Električna vozila i punjači
- Začetnik teme Earthmoving
- Datum pokretanja
Ne stižem da ga podrobnije testiram i podelim utiske s vama, ali već 10-ak dana imam ovaj Mi M365 električni trotinet.
Interesantna igračka, ide lepo i tiho, a može da bude veoma upotrebljiv. Sa jednim punjenjem prelazim nešto više od 20 km, a to naravno zavisi od težine vozača (imam oko 90 kg) i terena. Puni se oko 5 sati, a interesantno je da motor ima samo 250W i bateriju od 7.800 mAh, što mu je sasvim dovoljno za max. brzinu od 25 km/h. To je softverski limitirano jer zaista nema potrebe za većom brzinom.
Oštre uzbrdice mu teže padaju, tu gubi dah, ali izvlači. Ako živite u brdovitom delu grada, ovo nije model za vas. Zbog malih točkova i volana delje prilično nestabinije od bicikla, međutim vremenom se navikne.
Kad god mogu ja idem biciklom na posao, a ovo čudo planiram da vozim leti, po vrućini, jer se posle vožnje bicikla oznojim poprilično, a nemam tuš na poslu.
Interesantna igračka, ide lepo i tiho, a može da bude veoma upotrebljiv. Sa jednim punjenjem prelazim nešto više od 20 km, a to naravno zavisi od težine vozača (imam oko 90 kg) i terena. Puni se oko 5 sati, a interesantno je da motor ima samo 250W i bateriju od 7.800 mAh, što mu je sasvim dovoljno za max. brzinu od 25 km/h. To je softverski limitirano jer zaista nema potrebe za većom brzinom.
Oštre uzbrdice mu teže padaju, tu gubi dah, ali izvlači. Ako živite u brdovitom delu grada, ovo nije model za vas. Zbog malih točkova i volana delje prilično nestabinije od bicikla, međutim vremenom se navikne.
Kad god mogu ja idem biciklom na posao, a ovo čudo planiram da vozim leti, po vrućini, jer se posle vožnje bicikla oznojim poprilično, a nemam tuš na poslu.
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.994
- Pohvaljen
- 24.145
Pri usponima bi trebalo da postaje jako bitna težina vozača, jer se pojavljuje komponenta sile koje deluje paralelno putu i unazad. Dok je na horizontalnom putu masa vozača bitna samo pri ubrzanjima i usporenjima, kad se energija još i vraća u bateriju. Tako da je sasvim moguće da lakša osoba bez problema savlađuje uspone koje deblja ne može. Između (90kg+13)=113 i (60kg+13)=73 dobitak u smanjenu mase, a time i sile je čak 35%
Moj je stigao iz Engleske, kao poklon od brata.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=623311#p623311:28nawi50 je napisao(la):
Nisam stigao da testiram uspon na most sa strane Ade, ali trotinetu uvek možemo da pomognemo nogom ako ne uspe sam da izvuče.
Ja se razmisljam da l da kupim, realno nemam potrebe uzeo bih vise kao igracku da se vozikam po kraju
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.994
- Pohvaljen
- 24.145
Gornji dom nemačkog parlamenta izglasao je zakon kojim je dozvoljeno da se električni trotineti i slične naprave koriste na javnim putevima, ali i na biciklsitičkim stazama.
Već su se uključili Volksvagen i BMV. VW očekuje puno od ulaska na tržište električnih bicikala-trotineta-"malih.el.vozila", i procenjuje da će do 2030. tržište mikro-mobilnosti, tj malih električnih prevoznih sredstava, dostići obim od oko 450 milijardi evra, od čega će jedna trećina otpasti na Evropu.
Volksvagen je predstavio modele Streetmate i Cityskater.
Streetmate: Autonomija do 35 km, brzina 45 km/h, snaga motora 2 KW, baterija 1,3 KWh, punjenje 2 sata i 15 minuta sa 500W izvorom ili zamenjive baterije trenutno. 5.3-inch displej (rezolucija: 1,440 x 2,560 pixels). Veliki točkovi eliminišu problem neravnog asvalta a jak motor uspona. Ima sedište na izvlačenje, pa funkcioniše i kao bicikl bez pedala!
https://www.b92.net/automobili/razno.ph ... id=1544815
https://www.b92.net/automobili/vesti.ph ... id=1538958
https://www.motor1.com/news/307914/vw-s ... er-geneva/
https://www.volkswagen-newsroom.com/en/ ... ieres-2496
https://www.volkswagen-newsroom.com/en/ ... ooter-4707
Već su se uključili Volksvagen i BMV. VW očekuje puno od ulaska na tržište električnih bicikala-trotineta-"malih.el.vozila", i procenjuje da će do 2030. tržište mikro-mobilnosti, tj malih električnih prevoznih sredstava, dostići obim od oko 450 milijardi evra, od čega će jedna trećina otpasti na Evropu.
Volksvagen je predstavio modele Streetmate i Cityskater.
Streetmate: Autonomija do 35 km, brzina 45 km/h, snaga motora 2 KW, baterija 1,3 KWh, punjenje 2 sata i 15 minuta sa 500W izvorom ili zamenjive baterije trenutno. 5.3-inch displej (rezolucija: 1,440 x 2,560 pixels). Veliki točkovi eliminišu problem neravnog asvalta a jak motor uspona. Ima sedište na izvlačenje, pa funkcioniše i kao bicikl bez pedala!
https://www.b92.net/automobili/razno.ph ... id=1544815
https://www.b92.net/automobili/vesti.ph ... id=1538958
https://www.motor1.com/news/307914/vw-s ... er-geneva/
https://www.volkswagen-newsroom.com/en/ ... ieres-2496
https://www.volkswagen-newsroom.com/en/ ... ooter-4707
ovaj natkriveni skuter bi bio odličan za dostavljače pizze i sl. poslove, al ga hebe autonomija naspram vremena punjenja 100 km za 6 sati
https://jalopnik.com/the-electra-meccan ... 1832278913
https://jalopnik.com/the-electra-meccan ... 1832278913
Earthmoving
Expert
Ovde kod Dolova ima oko 50tak vetrenjaca, mislim oko snage do 2 MW. Ako je trenutna instalirana snaga Srbije nesto ispod 8.000MW, to znaci da bi 4.000 ovakvih vetroturbina, tj 80 puta ovo polje, pokrilo potrebe cele Srbije za strujom u danima kada rade (a ovde u juznom Banatu skoro uvek rade). Kada bi se jos na sve zgrade i kuce stavili solarni paneli, Srbija mi mogla imati skoro sve potrebe struje resene iz obnovljivih izvora energije.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=XHdFKawA6p8[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=XHdFKawA6p8[/youtube]
Problem sa solarnim panelima je što je najveća potreba za energijom zimi kad ima premalo sunčanih sati. A imamo i ekstreme, maj će ove godine imati manje sunčanih sati nego februar, i takve pojave nisu neka retkost, takav je bio prošle godine juni, pre koju godinu opet maj, pa septembar...
Toplotne pumpe su bolje rešenje za nas, posebno zemlja-voda tip.
Toplotne pumpe su bolje rešenje za nas, posebno zemlja-voda tip.
Earthmoving
Expert
Samo da dodam da solarni paneli proizvode energiju i po oblacnim danima, naravno mnogo manje, ali ipak nije nula. Plus staviti u kucu sve stedljive A+++ aparate, tipa frizider, sijalice, bojlere, sporete, klime.
Leti kad ima sunca , mislim da bi komotno mogli celu energiju da konvertuju u hladjenje klima uredjaja kad je isto velika potrosnja struje. A zima i dalje ostaje problem, tu mora nesto dodatno, vetroturbine, plus neko grejanje provlacenjem vode u cevima iz zemlje gde je toplije.
Leti kad ima sunca , mislim da bi komotno mogli celu energiju da konvertuju u hladjenje klima uredjaja kad je isto velika potrosnja struje. A zima i dalje ostaje problem, tu mora nesto dodatno, vetroturbine, plus neko grejanje provlacenjem vode u cevima iz zemlje gde je toplije.
Earthmoving
Expert
Na slici ispod su oni u juznom Banatu gde je Košava najjača. Ali sigurno da mogu I okolo, tj Beogradu, srednjem Banatu, juznoj Backoj.
Ovaj na snimku je na mapi obeležen kao Čibuk 1.
Ovaj na snimku je na mapi obeležen kao Čibuk 1.
Žika
Expert
- Učlanjen(a)
- 23.03.2014.
- Poruke
- 6.388
- Pohvaljen
- 8.150
Budućnost svakako jeste i u štednji i u izvorima energije. zamislite samo da izolujemo blokove na novom beogradu! Ja sam ovu grejnu sezonu u stanu super prošao, sad me zanima kako će biti leti.
Inače najverovatnije uskoro uzimam ovaj mi scooter m365 da ga kombinujem ili sa vozom ili sa gsp-om. Alternativa mi je običan scooter ali njega treba i registrovati i puniti gorivom plus nekako mi ipak nije bezbedno voziti ga po bg. pogotovu da njime prođem kroz centar gde su ogromne gužve.
A što se tiče vetroparkova i solarnih, mora se uzeti veći kapacitet od potreba da bi mreža bila dovoljno stabilna. drugo, mislim da će baterije biti neophodne, to i da prebacimo ugljene elektrane na gas (mislim da je startovanje mnogo brže od uglja, uglju treba i po 2 dana a to nije prihvatljivo. A da. i čistije je, ali npr u kostolcu to znači preko 5000 otkaza.
Inače najverovatnije uskoro uzimam ovaj mi scooter m365 da ga kombinujem ili sa vozom ili sa gsp-om. Alternativa mi je običan scooter ali njega treba i registrovati i puniti gorivom plus nekako mi ipak nije bezbedno voziti ga po bg. pogotovu da njime prođem kroz centar gde su ogromne gužve.
A što se tiče vetroparkova i solarnih, mora se uzeti veći kapacitet od potreba da bi mreža bila dovoljno stabilna. drugo, mislim da će baterije biti neophodne, to i da prebacimo ugljene elektrane na gas (mislim da je startovanje mnogo brže od uglja, uglju treba i po 2 dana a to nije prihvatljivo. A da. i čistije je, ali npr u kostolcu to znači preko 5000 otkaza.
ali mogu da namire 30% potreba....zapravo možda mogu i 100% ali po ko zna koliku štetu bi naneli okruženju, recimo baterije - jer je dostupnost energije Sunca kod nas jako mala a vetra ima tu i tamo ali da ćemo baš da raspolažemo sa 4000 vetrenjača i da nam neće biti dovoljno.....dakle trebaju nam otrovne baterije u nenormalnim količinama.
Dart
Advanced
- Učlanjen(a)
- 13.09.2018.
- Poruke
- 2.987
- Pohvaljen
- 4.004
Ma kakave baterije u bilo kom ozbiljnijom sistemu, to nije praktično a i preskupo je. Za skladištenje energije se koriste reverzibilne hidroelektrane doduše Srbija ima samo jednu (RHE Bajina Bašta).
Takođe obnovljivi izvori nisu jeftiniji od nuklearne energije već baš naprotiv
Takođe obnovljivi izvori nisu jeftiniji od nuklearne energije već baš naprotiv
Earthmoving
Expert
Pitanje je kao se racuna cena. Recimo jeftinije je bacanje smeca na ulicu od placanja gradske cistoce. Ili ipak nije kad zavlada kuga I ostale bolesti prljavstine? Zato zemlje I daju subvencije za elektrovozila. Kada bi se u cenu uglja uracunalo I zagadjenje koje proizvodi, trovanje okolnih oranica dimom koji na njih pada I truje useve (ja prvi od tih koji tamo uzgajaju ne bi kupio, cime je masi ljudi unisten posao), unisteno 10x10km zemljanih, biljnih, kucnih... resursa samo u kopu kod Lazarevca, troskovi lecenja usled povecanjih bolesti usled zagadjenja, efekat staklene baste od gasova u gradu koji onda povecava troskove rashladjivanja klima uredjaja... verujte da bi cena struje iz uglja bila skuplja od one iz solarnih panela I vetra. Caka je u pljacki, tj sto tu stetu niko ne placa ostecenima. U ekonomiji se to zove -eksternalije. Kad moja zarada pravi troskove I stetu drugima.
Dart
Advanced
- Učlanjen(a)
- 13.09.2018.
- Poruke
- 2.987
- Pohvaljen
- 4.004
Ovo je cena proizvodnje po kwh, eksterne efekte je teško utvrditi i ne vrednuju ih svi isto što još više otežava računicu.
Btw eksternalije su aktivnosti koje utiču na dobrobit nekog drugog subjekata, nisu nužno negativne već mogu biti i pozitivne...
Termoelektrane nisu idealne, ali u našim trenutnim ekonomskim uslovima jedino moguće rešenje. Naravno trebamo preći na neke druge izvore, ali postepeno.
Za vetar imamo veliki potencijal u Banatu i istočnoj Srbiji koji možemo iskoristiti. Takođe imamo fabriku vetrogeneratora u Subotici (Siemens), što je još bolje za našu ekonomiju.
Dok su solarni paneli trenutno najskuplji izvor energije, takođe im ne pogoduje naša kontinentalna klima . Ne verujem da će u skorije vreme doći do neke ozbiljnije proizvodnje solarne energije kod nas, bar ne dok ne pojefitine.
Hidro potencijal je uglavnom već iskorišćen, ostalo je mesta za male i reverzibilne HE. (trenutno gradimo dve HE u Republici Srpskoj).
I za kraj moraćemo napraviti nuklearnu elektranu. Za sve obnovljive izvore energije karakteristicna je sezonalnost, pa će nam trebati jedan konstantan izvor energije.
Btw eksternalije su aktivnosti koje utiču na dobrobit nekog drugog subjekata, nisu nužno negativne već mogu biti i pozitivne...
Termoelektrane nisu idealne, ali u našim trenutnim ekonomskim uslovima jedino moguće rešenje. Naravno trebamo preći na neke druge izvore, ali postepeno.
Za vetar imamo veliki potencijal u Banatu i istočnoj Srbiji koji možemo iskoristiti. Takođe imamo fabriku vetrogeneratora u Subotici (Siemens), što je još bolje za našu ekonomiju.
Dok su solarni paneli trenutno najskuplji izvor energije, takođe im ne pogoduje naša kontinentalna klima . Ne verujem da će u skorije vreme doći do neke ozbiljnije proizvodnje solarne energije kod nas, bar ne dok ne pojefitine.
Hidro potencijal je uglavnom već iskorišćen, ostalo je mesta za male i reverzibilne HE. (trenutno gradimo dve HE u Republici Srpskoj).
I za kraj moraćemo napraviti nuklearnu elektranu. Za sve obnovljive izvore energije karakteristicna je sezonalnost, pa će nam trebati jedan konstantan izvor energije.