Šta je novo?

Električna vozila i punjači

Kina je zestoko uskocila u Afriku, posebno DR Kongo i eksploatise sirovine, tako da ovo ne cudi. Ono sto cudi je da Amerika nije napravila neki ratic da sebi obezbedi ono sto odavno nije buducnost nego sadasnjost.
 
U nekoliko sledećih postova ću prokomentarisati test elektrihnih automobila emisije SAT koja je objavljena u predhodnom postu.

Domet električnog automobila kada je stanje baterije na instrument tabli 0%

Kod većine električnih vozila pogonska baterija ima doljnju i gornju rezervu. Neki proizvođači automobila pominju neto kapacitet baterije dok drugi bruto kapacitet i ta razlika između ta dva podatka je ta rezerva koju ima svaka baterija. Rezerva je bitna iz dva razloga, prvi je da smanjuje uticaj degradacije baterije (staranje baterije - smanjivanje njenog bruto kapaciteta koje je neizbežno u manjoj ili većoj meri) na domet vozila, a drugi razlog je hemijsko-fizička stabilnost baterije (narodski rečeno da nebi došlo do unutrašnjeg oštećenja baterije ili zapaljenja baterije).

Kod većine električnih vozila (osim kod vozila proizvođača Tesla koja imaju novu LFP bateriju) preporučeno je da smo uvek između 20% i 80% kapaciteta baterije. Ako smo što više vremena u tom obsegu kapaciteta, sa tim ponašanjem produžavamo radni vek i smanjujeno degradaciju baterije. Tako da vožnja električnog vozila sa manje od 10% kapaciteta baterije nije preporučljiva. Što ređe treba ići u takva duboka pražnjenja baterije ako želimo da nas baterija dugo služi sa što višim kapacitetom. Električna vozila čak pokrenu zaštitni program 'kornjača' u kojem nam vozilo ograniči maksimalnu brzinu kretanja ako je kapacitet baterije manji od 5%.

Isto tako preporučljivo je punjenje baterije do 80% kapaciteta. Punjenje do 100% treba činiti što ređe.

Tako da ovaj podatak nije nešto bitan pri svakodnevnoj upotrebi vozila, na njega se netreba oslanjati.


202112191852.jpg
 
Koliko je energije potrebno da bi se napunila pogonska baterija električnog vozila

Po meni ovaj test je loše urađen zato što je nemoguće da su tako velike razlike kod vozila koja imaju posve isti kapacitet baterije ili isti punjač (AC/DC) u vozilu. Primeri: Volkswagen ID3 i Cupra Born; Opel i Peugeot vozila. Navedeni podaci u testu me dovode u sumlju da li je dovoljno obraćana paznja na faktore koji mogu dosta da utiču na rezultate testa.

Na potrošenu energiju za punjenje pogonske baterije u vozilu utiče nekoliko faktora. Najbitniji za korisnika električnog vozila su temperatura okoline, temperatura same baterije, starost baterije i način punjenja (jednofazno putem šuko utičnice, trofazno putem punionice ili brzo, ultra brzo punjenje putem punionice).

Jednofazno punjenje (AC - izmenična struja) putem šuko utičnice je snage 2kW (1x10A), prosečan automobil sa kapacitetom baterije od 55kWh treba da bi se napunio na takvom punjaču 30 časova. Ako koristimo trofazni kućni ili javni punjač (AC - izmenična struja) snage 11kW (3x16A), prosečan automobil sa kapacitetom baterije od 55kWh treba da bi se napunio na takvom punjaču 5 časova. Ako koristimo brzi ili ultra brzi javni punjač (DC - jednosmerna struja) snage 50, 100, 150 kW ili više, prosečan automobil sa kapacitetom baterije od 55kWh treba da bi se napunio na takvom punjaču 1 čas ili manje.

Temperatura okoline i baterije kao što sam već rekao isto utiče na brzinu punjenja i dodatnu potrošenu energiju pri punjenju. Baterije vozila imaju optimalne karakteristike punjenja i pražnjenja pri temperaturi baterije između 10 i 30 stepeni Celzija. Što znači i dok punimo i dok trošimo kapacitet baterije, elektronika vozila mora da održava temperaturu baterije u tom rasponu. Ako dođemo na punjač sa hladnom baterijom u zimsko doba dosta energije pri punjenju će otići na zagrevanje baterije. Ako dođemo na punjenje sa toplom baterijom, energija će se trošiti za njeno hlađenje.

Što je proses punjenja vremenski duži više ćemo energije potrošiti na održavanje elektronike koja brine o svim optimalnim parametrima vozila u toku punjenja.

Ako punimo AC (izmeničnom strujom) imamo gubitke na punjaču (AC/DC) u vozilu.
Dok kod punjenja DC (jednosmernom strujom) gubici su mnogo manji u vozilu.

Kao što sam u prethodnom postu napisao, baterija stari, njen kapacitet se smanjuje sa vremenom i načinnom upotrebe vozila. Što je baterija starija i što ima više ciklusa punjenja i pražnjenja njen kapacitet je manji.

Da dobijete neku informaciju koliki su približno gubici pri punjenju električnog vozila u zavisnosti od načina punjenja i temperature okoline (prosečna oko 15 stepeni Celzijusa):
AC 2kW - 20%,
AC 11kW - 7,5%,
DC 50 kW - 6,5%,
DC 100kW - 3,5%.


202112191853.jpg
 
Domet električnog vozila

Svi proizvođači električnih vozila domet izražavaju po WLTP proceduri. WLTP je skraćenica od 'Worldwide Harmonized Light-Duty Vehicles Test Procedure'. Procedura testiranja se izvodi pri temperaturi okoline od 23 stepena Celzijusa, dužina pređenog puta je 23km, dužina trajanja testa je 30 minuta, test sastavljaju četri faze vožnje (spora, srednja, brza i jako brza), prosečna brzina tokom celog testa je 47 km/h, 13% testa je mirovanje vozila, najveća brzina kretanja vozila je 130 km/h, na konačni rezultat utiče i masa vozila i dodatna oprema. Iz nabrojanog možete zaključiti da proizvođači domet izražavaju pri maksimalno idealnim uslovima koji vrlo štedljivo utiču na potrošnju električne energije.

Kao što su proizvođači umanjivali potrošnju pogonskog goriva kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem tako i sada umanjuju potrošnju enektrične energije kod vozila sa elektro motorom.

Električna vozila spadaju u energetski razred A+ što znači da su energetski vrlo učinkovita. Naravno ali samo ako smo i mi kao korisnici vozila vrlo štedljivi. Na domet električnog vozila utiče jako mnogo faktora na koje u vozilu sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem uopšte nismo obraćali pažnju.

Sva električna vozila su opremljena sa mogućnošću rekuperacije energije tokom kočenja, različiti proizvođači imaju različite sisteme tog procesa i samim tim i različitu efikasnost tog procesa. Rekuperacija energije tokom kočenja ili vožnje nizbrdo je jedan pozitivan proces koji utiče na domet. Zbog težine baterije električna vozila su u proseku teža od vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, prosečan električni automobil ima masu od oko 1750kg. Što znači da nagla kočenja (rekuperacija ima i svoja ograničenja i gubitke) i ubrzavanja povećavaju prosečnu potrošnju energije. Brzina kretanja isto tako mnogo utiče na potrošnju energije. Jedan negativan proces koji utiče na domet vozila je hlađenje i grejanje kabine i baterije. Na domet taj proces najviše negativno utiče zimi i to kod vozila bez toplotne pumpe. Svi električni automobili imaju klima uređaj (toplotnu pumpu) za hlađenje koja leti za prosec hlađenja ne troši mnogo elektične energije ali zato kod mnogo vozila toplotna pumpa za grejanje zimi se doplaćuje u proseku oko 1250 EUR. Tako da dosta električnih vozila u serijskoj opremi imaju klasičan grejač koji troši jako mnogo energije za zagrevanje kabine i baterije. Kao što sam već napisao u prethodnom postu, baterije vozila imaju optimalne karakteristike punjenja i pražnjenja pri temperaturi baterije između 10 i 30 stepeni Celzija. Što znači i dok punimo i dok trošimo kapacitet baterije, elektronika vozila mora da održava temperaturu baterije u tom rasponu.

Starost vozila (baterije) i način i tehnika punjenja baterije isto utiču na kapacitet baterije a samim tim i na domet vozila. Baterija može u prvih godinu dana da izgubi i do 5% svog kapaciteta, proizvođači garantuju da u prvih 8 ili 10 godina baterija neće izgubiti više od 30% kapaciteta. Tako da ako želimo da nam baterija što duže ima što viši kapacitet moramo se držati pravila da baterija mora biti što više vremena u rasponu od 20% do 80% kapaciteta. Da bateriju najčešće punimo AC punjačem (izmeničnom strujom), a što ređe na DC punjaču visoke snage (jednosmernom strujom).

Na potrošnju električnog vozila utiču sledeći faktori: brzina kretanja vozila, način vožnje, masa vozila (broj putnika/prtljag), tehnika hlađenja i zagrevanja vozila (toplotna pumpa/običan grejač), reljef (konfiguracija terena), temperatura okoline, gume (zimske/letnje/eco), veličina točkova, aerodinamika vozila, smer duvanja vetra, padavine, stanje kolovoza (suh/vlažan), gustoća vazduha (zima/leto), svetla (LED/halogena), pritisak u gumama...

Neznam da li su u testu obratili pažnju na sve ili bar na većinu faktora koji utiču na domet električnog vozila.

Ali da zaključim, ako proizvođač vozila napiše da je domet 450km po WLTP, to znači da na autoputu će te moći preći 200 do 250km, na magistralnom putu 300 do 350km, u gradu pa opet sve zavisi od dužine relacija koje prelazite tako da zimi može to biti i samo 100km ako su vam relacije kratne (često mora da se zagreva baterija i kabina), do letnjih 400km ili više.


202112191851.jpg
 
O Mladenovoj stručnosti mi je sve bilo jasno kad je kao neko ko se hvali da je vozio Yuga i frizirao ga i sve ostalo a u nekoj od prethodnih emisija se iznenadio kad je video motor iz Una u Yugu.I malo dete koje je odraslo uz Fiću,Yuga,Keca i Floridu moglo je da razlikuje i prepozna te dve linije motora koje su Fiat i Zastava i njegovi derivati gurali godinama u Srbiji u tom segnentu 750/850/903 i druga linija 1100/1300/1400 do kasnije pojave Fire linije.
 
B92, 30.12.2021.
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/vl ... je-2080681

Vlada usvojila: Lakše do ekoloških vozila - 150 miliona dinara za subvencije

Vlada Srbije je usvojila Uredbu o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih električnih i hibridnih vozila.

Kako su za B92.net potvrdili u Ministarstvu zaštite životne sredine, ukupna raspoloživa sredstva za subvencionisanje kupovine ovih vozila u narednoj godini iznose 150 miliona dinara.

Ovom Uredbom se praktično nastavlja dodela subvencija za kupovinu vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila na hibridni pogon. Uredba će stupiti na snagu posle božićnih praznika.

U zavisnosti od vrste vozila visina subvencija iznosi 250 evra, 500 evra, 2.500 evra, 3.500 i 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem dnevnom kursu Narodne banke Srbije na dan uplate kupoprodajne cene.
 
B92, 30.12.2021.
https://www.b92.net/automobili/vesti.ph ... id=2080650

Beograd dobija mrežu punjača za električne automobile

Raspisan tender za izradu detaljnog plana.

Grad Beograd u narednom periodu planira da izgradi mrežu punjača za električna vozila. Javnom nabakom koja je raspisana predviđena je izrada plana za buduću mrežu, a vrednost nabavke procenjena je na 2,5 miliona dinara, piše eKapija.

Kako se navodi u dokumentaciji, kako se tržište "plug-in" hibridnih i električnih vozila povećava, raste i potreba za sve većom dostupnošću javnih stanica za punjenje.

Stanica za punjenje električnih vozila je tačka ponovnog punjenja električnom energijom, i deo je infrastrukture neophodne za punjenje električnih vozila poput električnih automobila, hibridnih vozila, kao i drugih električnih vozila.

Plan bi trebalo da odredi broj stanica za punjenje, kao i njihova i mesta. Takođe, potrebno je detaljno definisati politiku i tehnologiju plaćanja, proceniti moguće prihode i tokove prihode, definisati moguće "biznis" modele za realizaciju plana, kao i proceniti ukupnu vrednost mreže stanica za punjenje.

Rok za izradu plana je 120 dana, a rok za podnošenje ponuda 17. januar 2022. godine.
 
Prvi milestone događaj za kompaniju Volvo Trucks.Prvi javni test pokazuje da Volvo šleper može preći preko 500km po radnom danu ili 345km koliko je ovaj prešao u cugu,što bi do prve pauze bilo dovoljno.

https://youtu.be/ERtzrQo-PZw
 
U Hrvatskoj na najvećoj mreži punjača za električna vozila ELEN od ponedeljka, 24.1.2022. počinje naplata punjenja na punjačima koji se nalaze na autoputevima.

Cenovnik (od 24.1.2022.):
202201191422.jpg
 
ELEN u Hrvatskoj još nema pakete sa pretplatom.

Ionity ima ultra brze DC punjače snage do 350 kW po skoro celoj Evropi.
Što se tiče našeg komšiluka imaju punjače i u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj.
Cena punjenja je 0,79 EUR/kWh, a ako plaćaš mesečnu pretplatu 17,99 EUR (ugovor na 12 meseci) onda je cena punjenja 0,35 EUR/kWh.

Ionity:
 
Firma za koju radim ide još niže sa cenama i trenutno smo jedni od najpovoljnijih u Nemačkoj.

Kod nas je mesečna pretplata za spore punjače 50eur (uključuje 450 kWh), dok je za brze cena 99eur mesečno (takodje 450 kWh). To izadje 0.11 i 0.22 centa po kWh. Preko aplikacije se može započeti punjenje na više od 250k lokacija širom Evrope, uključujući i Srbiju i IONITY punjače.

Sad sam baš proverio, u Hrvatskoj imamo operatere sa kojima radimo, ali izgleda da nemamo gorepomenute u našoj aplikaciji.
 
Napiši ime mreže, adresu sajta.
Uglavnom ti paketi sa uključenim besplatnim kWh u paketima su vezani samo na punjenje na vlastitim punjačima, a ne za gostujuća punjenja (roaming).
 

 
HAK revija, 20.1.2022.

Usporedba cijena, lokacije, besplatne punionice: Sve o punjenju električnih automobila u Hrvatskoj!

Objavom cijena punjenja na HEP-ovim punionicama besplatno punjenje postaje iznimka, a ne pravilo.

Dugi su niz godina hrvatski vozači (i posjetitelji naše zemlje) uživali u blagodatima besplatnog punjenja svojih elektrificiranih vozila. Premda još uvijek postoje mjesta na kojima se automobil može besplatno napuniti, takva su mjesta sve rjeđa, a visoke cijene punjenja sve češća pojava.

HEP odnosno ELEN punionice su do siječnja 2022. godine bile tražena mjesta jer su i na autocestama omogućavale besplatno punjenje; od 24. siječnja 2022. počinje naplata punjenja na autocestama A1, A2, A3, A4 i A6. Drugi davatelji već neko vrijeme (i u gradovima i na autocestama) naplaćuju uslugu punjenja.

Ipak, s jednim punjenjem baterije čak i uz visoke cijene punjenja ipak ćete proći povoljnije nego s punjenjem benzina ili dizela u svoj rezervoar. Ali, poskupljenje električne energije od 1. travnja moglo bi donijeti još i veće cijene na punionicama. Mnogima će stoga najbolje rješenje biti punjenje kod kuće, u garaži ili dvorištu jer je tada cijena jednog kWh minimalno 50 lipa ili više, ovisno kakav tarifni model koristite. Punjenje baterije od cca 50 kWh kod kuće će vas koštati oko 25 kuna, a na javnoj punionici čak i više od 250 kuna. Izlaskom iz dvorišta dočekat će vas ove cijene kilovata.

Cijena punjenja preko ELEN (HEP) punionica ovisi o dobu dana odnosno dobu godine jer se viša tarifa tijekom zimskog računanja vremena naplaćuje od 7 do 21 sat, a niža od 21 do 7 sati ujutro. Pri ljetnom računanju vremena viša tarifa se primjenjuje od 8 do 22 sata, a niža od 22 sata navečer do 8 ujutro. Punite li vozilo nazivnom snagom do 22,1 kW tada će vas jedan kWh u višoj tarifi koštati 2,70 kn, a u nižoj 2,31 kn. Punjenje snagom od 22,2 do 50 kW u višoj tarifi košta 3,50 kn, a u nižoj 2,90 kn/kWh. Podržava li vaše vozilo punjenje snagom većom od 50 kW tada ćete u višoj tarifi platiti 4,95 kn/kWh, a u nižoj 4,45 kn/kWh. Navedene cijene za najslabiju snagu punjenja vrijede do 180 minuta, za srednje jako 60 minuta, a s punjačem snage iznad 50 kW možete po ovim cijenama puniti vozilo maksimalno 45 minuta. Svaka se sljedeća minuta naplaćuje za jednu dodatnu kunu.

Petrol naplatu punjenja na oko 100 e-punionica obavlja preko mobilne aplikacije OneCharge, a cijena se kreće od 1,99 kn/kWh za nazivnu snagu punjenja do 22 kW, 2,99 kn/kWh za snagu od 22,01 do 50 kW te 4,99 kn/kWh ako je snaga punjenja veća od 50,01 kW. Dodatnih 50 lipa više koštat će vas kilovat ako nemate trajnu registraciju na Petrolovu uslugu punjenja. Ograničeno je trajanje punjenja – 180 minuta do 22 kW, 60 minuta na punjaču snage od 22,01 do 50 kW te 40 minuta na punjačima nazivne snage iznad 50,01 kW. Za svaku sljedeću minutu punjenja naplatit će vam se i cijena po kWh i dodatnih 0,50 kn (22 kW, naplata samo u periodu od 7:00 do 20:00 sati)), 1,10 kn (od 22,01 do 50 kW) te 2,20 kn za punjenje snagom iznad 50,01 kW.

Za punjenje na Tifonovih 11 lokacija koristi se MOL Plugee aplikacija, a i kod njih se isplati prethodno trajno registrirati jer su cijene za neregistrirane korisnike više za 80 lipa po kilovat-satu. AC punjenje izlaznom snagom od 22 do 43 kW košta 1,80 kn/kW, dok uz snagu veću od 50 kW jedan kilovat košta 3,00 kune. Punite li automobil duže od 30 minuta, naplaćuje se dodatna naknada od 0,04 kn/min. Ako se baterija napuni do 100 posto, i dalje vam se naplaćuje naknada po minuti. Daleko skuplje će vas koštati plaćanje usluge na blagajni: za 35 kn preko AC 22-43 kW izlaznu snagu dobit ćete 10 kWh (odnosno 3,50 kn/kWh), a plaćenih 90 kuna uključuje brzo DC punjenje za 20 kWh (odnosno 4,50 kn/kWh).

Hrvatski Telekom ima 330 mjesta za punjenje u više od 90 hrvatskih gradova, a usluga funkcionira preko mobilne aplikacije espoTs putem koje je moguće i rezervirati vrijeme za punjenje. Potrebno vam je minimalno 200 kuna za korištenje HT-ove usluge, koliko košta prepaid T-RFID kartica, a iznos se zatim troši na punjenje. Ukoliko naiđete na neku od njihovih punionica na kojoj se ne naplaćuje punjenje, dovoljno je samo prisloniti karticu, a iznos se neće umanjivati. Nadoplata iznosa na kartici obavlja se preko espoTs aplikacije. Na većini svojih punionica HT uslugu punjenja naplaćuje prema kWh, a cijene su poprilično konfuzne jer ovise o lokaciji pa ćete na jednom mjestu kWh preko CHAdeMO priključka platiti 2,60 kn, na drugom 2,44 kn, na trećem 1,95 kn, a na četvrtom mjestu 1,78 kn. CHAdeMO plug brzo punjenje košta 2,84 kn/kWh ili 2,44/kWh. Cijena preko Type-2 priključka je od 2,11 preko 2,25 i 2,44 do 2,60 kn/kWh. Morat ćete dobro proučiti cjenik prije nego li saznate koliko će vas koštati punjenje. HT u Zagrebu na lokacijama jednog trgovačkog centra punjenje naplaćuje samo u periodu od 22:00 do 6:59 sati, a minuta punjenja košta 1,06 kuna. U radno vrijeme trgovačkog centra punjenje je besplatno. Nađete li se u Rovinju, i tamo ćete punjenje platiti po minuti, a cijena jedne minute je na dvije lokacije 0,30 kuna, dok na trećoj lokaciji minuta punjenja košta 0,15 kuna.

U Hrvatskoj postoji ukupno osam lokacija za punjenje Teslinih vozila te su raspoređene tako da bez problema možete putovati po cijeloj Hrvatskoj, bez straha da ćete ostati bez struje u bateriji. Punjenje je moguće preko mobilne aplikacije Tesla, a cijene nisu jednake na svim mjestima – na punionici u Slavonskom Brodu cijena je 2,95 kn/kWh dok je kod Karlovca 3,05 kn. U prosjeku je 3,00 kn/kWh.

Odlučite li se u Zagrebu napuniti vozilo u nekoj od šest javnih garaža, to će vam biti izuzetno povoljno jer plaćate samo satnu parkirališnu kartu, a ona je trenutno umanjena za 50 posto. Većina trgovačkih centara ne naplaćuje punjenje, ali postoje i oni koji uslugu naplaćuju tijekom cijelog dana ili samo u vrijeme kad je centar zatvoren za kupce.

Svi davatelji usluge punjenja nude aplikacije za iOS (Apple) i Android pametne telefone, ali ako ste vlasnik novijeg Huawei modela i koristite AppGallery trgovinu u tom slučaju nećete moći koristiti uslugu preko pametnog telefona jer ne postoji podržana aplikacija.
 
Kada pročitate tekst možete zaključiti šta je trenutni još jedan veliki problem sa električnim vozilima i njihovim punjenjem. Čak i maloj Hrvatskoj nabrojano je 4-5 različitih operatera od kojih svako ima svoje posebne aplikacije ili RFID kartice. Ukoliko želite da imate mogućnost da punite na što više mesta morate se registrovati na toliko mesta, voditi računa koji su postpaid, a koji prepaid.... Opšti haos.

E sad, zamislite koji je tek haos u Nemačkoj u kojoj gomila gradova ima svoje energetske kompanije koje imaju svoje punionice, a postoji i mnogo privatnih operatera, pa su tu i trgovački centri (Lidl, Kaufland....), pa lanci benzinskih pumpi (Total, Shell...). Pritom neki od njih novac sa vašeg računa skidaju tek posle mesec-dva, tako da nakon punjenja nemate pojma koliko vas je punjenje koštalo, no na sreću toga će biti sve manje u budućnosti.

U tome leži biznis model firme u kojoj radim, dati ljudima mogućnost da sa jednom aplikacijom i jednom pretplatom imate pristup ogromnoj većini dostupnih punjača, bez da morate voditi računa o ceni kWh na svakoj posebnoj stanici.
 
Imam jedno pitanje koje je offtopic ali pošto na ovoj temi ima vas koji se razumete u elektroniku, hajde ovde da pitam... Elementarna je stvar za nekog ko se razume.
Imam punjač čija je izlazna voltaža 5 V ali je neispravan. Našao sam punjač koji odgovara i može da puni uređaj ali ima izlaznu voltažu 9,6 V. Zanima me da li smem da ga koristim za punjenje, a da ništa ne krene po zlu (manje me brine da li će se kapacitet baterije malo narušiti, već me zanima da ne dođe do neke havarije)?

Nadam se da ću brzo dobiti odgovor, a nakon toga @Igor možeš i da brišeš post, jer je off...
 
Nije ti pametno iz više razloga,Prevelik napon ti može napraviti veliku struju i možes spaliti taj uredjaj,takodje elektroliti u 5v uredjaju mogu biti 6,3v pa možeš napraviti eksploziju.Što se baterije tiče uvek je treba puniti nominalnom strujom i naponom u zavisnosti od hemije u njoj a sve preko toga je bespovratno degradira.

Po srpskom običaju možeš probati ali ti ne preporučujem.
 
Vrh