Ekonomija Beograda
- Začetnik teme smirgla
- Datum pokretanja
Priče o gigantima: Za Zmajeve kombajne znala je cela Afrika
Zemunska fabrika, najpoznatija po proizvodnji kombajna, procvat je doživela krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Kombajni su se izvozili u Afriku, Brazil, čak i Kinu. Sankcije i rat devedesetih zaustavili su proizvodnju, a privatizacija posle 2000. potpuno je ugasila Zmaj
forbes.n1info.rs
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.337
- Pohvaljen
- 46.944
Priče o gigantima: Dobro ste ovo sklepali, poručio je Tito radnicima IMR-a
Beogradska opština Rakovica imala je posle Drugog svetskog rata 7.000 stanovnika, a u fabrici Industrija motora Rakovica (IMR) u to vreme radilo je oko 1.300 radnika. Prvi posleratni stanovi, obdaništa i škole građeni su sredstvima IMR-a. Pored ovih činjenica, u monografiji “50 godina Industrije...
forbes.n1info.rs
Zdravo ljudi, želeo bih da čujem vaše mišljenje na jednu interesantnu temu u vezi ekonomije i uređenosti Beograda. Zapravo u pitanju je jedna moja hipoteza koju bih voleo da izložim:
U pitanju je ideja kako razviti delove Beograda koji kaskaju za Novim Beogradom, Vračarom i drugim centralnim gradskim opštinama koje imaju realno najviši GDP per capita (negde čitao da recimo NBG ima GDP per capita u rangu EU zemalja).
Kao primere nerazvijenih delova grada na koje ciljam uzeo bih ove krajeve: Karaburma Višnjička banja, Mirijevo, naselja na levoj obali Dunava (Krnjača, Borča, Ovča...), Podavalska naselja, Kaluđerica, Vinča i taj deo tu ka Smederevu, Medaković, Braće Jerković, Kumodraž, Miljakovac.
Kao primer nerazvijenosti mislim pre svega na opšte stanje koje vidiš i na prvi pogled. U većini stanovnici proseĉnih i isprodprosečnih primanja, velika neuređenost i sveopšti izgled nekavog bliskog istoka, puno blejača među mladima...
Ideja kako bi se ovo rešilo:
Mislim da je rešenje u stvaranju ambijenta koji bi privukao izgradnju poslovnih zgrada koji bi popunjavale ozbiljne multinacionalke.
Primer: Airport City i ostale poslovne zgrade na Novom Beogradu.
Pre izgradnje Airport City-a i drugih poslovnih zgrada, Novi Beograd je bio ništa drugo do najobičnija spavaonica. A sada je poslovni centar Beograda. Da Airport City-a nije bilo ne bi bilo ni Westa, ni A bloka, niti bilo čega drugog. Novi Beograd bi ostao ružna spavaonica, a sada je neuporediva pričam
Probajte da zamislite Airport City na Bajdini na primer, ili ispod Sunnyvilla, ili negde između Leštana i Kaluđerice. To bi toliko oživelo ta naselja da ne bi mogli da ih prepoznamo.
Ne bi više bilo blejača, duvača, besposličara. Jednostavno bi ti krajevi postali poželjni za život od strane white collar zaposlenih.
Evo baš pre neki dan pričam sa drugom koji je jedan naš poznati hip hop umetnik ĉija muzika uglavnom ima tekstove vezane za NBG: kaže lik sve o ĉemu peva kroz rep su zapravo stvari iz nekih prošlih vremena (ono kammmmi to sada apsolutno nije primenjivo na Novi Beograd sa ovoliko poslovnih zgrada).
Probajte da zamislite poslovne komplekse poput Airport City-a i situacije poput Delloite Srbija na Karaburmi, PWC kancelarije na Mirijevu, i tako dalje i fako. bliže...
U takvom okruženju više nema mesta blejače i hatanje zjala po kraju.
U pitanju je ideja kako razviti delove Beograda koji kaskaju za Novim Beogradom, Vračarom i drugim centralnim gradskim opštinama koje imaju realno najviši GDP per capita (negde čitao da recimo NBG ima GDP per capita u rangu EU zemalja).
Kao primere nerazvijenih delova grada na koje ciljam uzeo bih ove krajeve: Karaburma Višnjička banja, Mirijevo, naselja na levoj obali Dunava (Krnjača, Borča, Ovča...), Podavalska naselja, Kaluđerica, Vinča i taj deo tu ka Smederevu, Medaković, Braće Jerković, Kumodraž, Miljakovac.
Kao primer nerazvijenosti mislim pre svega na opšte stanje koje vidiš i na prvi pogled. U većini stanovnici proseĉnih i isprodprosečnih primanja, velika neuređenost i sveopšti izgled nekavog bliskog istoka, puno blejača među mladima...
Ideja kako bi se ovo rešilo:
Mislim da je rešenje u stvaranju ambijenta koji bi privukao izgradnju poslovnih zgrada koji bi popunjavale ozbiljne multinacionalke.
Primer: Airport City i ostale poslovne zgrade na Novom Beogradu.
Pre izgradnje Airport City-a i drugih poslovnih zgrada, Novi Beograd je bio ništa drugo do najobičnija spavaonica. A sada je poslovni centar Beograda. Da Airport City-a nije bilo ne bi bilo ni Westa, ni A bloka, niti bilo čega drugog. Novi Beograd bi ostao ružna spavaonica, a sada je neuporediva pričam
Probajte da zamislite Airport City na Bajdini na primer, ili ispod Sunnyvilla, ili negde između Leštana i Kaluđerice. To bi toliko oživelo ta naselja da ne bi mogli da ih prepoznamo.
Ne bi više bilo blejača, duvača, besposličara. Jednostavno bi ti krajevi postali poželjni za život od strane white collar zaposlenih.
Evo baš pre neki dan pričam sa drugom koji je jedan naš poznati hip hop umetnik ĉija muzika uglavnom ima tekstove vezane za NBG: kaže lik sve o ĉemu peva kroz rep su zapravo stvari iz nekih prošlih vremena (ono kammmmi to sada apsolutno nije primenjivo na Novi Beograd sa ovoliko poslovnih zgrada).
Probajte da zamislite poslovne komplekse poput Airport City-a i situacije poput Delloite Srbija na Karaburmi, PWC kancelarije na Mirijevu, i tako dalje i fako. bliže...
U takvom okruženju više nema mesta blejače i hatanje zjala po kraju.
Poslednja izmena:
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 34.155
- Pohvaljen
- 56.904
Инфраструктура је предуслов. Нови Београд, део ужег центра и неки уређени делови који се ослањају на ужи центар јесу то што јесу због инфраструктуре. Инвеститори нису хтели да се акају са нпр. Зрењанинским путем већ су се фокусирали на Милутина Миланковића, Зорана Ђинђића и Михаила Пупина на НБГ.
VeniVidiVici
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 07.08.2015.
- Poruke
- 1.186
- Pohvaljen
- 4.239
Albanija i Crna Gora su postale deo SEPA (Jedinstvenog područja plaćanja u evrima) od juče (21. novembra 2024.). Operativno kreće od iduće godine, tako da će svi transferi u evrima, kako za građane tako i za privredu biti neuporedivo jeftiniji (i brži), te će i privrede biti konkurentnije na tržištima.
Nadam se da će i Srbija uskoro uskladiti zakonsku regulativu i omogućiti građanima i privredi da jeftinije posluju. Poziv od Evropske unije svakako postoji za sve zemlje Zapadnog Balkana.
Nadam se da će i Srbija uskoro uskladiti zakonsku regulativu i omogućiti građanima i privredi da jeftinije posluju. Poziv od Evropske unije svakako postoji za sve zemlje Zapadnog Balkana.
Navip
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 30.10.2018.
- Poruke
- 1.660
- Pohvaljen
- 4.922
Turistička organizacija Beograda je saopštila da je Beograd od početka godine do kraja oktobra posetilo više od milion i trista hiljada turista, a da su od toga 1.133.116 strani gosti, kojih je za 14 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Strani gosti čine predominantan udeo i u broju ostvarenih noćenja u beogradskim smeštajnim kapacitetima, koji je dostigao tri miliona i sto hiljada u prvih deset meseci.
Ubedljivo najbrojniji gosti u Beogradu i dalje su Turci sa 170.397 dolazaka (+39 odsto) i 363.000 noćenja (+35 odsto). Slede gosti iz Rusije sa 97.227 dolazaka (+3 odsto) i 322.814 noćenja. Na trećem mestu su turisti iz Kine, kojih je za 78 odsto više, ukupno 82.323 dolaska i 178.525 noćenja (+65 odsto), predstavljajući tržište sa najvećim porastom u 2024. godini u Beogradu. Slede turisti iz Nemačke sa 61.367 dolazaka i 124.285 noćenja, iz Hrvatske sa 53.231 dolaskom, odnosno 105.919 noćenja, zatim turisti iz BiH (50.235), Bugarske (41.632), Rumunije (40.952), Crne Gore (36.965) i Grčke (35.951).
Strani gosti čine predominantan udeo i u broju ostvarenih noćenja u beogradskim smeštajnim kapacitetima, koji je dostigao tri miliona i sto hiljada u prvih deset meseci.
Ubedljivo najbrojniji gosti u Beogradu i dalje su Turci sa 170.397 dolazaka (+39 odsto) i 363.000 noćenja (+35 odsto). Slede gosti iz Rusije sa 97.227 dolazaka (+3 odsto) i 322.814 noćenja. Na trećem mestu su turisti iz Kine, kojih je za 78 odsto više, ukupno 82.323 dolaska i 178.525 noćenja (+65 odsto), predstavljajući tržište sa najvećim porastom u 2024. godini u Beogradu. Slede turisti iz Nemačke sa 61.367 dolazaka i 124.285 noćenja, iz Hrvatske sa 53.231 dolaskom, odnosno 105.919 noćenja, zatim turisti iz BiH (50.235), Bugarske (41.632), Rumunije (40.952), Crne Gore (36.965) i Grčke (35.951).