Šta je novo?
Od:
Filteri

Električna vozila i punjači

Pa kako u Turskoj ne uzmu u džep naftasi nego je letos cena bezolovnog bila 80-90 din?
 
Па не знам само мислим да би било тако. Можда грешим, али мислим да нећемо ни сазнати јер акциза толика колика је очигледно нажалост неће скорије надоле.
 
Pa nema problema, nek ostave tolku akcizu, a nama nek dozvole uvoz onog elektroKineza 3100 dolara , ovog 8000 funti i slicne. Autonomija 400km, stavicu par solarnih panela pa ce dobiju akcizu nula. Samo nek dozvole trzisnu ekonomiju, slobodan izbor, bez saplitanja uvoza jeftinih kineskih elektrokola
 
Previše idete van teme, poslednjih nekoliko postova je više vezanih za energetiku nego za električna vozila i punjače.

Jeftinih kineskih i indijskih električnih vozila neće biti na našim putevima zato što ne ispunjavaju mnoge bezbednostne, tehničke i druge evropske standarde. Jeftina su zato što su napravljena i opremljena kao vozila proizvedena devedesetih godina prošlog veka. Električna vozila velikih i poznatih kineskih proizvođača koja se prodaju u Evropi i ispunjavaju sve evropske standarde su u proseku jeftnijija 20% do 30% u odnosu na slične evropske proizvođače.
 
Za sve one koje zanima gde postoje punjači električnih vozila u Srbiji i u Evropi po meni je najbolja internet stranica i aplikacija PlugShare ( https://www.plugshare.com/ ).

Nažalost Srbija mnogo zaostaje po pitanju punjača već i za Hrvatskom. Nemamo more ali imamo mnogo tranzitnih putnika, a želimo da razvijamo i turizam u Srbiji i privučemo sve više stranaca. Kod nas je najviše sporih AC punjača do 11kW snage (na takvom punjaču prosečan automobil treba 6 sati da se napuni). To su punjači koji bi trebali da budu u tržnim centrima, hotelima, ispred trgovina, na velikim parkinzima, ispred javnih ustanova i naravno u privatnim garažama ili privatnim dvorištima. Takvi punjači nisu za putnike koji treba da naprave više od 200km do destinacije. Brzih DC 50 kW ili ultra brzih 100 kW, 175 kW punjača je jako malo (na takvim punjačima je potrebno u proseku 30 minuta do 1 sat da napunite bateriju automobila), ti punjači su za putnike koji treba do destinacije da naprave više od 200km i moraju da dopune svoje baterije u automobilu da bi stigli do odredišta.

Kod nas prve brze punjače su na autoputevima postavili Putevi Srbije, ti punjači su bili neodržavani i zapušteni. Te punjače je preuzela privatna firma Charge&GO ( https://chargego.rs/ ), cene su netransparentne i po meni visoke. Plaćanje punjenja se vrši putem aplikacije za pametne telefone. Neke punjače Puteva Srbije su zamenili, neke popravili, dodali nekoliko novih na benzinskim pumpama NIS i Gazprom. Ali to je još uvek premalo punjača i još uvek je sve previše neozbiljno jer neki punjači još uvek nisu popravljeni.

Pošto NIS i Gazprom u Pančevu imaju svoju gasnu elektranu snage 200 MW, zašto ne postavljaju na svojim benzinskim pumpama svoje punjače?

Zašto EPS kao najveći proizvođač i distributer električne energije u Srbiji ne postavlja punjače za električna vozila?
Cena električne energije koju EPS proizvodi je vrlo povoljna i kada bi ponudio na vlastitim električnim punjačima tu cenu puta dva ili čak možda i tri još uvek bi cena bila privlačna i povoljna.

Srbiji je potreban jedan ili dva velika i ozbiljna igrača na tom novom tržištu koji će moći postaviti i održavati jedan takav sistem i naravno solidno zaraditi. Previše sistema i ponuđača opet nije dobro zato što svaki ponuđač zahteva neku svoju aplikaciju, karticu, registraciju onda to postaje naporno i za domaće i za strane vozače.

Mislim da se trebamo ugledati na Hrvatsku, njihova elektroprivreda ( HEP ) je postavila po meni odličnu mrežu brzih DC i sporih AC punjača po celoj Hrvatskoj. Mreža se stalno širi ali već sada na svakih 50 km imate bar jedan brzi DC punjač gde god da krenete. Punjenje je za sada još uvek besplatno, punjenje se pokreće putem aplikacije za pametne telefone. Sve informacije imate na internet stranici ELEN ( https://elen.hep.hr/ ).

U Sloveniji je glavni igrač Petrol ( https://www.petrol.si/na-poti/e-mobilnost ). Petrol ima nekoliko benzinskih pumpi u Srbiji i jedan brzi DC punjač električnih automobila u Beogradu. Mreža punionica je velika kao i u Hrvatskoj ELEN-ova moža čak i veća. Punjenje se plaća putem aplikacije za pametne telefone i poprilično je skupo jer Petrol nema ni jednu elektranu, a cene električne energije na berzama variraju i teško možeš biti konkurentan kada si samo preprodavač, a ne i proizvođač. Postoji još jedan veći igrač na slovenačkom tržištu, on je povoljniji sa cenama jer se bavi proizvodnjom i prodajom električne energije ( https://www.gremonaelektriko.si/ ).

Nije normalno da od granice sa Hrvatskom (Batrovci) do Beograda nemamo ni jedan uvek ispravan brzi DC punjač za električne automobile, a put je dugačak 100km. Istina postoji jedan na čeonoj naplatnoj rampi kod Šida ali taj skoro nikada nije ispravan i nalazi se samo na jednoj strani autoputa. Punjače treba postavljati uz benzinske pumpe sa obe strane autoputa, to je mnogo bezbednije i pruža vozaču bolje iskorišćenje vremena dok čeka da se automobil napuni, da ode u toalet, prodavnicu ili kafić.
 
Pročitao sam da je neko napisao da novi električni automobili imaju domet 400 km i više i da nije potrebno postaviti mnogo punjača na nekoj deonici. To su kataloški podaci koji su rađeni u idealnim okolnostima. U Evropi svi oglašavaju domet električnih vozila po WLTP testu. Upozoriću vas da na domet električnih vozila utiče ogroman broj faktora. Vozilo koje ima po WLTP 400km domena u stvarnim uslovima može da se desi da sa punom baterijom može da pređe i samo 200km. Sva nova vozila nemaju domet 400 km i više, još uvek je mnogo novih vozila koja imaju 200km, 300km, 350km WLTP dometa, što u praksi može da znači i samo 100km dometa. Tako da brze DC punjače na autoputevima i na magistralnim putevima treba postavljani na razdaljinama od oko 50km, dok spore AC punjače treba postaviti u svakoj opštini. Primer, šta vredi što hotel na Kopaoniku ima AC punjač kada do Kopaonika je možda samo jedan DC punjač koji možda nije ni ispravan.
 
Kako mogu kineska elektrovozila da "neispunjavaju evropske standarde" kad je Kina zemlja sa najrazvijenijom mrežom saobraćaja (dužine autoputeva, brzih pruga, svega)? Logika tipa: Albanija rekla da nemačka vozila ne ispunjavaju njene standarde. Druga stvar, Srbija nije u EU, niti želimo da nas okupira, pa nas ne interesuju njihovi standardi. Nego da nazovemo stvari pravim imenom: traži se da ostali Evropljani solidarno zaštite prvenstveno nemačku autoindustriju kroz barijere uvoza. Može, kad i oni solidarno priznaju da su R Srpska i Kosovo deo Srbije, kad smanje solidarno cenu Mercedesa na 9.999 evra, kad nas ne bombarduju 99e, kad vrate Lužičku Srbiju u sastav Srbije. Neko će reći da se ne naljute i ne odu njihove fabrike iz Srbije. Hoće, trče, ovde čika Putin daje 4x jeftiniji gas za fabrički pogon, pa nek slobodno odu negde gde je 4x skuplji. Naravno, treba uvesti i 1000 evra nedeljnu vizu iz Nemčkastana za Srbiju, ali to je već druga tema...
 
@stomatolog Bravo za post, jako lepo si analizirao postojeću situaciju i ono što nam je potrebno da uardimo u narednom periodu.

PlugShare je dosta dobra aplikacija i vrlo korišćena. U Nemačkoj je dosta popularna aplikacija EnBW, što je otprilike EPS pokrajine Baden-Württemberg. Imaju veliki broj punjača, a uveli su i novinu baš pre neki dan da kada povežeš auto sa njihovim sistemom, dovoljno je da povežeš punjač sa automobilom i punjenje kreće automatski.

U firmi za koju radim razvijamo naš punjač koji planiramo izbaciti na tržište tokom sledeće godine. Aplikaciju smo već izbacili, s tim što mi radimo po modelu pretplate. Cene su 49eur mesečno za AC i 99eur mesečno za sve punjače. Dakle za ovu cenu praktično se dobija neograničen broj punjenja u mesec dana. Za sada smo dostupni samo u Nemačkoj, ali naši korisnici imaju na raspolaganju oko 250 hiljada punjača na celom kontinentu.
 
Ograničili smo punjenje na 2h/4h. Nakon tog vremena automatski prekidamo proces.

Svakako ostaje na samim vozačima da se drže principa fer upotrebe. Ne mogu reći da smo imali nekih posebnih problema do sada sa tim pitanjem. Nisam čak ni siguran da operateri po DE imaju idle fee. Mislim da ni IONITY nema. Znam jedino da je Tesla uvela to.
 
Na Balkanu će to morati u startu biti regulisano.Zakrcenje ionako malog broja samo moze produbiti problem.
 
Ne postoji fer upotreba punjača, to je jedan veliki problem koji se naravno lahko rešava. Ljudi jednostavno nekada kampiraju na pojedinim punjačima jer je energija jeftinija, jer je punjenje automobila 8 sati jeftinije nego plaćanje parkinga u nekoj garaži u centru grada...

Za primer ću uzeti Sloveniji u kojoj su taj problem rešili tako što se punjenje na brzim DC punjačima plaća po kWh do 60 minuta, posle tog vremena se plaća svaki kWh i još dodatno se naplaćuje svaki minut. Na sporim AC punjačima sa taj dodatak po minuti počinje plaćati posle 180 minuta punjenja.
Hrvatsku nisam uzeo za primer zato što je kod njih na 95% punjača još uvek besplatno punjenje.

Dok je punjenje bilo besplatno u Sloveniji, ljudi koji rade u centru mesta su električne automobile parkirali na punionicama, u automobilu podešavali usporeno punjenje (smanjivali brzinu punjenja) i tako 8 sati dok traje radno vreme punili automobil. Toga sada više nema. Na 99% punionica se ne plaća parking za vreme punjenja.

Zato su opštine ispale fer i uvele besplatno parkiranje u centru mesta za električna vozila, naravno sa ograničenjem na 1, 2 ili 3 sata u zavisnosti od opštine. Ako želimo čist vazduh u gradovima to bi trebalo da uvedu i kod nas.

LIDL u Sloveniji postavlja brze DC punjače ispred svojih trgovina na kojima je punjenje besplatno ali na njima je ograničeno vreme punjenja na pola sata ili na 1 sat. U Ljubljani je malo problem jer dosta taksista iskorištava to besplatno punjenja.
 
milaki990,

ako se nevaram govoriš o mreži punjača Fastned kojih ima najviše u Holandiji, Belgiji i Nemačkoj, nešto jako malo u Švajcarskoj i Velikoj Britaniji. Oni su prvi koji omogućajaju punjenja ne Tesla vozila sistemom 'autocharge', samo priključiš vozilo na punjač i automobil se puni bez dodatnih aktivacija punjača karticama i aplikacijama. Nažalost takvih punjača nema mnogo ni u Evropi tako da ćemo se na njih još načekati. Ako nekog zanima gde se ti punjači nalaze u pomenutim državama ( https://fastnedcharging.com/en/locations ). A pročitao sam na jednom drugom forumu da nažalost Volkswagen automobili i svi iz njihove grupacije ne podržavaju tu funkciju zato što punjaču ne šalju ID broj vozila.
 
Mali offtopic u ovoj temi ali da upozorim ljude. Dosta postova u ovoj temi sam pročitao o privatnim malim solarnim elektranama. Dosta ljudi je oduševljeno sa njima, iskreno i ja sam bio, sada sam već malo skeptičan. Ljudi očekuju da sa ulogom od par hiljada EUR postanu povlašćeni prodavač električne energije. Za masovno priključenje malih solarnih elektrana do 15 kW na mrežu u dosta krajeva Srbije će se morati ojačati distributivna mreža što je dug proces. Opet ću uzeti za primer Sloveniju u kojoj ima mnogo malih solarnih elektrana na krovovima kuća. Oni su počeli masovno postavljanje malih solarnih elektrana pre nešto više od 10 godina. Već sada elektrodistribucija u pojedinim krajevima ne dozvoljava priključenja ili ograničava moć priključka elektrane na mrežu na 10 kW ili manje. Da bi se investicija isplatila u nekom normalno periodu (prosek 10 godina) preporučljivo je da je elektrana snage 10kW ili više. U početku su veliki prodavači električne energije odkupljivali tu struju od malih proizvođača (domaćinstva su imala dva brojila električne energije, jedno za domaćinstvo, drugo za elektranu) po duplo višim cenama nego što su na tržištu za domaćinstva. Ali nekoliko godina posle toga je uveden NetMetering opcija koja izjednačava cenu struje sa onom iz mreže, tako da malim proizvođačima je mreža ustvari jedna 'baterija' ili akumulacija električne energije za potrošnju u domaćinstvu noću, za vreme kada nema sunca ili zimi kada ga ima manje. Domaćinstva sada imaju jedno brojilo koje meri u oba smera električnu energiju, obračun je jednotarifni i na kraju godine se pravi obračun potrošnje. Oni koji su predimenzionirali elektrane su u problemu jer im je proizvodnja veća od potrošnje. Tako da oni sada masovno kupuju električna vozila, uvode grejanje u kuće na toplotne pumpe, da bi uspeli da potroše ono što su proizveli jer veliki prodavači električne energije nisu u obavezi da im plate za viškove koje su poslali u mrežu. Neki prodavači dozvole da se taj plus u proizvodnji prenese u narednu godinu ali to je njihova dobra volja koja ove godine jeste, sledeće već može biti ukinuta. Zato neki već sada razmišljaju da kupe za domaćinstvo baterije snage do nekih 10 kWh koje koštaju i po 10.000 EUR. A očekuje se da će i NetMetering promeniti pravila, da se obračun sa jednom godišnje obavlja svaki mesec i na taj način će morati svi koji imaju malu sunčanu elektranu kupiti i baterije u kojima će sačuvati proizvedenu električnu energiju. A da ne zaboravim da za svaki kWh koji ode u mrežu mora se platiti distributeru električne energije mrežarina. Tako da dobro razmislite šta se isplati, a šta ne. Na početku države obećavaju svašta ali na kraju to uobičajno bude nešto sasvim drugo. Ako se odlučite da postavite malu sunčanu elektranu na vlastitu kuću, štalu ili garažu nemojte da preterujete ako želite da pokrijete samo svoju potrušnju, a ako želite da zarađujete od toga onda morate imati mnogo novca da sagradite elektranu od 100.000 ili 1.000.000 EUR, da osnujete firmu za proizvodnju električne energije.
 
Da ovu temu malo usmerimo u pravom smeru.
Da li neko poseduje električni automobil?
Koji automobil imate, da li ste zadovoljni sa njim, da li imate toplotnu pumpu u njemu, kolika vam je prosečna potrošnja ili koliki realni domet imate u gradskoj vožnji, na magistrali ili na autoputu?
Kako i gde punite vaše vozilo, koji punjač posedujete, kakva su vaša iskustva na vašim i na javnim punjačima? Snage punjača, cene punjenja, način aktivacije i pouzdanost punjenja?
Na kojim deonicama se vozite, koju prosečnu potrošnju imate na tim deonicama, dokle ste najdalje putovali električnim automobilom i gde ste sve usput punili?
 
Mislim da je broj korisnika elektro automobila na forumu minimalan pa zato u okviru teme idemo šire jer ljudima još mnogo toga nije jasno.Kada se taj broj poveća i tema će biti u tom pravcu.

To sa solarom što Stomatolog kaže je istina jer svi on grid sistemi su deo jedne mreže koja završava u trafostanici i nije moguća poslati visak struje kroz trafostanicu nazad ka 10/25kv mreži.Srećom kod nas je mali broj solara pa će to doći dosta kasnije

Sve to kao i problemi sa stabilizacijom mreže su posledica korišćenja Teslinih više faznih sistema tj AC struje.

Sve više se sada uvidja potreba za brzim prenosom jednosmerne struje i sve više se prave HVDC postrojenja.
 
Onda najbolje da počnete da postavljate pitanja vezana za upotrebu električnih automobila i punjača pa da počnemo da razjašnjavamo nedoumice.
 
U principu dovoljno je da ga jedno popodne na Suncu punis na svom solarnom panelu i imas za celu nedelju po gradu. Mozda moze i neki jeftiniji "van mreze" sistem za solarno punjenje kola gde ti za razliku od kuce ne treba neki veliki akumulator koji je skup, vec da se puni direktno kolko ima Sunca.
A sto se tice cena mini solatnih elektrana , sve zavisi od otkupne cene struje, ako bi bila 10tak dinara kWh otkupna od Mreze, njihova marza 2 din, a prodajna 12 din, mozda bi bilo isplatljivo ulozis 10tak hiljada evra u jedno 100 panela na osuncanom placu 10tk ari, snage 30kWh, moglo bi se prihoduje oko 750 evra mesecno, sa 200 otplacujes investiciju za 5 godina, a 550 evra u dzep. Eto resenja, ako drzavi zafali struje , nek dozvoli male privatne solarne elektrane, da Mreza otkupljuje, bude ok otkupna cena i eventualno rasterecenje nameta za kupovinu panela, i struje ce biti i za izvoz
 
Nije to baš tako prosto.Postoji nešto što se zove frekvencija i ona mora biti od 49.7 do 50.3.sve ispod i preko toga znači automatsko gašenje trafostanice,dalekovoda ili bloka u zavisnosti na kom nivou je problem.To je tzv raspad elektroenegetskog sistema.

Sve ovo diktira odnos proizvodnje i trenutne potrosnje na mreži(nije dobro znači ni imati višak) i sve ovo se prati u nekoliko regionalnih i centralnom kontrolnom centru EMS.

Solarna energija je tu jako nepouzdan faktor i dok storage sistemi ne budu više zastupljeni neće se na nju ozbiljno računati.

Osnova proizvodnje su kod nas Termo elektrrane pa hidroelektrane i interventni uvoz po napred utvrdjenim potrebama a postiji i havarijski koji je jos skuplji.

Za brzu stabilizaciju mreže mogu se upotrebiti i reverzibilne hidroelektrane.

Solar kao sto sam gore u prethodnom komentaru napisao ne možes poslati nazad kroz trafostanicu već samo unutar tvog naselja,zgrade,sela pa tako na njega ne može računati susedna opština ma koliko ti imao viška.

Jedina ozbiljna priča donekle su velike solarne farme i sa njima EDB može ozbiljnije računati.
 
Ja nemam električni automobil, ali verujem da će sledeći koji budem kupovao biti. Prošle godine kada sam kupovao, razmišljao sam da li da uzmem neki hibrid ali sam na kraju odustao od toga.

Cena električnih vozila mi je i dalje previsoka i pored subvencija, a sa druge strane automobil uglavnom koristim za putovanja (na primer Nemačka - Srbija), uvek sa dosta stvari i još na autoputu tako da bih morao puniti automobil po više puta uz ograničenje brzine na 100km/h da bih izvukao više iz baterija.

Od svih hibrida i potpunon električnih koje sam vozio i u kojima sam se vozio najveće razočarenje mi je Tesla S. Verovatno sam očekivao puno više. Meni taj auto nije udoban i nekako se mučim svaki put kada ulazim/izlazim iz njega. Za softver i ostalo svaka čast.
 
Kaže trenutno je cena litijumske baterije u Kini 111 $ / kWh, u SAD +40%, u Evropi +60% (najgori smo, izgleda da Evropi gori pod nogama da nađe jeftin litijum da ih Kina i SAD u autoindustriji ne pregaze). Da podcetimo, magična cena je 100 $/kWh kada se očekuje da cene elektrovozila postanu jeftinije od naftaša. Kina na svega 10% ili godinu dana od tog cilja.
 

Prilozi

  • Screenshot_20211204_162032.jpg
    Screenshot_20211204_162032.jpg
    77 KB · Pregleda: 193
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh