Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...


Izuzetan clanak o propasti eko pooljoprivrede.
Eko poljoprivreda je mit.
 
Slozicu se sa napisanim gore, Beogradu upravo fale ovakve ulice, pune zelenila koje bi absorbovale gasove i bili prirodni rashladjivaci.
Slucajno sam prosao ulicom Majke Jevrosime kada su bile paklene vrucine i osecaj je bio kao da ste iz Sahare usli u sumu, jos je duvao i blagi povetarac. Ako vec investitori ne zele da ozelenjavaju prostor, onda bi Grad morao da ulaze u nove parkove i ozelenjavanje. Moram priznati da mi je ovo beogradsko leto bilo izuzetno nepodnosljivo i da sam verovatno od retkih koji vise vole jesen i zimu.
Мени је улица Косте Абрашевића још бољи пример због адекватне ширине и густог дрвореда.
33 Косте Абрашевића
 

Izuzetan clanak o propasti eko pooljoprivrede.
Eko poljoprivreda je mit.

MC sam sebi uskočio u stomak. Pogledaj ko je i šta je "Zerohedge". Bugarski portal čija biografija glasi "Zero Hedge is a far-right libertarian financial blog and news aggregator. Zero Hedge, per its motto, is bearish in its investment outlook and analysis, often deriving from its adherence to the Austrian School of economics and credit cycles". Citirate te iste libertarijance koje toliko mrzite. Pritom, skoro sve što je izneto u članku o eko-poljuprivredi je netačno - izuzetno je bitna grana privrede i tek će biti u budućnosti.

 
Poslednja izmena:
MC sam sebi uskočio u stomak. Pogledaj ko je i šta je "Zerohedge". Bugarski portal čija biografija glasi "Zero Hedge is a far-right libertarian financial blog and news aggregator. Zero Hedge, per its motto, is bearish in its investment outlook and analysis, often deriving from its adherence to the Austrian School of economics and credit cycles". Citirate te iste libertarijance koje toliko mrzite. Pritom, skoro sve što je izneto u članku o eko-poljuprivredi je netačno - izuzetno je bitna grana privrede i tek će biti u budućnosti.

Americki ultra desni liberalisu u stvari ono sto su u evropi konzervativci.
 
Gde je je ta silna voda, od otoplenih glečera, ,,vecitog leda, od kiša, te iz jezera, reka,...

Ni jedan primorski grad nije prijavio da se i jedan nj. deo potopio. Znaci nivo mora- okeana se nije podigao...
Pa gde se dede ta silna voda ????
 
Gde je je ta silna voda, od otoplenih glečera, ,,vecitog leda, od kiša, te iz jezera, reka,...

Ni jedan primorski grad nije prijavio da se i jedan nj. deo potopio. Znaci nivo mora- okeana se nije podigao...
Pa gde se dede ta silna voda ????
Vreba iz prikrajka, udarice nas kada se budemo najmanje nadali! Salu na stranu, imaju pravo i oni koji kazu da je uvek bilo ovakvih susa, svakih nekoliko decenija ali se cini da se sve cesce dogadjaju poslednjih godina. Najgore je sto su nas toliko lagali i plasili poslednjih godina da je tesko da im verujemo sada, jer je cilj bio da se proda prica o iskljucivo ljudskoj odgovornosti za klimatske promene sto sigurno nije potpuna istina, i usput fino zaradi na tzv. zelenoj agendi.
 
Zato sam ja od onih koji se ne bave pitanjem da li se ove klimatske promene dešavaju zbog ljudi ili prirodno (npr zbog Milankovićevih ciklusa) nego šta možemo da uradimo ovde i sada da ih ublažimo.

Jer jasno je da su ovakva društva pre nekoliko hiljada godina bila manje osetljiva na globalne klimatske promene:
ee4371c1b5ac67ae25173153ed65344c.jpg

nego ovakva:
csm_2018-08-27_Top-10-modern_13c92a952b.jpg


Sad, neko bi rekao ''pa ovi gore bi se smrzli kada naiđu jače zime''. Pa bi. Ali zato su oni mogli da se slobodno šetaju po regionima. Žive 200 godina na jednom mestu, tu naiđu jake zime - oni se sklone južno. Opet se nešto promeni, leta postanu prejaka i sušna, oni se pomere na sever. Dok neko ko danas živi u regionu koji je nekad imao kontinentalnu klimu a sada ima suvu, ne može tek tako da se seli i šetka po drugim zemljama. Ako Srbija dobije klimu kao Grčka ili Turska (a ide ka tome), džaba nama sve ako nećemo imati gde da gajimo mnoga voća i povrća i čime da ih zalivamo. Ne možemo tek tako da se preselimo na tlo Mađarske i Češke i kažemo ''e vozdra, mi došli''.

I da, definitivno su osetne promene, negde u vidu suša, negde u vidu poplava, negde u vidu uragana... Klima s početka 2000ih i ova klima danas nisu iste. Opet kažem, meni je irelevantno ko je za to odgovoran, više me zanima šta možemo na globalnom nivou da uradimo da to ublažimo. A po svemu sudeći, možda već u toku ove decenije i budu isprobane neke metode.
 
Poslednja izmena:
Gde je je ta silna voda, od otoplenih glečera, ,,vecitog leda, od kiša, te iz jezera, reka,...

Ni jedan primorski grad nije prijavio da se i jedan nj. deo potopio. Znaci nivo mora- okeana se nije podigao...
Pa gde se dede ta silna voda ????

Ta voda završava u okeanu, a prosečni nivo svetskog okeana raste. Rastao je i ranije, ali sad raste brže. U poslednjoj deceniji tempom od 3,6 mm godišnje. Od 1902. godine do sada prosečni nivo okeana je porastao za oko 16 cm. U poslednjem interglacijalnom (toplom) periodu, pre 125.000 godina, procenjuje se da je nivo okeana bio 5 do 10 metara iznad trenutnog.

Long-term measurements of tide gauges and recent satellite data show that global sea level is rising, with the best estimate of the rate of global-average rise over the last decade being 3.6 mm per year (0.14 inches per year). The rate of sea level rise has increased since measurements using altimetry from space were started in 1992; the dominant factor in global-average sea level rise since 1970 is human-caused warming. The overall observed rise since 1902 is about 16 cm (6 inches)

fig6-large.jpg


Observations show that the global average sea level has risen by about 16 cm (6 inches) since the late 19th century. Sea level is rising faster in recent decades; measurements from tide gauges (blue) and satellites (red) indicate that the best estimate for the average sea level rise over the last decade is centred on 3.6 mm per year (0.14 inches per year). The shaded area represents the sea level uncertainty, which has decreased as the number of gauge sites used in calculating the global averages and the number of data points have increased. Source: Shum and Kuo (2011)

 
Bandere wrote
,,... A po svemu sudeći, možda već u toku ove decenije i budu isprobane neke metode.... ,,

Da probušimo nos i stavimo po jednu kosku ? :) :)

Jan ceng jang isto opao ko Dunav i mnoge dr. reke. Različita geografske regije imaju iste ,,simtome,, pri tome ogromne zaledjene površine nestaju. Logicki bi bilo da se količina globalne tekuce vode povecava a ona se smanjuje.
I na Marsu bila voda na površini a sad je nema

Nešto tu nije kako treba...
@ Zuma
Porast od 16 cm za ovoliko otopljavanje mi je nešto malo
da je bar 1 m pa nekako
gubitak dela kopna prijavljuju samo neka ostrva koja inace po jacem vetru i ionako budu pod vodom.
Ne uverljivi su mi tih 16 cm
:(
Al ajd bolje i to nego ono o podzemnom svetu :)
 
Poslednja izmena:
Vreba iz prikrajka, udarice nas kada se budemo najmanje nadali! Salu na stranu, imaju pravo i oni koji kazu da je uvek bilo ovakvih susa, svakih nekoliko decenija ali se cini da se sve cesce dogadjaju poslednjih godina. Najgore je sto su nas toliko lagali i plasili poslednjih godina da je tesko da im verujemo sada, jer je cilj bio da se proda prica o iskljucivo ljudskoj odgovornosti za klimatske promene sto sigurno nije potpuna istina, i usput fino zaradi na tzv. zelenoj agendi.

Da li je "potpuna" istina nije bitno jer je sasvim sigurno da je u najmanju ruku "delimična" istina, budući da iz podataka bez ikakve sumnje proizilazi da postoji naglo ubrzanje koje je počelo negde oko početka industrijske revolucije. Takvo poklapanje vremena je previše precizno da bi bilo slučajnost za uobičajeni tempo prirodnih promena kod kojih prelazni režimi između stabilnih klimatskih stanja traju stotinama hiljada godina, a NE deset ili sto godina, kao sad. Takvo poklapanje i po vremenu (trenutku) dešavanja, kao i ISTOVREMENA pojava previše naglog tempa tih promena je krajnje neverovatno i praktično nemoguće. To bi bio dovoljan dokaz i da nema svih ostalih naučnih dokaza vezanih za fizičke mehanizme koji su uzrok. Naprimer više CO2 u atmosferi jednostavno MORA da ima uticaj na povećanje temperature zbog efekta staklene bašte. To nije nešto o čemu se može diskutovati pošto je elementarni fizički zakon, a oni nikada "ne idu na odmor". To nije nešto što može da se NE desi. Pa ako neko kaže da to ipak nema uticaja na globalnu temperaturu i klimu, onda prvo mora da pokaže gde je taj višak toplote zbog viška CO2 otišao, i kako to da on po njima ne utiče bitno na klimu? Niko to nije uradio, itd. Isto i za sve ostale dokaze klimatskih promena.

Dakle, da li postoji još i neki prirodni proces otopljavanja uz ovaj naš, veštački, je sasvim nebitno jer je ovaj naš dovoljno značajan i sam po sebi, pa je očigledno da se nešto mora uraditi već i samo zbog njega. Ako taj prirodni proces otopljavanja uopšte postoji, pošto neke indicije sugerišu da bi smo bez našeg uticaja na zagrevanje planete ustvari bili u prirodnoj fazi blagog zahlađenja, pa to za sada čak maskira, tj poništava deo otopljenja za koji smo sami krivi.
 
Poslednja izmena:
Da li je "potpuna" istina nije bitno jer je sasvim sigurno da je u najmanju ruku "delimična" istina, budući da iz podataka bez ikakve sumnje proizilazi da postoji naglo ubrzanje koje je počelo negde oko početka industrijske revolucije. Takvo poklapanje vremena je previše precizno da bi bilo slučajnost za uobičajeni tempo prirodnih promena kod kojih prelazni režimi između stabilnih klimatskih stanja traju stotinama hiljada godina, a NE deset ili sto godina, kao sad. Takvo poklapanje i po vremenu (trenutku) dešavanja, kao i ISTOVREMENA pojava previše naglog tempa tih promena je krajnje neverovatno i praktično nemoguće. To bi bio dovoljan dokaz i da nema svih ostalih naučnih dokaza vezanih za fizičke mehanizme koji su uzrok. Naprimer više CO2 u atmosferi jednostavno MORA da ima uticaj na povećanje temperature zbog efekta staklene bašte. To nije nešto o čemu se može diskutovati pošto je elementarni fizički zakon, a oni nikada "ne idu na odmor". To nije nešto što može da se NE desi. Pa ako neko kaže da to ipak nema uticaja na globalnu temperaturu i klimu, onda prvo mora da pokaže gde je taj višak toplote zbog viška CO2 otišao, i kako to da on po njima ne utiče bitno na klimu? Niko to nije uradio, itd. Isto i za sve ostale dokaze klimatskih promena.

Dakle, da li postoji još i neki prirodni proces otopljavanja uz ovaj naš, veštački, je sasvim nebitno jer je ovaj nas dovoljno značajan i sam po sebi, pa je očigledno da se nešto mora uraditi već i samo zbog njega. Ako taj prirodni proces otopljavanja uopšte postoji, pošto neke indicije sugerišu da bi smo bez našeg uticaja na zagrevanje planete ustvari bili u prirodnoj fazi blagog zahlađenja, pa to za sada čak maskira, tj poništava deo otopljenja za koji smo sami krivi.
Slazem se da je tempo zagrevanja planete nezabelezen do sada, bice dobro ako se ispostavi da su ljudi glavni pokretaci toga inace ne pise nam se dobro. Bilo mi je krivo kad sam kao klinac slusao kako je nekada bilo mnogo snega tokom zime, prababa je cak pricala da su prelazili preko Save zimi peske, dok poslednih decenija nismo imali mnogo srece sa snegom. Svake godine je sve toplije.
 
Bandere wrote
,,... A po svemu sudeći, možda već u toku ove decenije i budu isprobane neke metode.... ,,

Da probušimo nos i stavimo po jednu kosku ? :) :)

Jan ceng jang isto opao ko Dunav i mnoge dr. reke. Različita geografske regije imaju iste ,,simtome,, pri tome ogromne zaledjene površine nestaju. Logicki bi bilo da se količina globalne tekuce vode povecava a ona se smanjuje.
I na Marsu bila voda na površini a sad je nema
Ono kad je neko toliko rešen da čak i nakon godinu dana istera svoju malu osvetu da će čak namerno da ručno iskuca pogrešno ime drugog člana, samo da bi mu u svojoj glavi napakostio i vratio. Al dobro... :rolleyes:

Što se tiče klimatskog inženjeringa, razmatra se više metoda. Tebi je to možda smešno, ali ljudi ozbiljno i vredno rade na tome. Jedna od opcija koja se razmatra i razrađuje jeste posipanje aerosoli u atmosferu tako da odbijaju mali deo Sunčeve toplote i energije, neprimetan za ljudsko oko ali dovoljan da smanji prenos toplote za određeni stepen. Nekada, u prethodnim milenijumima, su tu ulogu obavljali vulkanu, koji bi svojim erupcijama izbacivali velike količine pepela u vazduh i time s vremena na vreme hladili planetu. Naravno, uz određene druge cene i mane. Kako se broj erupcija vulkana smanjuje, tako se smanjuju i te epizode ''hlađenja''. Sa ovim tehnologijama aerosoli, ljudi bi mogli da spreče jedan delić Sunčeve toplote i svetlosti da greje Zemlju i time obore temperature za par stepeni i povećaju količine padavina.


Što se povećanja nivoa vode tiče, tu ti je Zua sve lepo rekao. Nivoi mora širom sveta rastu. I to je evidentno. To što je neko preterivao i lagao pa govorio kako će Njujork da bude potopljen do 2030 ne znači da se podizanje uopšte ne dešava.

A pitanje zašto nemamo više padavina kada imamo više vode u opticaju danas nego pre topljenja glečera, sam i ja sebi postavljao. Očigledno je da neki mehanizmi ne funkcionišu kako isprva deluje. Ogroman komad leda koji se otopi na Grenlandu ili Aljasci neće dovesti do toga da male pritoke reka na kontinentima dobiju više vodene mase. Padavine su te koje su najbitnije i najplodonosnije za pitku vodu. A mi smo u fazi globalnog otopljavanja, što znači manje padavina, manje snega zimi, i samim tim manje snega u proleće da se topi i puni planinske izvore koji se posle slivau u veće reke.
 
Bilo mi je krivo kad sam kao klinac slusao kako je nekada bilo mnogo snega tokom zime, prababa je cak pricala da su prelazili preko Save zimi peske, dok poslednih decenija nismo imali mnogo srece sa snegom. Svake godine je sve toplije.
To je istina, zime su prošlog veka bile mnogo jače. Meni su moji pričali kako su se 50ih i 60ih prokopavali prolazi kroz nanose snega u Kneza Miloša. Mislim da bi mogla da se izbunari i poneka fotka. A i ja se sećam zima 90ih, npr 1998. bila je vejavica koja je trajala nekoliko dana. Bilo snega kolko hoćeš. A zadnjih godina budu zime gde sneg u Beogradu ne ostane ni 5 dana. A zato leta sve užasnija. Pa eno i na temi Energetika ljudi okačiše slike mnogih jezera koja su isušena. Svakako, ima tu udela i trošenja akumulacionih jezera radi proizvodnje struje i izbegavanja restrikcija pred aprilske izbore. Ali ima i toga da su padavine slabije a zime mlitavije nego ranije.

I tu moramo kao kolektiv nešto da uradimo na globalnom nivou, inače će sve da počne da presušuje.
 
Merenje prosečnog nivoa "svetskog okeana" je izrazito komplikovano zato što na to utiče veoma mnogo faktora (čak i sami kontinenti plivaju na magmi istopljenog Zemljinog jezgra, pa ni njihov nivo nije konstantan, a kontinentalne ploče se pomeraju nezavisno jedna od druge, podvlače jedna ispod druge, itd), a zatim postoje i regionalne varjacije koje su veoma velike. Negde se nivo vode smanjuje, negde se povećava, a njihovo izjednačavanje po zakonu o spojenim sudovima ne može da bude brzo na nivou čitave planete zbog ogromnih distanci i uskih i plitkih moreuza koji spajaju razne okeane. Koga interesuju detalji, ovoj članak iz Vikipedije je prilično detaljan.

 
Poslednja izmena:
Da spomenem još jednu komplikaciju, pošto je takođe veoma bitna. Sa većom temperaturom tela se šire, pa tako i voda. Zbog zagrevanja okeana, zbog klimatskih promena, menja se i zapremina okeana, što rezultuje promenom nivoa. Ovo je takođe značajan faktor promene nivoa okeana, a ne samo priliv vode ranije zarobljene u glečerima. Međutim to onda podrazumeva i dobro kvantitativno razumevanje cele klimatološke priče, u smislu da se tačno odredi koliko dodatne toplote zbog zagrevanja Zemlje odlazi u okean, i koliko u koji okean, pošto to nije isto. Pa tu topotu onda morske struje raznose po svetu na krajnje neravnomeran način. Zbog čega se neravnomerno menja i nivo okeana na tom mestu (dakle ne samo zbog dodatne vode iz glečera, i ne samo zbog promene nivoa kontinentalnih ploča).
 
Koliko sam razumeo do sada je bilo šest ciklusa na ovoj kugli, neki su bili sporiji neki su bili gotovo trenutni .
Par sporih uklapaju se u Milankoviceve cikluse Par brzih uklapaju se u katastroficne ( udar meteorita i sl) I dalje ne poznajemo sve mehanizme

U svemu tome voda je ključni faktor

Kako god bilo ... koska kroz nos opet nas čeka ... za 10 ili 1.000 god, al čeka :)
 
Što se tiče rasta nivoa okeana, možda je najbolje pitati stanovnike Maldiva, mislim da su oni u toku s time

Jedno od osnovnih inženjerskih pravila je da za rešavanje problema treba znati njegov uzrok. Zato se traži uzrok klimatskih promena, da li je to CO2 ili nešto drugo. U ovom trenutku ima dosta dokaza koji kažu da je upotreba fosilnih goriva razlog, neko veruje, neko ne, većina su indiferenta i čakaju da neko to reši.
Modeli koji su ponuđeni još prošle decenije tačno predviđaju šta će se desiti sa porastom temeprature - toplotni talasi, suše, nestašica vode, šumski požari, rast nivoa okeana, koji i nije toliko alarmantan kao što je nedostatak hrane zbog suše ili gubitak plodnih površina. (osim za maldive)
Ali ako ne veruješ u uzrok onda ćeš probleme rešavati na pogrešan način, na primer izgradnjom još centrala na ugalj zbog pojačane potrošnje struje za klima urežaje (pr Nemačka).

Po mom mišljenju problem može da reši samo nauka i tehnologija. Ali potebno je velika politička podržka kako bi naučnici radili na problemu, dati im sredstva, datiim prostor, preći preko neminovnih grešaka.
 
Krajem sedamdesetih je 31 stepen u Beogradu bio pojam visoke temperature.
Pricali su o tome na bazenu preko razglasa kao o senzaciji.
Leti, je trebalo nositi potkosulje ako ides na Dunav.
Pokrivali smo se frotirima i samo izuzetno samo carsavima.
Ja sam apsolutno siguran da se klima promenila.

Jedan seljak mi kaze da ce rod kukuruz abiti 30-50% nisi i da je kisa zakasnila.

Planeta Zemlja uskoro ce da resi problem koji smo mi.
 
Masovnija upotreba solarne i vetro energije nije potpuna ako izostane i obimnije izmene u pristupu rešavanje hidro stanja i na mikro planu.
potrebno je mnogo više uraditi na povecanju broja individualnih bunara i dr. vodo infrastrukture.
O znacaju toga na selu izlišno je i pojašnjavati
Gradski bunari i dr. izvorišta treba obnoviti
Na primer
Samo kada bi u Bgdu obnovili nekadašnje česme , bunare, izvorišta za tehničku vodu i zelenilo Bgda bi bilo mnogo otpornije i tako snizavalo gradsku temperaturu. Jer prosto nemoguce je to raditi iz gradske vodovodne mreže.
Na žalost tu još nema nikakvog pomaka jer nemogu da održe ni postojecu mrežu
 
Zemun je bio pun bunara, i to ne običnih nego arteskih. To su duboki bunari koji ne uzimaju onu vodu blizu površine, neko onu dublju, koja je između dva vodonepropusna sloja i zato bitno manje podložna zagađenjima. Po popisu iz 1940 još uvek je bilo 62 javna i 83 privatna. Praktično je svako dvorište u zatvorenom bloku zgrada imalo svoji bunar. Glavni centar za razmenu vesti i druženje svih iz bloka. I besplatna, uvek dostupna voda sa dobrom fizičkom vežbom da bi se uopšte pokrenuo onaj dvostruku liveni točak koji je imao bar 100 kila. Ali zato kad jednom krene i uhvati brzinu, ladno može da vas podigne sa zemlje, kako kažu "zajedno sa krevetom". Šteta, svi su zapušteni. Šta će biti ako ikad u gradu nestane struje na duže vreme pa prestanu da rade sve pumpe? Novi rat, recimo. Ili teroristički napad na trafo stanice? Svaki dan pitka voda za 1,5 milion ljudi? Kako pobogu bez lokalne alternative? A bili su tako lepi.

Opštinski, javni:

Zemunski bunar, opstinski 1.jpg


Zemunski bunar, opstinski 2.jpg


Privatni u dvorištu

Zemunski bunar, privatni.jpg
 
Poslednja izmena:
I još dva. Pokušavao sam dugo vremena da nađem bar jedan koji još ima sve originalne delove. Izgleda da svima fali bar originalni liveni i ukrašeni završni deo sa ventilom. Na kraju sam našao samo jednu jedinu fotografiju gde se vidi kako je on izgledao. Ovo bi trebalo da je negde na Magistratskom trgu. Postavljen je 1930.

Mali kucni, Zemunski bunar,%2525255CnMagistratski trg, postavljen oko 1930.jpg


A ovaj je skoro ceo i lepo održavan, fali mu samo ta originalna slavina (Pregrevica). I da očiste zemlju i travuljinu sa metalne rešetke odvoda.

IMG_8601.JPG


I jedan segment iz tv serije "Salaš u malom ritu". Bunar u funkciji, kod Nikolajevske crkve. Znači da je radio bar do 1976. godine.

 
Poslednja izmena:
Pretpostavljam da za cenu jednog vetro stuba sa vetrenjacom bi mogli opraviti sve te stare Bg arteške česme i bunare te bi se znacajno promenila termo Bg situacija sa zelenijim Bg oazama tj ublažio Eko termalni Bg pakao u nj. pikovima
koj ostavlja poduže posledice.
Trenutno Bg drvece napaja se iz manjih ne otkrivenih oštecenja zastarelog Bg vodovoda. Kako beše Balaševic...
,, ... Hej, haj, bas nas briga vozamo se na taljiga zorom ili mrakom, sorom il' sokakom nocu kad selo drema, kad nigde nikog nema mi jurimo kroz noc... ,,
Jbg, puna usta i prazne ruke ekologije..
 
Vrh