Šta je novo?
Od:
Filteri

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Мени се чини да је то само један привид, један наратив којим се нама усађује такво мишљење.
Истина је да за овакав тип живота, хедонистички, препун конфомрта, може да постоји само ако су милиони бедни и живе у блату и глади, а гланц је само у рукама одабране елите.
 
Мајданпек

IMG_20220724_153615.jpg
IMG_20220724_153901.jpg
 
Potrosnja plastike, benzina, bilo cega veca je u bogatim zemljama.
Ako bi nas standard pao dovoljno, ziveli bi smo u cistijem drustvu.
Recimo, u slivu reke Gradac ljudi masovno koriste parfimisane omeksivace vesa kao znak statusa. Taj miris posteljine je nekkav znak cistoce i statusa (medju zenzma narocito).
Time se masovno unistava zivi svet, narocito vodozemci, specificno oni.
Zamislimo da flasa omeksivaca poostane nedostupna, preskupa....
Neka nam sve nebitno bude preskupo! Neka se struja onima koji udju u crvenu zonu naplacuje duplo!

Vidimo dole da bogati tros emnogo vise. Zasto toliko voiite Norvesku i Zap. Evropu d aim sve dozvoljavate?
Zasto ste mentalni i fizicki robovi Zapada?
Da li zbog bele koze?
MIslite da ste i vi kol. gospodari da ste bliski tim nadljudima?

Per capita consumption of plastics (in kg/person)​

Per-capita-consumption-of-plastics-in-kg-person-16.png


Main oil consuming countries: ranking by per capita consumption (2018) ​


13_Oil_percapita_consumption_10countries_2018.jpg
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Ne zanima me ništa što ima i najmanje veze sa anarhijom, koja je promašen i neodrživ koncept. I pritom često izuzetno sebičan i infantilan.
Kliknite za proširenje...
To je zato sto se plasis. STrah je u tebi. Strah od toga da neko izvan isistema poseduej neko znanje.
Bau Bau.
U eseju Bolo Bolo, na ozbiljan nacin opisan je jedan moguci nacin racionalne koristi resursa, na lokalnom nivou.
 
Poslednja izmena:
Narod masovno prodaje zemlju Rio Tintu.
Velika je to opcija. Prodas sve i kupis stan od 50 m2 u Beogradu,
Ispisjas povremeno kapucino u Njegosevoj...

Компанија "Рио Сава" се после краће паузе поново устремила на долину Јадра, још једном доказујући да не одустају од пројекта који подразумева ископавање литијума. У прилог томе говори чињеница да је поменута компанија 1. августа постала власник чак десет парцела, што се може погледати увидом у Службу за катастар непокретности у Лозници.​

Маријана Петковић испред удружења „Не дамо Јадар“ наводи да се из приложеног документа јасно види да настављају да купују парцеле.
„Купили су парцеле у Зони 1Б, то је све у зони у рудника“, каже Петковићева и додаје да су једно време „утихнули“, али да је сада постало јасно да се враћају на велика врата.
 
Maxi kesa.jpg


I ovo g**no košta 9 dinara.
I kao tih 9 po 9 po 9 dinara... koje Delez mlati od prodaje i naplate ovih kesa kao posle potroši na razvijanje i poboljšanje ekologije u Srbiji?
Ma da, malo morgen.

A deo ljudi presrećan što su trgovinski lanci uveli i ovu naplatu. Misle da time što oni plaćaju, ili time što drugi plaćaju te kur**ve kese, su sad bog zna kako humani i odgovorni, i da će svi ti ekstra profiti da odu u napore da se poboljša životna sredina u Srbiji. A Delez ne može više da zabole za Srbiju i njenu životnu sredinu. Ali nema veze, ljudi gutaju sve te laži. I presrećni su što ih neko pravi budalama.


P.S.
Spoiler alert, iako sam o ovome pričao i ranije na drugoj susednoj temi:
1) Ni ove kese nisu zaista biorazgradive, ili bar ne u onoj stopi kao što Delez i proizvođač tvrde
2) Da je Delezu i ostalima istinski stalo do smanjenja kesa u prirodi Srbije, uveli bi papirne kese čija bi se cena 50% pokrivala iz cene drugih proizvoda, a 50% bi dolazilo od naplate 5 dinara. I rešen problem. Ali kao što rekoh, da je Delezu i ostalima zaista stalo. A naravno da nije. Njima je stalo samo do mašćenja na svakom koraku i na svakom mogućem dinaru.
 
Poslednja izmena:
Problem je što je cela ideja o zabrani/naplati plastičnih kesa katastrofalno odrađena i uvedena čisto da se zamažu oči. To treba da se kontroliše, kakve su kese i da li su zaista 100% biorazgradive. I drugi problem je što su kese prejeftine. To nema nikakvog smisla, jer stavljanje (visoke) cene na kese treba da podstakne ljude da sa sobom nose cegere ili torbe/kolica ili šta god čime mogu nositi kupovinu, a ne da kupuju te kese. Kod mene u Beču se ne prodaju te plastične kese (osim za voće/povrće), nego papirne (koje su btw jako čvrste i izdržljive) i velike najlonske kese/cegeri, i ti košta do preko 1 evro, u zavisnosti od veličina, pa čak i motiva na njima. Špar na primer ima i platnene kese. I ja kad god idem u bilo kakvu nabavku, uvek ponesem neku kesu iz stana ili kolica. Kupujem kese samo ako nisam ušao u radnju iz stana, nego mi je to bilo usput odnekud do stana (ili ako slučajno zafali kesa).

Dakle treba da poskupe te kese i da se uvedu papirne, i da se sve to na kraju kontroliše.
 
Наплата кеса је довела до смањења њиховог коришћења, малтене свака особа коју знам је почела да води рачуна о томе

Али апсолутно треба дићи цену кесе, макар 100 динара по пластичној кеси

Или то или потпуно избацити пластичне кесе из употребе а на касама продавати само цегере или плетене

И то и замена пластичних сламчица металним, замена продаје истих, забрана пластичног посуђа, увођење система потпуне рециклаже стакла како би се пластична амбалажа заменила стаклом / металом где год је могуће

www.plastichealthcoalition.org

Health effects of Microplastics & Pathogens - Plastic Health Coalition

Learn more about the health effects of microplastics and pathogens, how much plastic we ingest per day and why it is a problem.
www.plastichealthcoalition.org www.plastichealthcoalition.org
 
Lidl je do skora bio primer kako treba raditi, uvođenjem papirnih kesa od starta. Problem je samo što su i oni u zadnjih par nedelja počeli da jedu g, pa se manje papirne kese više ne mogu naći u prodaji nego samo one velike, od 28 dinara ako se dobro sećam.

Treba svi marketi da imaju papirne kese koje realno koštaju manje od 10 dinara i koje bi se jednom polovinom finansirale od marrrrže supermarketa a drugom polovinom od naplate po 5 dinara. I to je manje više to. Naravno, uvesti druge i veće veličine za one kojima treba, kao i tekstilne cegere.
Kailan je napisao(la):
Наплата кеса је довела до смањења њиховог коришћења, малтене свака особа коју знам је почела да води рачуна о томе
Kliknite za proširenje...
Aha... A izvor te informacije je...? To možda nešto sa Delezovog sajta, pretpostavljam?

Inače, što se trovanja plastikom tiče, ljude najviše truju PET ambalaže, koje na suncu i toploti ispuštaju čestice plastike u tečnost koja se u njima nalazi.
Ali se slažem da bi trebalo što više koristiti staklenu ambalažu umesto plastične. Ali opet, i tu dolazimo do samovolje proizvođača i kompanija, jer oni prvi to ne žele. Lakše im je i jeftinije da sve trpaju u PET.

Dalje, što se plastike tiče, osnovne stvari koje treba znati pre nego što se krene na sledeće korake i priče vezane za plastiku i reciklažu:

TL DR: reciklaža plastike je u 90% slučajeva šarena laža i velika obmana koja je prodata raji širom sveta. Velika većina plastike se ne reciklira, a belosvetske korporacije i proizvođači su ti koji opstruiraju povratak na staklene i druge ambalaže. Ono što radi industrija plastike, kao i njoj srodne partnerske kompanije koje forsiraju štetne ambalaže, je gore nego ono što je Phoebus kartel uradio sa sijalicama 1930ih. Zato što ovi direktno truju ljude, pritisli su svetske vlade da ih nikada pravno ne terete za to i povrh svega su izmislili čitav svoj lažni standard i oznake da bi obmanjivali potrošače da su bog zna kako društveno i ekološki odgovorni i da se sve reciklira, iako ee zapravo 90% toga ne reciklira.


Savršen primer ''neki ćete da se odričete i žrtvujete, a neki ćemo da nastavimo da pljačkamo i živimo kao Faraoni'' pristupa. Epa sa takvim pristupom, naravno da nikad neće privoleti ni približno dovoljan broj ljudi da se žrtvuje i odriče bilo čega.
 
Poslednja izmena:
@Bender Rodriguez
@marrecar

To što se dešava sa kesama je potpuno normalna stvar. Gotovo redovno mi se dešava da pukne na spoju drški. Ili mi se desi kupim kilo paradajza ili flašu kisele vode do 2l, i da samo u jednom trenutku moram da skupljam stvari sa ulice.
A da su biorazgradive, jesu. Lično sam se uverio više puta. Držim neke stvari u kesama na terasi, i kroz godinu dana (i manje), kada uzmem kesu, desi mi se da kesa krene na gore, a sadržaj kese ostane na podu. Ili mi se dešava da kesa počne da se raspada na froncle. A kese uopšte ne stoje na suncu, pa da se kaže da je zbog toga.​
 
Te kese uopste nisu biorazgradive, vec se raspadaju na sitne plasticne delove kojima treba vise od sto godina da se razgrade, ovo je cisto foliranje da se kupci osecaju kao da cine uslugu drustvu kao ekoloski osveceni a sustinski je ista stvar kao i pre 50 godina. Cak su daleko stetnije jer za razliku od kompaktnih plasticih kesa koje smo imali do skoro, ove nove se brzo pretvore u prah i kao mikroplastika lakse truju vodotokove, za razliku od starih koje smo mogli da izvadimo iz reka i posle godinu i vise dana ( mada se nismo preterano trudili oko toga).
 
Ovo sto Sweet Dee kaze 👍

@solecar Dobro naravno, tehnicki sve je biorazgradivo. Jedino je pitanje i razlika sta se razgradjuje brze i lakse a sta sporije i teze. Da, trenutne bele kese sa zelenim natpisom u Maksiju jesu biorazgradive. Ali po onome sto mi je rekao drug koji je hemicar, koji je radio i pri katedri na TMF i u privatnoj hemijskoj firmi a sad radi u Minist. Zivotne sredine, radjeni su testovi za te kese, jos 2015, jos dosta pre uvodjenja naplata i pokretanja medijsko-drzavne halabuke. I utvrdjeno je da se sve one razgradjuju mnogo, mnogo sporije nego sto proizvodjac i trg. lanci tvrde.

Pisao sam o jos jednom velikom problemu kod tih kesa, tih sto pod rukom daju osecaj kao da su praskaste. Upravo ona jedinjenja koja njih cine podloznije raspadanju nego cist najlon, upravo ta jedinjenja jedu kozu ruku svim radnicima i kasirima koji barataju njima na dnevnom nivou u stotinama primeraka. Neke od tih kesa i smrde na hemiju, moze da se oseti miris nekad kada ste pored kasirke dok vadi stos kesa iz kutije i stavlja na kasu/pult.

I naravno, sve te kese po komadu kostaju mnogo manje nego 9 dinara. I naravno, sve te ekstra zarade od njih ne idu ni u kakve ekoloske napore vec u kase trgovinskih lanaca. I naravno da sama ta mera ne menja nista. Jer ako smo 2015. imali 2% Srba koji bacaju kese u reke (dok ih mi ostali uredno pakujemo djubretom i bacamo u kontejnere gde i treba) imamo ih i danas. Jer dovoljno je pogledati reke i videti da tu nisu samo kese iz trgovinskih lanaca Maksi, Idea i Aman. Ne, tu su mahom one najjeftinije, providne ciste najlonske kese roze, zute, zelene i srebrne boje. Kese koje se dele po: pijacama, pekarama, kineskim radnjama, buvljacima... I o cemu onda dalje pricati?

Rekao sam ja jos pre 4 godine kad su se uvodile te gluposti - ta naplata kesa u trg. lancima nece ocistiti nase reke. Niti ce ona uticati da se 2% ljudi koji bacaju kese u reke odreknu te navike. Ne, oni ce bacati, i bacaju i dalje. Jedina je razlika u tome sto nas 98% ispasta i placa kazne zbog njih 2%.

Jel treba da podsecam kakva drustva i ideologije praktikuju kolektivne kazne? Ovo nije upuceno Soletu, pitam retoricki i to generalno. Jel treba ogroman deo naroda da placa 29557. harac po redu zbog nekolicine bahatih?

I jel normalno da u ovom slucaju fasistickog kolektivnog kaznjavanja svih Srba sudiju glume privatne strane korporacije, uz amin nase naopake drzave? Pa cekaj bre, jel Delez korporacija moje Ministarstvo pravde?Jel Delez drzavni organ? Pa nije. I jel neko uopste misli da je rukovodstvu Deleza stalo do srpskih reka i zdravlja Srba generalno? Jeste pace. Pogledajte samo na sta im lice zaposleni posle 2 godine rada pa ce sve biti jasno. A ovamo mi pricaju pojedinci kako je sve to za nase dobro, kako se ciste reke zbog naplate kese, kako korporaciie brinu o nama, kako se obicna raja ne zrtvuje dovoljno nego treba jos...

Ma daj bre... ljudi ja znam da zivimo u doba opsteg samozavaravanja, prodaje magle i haluciniranja, ali sto je mnogo, mnogo je.
 
Poslednja izmena:
Ma nema sta da se polemise, evo da stavim tacku na ovaj debakl do daljnjeg. Pitanje:

Ako iza ove akcije kolektivnog kaznjavanja i naplate kese, pod ingerencijom Drzave Srbije a u izvedbi Ministarstva Deleza, stoji zelja i napor da se u Srbiji poboljsa ekolosko stanje i zivotna sredina... zasto za sve ove godine nismo videli nijednu vest o Delezovom ulaganju u ekologiju? Zasto nijedan ministar nije otrcao da se slika sa Delezom u sadnji nekog drveta ili ciscenju neke reke? Zasto rezimski mediji ne pisu o ucinku akcije i "istorijskim" rezultatima postignutim njome?

Pa prosto. Zato sto se nista od toga nije ni desilo. Zato sto je Delez jedno od mezimcadi drzave kome ona uvek povladjuje i zato sto ni Drzaba ni Delez ne gaje tripove da ce kolektivno kaznjavanje kesa bilo sta promeniti. Oni sami ne veruju u to. Znaju da to nije istina. Ali im prolazi jer su jedan naivan deo ljudi ubedili u te price u koje ni sami ne veruju. I narod placa i trpi i deo njega misli da su time bog zna kako odgovorni i produktivni. A nista se pod milim bogom ne menja.


Ko u onom vicu kad Muja i Hasa pojedu po g...o pa se tese "hej, bitno je da se ekonomija vrti" 😆 Tako i mi sa kaznom za kese. Siti se najedosmo, nista ne promenismo, ali nema veze, bitno da se para i ekonomija vrte.😆🙄
 
Poslednja izmena:
U Francuskoj su dozvolili da NE mogu da povećaju temperature reka. Jadne ribice. Ne znam kakav je problem sa nuklearkama u FRA, odjednom od velikog izvoznika postade uvoznik struje, uvozi čak i od Nemačke, sa sve njihovim plakanjem oko manjka gasa i potrebe za štednjom.
Inače najveći izvoznik u prvoj polovini 2022 godine u EU je Švedska. Imaju sve, i hidro, i termo i nuklearne reaktore i vetrofarme.
 
Niko ne razmislja o termickom zagadjenju, ali u gradu je nekoliko stepeni toplije nego recimo na Adi ili na Lidu.
Cak i najmanje zelene povrsine. Recimo Botanicka BAsta ili cak i ova mala povrsina kod IMZ-a
1660335321270.png


Cak i najmanje zelene povrsine pomazu. Parkici, zivice, sumice.
Sve ono sto investitorske zveri hoce da nam uzmu.
 
Мислим да то свако зна, само што нас нешто не интересује.
Мислим да је прошлог лета Мемедовић на Сасвим природно причао о урбаном дизајну и његов саговорник, нмг се сетити тачно ко, је споменуо како особе са слабим притиском и оне које не подносе лако врућину, посебно старци преко лета некада не изађу из стана данима јер се бетон, асфалт, гранит... толико загреју да се захлађење уместо око 9 увече осети тек око 3 ујутро. Ту можете погледати колико је битно и најмање парче "природног" материјала.
 
Ja to odavno govorim i apostrofiram kako je kod mene (Hajd park) za nekoliko stepeni (minimum) hladnije, nego u centru, plus što se oseti i svežina. Slično je i na Kalemegdanu i u okolini šuma i park - šuma. A prijatno je i uz reke (koliko je ove godine, ne bih znao, bio svega par puta).
 
Sve smo spremni da poklonimo investitorima.
I svoje izvote.
 

Косјерић се годинама налази у врху градова са највећим загађењима ваздуха, али по свему судећи ништа боље не пролазе ни реке. О томе последњих дана јавно сведоче некадашњи радници фабрике "Елкок" која се бави производњом ПВЦ каблова и поцинковане траке, наводећи да се опасан отпад годинама избацивао на две локације, директно у природу​

 
Slozicu se sa napisanim gore, Beogradu upravo fale ovakve ulice, pune zelenila koje bi absorbovale gasove i bili prirodni rashladjivaci.
Slucajno sam prosao ulicom Majke Jevrosime kada su bile paklene vrucine i osecaj je bio kao da ste iz Sahare usli u sumu, jos je duvao i blagi povetarac. Ako vec investitori ne zele da ozelenjavaju prostor, onda bi Grad morao da ulaze u nove parkove i ozelenjavanje. Moram priznati da mi je ovo beogradsko leto bilo izuzetno nepodnosljivo i da sam verovatno od retkih koji vise vole jesen i zimu.
 
Make
don1120 je napisao(la):
Slozicu se sa napisanim gore, Beogradu upravo fale ovakve ulice, pune zelenila koje bi absorbovale gasove i bili prirodni rashladjivaci.
Slucajno sam prosao ulicom Majke Jevrosime kada su bile paklene vrucine i osecaj je bio kao da ste iz Sahare usli u sumu, jos je duvao i blagi povetarac. Ako vec investitori ne zele da ozelenjavaju prostor, onda bi Grad morao da ulaze u nove parkove i ozelenjavanje. Moram priznati da mi je ovo beogradsko leto bilo izuzetno nepodnosljivo i da sam verovatno od retkih koji vise vole jesen i zimu.
Kliknite za proširenje...

Majke Jevrosime je savršen primer ulice i drvoreda kakvog bi trebali svuda u Beogradu da guramo. I zbog ekoloških, i zbog estetskih razloga.
 
don1120 je napisao(la):
Slozicu se sa napisanim gore, Beogradu upravo fale ovakve ulice, pune zelenila koje bi absorbovale gasove i bili prirodni rashladjivaci.
Slucajno sam prosao ulicom Majke Jevrosime kada su bile paklene vrucine i osecaj je bio kao da ste iz Sahare usli u sumu, jos je duvao i blagi povetarac. Ako vec investitori ne zele da ozelenjavaju prostor, onda bi Grad morao da ulaze u nove parkove i ozelenjavanje. Moram priznati da mi je ovo beogradsko leto bilo izuzetno nepodnosljivo i da sam verovatno od retkih koji vise vole jesen i zimu.
Kliknite za proširenje...
Pises o Gradu kao da se ne radi o mafijasko kriminalnoj organizaciji.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh