕ су пример најбахатије корупције.

 

[dzokar]

Уништавање екосистема убијањем мањих речних не може бити еколошки прихватљиво и свакако се не може сврстати у зелену енергију. Још плаћати некоме да то ради.... Не знам како се то може оправдати. Ај овај део са соларном и ветро енергијом да прихватим да има смисла, али МХЕ су пример најбахатије корупције.

Apsolutno saglasan! Opštine nemaju dinara od proizvedene struje, jedna MHE oko 500KW jedva sa 0,005% utiče na ukupnu količinu struje, a gubici na nivou Srbije su najmanje 11,72%.
Čista korupcija. Čak i ako se zanemari sve oko ekologije, nikakva korist ni za koga, sem za investitore, koji koriste praktično besplatno javno dobro. Neko je našao dobar način da za male pare dobije puno para, u ovim zabačenim mestima u Srbiji, gde nema ko ni da brani svoje rečice.

 

[stex_pb]

To je globalna strategija. Nije samo u Srbiji. Skoro svuda se placa "green rider" ili slicno. Svaki racun ima vise komponenti a jedna od komponenti je upravo da svi zajedno finansiramo razvoj zelene energije. Nije to nista novo sad da je samo EPS vec se svuda skoro to radi na slican nacin.

"SKORO SVUGDE" se Mhe zabranjuju tako da to nije nikakvo opravdanje. Građani subvencionišu proizvođače a onda oni tu struju prodaju skuplje.

 

[branik]

Da li je mene neko pitao želim li da finansiram privatne proizvođače? Čista pljačka pod monopolističkim sistemom EPSa.

Evo zanimljivosti iz lokalne energetike. Školski kompleks u Priboju bio dva dana zbog grejanja. Nema zvaničnih vesti (kao i uvek, nije se desilo) ali nezvanično, izgleda da su u kotlove ubacili sečku neposredno izvučenu iz Lima koja nije bila adekvatno osušena, a o kojoj smo pričali pre par dana. Izgleda blato ne može da gori pa su probali sa mokrim drvetom.
Po prvobitnom planu, gradska i školska toplana su projektovane da rade sinhronizovano i da se škole mogu grejati sa individualne ili gradske toplane, ali u ovom slučaju taj sistem je zakazao ili uopšte ne funkcioniše.


Pisao sam već o novoj toplani u sto navrata, prošle godine dobavljač sečke je šleperima blokirao toplanu zbog neplaćenih troškova, a od ove godine sečka se dovozi iz Prijepolja.

Odakle iz Prijepolja? Pretpostavljam da je kupuju od peletare "Jela"

 

[stex_pb]

Verovatno, ne znam koliko ih ima u Prijepolju.

 

[branik]

Ta je ogromnna. Svojom deponijom drveta okupirala je pola Kolovrata - ceo prostor nekadašnje Fapove livnice i fabrike "Ljubiša Miodragović". Po ceo dan melju i vuku kontejnerima

 

[Zuma]

Evo onoga što sam ranije najavljivao. Pošto naš izvoz u EU čini 60% našeg ukupnog izvoza, a 11,8% ukupnog robnog izvoza Srbije u EU je pogođeno CO2 taksom, lako se može desiti da od 1. oktobra ostajemo bez 60% * 11,8% = 7% ukupnog izvoza Srbije. U fino balansiranom državnom budžetu gde nema viškova to je ogroman udeo. A i lako može biti samo početna cena dobijanja energije od fosilnih goriva.

Objašnjava da su uvertira bile decembarske nove mere Evropskog parlamenta za očuvanje konkurentnosti uz primenu tzv. CBAM mehanizma (Carbon border adjustment mechanism) koji će se efektivno primenjivati od 1. oktobra.

"Ovo je jako bitno za zemlje van EU, među kojima je i Srbija", objašnjava Nikolić.

Ocenjuje da je cilj EU da natera kompanije da slede klimatsku politiku Brisela, i odvrati ih od namere premeštanja kapaciteta u zemlje sa blažim ograničenjima za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte. Ističe da je mehanizam usmeren i na podsticanje dekarbonizacije uvezenih proizvoda na isti način kao što se to čini kod industrijskih postrojenja i elektrana iz EU.

"Zato će se ovakvi proizvodi koji su proizvedeni u procesu koji emituje više CO2 nego što je dozvoljeno u EU prilikom uvoza dodatno cariniti za iznos ovih troškova koje snose proizvođači u EU", precizira Nikolić.

Mehanizam se odnosi na proizvodnju električne energije iz uglja, rafinaciji nafte, dobijanje koksa katalitičkim krekingom, proizvodnju i preradu metala, obojenu metalurgiju, proizvodnju aluminijuma te pečene keramike, crepa, cigle i kamena, kao i vazdušnom saobraćaju ka EU aerodromima.

"Uvoznici ovih proizvoda i sirovina u EU će imati obavezu izveštavanja o emisijama CO2 nastalim prilikom proizvodnje te platiti za sve nastale emisije ekvivalentnu naknadu", upozorio je on.

Nikolić apostrofira da će mehanizam negativno delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU.

"To se odnosi i na one koje posluju u Srbiji. U pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom (gvožđe i čelik, aluminijum, đubrivo, el.energija i cement) u 2021. godini Srbija je rangirana kao šesnaesti partner EU", navodi on. Proizvodi tih pet sektora činili su 11,8 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije u EU.

"Nova taksa u praksi znači i da će naši proizvodi biti skuplji na tržištu EU. U perspektivi to može destimulisati investiranje, naročito stranih kompanija koje su i najveći izvoznici", poručio je Nikolić.

On dodaje da će negativne efekte podneti i EU jer će te vrste proizvoda sa tržišta Kine, Rusije, Turske i ostalih trećih zemalja dodatno poskupeti što ne ide u prilog aktuelnoj borbi sa inflacijom.

"Izvesne su i kontramere što će otežati izvoz kompanija iz EU. Naročito ukoliko bi se uvažili sve glasnije kritike da je CBAM mehanizam i CO2 taksa u suprotrosti sa pravilima Svetske trgovinske orgranizacije", smatra Nikolić.

On navodi da CBAM nastoji da unapredi ulaganja u smanjenje emisija tako što delatnosti koje troše velike količine energije čini skupljim.

Istovremeno omogućava i EU da prebaci finansiranje sa aktivnosti koje zagađuju na klimatske akcije, inovacije i modernizaciju energetskog sektora. Ključni alat za to je Sistem za trgovinu emisijama EU (EU ETS), koji trenutno pokriva pokriva oko 15.000 industrijskih postrojenja i elektrana, kao i oko 1.500 avio-operatora, u 27 država članica EU12.

Sistem postavlja limit za ukupan obim emisija gasova sa efektom staklene bašte koje postrojenja u pokrivenim sektorima mogu kumulativno da emituju, te se izdaju dozvole za količine državama članicama.

EU privreda strepi zbog Bajdenovog zakona: I Srbija na listi

Privrede trećih zemalja uključujući i Srbiju, brine to što će za deo izvoza u Uniju od 1. oktobra plaćati dodatne carine, navodi se u analizi objavljenoj u novom MAT-u.

www.b92.net

 

[Прле]

Хитно ! Најхитније тражити нова тржишта и смањити зависност од Европе. Подношљива проценат је макс 25%

 

[forest]

Хитно ! Најхитније тражити нова тржишта и смањити зависност од Европе. Подношљива проценат је макс 25%

Ma ipak bolje da se teleportujemo negde iza Urala a?
Onda necemo imati problem sa tom mrskom Jevropom koja nas stalno ucenjuje i prisiljava na neke svoje novotarije. Te zelena energija, te propisi, te ljudska prava te ovo te ono.

Cuj smanjiti zavisnost od najboljeg i najrazvijenijeg trzista.

Nedaj boze da nesto kod nas menjamo na bolje, nego najbolje da se ogradimo u bodljikavu zicu, da nabijemo glavu u pesak i pravimo se da problem ne postoji.

 

[Прле]

Форесте, колико још пута, по теби, треба да добијемо по лабрњи да схватимо да се од Европе треба држати на одстојању, и то управо како сам написао. Сваки пут када смо се ослнили економски само на њих (јер нам је тако лакше, не мора да се труди и ради) добили смо санкције. Слобода је скупа, и захтева сталну одбрану.