Šta je novo?
Od:
Filteri

Električna vozila i punjači

lukander01 je napisao(la):
Cak i kada bi skupio sve baterije koje imas u domacinstvu, ne bi bile ni 3% jedne automobilske baterije. Prezentacija Riviana na ETF-u nije bila nesto impresivna iskreno, auto ko auto izgleda napucano ali je preveliki i bukvalno ne moze da se parkira u zoni. Najsmesnije mi je sto tvrde da baterije recikliraju sto je nemoguce i prica kako ce tona i po celika i 300kg litijuma spasiti nasu planetu.
Kliknite za proširenje...
Кола за америчко тржиште.
 
lukander01 je napisao(la):
Najsmesnije mi je sto tvrde da baterije recikliraju sto je nemoguce
Kliknite za proširenje...
Zašto misliš da se baterije ne mogu reciklirati.Koliko je meni poznato problem je bio što je tehnologija baterija relativno nova i nije bilo atraktivno ulagati u taj biznis.

Evo na brzinu nadjoh jednu od fabrika koja reciklira baterije,čini mi se da je i Tojota na ovom jučerašnjem predstavljanju rekla da će se značajan deo litijuma dobijati reciklažom.

A evo i VW fabrike za reciklažu
A evo i u vezi Tojote

 
Poslednja izmena:
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Za razliku od nekih prica koje su politizovane ( rusenje mosta, Bnv, Prokop...) kopanje litijuma je zaista pretnja za sve nas. Ko to ne zna neka uzme malo vise da cita i istrazuje, uplasice se ako bude razumeo ono sto je procitao. Deset najvecih rudnika litijuma su u Meksiku, koji je tri puta veci od Balkana i pola je pustos, 5 u Zapadnoj Australiji, bukvalno pustinja, jedan u Kanadi, po jedan u Maliju -Sahara i Zimbabveu(komentar nepotreban). Ne postoji podzemno i nadzemno kopanje litijuma bez koriscenja ogromne kolicine vode za ekstrakciju rude. I postoji samo jedan nacin da se resimo te vode, nazad u Drinu i posle Savu i Dunav. Zajedno sa teskim metalima koje iskopamo pored litijuma, iako bi istalozili i 99% tih metala 1% bi bio zastrasujuce zagadjenje za nekoliko godina, da ne spominjemo na sve to bogate podzemne vode u celom regionu koje idu od Drine do Beograda, u Macvi je podzemna voda bukvalno na dva metra dubine i koriste je za navodnjavanje. Pricamo o izvesnom, ne potencijalnom, zagadjenju uporedivim samo sa nuklearnim akcidentom. To zna svaki rudarski inzenjer, slobodno pitajte nekog.

Metoda o kojoj se raspravlja u Nemackoj je izvajanje litijuma iz podzemnih voda, sto je komplikovana i skupa tehnologija cak i za njih, nama to niko ne nudi niti bi ikada razmisljao o tome. Mi smo opcija samo zbog te komparativne prednosti da moze jeftino i sa kontrolisanim zagadjenjem okoline da unistavano zemlju zbog ekonomskog boljitka. Cisto samoubistvo na duze staze.
 
Kako reče Vođa nedavno- da ne uništimo više života nego što je planirano.

More... da vidim kako će da probaju ponovo da izguraju ovu priču.. mislim, vidimo početak i puštanje pipaka, bacanje prašine u oči, fabrike baterija i električnih automobila, svi ćemo biti milioneri..

A hoće li biti uništena Mačva, Rađevina, Podrinje, šta će biti sa vodom, zemljištem, vazduhom.. na svim stranama države imaćemo trovačnice-litijum u Loznici, gumara u Zrenjaninu, otrov u Pančevu, gušenje u Obrenovcu, otpisan Bor.. plus posipani uranijumom i ko zna šta sve još..
 
Pa ja mislim bogami da se i Kina kopa. I onda najnaseljenija zemlja na svetu treba sebe da rovari da bi Srbija ostala netaknuta, al da njeni građani komforno imaju litijumske proizvode. Ne bi se čudio da oni i ne izvoze elektrokola, ajd ove mobilne oni imaju male baterije. Al zato se ovde treba paziti Nemaca kad prestane naftna tehnologija a žive na autoindustriji, to sebično, ne bi prezali da zarad sebe okupira Srbiji litijum da bi svoju državu-monstruma održali u životu. E zato će Evropa i dalje da propada dok se to ne peomeni, a Kina da raste.
 
Tesla model 3 u SR veziji ima bateriju sastavljenu od 2976 ćelija tipa 2170.

Ćelija 2170 je kapaciteta 4800maH i napona 3,7v.

Znači jedna ćelija u Tesli je identična jednoj bateriji mobilnog telefona.Trenutni prosek su baterije od 4500-5000Ah.

Što opet znači da svakih 3,000 mobilnih telefona kreira jedan elektro auto.

Tako da u proseku samo od mobilnih telefona imamo angažovanog litijima za 3-5.000 vozila.

Mislim da to uopšte nije zanemarljiv broj a kao što sam već napisao sve veća je upotreba u potrošačkoj elektronici,alatima,upsevima novijih generacija itd.
 
Dobro, Marecar to ništa ne koristi pa principijelno kaže iz svog ugla da je protiv toga
 
StaraMo je napisao(la):
Zašto misliš da se baterije ne mogu reciklirati.Koliko je meni poznato problem je bio što je tehnologija baterija relativno nova i nije bilo atraktivno ulagati u taj biznis.

Evo na brzinu nadjoh jednu od fabrika koja reciklira baterije,čini mi se da je i Tojota na ovom jučerašnjem predstavljanju rekla da će se značajan deo litijuma dobijati reciklažom.

A evo i VW fabrike za reciklažu
A evo i u vezi Tojote

Kliknite za proširenje...
Vecinom se samo odvajaju bakar i ostali metali koji se koriste, a litijum koji je tezi za izdvajanje ide na deponiju. Verovatno ce naci nacin u buducnosti da recikliraju, ali mislim da im je svakako jeftinije da ga dobiju iz rude.
 
Sweet Dee je napisao(la):
Deset najvecih rudnika litijuma su u Meksiku, koji je tri puta veci od Balkana i pola je pustos, 5 u Zapadnoj Australiji, bukvalno pustinja, jedan u Kanadi, po jedan u Maliju -Sahara i Zimbabveu(komentar nepotreban). Ne postoji podzemno i nadzemno kopanje litijuma bez koriscenja ogromne kolicine vode za ekstrakciju rude. I postoji samo jedan nacin da se resimo te vode, nazad u Drinu i posle Savu i Dunav. Zajedno sa teskim metalima koje iskopamo pored litijuma, iako bi istalozili i 99% tih metala 1% bi bio zastrasujuce zagadjenje za nekoliko godina, da ne spominjemo na sve to bogate podzemne vode u celom regionu koje idu od Drine do Beograda, u Macvi je podzemna voda bukvalno na dva metra dubine i koriste je za navodnjavanje. Pricamo o izvesnom, ne potencijalnom, zagadjenju uporedivim samo sa nuklearnim akcidentom. To zna svaki rudarski inzenjer, slobodno pitajte nekog.
Kliknite za proširenje...
Bukvalno ništa od ovoga nije tačno.
Meksiko uopšte nije ni na listi najvećih proizvođača litijuma, a ni dobar deo drugih država koje si naveo (lista ispod).


Takođe za vodu nije tačno, jer se navedeni način eksplatacije koristi uglavnomu u pustinji Atakama (Čile, Argentina, Bolivija) koja je bogata litijumovim solima. Princip rada je sličan kao u morskim solanama. Prvo se potopi velika površina da bi se so otopila, zatim se voda isušuje u bazenima i kad ispari ostane litijumova so. Problem sa ekologijom tamo je što dodatno isušuju najsuvlju pustinju u svetu, a ne sa zagađenjem.
Litijum se u Srbiji nalazi u formi minerala (Jadarit) koji je jedinstven u svetu. Dakle nije rastvorljiv u vodi kao so, već u kiselini. Tehnološkim postupkom je predviđeno korišćenje sumporne kiseline i eventualna zabrinost može biti oko sumpornih isparenjima. Problem sa vodom je vezan za prodor podzemih voda i kišnice u kopove, jalovište i njen dalji tretman .
 
Dart je napisao(la):
Bukvalno ništa od ovoga nije tačno.
Meksiko uopšte nije ni na listi najvećih proizvođača litijuma, a ni dobar deo drugih država koje si naveo (lista ispod).


Takođe za vodu nije tačno, jer se navedeni način eksplatacije koristi uglavnomu u pustinji Atakama (Čile, Argentina, Bolivija) koja je bogata litijumovim solima. Princip rada je sličan kao u morskim solanama. Prvo se potopi velika površina da bi se so otopila, zatim se voda isušuje u bazenima i kad ispari ostane litijumova so. Problem sa ekologijom tamo je što dodatno isušuju najsuvlju pustinju u svetu, a ne sa zagađenjem.
Litijum se u Srbiji nalazi u formi minerala (Jadarit) koji je jedinstven u svetu. Dakle nije rastvorljiv u vodi kao so, već u kiselini. Tehnološkim postupkom je predviđeno korišćenje sumporne kiseline i eventualna zabrinost može biti oko sumpornih isparenjima. Problem sa vodom je vezan za prodor podzemih voda i kišnice u kopove, jalovište i njen dalji tretman .
Kliknite za proširenje...
https://www.mining-technology.com/features/top-ten-biggest-lithium-mines/
Rekao sam najveci rudnici, ne drzave - proizvodjaci litijuma, uvek posle citanja treba da se razmisli sta se procitalo, nije lepo da opzujemo druge da lazu. Jesu iz 2019 ali ne menjaju sustinu da se radi o pustinjama i predelima udaljenim od velikih koncentracija populacije, tako da je tvoj post zaista smesan. Nije pustinja u Australiji vec Atakama u Cileu. Sustina je ista, Loznicu, Zvornik i okolinu moze da poredi sa Atakamom samo neko ko mrzi svoju zemlju.

Drugi deo tvog posta se odnosi na prodor podzemnih voda iz jalovista i zagadjenje, upravo o cemu sam i pisao. Prihvatam da postoji vise nacina obrade litijuma i kao neko ko nije iz struke sam mozda pogresio da ce obrada naseg litijuma da zahteva ogromne kolicine vode kao u Cileu, ali sustina ostaje ista, ogroman rizik za podzemne vode kojima je taj deo Srbije izuzetno bogat, sto nije problem koji moze da se izoluj ili resi. Imamo primer onog sela u okolini Valjeva gde je nekoliko probnih busotina unistilo vodu u bunarima u selu koja vise nije za upotrebu. Ali ne sumnjam da ces da pronadjes da ponovo nisam u pravu, mozda je ostalo dva bunara koji su ispravni pa lazem da je celo selo bez vode.
 
Ja bih voleo da na ovoj temi više razmenjujemo iskustva o samoj upotrebi i negativnim i pozitivnim iskustvima naravno ako neko na forumu ima ili je rentirao na primer električno vozilo ili makar šta su noviteti jer sada kako stvari stoje jedan isti model će redizajn imati samo po pitanju dometa ili na primeru Volva čini mi se nov model ima recimo prednju vuču a stari imao zadnju itd i naravno iskustva sa punjačima ,kućnim prenosnim,dc ac itd...Temu litijuma možemo na temi ekologija naravno ili energetika itd.
 
Sweet Dee je napisao(la):
https://www.mining-technology.com/features/top-ten-biggest-lithium-mines/
Rekao sam najveci rudnici, ne drzave - proizvodjaci litijuma, uvek posle citanja treba da se razmisli sta se procitalo, nije lepo da opzujemo druge da lazu. Jesu iz 2019 ali ne menjaju sustinu da se radi o pustinjama i predelima udaljenim od velikih koncentracija populacije, tako da je tvoj post zaista smesan.
Kliknite za proširenje...
Rekao si lepo 10 najvećih rudnika se nalazi u Meksiku, i onda das listu gde je samo jedan iz Meksika koji inače nije ni počeo sa radom 😃
Pa da li si realan?
Bez uvrede sve što si naveo do sada je na nivou Ćute i trećeg oka bez ikakve potpore u nauci.
Sweet Dee je napisao(la):
Drugi deo tvog posta se odnosi na prodor podzemnih voda iz jalovista i zagadjenje, upravo o cemu sam i pisao. Prihvatam da postoji vise nacina obrade litijuma i kao neko ko nije iz struke sam mozda pogresio da ce obrada naseg litijuma da zahteva ogromne kolicine vode kao u Cileu, ali sustina ostaje ista, ogroman rizik za podzemne vode kojima je taj deo Srbije izuzetno bogat, sto nije problem koji moze da se izoluj ili resi. Imamo primer onog sela u okolini Valjeva gde je nekoliko probnih busotina unistilo vodu u bunarima u selu koja vise nije za upotrebu. Ali ne sumnjam da ces da pronadjes da ponovo nisam u pravu, mozda je ostalo dva bunara koji su ispravni pa lazem da je celo selo bez vode.
Kliknite za proširenje...
Naravno svi rudnici imaju problem sa vodom i svi zagađuju bez izuzetka. Treba samo realno sagledati potencijalne štete i koristi od projekta i na bazi toga odlučiti. Kod nas je ovo tema žestoko ispolitizovana što je generalno najveći problem. Inače u istoj toj Mačvi imaš daleko veći rudnik (Kolubaru) i ogromno odlagaliste pepela kraj Save koju 20km nizvodno pijemo, a brine te zagađenje vode oko 400km uzvodno...
 
Dart je napisao(la):
Rekao si lepo 10 najvećih rudnika se nalazi u Meksiku, i onda das listu gde je samo jedan iz Meksika koji inače nije ni počeo sa radom 😃
Pa da li si realan?
Bez uvrede sve što si naveo do sada je na nivou Ćute i trećeg oka bez ikakve potpore u nauci.

Naravno svi rudnici imaju problem sa vodom i svi zagađuju bez izuzetka. Treba samo realno sagledati potencijalne štete i koristi od projekta i na bazi toga odlučiti. Kod nas je ovo tema žestoko ispolitizovana što je generalno najveći problem. Inače u istoj toj Mačvi imaš daleko veći rudnik (Kolubaru) i ogromno odlagaliste pepela kraj Save koju 20km nizvodno pijemo, a brine te zagađenje vode oko 400km uzvodno...
Kliknite za proširenje...
Ma Meksiko sam naveo samo kao zemlju u kojoj je prvi rudnik, sto se vidi iz linka koji sam posle stavio, Australija jedina na spisku koja ima vise rudnika u top 10. Trebalo je zarez da stavim, ili kazem prvi sa spiska je u Meksiku. :p No svakako moramo jako ozbiljno da sve analiziramo, ne sme da se u prvi plan spominje fabrika baterija i milijarde od rudne rente. Imamo kvalitetne strucnjake koji mogu da urade analizu i na kraju treba da bude javna rasprava, ali ne gradjana i politicara vec iskljucivo ljudi koji se bave rudarstvom, ekologijom i srodnim oblastima. Neka onu iznesu svoj sud i eventualne rizike pa cemo lako da odlucimo.
 
A u Evropi? Jedino je onaj u Portugalu na listi. Verovatno bi ovaj u Srbiji bio najveći. Pošto imamo posla sa EU banditima, ovde treba pregovarati kao sa taocima: ti meni Veliku Srbiju, ja tebi litijum, čist račun duga ljubav. Možda jedino razmisliti za izvoz pod tim uslovom, inače ne treba uopšte izvoziti već samo za srbske potrebe malo kopati.
 
StaraMo je napisao(la):
Tesla model 3 u SR veziji ima bateriju sastavljenu od 2976 ćelija tipa 2170.

Ćelija 2170 je kapaciteta 4800maH i napona 3,7v.

Znači jedna ćelija u Tesli je identična jednoj bateriji mobilnog telefona.Trenutni prosek su baterije od 4500-5000Ah.

Što opet znači da svakih 3,000 mobilnih telefona kreira jedan elektro auto.

Tako da u proseku samo od mobilnih telefona imamo angažovanog litijima za 3-5.000 vozila.

Mislim da to uopšte nije zanemarljiv broj a kao što sam već napisao sve veća je upotreba u potrošačkoj elektronici,alatima,upsevima novijih generacija itd.
Kliknite za proširenje...
Racunaj i da ce jedan auto da traje bar 10 godina, a telefon otprilike oko 2.
 
RTS, 11.12.2022.
www.rts.rs

Uskoro nanocevi iz Stare Pazove – 50.000 puta tanje od vlasi kose, a 100 puta jače od čelika

Kompanija OCSiAL naredne godine u Staroj Pazovi otvara centar za izgradnju grafenskih nanocevi, materijala za koji u kompaniji kažu da je 50.000 puta tanji od vlasi kose, a 100 puta jači od čelika. Iako su od otkrića 1991. godine stajale u laboratoriji, mogu da se koriste u proizvodnji asfalta...
www.rts.rs www.rts.rs

Uskoro nanocevi iz Stare Pazove – 50.000 puta tanje od vlasi kose, a 100 puta jače od čelika

Kompanija OCSiAL naredne godine u Staroj Pazovi otvara centar za izgradnju grafenskih nanocevi, materijala za koji u kompaniji kažu da je 50.000 puta tanji od vlasi kose, a 100 puta jači od čelika. Iako su od otkrića 1991. godine stajale u laboratoriji, mogu da se koriste u proizvodnji asfalta, baterija, guma, pa čak i silikonskih narukvica za satove, rekao je na predstavljanju kompanije generalni direktor Konstantin Notman.

Problem kod standardnih materijala koji se koriste u građevinarstvu, auto ili avio-industriji, je u njihovoj neefikasnosti i težini, kaže Konstantin Notman. Svi su, ističe, preteški.

Iz kompanije navode da do 85 odsto energije troši avion kako bi uopšte uspeo da nosi, odnosno izdrži sopstvenu težinu.

Mogućnosti su, smatra Notman, skoro, pa neograničene. Od silikonskih narukvica za satove, do baterija za električne automobile, gume, pa i asfalt.

Jedna od važnih stvari je i upotreba grafenskih nanocevi u proizvodnji boca koje koriste vatrogasci za gašenje požara. Njihovim korišćenjem težina boca može da se smanji skoro za polovinu, navode u OCSiAL-u.

Njihova je misija zato - poboljšati specifična svojstva svih osnovnih materijala, čineći tako svet boljim mestom za život.

Kako funkcionišu grafenske nanocevi

Ranije su bile poznate kao ugljenične nanocevi sa jednim zidom. To su listovi debljine jednog atoma umotani u cevi.

Kada se ubace u materijal, stvaraju trodimenzionalnu ojačavajuću provodnu mrežu koja daje novo svojstvo materijalu i, baš zato, omogućava stvaranje novih materijala.

Samo jedan od primera koji navodi Notman. Grafenske nanocevi rešavaju osnovni problem silicijumskih anoda i obezbeđuju mnogo bolje performanse katodama, osnovnim delovima litijum-jonskih baterija.


Silicijumske anode se, kaže, mnogo više i češće šire i skupljaju, od onih u kojima se nalaze grafinske nanocevi, skoro četiri puta. To širenje i skupljanje dovodi do bržeg gubitka efikasnosti baterije, odnosno kraćeg životnog veka.

Upotrebom grafenskih nanocevi u silikonskim anodama postiglo bi se, tvrde iz OCSiAL-a brže punjenje, drugačiji životni ciklsu i lakše baterije.

Zato je pitanje kog je OCSiAL želeo da reši od nastanka 2009. godine - da li je moguće stvoriti industrijsku tehnologiju za sintezu grafenskih nanocevi optimizovanu za stotine hiljada tona godišnje i značajno smanjiti cenu.

Kompanija je napravila TUBALL, prve grafenske nanocevi koje su dostupne za komercijalnu primenu novog materijala u širokom spektru industrija.

Kako se navodi na sajtu kompanije, više od 70 odsto svih osnovnih materijala može se poboljšati uvođenjem univerzalnog aditiva, grafenskih nanocevi. I to njegovim olakšavanjem. Materijalu u koji se stavlja dodaje samo oko 0,01 odsto njegove težine.

Postrojenje za sintezu cevi u Staroj Pazovi biće središte industrijskog centra grafenskih nanocevi, tvrde u kompaniji i zaposliće 200 ljudi, različitih nivoa obrazovanja i iskustva. Izgradnja je u toku, a trebalo bi da bude pušten u rad za par meseci.

Ta multinacionalna kompanija koja posluje u 50 zemalja i zapošljava 450 ljudi u Staroj Pazovi pravi fabriku, jer, kako kažu, Srbija ima odličnu poziciju za poslovanje, i sa istokom i sa zapadom.
 
overdrive je napisao(la):
И шта ћемо када нам загаде природу? Шта ће ти онда Крајина?
Kliknite za proširenje...
Ko kaže da će im i onda damo? I koliko. Nego da se poslužimo njihovim moralom da nama oni to prvo priznaju kao Srbiju, a onda ko oni za kosovske sporazume ne ispunimo to što smo potpisali. Malo da ih ložimo, moša 😅
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh