Evo ja se ne radujem siromašenju EU, jer nam je ona najveći ekonomski partner, a i obrni okreni i direktni izvor svežeg novca. Uostalom nestabilna Evropa bi po nas bila loša
na više od jednog načina. Svako njihovo slabljenje, obično se koda nas transponuje kao ozbiljan poremećaj ekonomije.
Ali ja ne bih gledao baš sve tako crno, velike krize su uvek donosile jednu stvar - doba velikih tehničkih iskoraka i napretka.
Sasvim neočekivano prvi efekti ove diletantske ruske ukrajinske avanture na ekonomije koje su od toga prilično izolovane postaju vidljivi, i to na mestu gde se ne bi bilo očekivano - kod njihovog arhirivala - statistički podaci za SAD za jul avgust - nezaposlenost je na vrlo niskim granama, inflacija se hladi, pošto su najveći proizvođači nafte nisu nešto direktno pogođeni - svoje potrebe podmiruju i još malo jače zarađuju nego ranije, dolar jača jer je FED prvi krenuo u povećanje kamatnih stopa i povukao investitore ka dolaru (jer im je ulaganje u koješta drugo zbog rata riskantno, a druge valute nude malu kamatu), a kako je dolar ojačao uvozne robe postaju jeftinije što dodatno hladi inflaciju i stimuliše potrošnju- ali moraju da paze jer njihov izvoz može početi da trpi, industrijska proizvodnja im je porasla na godišnjem nivou za 3.6% (jer neke industrije ipak vraćaju iz sigurnosnih razloga proizvodnju u SAD, a negde uskaču da nadomeste robu koja je dolazila baš iz Rusije i Ukrajine), jednom rečju Rusi kao da su odigrali direktno za njih - slično se dešava i u Kanadi i Australiji kao malo direktno pogođenim zemljama, a koje svakako imaju velike mineralne i rudne resurse, a pri tome relativno malo stanovnika na koje te resurse treba raspodeliti).
Nažalost zbog svoje direktne izloženosti zavisnosti o ruskim energentima, Evropa neće imati ove godinu priliku da se relativno jeftino provuče, pa će ekonomski iskijati. Za posle - verovatno će se snaći (i čine sve da ovu zimu preguraju - plan je bio da se do 31.10. skladišta gasa u EU napune do 85%, taj cilj je ispunjen 08.09.). Pre tri godine sam bio totalno iziritiran što se Trump stalno mešao u nemačku zamisao da prave Severni tok 2. Na kraju ispada da onakav čudak kakav jeste pogodio je na vreme kuda stvari mogu da odu.
Dakle ovo će na kraće staze biti za Evropu vrlo nezgodno, ali sigurno niko neće sedeti skrštenih ruku, ovo bi moglo žestoko da pogura kreiranje novih i brže usvajanje postojećih rešenja koja nas izvlače iz ere potpune ovisnosti o fosilnim gorivima. Pogotovo što onaj ko se prvi dokopa tehnologije koja je dobra, taj će profitirati najviše. Mislim da u sledećih par godina možemo očekivati tehnološku trku u pronalaženju novih energetskih rešenja. Nafta i gas će ostati bitni, ali možda za mnogo bolje načine upotrebe nego prosto spaljivanje (petrohemijska industrija).
No mi moramo smisliti šta ćemo sa nama. Na sreću, do ove godine ruska nafta je činila samo oko 15% nafte koju smo koristili, sad pošto je zbog svih dešavanja bila jeftina, koliko sam čitao njeno učešće je poraslo preko 50%, u nekim momentima do skoro 60%. Samo mi nije jasno zašto su nam cene goriva onda letele u nebo u tom slučaju. No to je druga priča, neko je izvukao ekstra profit. No sad samo treba ponovo da ugovorimo isporuke kao što smo ih koristili i do ove godine (valjda sad neće biti da su nam dosadašnji dobavljači prebukirani).
Za gas nemamo alternativu trenutno, pa treba da šutimo i ne talasamo, barem dok se uz otvaranje novih LNG terminala, ako stvari i dalje ostanu čupave, ne stvori mogućnost da tražimo i na drugim stranama ako ustreba.
Kazahstan, Uzbekistan i Azerbejdžan postaju pojačano aktivne na energetskom tržištu, Kazahstan dogovara isporuke nafte preko Azerbejdžana. Oni planiraju prvo transport nafte preko Kaspijskog jezera tankerima, a i novi podmorski naftovod koji bi spojio Kazahstanska polja sa naftovodima koji idu preko Azerbejdžana i Gruzije ka Turskoj. Time Kazahstan pokušava da zaobiđe zavisnost od ruske infrastrukure - jer kad su u julu sklopili ugovor o povećanim isporukama Evropi, rusi su iznenada prijavili tehničke probleme na terminalima, te da nisu u stanju da prepumpaju više nafte u tankere. Da se razumemo, sa ruske strane je to sasvim legitimna taktika pritiska ekonomskim sredstvima, ali Kazahstance realno nije briga za to (iskoristili su zaglibljenost Rusije u Ukrajini da povećaju samostalno delovanje kako politčki tako i u energetskom sektoru), njima odgovara da prodaju više pa traže dodatne načine. Kazahstanci, a posebno Azerbejdžanci maksimalno koriste ovu gužvu, ovi drugi čak i direktno vojno, gde su u senci velikog sukoba i svesni da Rusi ne mogu reagovati kao mirovne snage na liniji razdvajanja, pre dve nedelje pridavile i koridor koji spaja Jermeniju sa Ngorno karabahom, a da se o tome puno nije ni čulo. Sada postoji otvoren put, jer je to deo nekog ranijeg dogovora, ali je potpuno pod njihovom kontrolom (dakle trajaće dok oni smatraju da im odgovara).
.
