Šta je novo?
Od:
Filteri

Ekonomija Beograda

Danas je goran vesić objavio kako je Beogradu potvrđen "odličan" kreditni rejting od strane agencije Moody's.

Весић: Потврђен одличан кредитни рејтинг Београда

Граду Београду агенција "Мудис" потврдила је кредитни рејтинг Ба3 који је главни град Србије имао и пре епидемије коронавируса, изјавио је заменик градоначелника Горан Весић. Кредитни рејтин Београда потврђен је на сајту агенције.

Кредитни профил Града Београда (Ба3) одражава рационално фискално управљање, које је резултирало позитивним учинком пословања и унапређењем капацитета за самофинансирање, наводи се у саопштењу Града Београда.

Рејтинг одражава опадање нивоа дуга Града Београда и способност за покривање трошкова сервисирања дуга, задовољавајућу ликвидност и кључну улогу у националној привреди, додаје се у саопштењу.

Истовремено, рејтинг је узео у обзир велике потребе града за инвестицијама, као и притисак који долази од транспортног предузећа и ограничену финансијску флексибилност, имајући у виду постојећи законски оквир, преноси Град Београд саопштење "Мудиса".

"На овај начин, кредитна агенција Мудис дала је позитивну оцену свим фискалним мерама које Београд предузео током трајања епидемије вируса ковид 19 од смањења буџета за скоро 16 одсто, заустављања свих јавних набавки које немају везе са текућим пословањем, али и инфраструктурним развојем града, социјалним принадлежностима и обавезама из дечије заштите", изјавио је Весић.

Заменик градоначелника је додао да је агенција "Мудис" истакла да поред основних фактора који се одражавају у основној кредитној процени града Ба3, кредитни профил такође има користи од "Мудисове" процене која се тиче велике вероватноће за ванредну подршку од стране Владе Републике Србије.

"Београд не би могао убрзано да решава деценијске инфраструктурне и комуналне проблеме као што су метро, депонија, прерада отпадних вода, обилазница и саобраћајни тунели и мостови да нема снажну подршку Владе Србије", изјавио је Весић и додао да је то зато јер се иста политика води у Србији, Београду и скоро свакој градској општини.
Kliknite za proširenje...

Izvor: https://www.rts.rs/page/stories/ci/stor ... jting.html


Istina je da je agencija Moody's potvrdila da je zadržan isti kreditni rejting koji je Beograd imao i do sada, a to je Ba3. Taj kreditni rejting inače ulazi u kategoriju "neivesticijskih" rejtinga, a popularno se naziva "junk" iliti smeće.

Moody's smatra da ovaj kreditni status "smeće" nivoa reflektuje obazrivu fiskalnu politiku grada, ali i visok nivo potrebnih investicija, pritisak od subvencija koje se izdvajaju ka gradskom saobraćajnom preduzeću, ali i mogućnosti da grad bude spašen od države ako ostane bez para.

The credit profile of City of Belgrade (Ba3) reflects its prudent fiscal management, which results in healthy operating performance and enhanced self-funding capacity. The rating also reflects Belgrade's declining debt levels and manageable debt servicing costs, comfortable liquidity position and its crucial role in the national economy. At the same time, the rating takes into account the city's high investment requirements, associated with the pressure stemming from the transport company and limited financial flexibility under the current legislative framework..

Besides the fundamental factors reflected in the city's baseline credit assessment of ba3, its credit profile also benefits from Moody's assessment of a strong likelihood of extraordinary support from the Government of Serbia (Ba3) in the event that the issuer were to face acute liquidity stress.
Kliknite za proširenje...

Izvor: https://www.moodys.com/research/Moodys- ... -PR_426441
 
82896077_10222160164297394_5502242389126807552_n.jpg


Minel Ripanj.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=10 ... 99&__cft__[0]=AZVQZMzJ-hjr2rK-_jgrmdlp1tCBOLgKgc5g-Mr8NQ8qoUEuhUakSu4_rrXZeI0cn6lMaYviwhlvbr_I7VRuJp50eEVFbZg0hI5cOv5h6MW9CIc8KHq6jCERk2AI1iBvvezCThljlqbVutX2TkyWAWT93n_9KbwNYizAxsGUpNvrxf6pQlaTwUQklyYRUJ9OTnmH9v1f85ZjPvPW-Jqm_y0O&__tn__=*bH-R
 
www.novosti.rs

КВАДРАТИ ЗАМЕНИЛИ ФАБРИКЕ: Инвеститори купују парцеле где су била постројења

ПЛАН градње амбициозног комплекса у облику латиничног слова "С", на месту некадашње фабрике Индустрије мотора и трактора (ИМТ), само је један у низу изградње нових квадрата уместо запуштених простора.
www.novosti.rs www.novosti.rs
 
Ranije se pisalo da je ekonomija Beograda 40% ekonomije Srbije. (2013) - neki clanci.

Sta mislite, koliko je to danas procenat, sigurno se nije smanjio, mozda ostao slican.

Beograd jedini i ima rast populacije (uz Novi Sad i jos par gradova), tu je i dalje najveca aktivnost i najvise novih gradjevinskih i svaki drugih projekata.
Moje misljenje je da je i ekonomija Beograda i Novog Sada dodatno povecala svoje udele u ekonomiji Srbije.

Jel postoje neki podaci?
 
Економиста Драгован Милићевић, који је од 2012. до 2014. године био државни секретар у Министарству трговине, трговачке марже прати још од 2006. године. И оно што он са сигурношћу данас може да тврди јесте да су оне порасле. Јер, на основу финансијских извештаја великих трговинских ланаца, Драгован Милићевић израчунао је колико износе просечне марже и то једноставним укрштањем два податка: издаци за набавку робе и приходи од њене продаје.

Његова рачуница показује да најмање марже има ДИС и да су оне 2022. године износиле 15,53 %. Претходне, 2021, биле су 13,21%. У „Метроу“ су марже 17,88%. Иначе, овај трговински ланац је смањио своје марже, јер су 2021. године оне биле 19,09%. У „Аману“ су са 17,71 повећане на 19,78%, у „Гомексу“ са 24,09 на 25,58%, у „Универекспорту“ су са 34,44 повећане на 35,18%, а у Лидлу са 33,26 на 37,37%. У „Меркатору“ су марже на крају 2022. године биле 35,95%, што је више него 2021. када су износиле 34,95%. У „Делезу“ су са 43,29 повећане на 43,63%, показује рачуница Драгована Милићевића.
Kliknite za proširenje...

oko.rts.rs

Боља маржа против најбоље цене: Ко је крив за поскупљења?

Шта је позадина акције „боља цена“? Ко је крив за инфлацију? Да ли је држава покренула ово питање пре него што је јефтинији паризер стигао на рафове у трговинама? Зашто различите државне институције имају различите податке о томе ко се окористио о инфлацију? Јесмо ли поскупљења увезли споља или...
oko.rts.rs oko.rts.rs
 
Niskoproduktivni sistemi sa velikom manuelnom radnom snagom. Neprilagodjeni kompetitivnosti napredujuce Evrope u istom periodu. Nazalost stradase svi redom a i ovako bi da je npr Juga presla u trzisnu privredu 90ih i da nije bilo rata hipoteticki. Ostade samo nostalgija, sa razlogom. Neodriziv ekonomski sistem SFRJ treba sto pre u neku kantu arhivirati i gledati sta cini danas ekonomiju ovog grada a to je sektor usluga svakako, umesto kombinata, IKL-a, IMTa i ostalih skracenica i proizvodnih traka.
 
Требало их је осамдесетих реформисати и наћи стратешке партнере у иностранству који би им докапитализацијом, односно професионалним менаџментом помогли да спремни уђу у отворену тржишну утакмицу.
Да ли СР Немачка данас живи од услуга или индустрије?
 
Poslednja izmena:
Taj scenario bi mogli da dozive samo pojedini, jer je nemoguce bilo sve te sisteme reformisati bas zbog svoje suprotnosti sa trzisnim principima a to je planska proizvodnja. Cak su i na planskim lokacijama postavljeni, bez ikakve sprege sa kompetencijama sredine u kojoj se grade. Trebalo je reformisati ekonomski sistem i na vreme napustiti plansku privredu zato sto ne uvecava produktivnost i ne dodaje vrednost na usluge i proizvode. Pa onda videti da li smo vise Nemacka i guramo industriju ili UK da guramo usluge vise.

Da vratimo pricu na danas, Beograd pokazuje potencijal kao centar usluznog sektora kao i svaki moderan grad koji tezi da izbaci zagadjenja i tome da bude nukleus stvaranja nove vrednosti. Da je sreca da se IT sektor i biotehnologija forsirala 80ih kao danas.
 
Вожд je napisao(la):
Требало их је осамдесетих реформисати и наћи стратешке партнере у иностранству који би им докапитализацијом, односно професионалним менаџментом помогли да спремни уђу у отворену тржишну утакмицу.
Да ли СР Немачка данас живи од услуга или индустрије?
Kliknite za proširenje...

Ако је веровати енглеској википедији покушали су

In 1967, legislation enabled foreign private investors to become partners with Yugoslav enterprises in joint ventures with up to 49% of capital, despite the fact that such arrangement would be classified as exploitation in Marxist theory.[26] German companies were especially interested in such arrangements and they represented about a quarter of foreign investments.[26] However, many foreign companies were disappointed by the poor efficiency and organization of Yugoslav enterprises; in one case, Japanese representatives concluded that they would consider investment only if half of the workers were fired.[32]
Kliknite za proširenje...
 
То и говорим, осамдесетих је било потребно реформисати економију и привреду до тог нивоа да функционише по тржишним принципима, односно спремити предузећа за докапитализацију / преузимање од стране озбиљних страних фирми, односно стратешких партнера. Овако имали смо катаклизму привреде и друштва као и депопулацију земље.


Без снажне производње нема ни снажног сектора услуга, ИТ и биотехнологија су такође производни сектор. Не можемо гледати прошлост ван временског контекста, односно очима и светоназорима данашњег човека.
 
Developmentalist je napisao(la):
Niskoproduktivni sistemi sa velikom manuelnom radnom snagom. Neprilagodjeni kompetitivnosti napredujuce Evrope u istom periodu. Nazalost stradase svi redom a i ovako bi da je npr Juga presla u trzisnu privredu 90ih i da nije bilo rata hipoteticki. Ostade samo nostalgija, sa razlogom. Neodriziv ekonomski sistem SFRJ treba sto pre u neku kantu arhivirati i gledati sta cini danas ekonomiju ovog grada a to je sektor usluga svakako, umesto kombinata, IKL-a, IMTa i ostalih skracenica i proizvodnih traka.
Kliknite za proširenje...
Dobro ti nama došao na bb ali u privredu i proizvodnju razumeš se ....
Većina fabrika je bila u planu za preseljenje iz centra pa ti je mrska skracenica IKL napravila pogon u Barajevu livnica gsp u Ralji Secerana u Skeli i drugi su imali planove o seljenu modrnizaciji proizvodnje neke selidbe su jos ranije uradnje npr ikarbus je preseljen u novi pogon Trebalo je tražiti strateške partnere neki stranci su dolazili nudili ali naši političari nisu vidjeli svoj ImT tu ili nije bio dovoljan.
Vrvatno bilo onog što je trebalo i ugasiti ili spojiti itd ali uraditi sto je uradjeno sigurno ne.Plan je bio da se spoje imt i imr da se to plati prodajom postojećih placeva ...Ali ne lakše je to sve bio uništiti sve te skraćenice
IKL ,IMT, IMR, IPM ,FOB ,FOM ,REKORD ,DMB ,sve nek ružne skraćenice
KLuz Beko Rudnik ...samo su lokacije bitne i nista drugo
 
direktor je napisao(la):
Dobro ti nama došao na bb ali u privredu i proizvodnju razumeš se ....
Većina fabrika je bila u planu za preseljenje iz centra pa ti je mrska skracenica IKL napravila pogon u Barajevu livnica gsp u Ralji Secerana u Skeli i drugi su imali planove o seljenu modrnizaciji proizvodnje neke selidbe su jos ranije uradnje npr ikarbus je preseljen u novi pogon Trebalo je tražiti strateške partnere neki stranci su dolazili nudili ali naši političari nisu vidjeli svoj ImT tu ili nije bio dovoljan.
Vrvatno bilo onog što je trebalo i ugasiti ili spojiti itd ali uraditi sto je uradjeno sigurno ne.Plan je bio da se spoje imt i imr da se to plati prodajom postojećih placeva ...Ali ne lakše je to sve bio uništiti sve te skraćenice
IKL ,IMT, IMR, IPM ,FOB ,FOM ,REKORD ,DMB ,sve nek ružne skraćenice
KLuz Beko Rudnik ...samo su lokacije bitne i nista drugo
Kliknite za proširenje...
Hvala disho sto mi pozele dobrodoslicu ali dugo sam ja ovde samo nisam otvarao profil i postovao. I vrlo cenim i volim ovaj portal/forum.

Elem, post ti moze posluziti da kroz vise citanja shvatis dijagnozu skracenica jer volim ekonomiju i ponesto se razumem. Nisam ja to nista izmislio vec slusao svijevremeno na predmetu nacionalna ekonomija i uzroke samo delim ovde da doprinesem diskusiji. Izmestanje sa partnerstvima bi moguce doneli uspeh, ne protivim se. Slazem se sta je trebalo uraditi nego sam vise za to da gledamo sta je danas realno da cini ekonomiju grada. Zal je u redu. Prosle su decenije.
 
Политичари су цедили та предузећа као партијски плен док се имало шта цедити, и саботирали успешну трансформацију. После су добили део колача и на продаји земљишта бивших фабрика.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh