Samit o klimatskim promenama
U Kopenhagenu je počela konferencija UN o klimi na kojoj će predstavnici 192 zemlje pregovarati o sporazumu kojim bi se usporilo globalno zagrevanje.
Predsedavajuća konferencije Koni Hedegard rekla je da je za postizanje sporazuma ključno nalaženje načina za prikupljanje i usmeravanje javnih i privatnih sredstava ka siromašnim zemljama, kako bi im se pomoglo u borbi sa posledicama klimatskih promena.
Ona je rekla da ako vlade propuste priliku koja im se pruža na samitu u Kopenhagenu, drugu možda neće imati.
"Ovo je naša prilika. Ako je propustimo, moglo bi da prođe mnogo godina pre nego što nam se pruži nova i bolja. Ako nam se ikad pruži", rekla je novoimenovana evropska komesarka i bivša danska ministarka klime Koni Hedegard.
Na konferenciji u danskoj prestonici, koja će trajati do 18. decembra biće, kako se procenjuje, oko 15.000 učesnika među kojima će se naći i stotinak šefova država ili vlada, kao i lideri dva najveća svetska zagađivača - Kine i SAD - Hu Đintao i Barak Obama.
Obama, koji je trebalo u Kopenhagen da doputuje 9. decembra, dan pre nego što će mu u norveškoj prestonici Oslu biti uručena Nobelova nagrada za mir, kako je u petak uveče saopšteno iz Bele kuće, u dansku prestonicu doputovaće tek poslednjeg dana konferencije - 18. decembra.
Pregovarači će u Kopenhagenu pokušati da se dogovore o ograničenju emisije štetnih gasova, ali i o pomoći bogatih siromašnim državama u borbi protiv klimatskih promena.
U svetskim krugovima se spekuliše da je otvoreno pitanje da li će na samitu UN u Kopenhagenu biti donete konkretne odluke, jer je recesija smanjila spremnost na ulaganje u "zelenu" tehnologiju, a ankete pokazuju da zabrinutost javnosti oko globalnog zagrevanja opada.
I obim neophodnih mera, kao i neslaganje između bogatih i siromašnih zemalja oko toga ko treba da ih finansira, ukazuju na to koliko će teško biti postići dogovor koji će svi moći da prihvate.
Siromašne zemlje smatraju da industrijski razvijene nacije, koje su i te kako doprinele globalnom zagrevanju u vreme svog razvoja, treba da pomognu siromašnima da se izbore sa posledicama zagrevanja.
Naučnici UN predviđaju da će u ovom veku biti više talasa vrućina, poplava, oluja, širenja pustinja i rasta nivoa mora nego ikada ranije i da će sve to pre svega pogoditi siromašne zemlje.
Popović: Srbija sve otvorenija prema Kopenhagenu
Ekolog Srđa Popović kaže za B92 da je za početak dobro što svetski lideri sedaju za isti sto.
“S jedne strane EU, Rusija, Japan i zemlje koje su poštovale Kjoto pokazuju nivo konsenzusa o tome koliko novca treba da se odvoji da bi se umanjila stradanja najsiromašnijih. S druge strane odluka je na onima koji su najveći zagađivači, a to je Kina, koja je u 2008. godini apsolutni šampion u proizvodnji ugljen-dioksida i SAD”, objašnjava Popović
Prema njegovim rečima, najnovija politika Kine i SAD daju nadu da bi dogovora moglo da bude, ali u svakom slučaju početak dogovora se nazire i vrlo je dobro što oni svi sede zajedno i razgovaraju.
Delegaciju Srbije na samitu u Kopenhagenu predvodiće premijer Mirko Cvetković. Popović podseća da je Srbija Sporazum iz Kjota ratifikovala tek pre dve godine, ali da se svest o tome koliko su klimatske promene opasne i ovde polako menja.
“Imali smo realnu šansu da tokom prethodnih godina povučemo dosta projekata iz paketa Kjota i da zamenimo neke naše tehnologije čistim tehnologijama. Nažalost, Vlada Vojislava Koštunice za to nije imala sluha", naveo je on.
"Imam utisak da je naša politika prema Kopenhagenu dosta otvorenija i to je prilika da se priključimo velikom svetskom vozu budući da borba protiv klimatskih promena odavno ne predstavlja luksuz nego pitanje cene. Naime, pitanje je da li ćeš da platiš na mostu, ulaganjem u nove tehnologije, ili na ćupriji, što znači da cenu naše nebrige plaćaju naša deca”, ističe Popović.
Dokument koji bi mogao da bude formulisan u Kopenhagenu, trebalo bi da zameni Protokol iz Kjota o klimatskim promenama, kome važnost ističe 2012. godine.
7. decembar 2009. Izvor: B92, Beta Kopenhagen --
http://www.b92.net/
lol: prim. bigvlada) koji omogućava da se, zahvaljući satelitskim snimcima, vidi najpre cela planeta, potom država, grad, na kraju i pojedinačni zagađivač, na primer fabrika. 
