Šta je novo?
Od:
Filteri

Električna vozila i punjači

Baterije su i dalje u prednosti u odnosu na superkondenzatore, jer imaju mnogo veću gustinu energije tj potreban je skoro 10 puta teži superkondenzator za istu količinu energije. Zbog toga ih nema u automobilima, a ni autobusi nemaju veliki domet.
Ne verujem da će zaživeti u auto industriji, ako ih značajno ne poboljšaju.
 
Evo jednog EV i proizvođača u kojeg se mnogi kunu:

https://youtu.be/hCv_Ha0oWjE

Lično, ne volim vodu u automobilu , al u EV prepunjenom gedžetima i elektronskim komponentama je to mnogo opasnija pojava

Sent from my Mi A2 Lite using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=597533#p597533:2776feiz je napisao(la):
laki72 » 25 Jan 2019 01:48 am[/url]":2776feiz]Evo jednog EV i proizvođača u kojeg se mnogi kunu:

https://youtu.be/hCv_Ha0oWjE

Lično, ne volim vodu u automobilu , al u EV prepunjenom gedžetima i elektronskim komponentama je to mnogo opasnija pojava

Sent from my Mi A2 Lite using Tapatalk
Kliknite za proširenje...

Ovo je mnogo manji problem od falcon door kada se otvore bude jos gore i to po sedistu gde sedis :roll:
 
Gde ga nađe Laki.

To govori o samom proizvođaču koliko je to vozilo ozbiljno razvijano. Sve te novonastale marke bez tradicije jako malo para ulažu u razvoj, a vozilo gledaju da što pre puste u serijsku proizvodnju kako bi povratile pare.

Razvoj jednog modela kreće od 1 milijarde dolara pa naviše.
 
hahaha, imaju oni još mnogo toga da sređuju :D ali to da je EV drugačiji od drugih dajte molim vas, koliko je samo modela povučeno u poslednjih 10 godina? mislim na SUS automobile. svi danas prave greške. Pa oda SAMSUNG kao jedan od 2 najbolja proizvođača telefona je imao telefon koji se samozapali. i to ne po neki, svi su bili teško rizični, ne smeš ga uneti u avion. to je posledica ove teške kapitalističke strukture. što pre u prodaju, što veća trka. i generalno je opao kvalitet u auto industriji. CEO Mercedesa je sam rekao da su nastvili da prave automobile kao početkom devedesetih danas ne bi postojali.
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=qOxnJQP2_0E[/youtube]

mislim da se EV posebno isplati za taxi vozila zbog puno gradskog saobraćaja gde je EV najefikasniji, pride svako stajalište bi moglo da ima punjač.
razlika u ceni na mesečnom nivou je 10 funti (kad je na kredit/lizing)e sad, to je u odnosu na njihov običan cab. a range extender ne znam koliko je tu koristan, sigurno da jeste ako je vožnja dosta dugačka.
 
300 km bi sigurno zadovoljilo dnevne potrebe pod uslovom da radi do 14-15 h dnevno.
 
Misli sam da bi se pauzama punio na nekom od stajališta. A zakonski moraš na pola sata pauze posle 2 sata vonje to znači d na max 100 km ide pola sata punjenja. a nema zagađenja u gradu. i logičnije je da oni prvi krenu pa onda tek i opšta populacija.
 
Predlozite batici na taksi temi da uzme ovog londonca na kredit koliko bi ga izasao ...
 
skup je, preko 60 000 eur, verovatno da je isplativost tu negde za britaniju, mi smo ipak dosta siromašnije tržište. Treba prvo razmisliti o prelasku gsp-a na struju.
 
Pa nema šta mnogo da se razmišlja kad je elektrifikacija autobusa u pitanju. Treba samo mnogo novca, nešto manje stručnih kadrova, kao i unapređenje infrastrukture, ponajviše po pogonima. E-busevi još uvek nisu najpogodnije rešenje za sve linije, bar kad je Beograd u pitanju. Takođe, ne mora se na struju još uvek gledati kao na jedinu alternativu klasičnim progonima na dizel gorivo. Pored kombinovanog pogona (hibridi), tu je i odlična alternativa u vidu pogona na komprinovani prirodni gas, odnosno metan. Cena ovih poslednjih jeste malo veća, al skoro da nemaju nikakvih ograničenja u poređenju sa autobusima na konvencionalni pogon, a može se poprilično uštedeti na razlici u ceni goriva, a tu je i vrlo mala emisija štetnih gasova, kao još jedna velika prednost. Jedino što je potrebno obezbediti, jeste točiono mesto dovoljnog kapaciteta, koje se, naravno, mora naći u neposrednoj blizini saobraćajnih pogona, ako već ne postoji mogućnost da se isti izgrade u samim pogonima.

Inače, grad veličine Beograda ne može počivati u ovolikoj meri na autobuskom podsistemu, i to je glavni problem na prvom mestu. Bilo je već dosta reči o tome. Elektrifikaciju prvo trebalo sprovoditi širenjem tramvajske infrastrukture gde god to uslovi dozvoljavaju. Trolejbusi bi, takođe, mogli biti adekvatno rešenje za neke poteze, prvenstveno one gde preovlađuje brdovit teren. No, kod njih je visoka cena decenijama unazad veliki problem za Grad, pa nikako nismo imali prilike da se vozimo u "pravim" trolejbusima, koji generalno gledano, ne bi trebali da zaostaju ni po komforu, kako za vozača tako i za putnike, ni po voznim karakteristikama u odnosu na klasične autobuse. U principu, stegnut kaiš je i glavni krivac za decenijsko kaskanje, i skoro pa nikakva značajnija unapređenja javnog prevoza u Beogradu. Dobrih projekata, kvalitetnih predloga i ideja bi se još i našlo, ali pare izgleda nikako.
 
Zašto misliš da trolejbusi nisu dobri, njihova jedina mana je sto ne mogu bez mreže, daleko su najekonomicnije rešenje.
Imamo mi već nekoliko godina autobuse na metan, cena nije mnogo veća, ali se nisu dobro pokazali. Beogradu je pre svega potreban metro, pa tek onda sve ostalo.
 
Nigde nisam napisao da trolejbusi kao takvi nisu dobri, već samo da mi ne znamo kako uopšte treba da "izgleda" jedan pravi trolejbus. BKM-ovi nikako nisu reper kad je taj tip vozila u pitanju. Teško da bi se mogli pohvaliti po bilo kom kriterijumu. Autobuse na gas imamo, samo što se nikako po MAZ-evima 215, ili ti BIK-ovima (ponešto je na njima montirano u Vulović radionici u Kragujevcu) ne može stvoriti prava slika o autobusima sa pogonom na CNG. Nisu se baš najbolje pokazali, to je tačno. Očigledno da ima loših tehničkih rešenja, mada ne znam koje su sve probleme sa njima imali radnici u sektoru održavanja pogona Karaburma. Opet je i tu u pitanju novac, ništa drugo. Moraju se nabaviti kvalitetna vozila višeg cenovnog ranga, ako želimo prava iskustva sa autobusima na alternativni pogon, u ovom slučaju na prirodni komprinovan gas.
 
Sigurno postoje bolji trolejbusi, ali ni ovima ništa ne fali. U boljem su stanju od većine autobusa i tramvaja na našim ulicama. Generalno vozači trola kada zbog radova treba da pređu na autobus to shvataju kao kaznu i bune se, a još više beže od ovih kineskih elektro buseva koji su teški krševi.
 
U boljem su stanju od kojih to tramvaja, ako je uopšte za porediti? Od ČKD KT4 tramvaja od kojih su neki ušli i u petu deceniju rada, ili možda od DÜWAG-a iz 60-tih i 70-tih godina sa još starijim prikolicama? Šindleri se baš vidim raspadaju, a o CAF-ovima i da ne govorim.

Sa BKM-ovima je jednostavno bilo previše problema još kad su bili potpuno novi. Pisao sam o tome već u odgovarajućoj temi. Još ne čuh ni od jednog vozača da ih nešto hvali, a o održavanju tek da ne govorim. Imali smo nekada davno trole italijanskog Alfa Romeo-a, pa onda one proizvedene u kooperaciji FAP-a i GOŠE, pa onda više serija čuvenih ZIU9, toliko voženih po celoj centralnoj, južnoj i istočnoj Evropi (istočni blok), i na kraju ove nesrećne BKM trolejbuse. ZIU9, kasnije Trolza, robusne mrcine, ne proterano sofisticirane, niti udobne, ali su zato one s početka 80-tih radile bez većih problema i do 30 godina. Jedino što su trulile, kao između ostalog i sva vozila proizvedena u SSSR-u. Nisu bile najsrećnije rešene ni iz perspektive radnog mesta vozača, ali su bar imale neki karakter da tako kažem, i kao što već rekoh, nisu znale da stanu. Doduše, kako su se bližile 90-te, tako je i pouzdanost novijih serija počela da opada.

Vozačima, inače, nije baš svejedno kad sa trola moraju da pređu na autobuse, uglavnom zbog radova, odnosno, gašenja ili skraćenja pojedinih linija. Jednostavno, trole se voze potpuno drugačije da tako kažem. Ne znam koliko si upoznat, ali kod ovih "naših" trola se koči levom nogom, pošto se pedala kočnice nalazi levo od stuba upravljača. Samo to je dovoljna razlika, pa da vozačima koji su na to navikli, bude i te kako nezgodno da pređu privremeno na autobuse, kod kojih se, kao što je i normalno, sve radi desnom nogom. Pogon je potpuno različit, pa s toga ni stil vožnje ne može biti isti. Kod autobusa je potrebno obratiti veću pažnju i pri ubrzanju i pri kočenju, a kod autobusa je tu jos i retarder, neizostavni deo pri usporavanju vozila. Poželjno ga je koristiti što češće, ali opet, ne baš u svim uslovima. Kad neko toliko vremena svakodnevno provodi za volanom, i najmanje promene mogu biti i te kako nezgodne.
 
U boljem su stanju od većine ne od svih, npr taj caf je koštao kao 10 trola, nisu baš za poređenje.
BKM su niskopdni, imaju potpuno odvojenu kabinu, servo, klimu, automatsko svlacenje motki što je mnogo smanjilo kidanja mreže... Ne znam sta im više fali, ali da ne idemo u off
 
Trolama fali sto nisu IN, nemaju sine, ne zagadjuju vazduh, nisu bucni, ne tresu zgrade pored kojih prolaze, nemaju problem sa strmim ulicama kojih je u BG poprilicno, ako se neki pokvari ne blokira celu liniju, nisu skupi za nabavku i odrzavanje, ne trose skupo gorivo.. sve u svemu elektricni autobus.
 
Ne možeš porediti babe i žabe, u ovom slučaju trolejbuse i tramvaje. Potpuno je normalno da jedan moderan tramvaj sa svojih 32 metra dužine u pet modula, košta oko 2.000.000 evra. Tramvaje ne proizvodi baš bilo ko. CAF je imao svojih problema, ali definitivno spada u kvalitetna šinska vozila, dok se to za BKM trole ne može reći. Pogledaj malo na netu koliko ustvari koštaju "pravi" trolejbusi, pa ćeš uvideti da, u odnosu na kapacitet, kao i predviđeni radni vek, uopšte nisu mnogo jeftiniji od tramvaja nekih od renomiranih proizvođača, kakvi su recimo CAF, Simens ili Bombadier.

BKM-ovi su došli već felerični. Klime koje pominješ, na većini uopšte nisu radile, užasno kruti, sa vešanjem koje kida samo vozilo na prvom mestu, a potom i putnike, pa smo imali jako mnogo pucanja samih konstrukcija. Voda je ulazila na sve strane, pa se dešavalo, ne tako retko, da krenu nekontrolisano da ubrzavaju, i kao što već rekoh, od malo kog vozača sam mogao čuti makar i neku pohvalu za njih. Da su još uvek u dobrom stanju nakon nepunih devet godina, pa baš i nisu. Vozim se često njima na linijama 40 i 41. Higijena je na vrlo visokom nivou, kao i kod tramvaja, pa sve izgleda malo bolje nego što u stvarnosti jeste. Škripe, lupaju, i uopšte deluju poprilično raskantano, možda čak i više od prvih serija BKM-ova, koje su sa druge strane, baš dobrano korozirale.

Jeste da je off topic, ali bar je bilo reči o električnim vozilima :wink:
 
Pa vidiš i taj CAF kojeg ne proizvodi bilo ko i što košta preko 2 miliona evra isto škripi kao lud. To je pre svega krivica loših puteva/pruga i još lošijeg održavanja.
Ne sporim da postoje bolji i mnogo skuplji trolejbusi, ali ni ovim apsolutno ništa ne fali.
 
Nisu bas babe i zabe. I tramvaji i trolebusi su sredstva javnog prevoza.
To sto su nabavljani najlosiji krs trolebusi je do ... koga ill cega ?
To sto se u CAF spakuje 200 putnika mi nista ne znaci ako ga cekam pola sata. Vise mi odgovara takt od 15 minuta i nesto sto vozi 100 putnika i naravno ide na struju.
 
Izvini, a šta sam ja napisao? Gde sam ja to napisao da trole nisu IN, tj da su prevaziđen oblik javnog prevoza? Pod babama i žabama sam mislio na razliku u ceni između CAF-a i BKM-a. Mnogo je faktora koji se pritom moraju sagledati, a ne samo onaj iznos koji se mora u startu izdvojiti. I trolejbusi i tramvaji imaju svojih ograničenja, i svaki za sebe je pogadan za korišćenje u određenim uslovima. Trole jeftine? Najčešće možeš kupiti dva autobusa za jedan trolejbus od istog proizvođača. Ne znam šta je tu jeftino.

Dart":adcsj58p je napisao(la):
Pa vidiš i taj CAF kojeg ne proizvodi bilo ko i što košta preko 2 miliona evra isto škripi kao lud. To je pre svega krivica loših puteva/pruga i još lošijeg održavanja.
Ne sporim da postoje bolji i mnogo skuplji trolejbusi, ali ni ovim apsolutno ništa ne fali.
Kliknite za proširenje...

Trole najčešće koristim u popodnevnim satima, a evo već mesecima redovno putujem CAF-ovima na 14-ici u ranim jutarnjim časovima. Namerno kažem CAF-ovima, jer ćeš ih bukvalno sve proći u nekoliko dana, pošto nema šanse da jedan te isti može doći na red za izlazak iz Centrale. Nikakvu škripu nisam primetio, sem one koja se čuje od trenja točkova o metalne šine, najčešće u krivinama. Sve je uglavnom u vinklu kako to naš narod voli da kaže. Na ponekom se može čuti lupanje točkova, koji se, inače, moraju periodično menjati. Bilo bi poželjno na šest meseci. Kod Katica se uveliko vide godine što je i normalno.

Uopšte, šinska i drumska vozila se po mnogo čemu ne mogu direktno porediti. Nema šanse da jedno drumsko vozilo, ma kako kvalitno bilo, može da izdrži torturu i puteva i opterećenja 40+ godina, što je i normalno. Zato su tramvaji idealni za korišćenje u određenim uslovima, al traže kvalitetnu infrastrukturu, i nema šta da se od njih rastrese ili pretrpi neku veću štetu. Protiv trola apsolutno nemam ništa. Električni autobus sa motkama. Poenta je i da ne treba da se osete neke velike razlike između trolejbusa i autobusa. Samo sam protiv održavanja trolejbuskog podsistema vozilima kakvi su ovi poslednji BKM trolejbusi. Opet se vraćam na početak, kad sam pisao da je za sve potrebno mnogo novca, u šta definitvno spadaju i trole. Ne moraju da budu HESS-ove, ali mogu se uzeti od Solarisa, IVECO-a, a što da ne i ogranka nekadašnjeg giganta autobuske industrije, mađarskog Ikarusa, ako još uvek rade. Ima ih u Segedinu na primer, koji nam je nadohvat ruke. I više nego pristojni trolejbusi. Da se bar jednom nakon toliko decenija preskoče trole najnižeg cenovnog ranga, i da Beograd konačno dobije pristojna vozila.
 
slazem se, problem je to sto trole cimaju mnogo vise od buseva, ali mislim da bi se i ta razlika mogla umanjiti kada bi vozaci bili malo nezniji, naravno da ce masina sa duplo vecim ubrzanjem jace da cima nego neka druga kad u obe zabodes gas do daske

jes trola duplo skuplja od busa, al je elektrobus duplo skuplji od trole, tkd treba racunati, da li se isplati razvuci paukovu mrezu kablova, a sigurno se isplati kada imas mnogo trola, a kad kupujes samo 10 komada jednog ili drugog onda je vec pitanje
 
@Kesha
Caf najviše škripi na zglobu, na svim su menjanje spojnice, a jedan se i prepolovio...
BKM trole iste kao kod nas koriste i u Moskvi i Sankt Peterburgu gradovima koji su veći i mnogo finansijski jači od Beograda. Nisu ga oni bezveze kupili i pored svojih domaćih proizvođača, a imaju i najveću trolejbusku mrežu na svetu.
Samo tebi iz nepoznatih razloga smetaju. Daj jedan valjan razlog zbog čega je Hess ili Solaris bolji?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh