Energetika

[stex_pb]

Имамо ли право на умањене рачуне због одлагања грејне сезоне?

Радијатори у већини градова у Србији од следеће седмице, тачније од 1. новембра, коначно би требало да буду топли. На две недеље одложени почетак грејне сезоне, донекле је ублажило лепо време. Јутра и вечери су били хладни зато су многи палили климе, грејалице и остала грејна тела, па се...

www.rts.rs

 

[Zuma]

Mihajlović: Ne snosim odgovornost za EPS
24.10.2022. 11:40

Ne snosim odgovornost za stanje u Elektroprivredi Srbije, rekla je danas Zorana Mihajlović, odlazeća ministarka energetike.
„Ne osećam se nimalo odgovornom za Elektroprivredu Srbije. Mora da se razgovara o onome što se dešavalo prethodne dve godine.
Ako se ne promeni način upravljanja u EPS-u biće mnogo problema. Mi smo i noćas uvozili električnu energiju. Zna se zbog koga je uvozimo, a noćas smo je uvezli za 2,2 miliona evra“, izjavila je Mihajlović na oproštajnoj konferenciji za novinare nakon što nije izabrana u novu Vladu.
Ona je rekla da je ministarstvo odmah po njenom dolasku napravilo analizu o stanju u EPS-u i „prosledili smo je svima iznad nas“.
„Na vreme smo reagovali i meni je žao što nismo ranije bili u ovom ministarstvu, jer onda ne bismo bili u ovakvoj situaciji“, dodala je Mihajlović.
„Mislim da se odlično zna ko je odgovoran za EPS. Zato je Ministarstvo energetike podnelo krivične prijave Tužilaštvu za organizovani kriminal. Mislim da organi koji treba da rade svoj posao treba da ga rade“, poručila je Mihajlović koja je poslednjih deset godina provela u Vladi Srbije.
Kada se radi o stanju u energetici, kako je podvukla, svega ima dovoljno.
„Sutra je Skupština, nova ministarka će dobiti izveštaj i mi ćemo tu biti da joj maksimalno pomognemo da ona može korektno da nastavi da radi svoj posao korektno i normalno“, zaključila je Mihajlović.

Mihajlović: Ne snosim odgovornost za EPS

Ne snosim odgovornost za stanje u Elektroprivredi Srbije, rekla je danas Zorana Mihajlović, odlazeća ministarka energetike.

www.danas.rs

 

[Прле]

Не осећа се кривом? Ту је проблем. Ти чим си на позицији, са које одлазиш регуларно, значи да си крив. АКо не можеш да се избориш онда се понуди оставка, са образложењем, ја не могу да утичем на катасотрфу. Или, ако дочекаш крах урадиш харакири. А ово серуцкање, само је показатељ колико је кућно васпитање затајило у случају дебеле барбике.

 

[ozu]

obraz=đon, ali kapiram da je to i opšti preduslov, koji kandidat mora da zadovolji, pre do li uopšte bude razmatran za rukovodeće pozicije u Srbiji

 

[KOSKA]

Pa ona se u njenom resoru jedino bavila Bajatovicevom platom

 

[Zuma]

Pošto je Zorana Mihajlović ponovo pričala o novom uvozu struje (2,2 miliona evra), rešio sam da ažuriram i malo dopunim tabele i dijagrame koje sam već jednom slao da bih video šta se u stvari dešava.

Na kraju sam završio sa nekoliko detaljnih analiza koje nećete naći nigde drugde

Da krenem redom. Prvo bilansi proizvodnje i potrošnje.

 

[Zuma]

Ako neko želi da prati šta se dešava sa proizvodnjom i potrošnjom električne energije - i tako eventualno proceni šta bi se zimus moglo desiti i koliko će nas sve to koštati - ima samo dva izvora. Zvanični sajt "Energy Flux" Elektromreža Srbije, i Evropski "Entsoe transparency platform". Naš "Energy Flux" je veoma lepo urađen i ima detaljne podatke koji čak imaju i izrazito finu rezoluciju sa novim setom podataka svakih 10 minuta. Veoma pohvalno. Međutim nije pohvalno to što daje samo trenutne, a ne i zbirne podatke, i što ne omogućuje skidanje podataka. Pošto su ti podaci po svojoj prirodi stalno promenljive i slučajane prirode, bez prikaza usrednjenih podataka tokom dužeg perioda trenutna vrednost ne znači baš ništa. A pošto nije dozvoljeno ni skidanje sirovih podataka da bi korisnici to sami mogli uraditi, ceo sajt je skoro savršeno neupotrebljiv. Možete zadovoljiti radoznalost o trenutnim vrednostima, ali one već posle 10 minuta mogu biti DRASTIČNO različite pa je ogromno pitanje šta znači to što ste videli.

To kao potencijalni izvor ostavlja samo Evropski "Entsoe transparency platform". Potrudio sam se da vidim šta od podataka tamo ima i može li se od njih sastaviti neki relativno celoviti prikaz. Ispalo je da može, iako je tamo rezolucija manja, jedan sat umesto deset minuta, a nažalost su podaci klasifikovani na drugi način, a neki izgleda i dobijeni na drugim mernim tačkama, pa se između dva izvora pojavljuju razlike koje bez više informacija nije moguće razjasniti do kraja. Svejedno, za ovako neobavezne potrebe rezultati izgledaju dovoljno tačni. Posle dosta mučenja, programiranja i obrade oko 400.000 ulaznih podataka i par miliona izvedenih, dobija se ovo.

Ovaj prvi dijagram je previše komplikovan da bih ga ovde detaljnije opisivao, pa ga dajem samo kao ilustracije metoda provere slaganja "Entsoe"-a i "Energy Flux"-a, ali i da bi videli kako stvarno izgledaju ti dijagrami pre usrednjavanja, pri rezoluciji od 1 sat. Sve se prilično dobro slaže sem što po Entsoe sajtu ispada da mi uvozimo nešto više struje nego što tvrdi naš "Energy Flux". Ipak, za veće uvoze koji najviše doprinose troškovima, razlika nije toliko značajna. Ja sam više sklon da verujem Evropskom sajtu zašto što sam podatak o uvozu struje u Srbiju izveo iz informacije o prenosu energije između susednih Evropskih zemalja koji je manje podložan greškama i omogućuje automatsku proveru. Ako Evropski izveštaj Srbije kaže da je dalekovodom preko Bugarske granice prešla određena količina energije, onda taj broj mora približno da se ponovi u Bugarskom izveštaju o prenosu preko njihove Srpske granice. To se prosto očita na nekoj mernoj stanici na kraju dalekovoda (umesto složenih zbirova niza drugih podataka), a zaim program može automatski da proverava slaganje tih izveštaja. Kad se saberu i oduzmi svi uvozi i izvozi preko svih Srpskih granica, dobija se koliko je energije ušlo i OSTALO u Srbiji. To je definitivno najbolji prikaz našeg uvoza, jer su baš ti podaci osnova za kasnija plaćanja među državama. Mogu samo da pretpostavim da je razlika možda nastala zbog gubitaka u prenosu energije unutar Srbije. Ili recimo zbog nekih neusaglašenih definicija šta je sve "potrošnja". Ili zbog pitanja da li je Kosovo inostranstvo i kako se gde računa razmena sa njim. Svakako bi bilo lepo da neko razjasni takve detalje, ali razlike dva izvora su male pa za ove potrebe nije toliko ni važno.

Ovde je "Actual total load [MW]" Entsoe naziv za ukupnu potrošnju u državi, ali bez interne potrošnje proizvođača energije, tj bez recimo potrošnje pumpi revezibilnih hidroelektrana. "Manjak proiz..." je razlika između tako definisane potrošnje i proizvodnje, tj koliko nam nedostaje da bi zadovoljili taj deo ukupnih potreba (tj bez potrošnje reverzibilnih pumpi). "RHE potrošnja" je razlika između uvoza i manjka (ili zbir uvoza i pozitivnog viška ako je manjak negativan broj). Dakle to je "ostatak", koliko VIŠE uvozimo preko minimalnih potreba potrošnje, bez potrošnje reverzibilnih pumpi. To je ono što uglavnom odlazi baš na njih, onda kad ih koristimo (ali su tu sabrane i razne greške). Vidite recimo da se u uravnoteženom stanju proizvodnja i tako definisana potrošnja poklapaju danju, ali je noću proizvodnja veća od potrošnje jer mora da se stvori energija za pumpe reverzibilnih hidroelektrana. Te pumpe usput ublažavaju i potrebu za velikim dnevnim promenama u nivou proizvodnje. Međutim koga to ne interesuje, zanemarite ovaj deo.

Ovo je ažuirani dijagram uvoza električne energije od 2021. do sada.

Kao što vidite, kad se gleda srednji nedeljni prosek, a ne kraći periodi, mi I DALJE uvozimo struju i to nismo ni prestali još od aprila 2021. Iako je sada to bitno manje, ipak i dalje postoji.

Nedeljni troškovi uvoza. Sad se vrtimo oko vrednosti od 4 ili 5 miliona evra nedeljno.

Na sledećoj slici možete videti odnos uvoza i proizvodnje, tj koji je uvoz deo ukupne proizvodnje. Takođe se vidi smanjenje proizvodnih kapaciteta u odnosu na zimu 2021., i da smo tada zarađivali izvozeći struju (manjak je bio negativan).

Treba međutim primetiti da smo ipak bitno napredovali i da je stanje za nijansu bolje nego što prethodni dijagrami sugerišu. To se može videti tek kad se posebno izdvoje i uporede manjak i uvoz. Krajem marta 2022. i od jula do sad, manjak se vrti oko nule. To znači da kad nam ne bi trebala dodatna energija za reverzibilne elektrane mi bi smo najzad bili uravnoteženi pošto sada proizvodimo tačno koliko trošimo (bez njih). To je lepo.

Nažalost izgleda da to postižemo samo zato što vreme uporno ostaje neobično toplo za ovo doba godine pa još nema grejanja. Međutim mi sada imamo i zelene izvore energije pa nam je postala neophodna energija reverzibilnih elektrana za peglanje njihove varjabilne prozvodnje, ali i zbog sušnog perioda u kome se mora napraviti rezerva vode ako vodostaj reka postane još manji. Pa tako ispada da zbog tih pumpi svejedno i dalje moramo da uvozimo nešto energije iako smo, za sad, pokrili ostalu potrošnju u državi. A to košta. Međutim ipak će manje koštati nego ako bude trebalo uvoziti struju zimi, pa je uvoz svejedno dobar potez (posebno od marta?, zbog rata?). Tako utrošena energije će nam se vratiti, pa nije baš tolika šteta. Novac dat na uvoz međutim neće, pa je tu jedina uteha da bi inače, zimus, dali još više nego sad.

Problem je naravno zašto uopšte moramo uvoziti energiju za te pumpe? Zbog čega smo i u ovako toplom periodu jedva izjednačili proizvodnju i "spoljnu" potrošnju, pa za pumpe reverzibilnih elektrana nije ostalo ništa, tako da za njih struju opet moramo uvoziti? Ovde se ipak ograđujem jer i dalje postoji mogućnost da je uvoz veći od nule u ovom poslednjem periodu (od sredine jula) ustvari greška zbog ovakvog izvora podataka i veoma zaobilaznog računa.

Ovde je izdvojen samo uvoz, ali u većoj, dnevnoj rezoluciji, i samo za ovu godinu. Tako se lepo vide pojedine havarije proizvodnih pogona. Svaki pik na dijagramu je neki takav ispad. Vidite i uvoz koji je spominjala Zorana Mihajlović (poslednji pik, 24.10.2022.)

 

[Zuma]

Sledeća ideja i dijagram su vrlo jednostavni, ali ipak nisam video da je iko to uradio. Sve vreme nas plaše kako "dolazi zima", očigledno zato što u vreme energetske krize zaista postaje vrlo neizvesno da li će biti dovoljno energije za grejanje prostorija. Svima je jasno da između spoljne temperature i energetskih potreba Srbije postoji direktna veza, ali tu valjda nije teško biti i malo precizniji od "postoji veza", pogotovo što potencijalno pričamo o sledećoj milijardi evra i tome da će i naši unuci to da otplaćuju. Zbog toga sam uporedio krivu promene potrošnje električne energije tokom 2021. godine sa promenom srednje dnevne temperature, pa zatim pokušao da uočim pravilnosti u njihovoj vezi. Posle par jednostavnih operacija, skaliranja i pomeranja grafika, dobija se ovo:

Na desnoj osi je potrošnja izražena kao snaga angažovana za pokrivanje tih potreba (crveno), a na levoj osi apsolutna vrednost razlike između spoljne srednje dnevne temperature i temperature koju ljudi prosečno odražavaju u sobama gde borave (plavo).

Poklapaju se skoro savršeno bez obzira da li je leto ili zima! Leti struju troši erkondišn, a zimi grejanje. Jedine veće razlike su u delu proleća i jeseni kad su spoljašnje i unutrašnje temperature dovoljno bliske, pa prostorije nije potrebno ni grejati ni hladiti. Odavde se može pročitati nekoliko informacija.

1. Srbi svoje stanove greju tako da se zimi temperatura u njima prosečno ne spušta ispod 21 stepen. Leti ih hlade tako da temperatura nije veća od 23 stepena. Ove temperature su "okidači", fiksne tačke od kojih počinje povećano trošenje struje. Nema potrebe za anketama, ovo je nepogrešivi metod da se takva statistika brzo dobije.

2. Nema pogađanja o tome koliko će nam energije trebati zimi ili leti, odnosno šta u energetskom sistemu treba planirati u nekom bliskom periodu za koji je bar otprilike poznata prognoza vremena. To isključivo zavisi od temperature vazduha jer su na ovako velikom statističkom ansamblu slučajna odstupanja od predviđene potrošnje skoro zanamarljiva. Bar tu opravdanja za nespremnost nema.

3. Odavde se lako može pročitati koeficjent srazmernosti. Za svaki stepen povećane razlike spoljne i unutrašnje temperature treba da bude spremno novih 90 MW proizvodnih kapaciteta. Ovo je takođe prosečan stepen toplotnih gubitaka zgrada u Srbiji, tj kvaliteta njihove izolacije. Toliko dodatne toplote prolazi kroz zidove sa svakim sledećim stepenom povećane razlike temperatura. Zato je ovaj odnos isti i leti i zimi. Zidovi i toplotna izolacija su isti, pa ista količina toplote prolazi kroz njih, samo u suprotnom smeru, što je nebitno. Ovako država može u realnom vremenu da prati uspeh svojih kampanja štednje energije kroz bolju izolaciju zgrada. Kad budu smanjili ovih 90 MW/stepenu, onda su nešto uradili.

4. Kad se na potrošnju dodaju potrebe reverzibilnih elektrana ispada da je varjabilni deo naših potreba, dakle ono što zavisi od temperature, samo oko jedna četvrtina maksimalne potrošnje. Tih 25% smanjenja potrebne energije je teorijski maksimum ušteda koji bi se dobio sa beskonačno dobrom izolacijom svih zgrada u Srbiji. Pošto veoma sumnjam da je tih 90 MW/stepenu toplotnih gubitaka zgrada moguće u proseku, za čitavu Srbiju, smanjiti za više od 5 %, onda ispada da je maksimalno očekivani rezultat svih kampanja za bolju izolaciju zgrada ušteda u energiji od samo 5% od 25%, dakle 1,25%. A to se nadoknađuje investicijom od samo 60 MW dodate snage. Drugim rečima, čitava ta kampanja bolje izolacije praktično nema puno smisla sa stanovišta države. Ima smisla zbog računa pojedinaca, jer je struja tu često velika stavka, ali za državu ne, budući da bi relativna promena energetskih potreba države takvom uštedom bila veoma mala. Pa je to više PR akcija koja pokriva činjencu da dodatni kapaciteteti nisu obezbeđeni, nego nešto drugo, recimo briga za lični budžet siromašnih.

 

[Zuma]

Dalje, ponovna havarija i ponovni uvoz, iako kratki, ipak sugerišu pitanje koliko su takva isključenja česta ili retka? Kakav je kvalitet održavanja proizvodnih pogona EPS-a? Uzevši u obzir trenutne cene uvoza električne energije, svaki od njih nam iz budžeta odnosi milione evra i to za vrlo kratko vreme. Pa nije li red da ipak i o tome nešto saznamo? Ispostavilo se da Evropski Entsoe sajt ima i deo na kome pamti sve prijavljene havarije i planirane nedostupnosti proizvodnih kapaciteta zemalja članica Evropske mreže, pa te podatke samo treba obraditi i smisliti neku dovoljno preglednu prezentaciju ogromne mase podataka. Za period od dve godine, 2021. i 2022., pronašao sam oko 550 zapisa o neplaniranim ili planiranim isključenjima proizvodnih pogona u Srbiji.

Koliko su oni pouzdani, pošto se postavilo i takvo pitanje? Pretpostavljam da jesu zbog tri indicije koje to sugerišu. Prva je značaj koji tačni podaci imaju za Entsoe sistem, pre svega zbog tehničke međuzavisnosti čitave energetske mreze gda svaka centrala i svaki potrošač utiče na svaki drugi. Laganje je tu isuviše skupo i lako se otkrije. Zatim, vremena početka i kraja perioda nedostupnosti se praktično nikada ne završavaju okruglim vrednostima tipa 17:00, nego imaju neki slučajni broj sekundi na kraju, tipa 10:27, što govori da ih generišu automatizovani programi, a ne ljudi. I treće, proverio sam potencijalna preklapanja vremena, dakle da li je neki trenutak opisan sa dva različita zapisa, što bi se često dešavalo ako recimo niko ne ažurira stvarni kraj perioda isključenosti nekog pogona (tj da ostavi nedirnut ranije upisani predviđeni kraj), ili ne počne servisiranje kad je bilo predviđeno. Takvih duplikata ima vrlo malo i maltene su svi na TETO Novi Sad G1. I valjda ima samo jedan na HE Đerdap 1 G1. Ostali pogoni nemaju ni jedan rekord koji se po vremenu preklapa sa nekim drugim. Zbog toga verujem da postoji automatizovani sistem koji ove zapise ažurno održava, i da su oni dovoljno pouzdani za ovako čisto informativne potrebe.

Ovako skupi i važni pogoni bi trebalo da rade dugo i besprekorno. Međutim evo kako haotično i nagužvano izgleda matrica vremena u kojima su naši energetski pogoni bili nedostupni. Svaki marker znači da tog dana taj pogon nije bio upotrebljiv, bilo zbog održavanja ili zbog havarije. Evo i jednog i drugog. Recimo da je ovo prilično tužno gledati.

Statistika

 

[DankoS]

Siguran sam da ni u EPS-u nemaju ovako razrađenu statistiku iako bi ovo trebao da bude prvi korak u razvoju strategije održavanja. Neverovatno detaljni podaci iz kojih je trenutno moguće izvući kojim kapacitetima treba hitni generalni remont a u kojima održavanje ne funkcioniše kako treba. Moj naklon do poda @Zuma

 

[stex_pb]

Danas sam pazario jednu TA peć od jednog gospodina koji ih remontuje. Kaže da je potražnja za pećima tolika da je kod njega 2Kw trenutno gotovo 280 evra polovna. Tvrdi da je ovog meseca prodao 50 "dvojki" + plus sve ostale koje se prodaju za nijansu slabije. Nikad nije imao ovoliko posla kao pred ovu zimu. Ja sam morao da ga zakažem 5 dana unapre da mi je dotera danas.

 

[Kailan]

срећна нам свима Зумина нова хиперфиксација

 

[Zuma]

Malo filozofije.

Kad nešto radiš, ili to uradi kako treba, ili nemoj uopšte. Ako nema pravih rezultata, pa, u životu ima puno lepših zanimacija.

Što se izbora tema tiče, nešto što je važno ili mnogima ili tebi lično. Kad neko baci milijardu evra, to je važno. Biće vidljivo svaki put kad odeš u samoposlugu.

 

[branik]

Šta smo mi za po koje milionče šro svakog dana odleti na uvoz. Odnekud se to mora platiti.
Sledeće godine biće povuci-potegni za državnu likvidnost jer dospeva mnogo ino rata, a ulazimo u novu dudžetsku godinu sa popriličnom rupom. Inflacija je 44%,bar zvanično i svako je do sada, bar u samoposluzi osetio rebra ekonomslog tigra.
Energetika kao stub primarnog sektora je trebalo da bude pokretač svega ostalog u privredi, a sad nam je postala kamen oko vrata. Mudrom politikom još mudrijeg nam vođe došli smo u situaciju da struju mesto da izvozimo sada i masno zarađujemo po ino cenama, takvu struju kao socijalnu kategoriju prodajemo domaćem krajnjem potrošaču nekoliko puta jeftinije. I onda ona rupa sa početka polako postaje bezdan.
Drugi motor za kopanje tog ponora je opet populističko insistiranje na kursu, čije održavanje sve više košta kako bi vođa rekao kolika je prosečna plata u evrima. Samo, za isto evra, naša kolica iz prodavnice mnogo su manja.
I onda, sad kad je gas pojeftinio jer se Evropa natankala do vrha, umesto da počnu da nas greju, puštaju nas da trošimo tu preskupu struju na grejanje i time ubrzavamo kopanje tog bunara u koji smo upali.
Kobne plati na mostu, oduvek plaćavna ćupriji.
Zato je ovo što nam se sad dešava samo uvertira u ono što sledi sledeće godine. Ove nemamo mleka, šećera, struje i grejanja. Da li će u perspektivi biti i hleba?
Pre godinu dana sam bio optužen da sam zloslutnica i teški pesimista, da mračim. Nisam bio. Tek sam sad.

 

[Алтаир]

Браник, наравно да следи колапс зато су и програмирали смену владе на пола мандата...оно што следи је много горе од горе наведеног. Кључ јесте био рушење енергетике, екипа школована код Буба Шваба је то одрадила. Следећа ствар је најскупље гориво у региону. Што јако поскупље сетву, мање хране ће бити а за многе глад. Онда тако промрзли и гладни са довољно паучине са неба, многи ће се разбољевати и пре времена отићи, да не говорим о онима који су добровољно уништили свој имунитет, сада падају мртви по спортским теренима и студијима. Све у свему велика метла се покренула, а покренуо је народ широм планете својом незаинтересованшћу за ствари које му одређују живот. Тако смо ушли у раздобље потпуног Безумља, можеш променити пол детету или оно само, али за праве болести скупљаш паре смс порукама. Зато овакав свет нестаје-неодржив је и може уништити целу планету а то се неће дозволити. Стога метла! Чишћење паразита!

 

[forest]

Bio sam na Malti, litar dizela 1.21€, litar benzina 1.38€.
Racun za struju identican kao u Srbiji, kilovat je skuplji 50%, ali nema svih onih stavki na racunu. Nego vrlo prosto: potroseni kilovati i PDV na to. I to je sve.

Prosecna plata duplo veca nego u Srbiji.

 

[Space Motion]

Zuma brate svaka čast. Ako bi skupio celu redakciju prosečnih novina ne iscima se za mesec dana za sve tekstove koliko ti samo za ovo. A kako funkcionišu ne bi me čudilo da te iscimaju da preuzmu ovo

 

[forest]

Zuma brate svaka čast. Ako bi skupio celu redakciju prosečnih novina ne iscima se za mesec dana za sve tekstove koliko ti samo za ovo. A kako funkcionišu ne bi me čudilo da te iscimaju da preuzmu ovo

Neka se javi EPS-u i neka trazi kintu za ovo. Ovo i njihovi inzenjeri pojma nemaju verovatno.

 

[MC_]

Danas sam pazario jednu TA peć od jednog gospodina koji ih remontuje. Kaže da je potražnja za pećima tolika da je kod njega 2Kw trenutno gotovo 280 evra polovna. Tvrdi da je ovog meseca prodao 50 "dvojki" + plus sve ostale koje se prodaju za nijansu slabije. Nikad nije imao ovoliko posla kao pred ovu zimu. Ja sam morao da ga zakažem 5 dana unapre da mi je dotera danas.

pametno.

 

[MC_]

@Zuma. Svaka cast

 

[forest]

Od jutros opet ogroman uvoz struje. HE su bukvalno na minimumu rada.

 

[orion]

Тренутно су увоз и пумпа изједначени, око 300 МW.

Како зе за 1.3 MW уложеног у пумпу добије 1MW eл. енергије, то му дође да сада 90MW neto увозимо

 

[Zuma]

Početkom prošle noći smo imali veliki pad proizvodnje hidocentrala i termocentrala. Posle se to malo popravilo, ali ne do prethodnog nivoa. Međutim onda su počeli da troše struju na pumpanje vode u jezero reverzibilne HE, i to u sred dana, kad je i ostala potrošnja velika. To se inače skoro uvek radi noću (sem kad ima viškova proizvodnje i danju). Izgleda da sada ponovo predviđanju duže trajanje niskih vodostaja na rekama. Vode će uskoro biti malo u svim akumulacijama, a vreme je i dalje uporno lepo i bez kiše. Zato valjda pokušavaju da dopune akumulaciju RHE dok je još moguće.

Kad je hladno troši se više struje, a kad je toplo onda obično nema kiše, pa se i proizvodnja smanji, a onda je opet nema dovoljno. Priroda ne oprašta nesposobnost i nerad. Onda se plaća ili na mostu ili na ćupriji.

 

[Прле]

Ево, Пољаци решили да смање производу из угља (мало сутра, правиће они и даље) али да се процентуално разводни са нукларкама

Coal-fired Poland goes nuclear

Warsaw signs multibillion-euro contracts for nuclear plants with the US and South Korea.

www.politico.eu

 

[MC_]

TREBA LI PRIVATIZOVATI EPS – objavljeno u dnevniku „Politika“ 2.11.2022.​

02/11/2022 od Nebojša Katić



EPS je na putu da postane akcionarsko društvo i to je prvi korak u pravcu njegove delimične ili potpune privatizacije. U Srbiji, bar kada su veliki sistemi u pitanju, reč privatizacija služi kao eufemizam za prodaju preduzeća strancima. Mora biti da ljubitelji rasprodaje svega postojećeg s ushićenjem čekaju taj sretni trenutak kada će se Srbija ratosiljati još jednog državnog balasta i tako osvežena i ekonomski pročišćena nastaviti putem svoje afrikanizacije. U opštem haosu, domaćem i globalnom, prodaja EPS-a bi mogla proći lakše nego u nekim mirnijim vremenima.
Za vladu bi prodaja EPS-a mogla biti vrlo ugodna i korisna. Prodajom bi se mogao obezbediti devizni priliv koji bi privremeno smanjio zjapeću budžetsku rupu, oslobodio državu potrebe da ulaže u energetski sektor i da se zadužuje po tom osnovu. Umesto budžetskog odliva, eto Srbiji priliva. Bilo bi tu možda i privatne koristi, kako je to inače red u poslovima „privatizacione vrste“ … i ne samo u državama „srpske vrste“. Ako bi vlast krenula putem privatizacije, nema sumnje da bi veliki broj analitičara i „influensera“ podržao ovakvu odluku bilo po nalogu vlasti, bilo po ideološkom afinitetu ili nalogu spolja.
Argumenata za privatizaciju ne manjka – privatizacija bi značila da je došao kraj neodgovornom odnosu prema EPS-u i kadrovskoj politici oslonjenoj na eksperte iz prehrambeno-uslužnog sektora. Partije na vlasti, bilo koje vlasti, izgubile bi mogućnost da svoje uboge i nesposobne članove uhlebljuju o državnom trošku ili da „svoja“ privatna preduzeća bogate na račun EPS-a. Potencijalni problemi u snabdevanju strujom ove zime mogli bi dodatno da ojačaju pomenutu argumentaciju.
Ovakvom (pro)privatizacionom narativu ide na ruku što je proces urušavanja EPS-a nesporan i jasno vidljiv. (Dilema bi mogla biti da li je EPS ruiniran samo partijskim šarlatanstvom, dakle spontano, ili je to rezultat dvodecenijskog projekta uništavanja preduzeća kako bi se oborila njegova vrednost a potom iznudila i prodaja.) Rečju, sve pomenuto ide na vodu argumentacije da je samo privatna svojina garancija efikasnosti preduzeća, ili kako bi pristalice prodaje svega postojećeg učeno i ubojito poentirale – zar nije logično da o preduzeću bolje brine privatni vlasnik nego država?
Može biti da je ova argumentacija logički ubojita ali je empirijski promašena. Struja ili voda, na primer, strateške su robe kod kojih je sigurnost snabdevanja po razumnim cenama važnija od profitnih interesa snabdevača. Reč je o tržištima koja su prirodni monopoli i/ili funkcionišu na monopolskim ili oligopolskim principima. A kada je tržišni ambijent takav, nema tržišne utakmice od koje bi potrošači imali koristi. Naprotiv. U interesu preduzeća i njegovih privatnih vlasnika je da cenu struje podignu u nebesa, a da pri tome što manji deo profita ulažu u razvoj i jačanje sigurnosti snabdevanja. Vlasnici najviše vole da ulažu u svoje džepove. Sve promašaje i propuste snabdevači će uvek kompenzirati ili novim podizanjem cena ili će iznuditi subvencije države. Naivno je verovati kako regulatorne agencije, koje treba da brinu o interesima potrošača, nude zaštitu od monopolističke zloupotrebe tržišne pozicije.
Iskustvo Francuske je dobar i poučan primer. Jedna od najjačih svetskih elektroprivreda je pre petnaestak godina odlučila da krene putem svojih anglosaksonskih uzora. Izvršena je delimična privatizacija koja je trebalo da obezbedi da EDF, ponos Francuske, bude još uspešnije preduzeće. EDF je tako „ojačao“, da je danas više od polovine nuklearnih elektrana (a to je glavni izvor struje u Francuskoj) van stroja zbog korozije i lošeg održavanja. Francuska je od izvoznika struje postala uvoznik, i to u najgorem trenutku. Epilog te priče je da francuska država ovih dana okončava proces renacionalizacije EDF-a. Kako je to objasnila francuska premijerka, u uslovima dramatičnih klimatskih promena, država mora imati punu kontrolu nad svojom energetskom budućnošću. Prevedeno, privatizacija je sjajna stvar pod uslovom da vas je baš briga za energetsku budućnost i za interese građana i privrede.
Ali kako pomiriti zalaganje da energetski sistem ostane u rukama države, kada država loše upravlja EPS-om? Odgovor je jednostavan – potrebna je profesionalizacija upravljanja sistemom i drugačija kadrovska politika. Tome nije prepreka državno vlasništvo već bezočna partijska bahatost. Pritisak javnosti da se EPS ne prodaje već da se profesionalizuje morao bi biti sistematski i uporan. To bi bila i dobra prilika da opozicija pokaže da nije instrument stranih ekonomskih interesa bilo s koje strane sveta da dolaze.
Na kraju, ali izuzetno važno – u startu bi trebalo zaboraviti i svaku ideju o javno-privatnom partnerstvu kao tobože konstruktivnom kompromisu kada je reč o reformi državnih monopola. Taj model uvek završava na štetu državnog partnera, najgori je od svih loših modela i gori je čak i od privatizacije. Na takve ideje više ne nasedaju ni liberalne razvijene države.