Šta je novo?
Od:
Filteri

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Beograd na dnu liste ekoloških gradova u Evropi
Autor: Beta | 09.12.2009. - 15:53
U prvih 10 ekološki najčistijih gradova Evrope nema nijednog iz istočnih, postkomunističkih regiona starog kontinenta, a Beograd se na listi 30 metropola našao pri dnu, na 27. mestu.


Kao ubedljivo najekološkiji vode skandinavski gradovi - Kopenhagen, Stokholm i Oslo, javljaju danas poljski mediji. Listu "zelenih" gradova sastavio je britanski Ekonomist intelidžens junit na osnovu osam kategorija kao što su emisija ugljen dioksida, ekološka svest žitelja, kvalitet vazduha, likvidiranje otpadaka, četvrti je Beč, a od prestonica nove Evrope najbolje se plasirao Viljnus - 13. mesto, zatim sledi Riga na 15. mestu, Varšava na 16. i Budimpešta na 17. mestu, dok neočekivano češka prestonica Prag spada u ekološki bezobzirnije gradove i tek je na 24. mestu.

S prostora bivše Jugoslavije najviše računa o životnoj sredini vodi Ljubljana, koja je na 19. mestu. Zagreb je na 26. mestu, za njim Beograd na 27, dok ostalih prestonica zemalja naslednica bivše Jugoslavije na listi EIU ni nema. Najmanje zeleni gradovi u Evropi su po toj rang list Kijev - na 30. mestu, Sofija na 29. i Bukurešt na 28. mestu.
"Što je veći BDP po glavi stanovnika, to je veća ekološka svest i to je očigledno našlo odraza u ovoj rang listi. To je vezano ne samo za veća ulaganja već i veću edukaciju građana", rekao je autor liste Džejms Votson.
Glavni krivac za to što se istočna Evropa ne kotira dobro na toj listi su po oceni Votsona istorijski razlozi - nepostojanje tradicije za brigu o životnoj sredini, koja je, na primer, u "zelenoj" Skandinaviji prisutna decenijama, mali BDP, što koči investicije u zelene tehnologije, zastarela infrastruktura i zgrade koje ne štede energiju.
Jedina oblast gde istočna Evropa prednjači jeste gradski prevoz, gde recimo Kijev, inače najmanje ekološki grad na listi, ima najveći procenat stanovnika koji koriste javni prevoz a ne zagađuju vazduh vozeći se pojedinačno svojim automobilima.

http://www.blic.rs/drustvo.php?id=124659
 
Meni ovde nešto ne štima. Mislim da je istraživanje prilično loše urađeno. Manje više zbog Beograda i Zagreba (gde mislim da je mnogo veća razlika u korist potonjeg) a najviše zbog Budimpešte i Praga.

Budimpešta je ogormna i veoma zagađena. Sigurno više od Praga ako ništa drugo bar zbog katastofalnog saobraćaja. Pri tom moja najsvežija iskustva iz oba ova grada su obrnuta od rezultata ovog istraživanja. Tako prljave centralne ulice u Budimpešti nisam viđao ni u Beogradu devedesetih. Vaci ulica je groblje pokvarenih svetlećih reklama. Izlozi su prljavi i na najluksuznijim prodavnicama. Gradski prevoz je u užasnom stanju. Predgrađa su krcata mini diviljim deponijama. Pri tom su saobraćajne gužve jezive. Kao pešak na ringu i u Rakociju sam se doslovno gušio. Da ne pominjem nivo buke. Pa to je horor. Jedno gde sam osetio čist vazduh su udaljena naselja po brdima u Budimu. Uopšte ne vidim kako je Budimpešta zaslužila da bude ispred Praga a tek da ne pominjem Zagreb ili Ljubljanu.

P.S. Ako se ne varam Beograd uprkos lošoj reputaciji kada je ekologija u pitanju ima zavidan procenat zelenih površina u granicama urabanog područja. Mislim da čak ide i do 30% što malo koji grad na planeti može da se pohvali. Zaista je šteta što je na tome stalo.
 
belgrey":3c1mioou je napisao(la):
P.S. Ako se ne varam Beograd uprkos lošoj reputaciji kada je ekologija u pitanju ima zavidan procenat zelenih površina u granicama urabanog područja. Mislim da čak ide i do 30% što malo koji grad na planeti može da se pohvali. Zaista je šteta što je na tome stalo.
Kliknite za proširenje...
Evo zanimljivih podataka koje su nam poslali studenti Ekologije i zaštite životne sredine Biološkog fakulteta:

· od 3244 km2 povrsine beograda, sumske zajednice obuhvataju svega 11,3%, a orjentaciona je procena da bi ta povrsina trebalo da iznosi 27,3% povrsine naseg grada.
· Sumovitost po glavi stanovnika je o,25 ha, a trebalo bi 0,33ha.
· Sume na podrucju bga godisnje vezu 233.000t CO2, tj 6t po hektaru, a istovremeno proizvedu tokom fotosinteze 466000 O2.
 
vucko":3feu58jg je napisao(la):
belgrey":3feu58jg je napisao(la):
P.S. Ako se ne varam Beograd uprkos lošoj reputaciji kada je ekologija u pitanju ima zavidan procenat zelenih površina u granicama urabanog područja. Mislim da čak ide i do 30% što malo koji grad na planeti može da se pohvali. Zaista je šteta što je na tome stalo.
Kliknite za proširenje...
Evo zanimljivih podataka koje su nam poslali studenti Ekologije i zaštite životne sredine Biološkog fakulteta:

· od 3244 km2 povrsine beograda, sumske zajednice obuhvataju svega 11,3%, a orjentaciona je procena da bi ta povrsina trebalo da iznosi 27,3% povrsine naseg grada.
· Sumovitost po glavi stanovnika je o,25 ha, a trebalo bi 0,33ha.
· Sume na podrucju bga godisnje vezu 233.000t CO2, tj 6t po hektaru, a istovremeno proizvedu tokom fotosinteze 466000 O2.
Kliknite za proširenje...
Slažem se sa iznetim podacima. Ja sam negde pročitao da Bg ima čak 30% zelenih površina. To je bilo davno i ne sećam se gde je pisalo. Našao sam ove podatke po kojima se vidi da šume nisu jedino zelenilo koje treba računati. Ako se saberu sve zelene površine a ne samo šume onda ispada 18,7% minimum. S obzirom da se tu radi samo o uređenim površinama a da obradive površine nisu uračunate onda je ovaj procenat daleko veći. Ako su već uzeli celu površinu metro područja onda tu treba računati i na njive.

ZELENILO BEOGRADA



Beograd se ubraja u „zelene“ prestonice Evrope, jer raspolaže velikim prirodnim oazama na obodu, ali i nedaleko od centra grada. Ukupna površina pod javnim zelenilom (parkovi, skverovi, ulični travnjaci, zelenilo saobraćajnica, stambenih naselja, park šume, zaštitni pojas, obale i priobalje, delimično uređene površine) deset gradskih opština iznosi 2 900 ha. Javno zelenilo (uključujući i groblja) na teritoriji svih 17 gradskih opština zauzima 20 900 ha (6,5 teritorije), dok se šume prostiru na oko 36 000 ha (11,2 teritorije).

Na teritoriji 10 gradskih opština formirano je 65 parkova koji zauzimaju 362 ha (oko 1teritorije), dok se na teritoriji prigradskih opština nalazi 14 javnih parkova. Pod parkovima se podrazumevaju zelene površine veće od 1 ha, locirane u izgrađenom gradskom tkivu, koje se koriste za odmor, šetnju i igru.
 
Upravo čitam celu studiju o Indeksu evropskih zelenih gradova... studija se ne odnosi o čistoći gradova ("da li ljudi bacaju đubre gde stignu i sam izgled gradova), već o tome kako se gradovi i ljudi odnose prema ekologiji tih gradova... a tu ima više stavki, od emisija uglendioskida, energiji (izvorima i njenim korišćenjem), rezidencijalnim objektima (izolacija, itd.), prevozu (masovnost javnog prevoza, % ljudi koji koriste isti...), kvalitet vazduha, otpad (tretman otpadnih voda, reciklaža, itd.) kao i zakonodavstva i inicijativa za razvoj ekološke svesti... vrlo lepo sve objašnjeno.

Kod Beograda stoji: % otpada koji se reciklira: 0%

Beograd je najbolje rangiran u oblasti energije, na 17. mestu. Navodi se da je osnovni razlog manje nego prosečna potrošnja energije po domaćinstvu i visoko učešće obnovljivih izvora energije. Kao pozitivna inicijativa je navedeno i zatvaranje individualnih kotlarnica i povezivanje na daljinski sistem grejanja.
 
Hmmm...A sta kazu sto i dalje koristimo mazut umesto prirodni gas,ima li toga,smatram da je i to ogroman problem.A i to sto koristimo stare euro standarde,takodje i sto je pancevo blizu pa je vazduh u visnjici karaburmi i ostalim mestima skoro isto zagadjen kao tamo.
 
Energy: By far its strongest area of performance, Belgrade ranks 17th overall in the category for energy, second of the east European cities. This is because of the city’s below-average energy consumption per head and relatively high use of renewable energy. Aside from hydro, there are other renewable energy sources, including biomass, geothermal and solar thermal, but their contribution to domestic energy supply is small compared with their potential.

Belgrade, however, has high electricity consumption in the household sector, mostly for heating purposes: households use more than 60% of their total electricity consumption for heating purposes and 11% for the preparation of hot water. The outdated technologies used for energy production and the partial lack of abatement technology are the main causes of negative environmental impacts.

Initiatives: Belgrade’s district heating company is beginning to close down the city’s boiler stations, connecting them instead to gas-fired plants that have a less detrimental environmental impact (see highlight project). At a national level, Serbia’s Energy Development Strategy promotes increased use of natural gas as well as central heating to decrease the share of solid fuels and electricity for domestic heating: by 2015, 400,000 additional households will be supplied by gas and 180,000 will be connected to central heating.
 
Хм, све велике топлане у Београду користе гас, иако могу да користе и мазут... Сећате се да је била фрка прошле године кад су руси затворили славине, па је била хитна набавка мазута...
 
Mislim da je odnos 75% gas 25 mazut sto je velika cifra i dalje.A sto se tice toplifikacije ove godine prikljucise manje od 2000 stanova pa ne znam kako ce tih 180 000 dobiti?
 
Да је ова студија врло респектабилна говори управо чињеница да је итекако уочен напредак на плану топлификације. Сетите се како до пре 10-15 година снег у БГ-у није био бео. Већ после пола сата био би прошаран црним капљицама гарежи настале из стотина и стотина котларница на угаљ и мазут. Сада је ситуација неупоредиво боља. То што велике топлане могу као алтернативу да користе мазут је велика предност управо у кризним ситуацијама када неко, без наше кривице, заврне славине гасовода.
 
Sad nema snega pa nema i tog problema vise. :)

Malo se salim, ali stvarno kad se uporedi sa vremenom od pre 20-ak godina kad sam bio klinac i ozbiljno se sankao na Kalemegdanu, kolicina sneznih padavina sada je smesna.
 
Pa da,evo sad je tek zahladnelo posteno 12tog decembra,smatram da globalno zagrevanje nije izmisljotina nego ljudi ne shvataju da su oni krivci za to.
 
Мање шума више загађења
Већ средином наредне седмице метеоролози најављују „ледени” талас који ће донети нове услове за повећано загађење ваздуха

До пре само три дана у Улици Чарлија Чаплина концентрација дима у ваздуху била је двоструко већа од дозвољених 50 микрограма по кубном метру. Остали параметри загађења ваздуха попут сумпор-диоксида и азотних оксида углавном су били нижи од граничних вредности. Већ средином следеће недеље метеоролози, међутим, најављују „ледени” талас који ће донети нове услове за повећано загађење ваздуха. Томе ће додатно допринети и емисија штетних материја из индивидуалних котларница и димњака. Због очекиваних метеоролошких услова и повећаних емисија загађујућих материја у атмосфери одређени параметри који узрокују аерозагађење биће сигурно изнад дозвољених граничних вредности, тврде стручњаци, поготово ако се узме у обзир чињеница да ће бројне котларнице радити малтене „од јутра до сутра”.
– Степен загађења престоничког ваздуха ових дана је ипак смањен. Од 30. новембра до данас временске прилике су се измениле, што је довело до такозваног спирања аерозагађења, па је забележен благи пад сумпор-диоксида и азотних киселина у ваздуху. Једино 8. децембра регистроване су повећане концентрације дима – објашњава Славко Костоски, самостални саветник у Одељењу за квалитет ваздуха при Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ). Костоски напомиње да су појачан ветар и честа појава кише која је практично испирала ваздух допринели мањем степену аерозагађења
– Постоји неколико услова повећаног загађења као што су појава температурне инверзије, слабији ветар и одсуство падавина – објашњава самостални саветник из РХМЗ.
Међутим, у време „шпицева” престонички ваздух додатно обогаћују чађ и дим. Гужва у саобраћају један је од главних узрочника аерозагађења у Београду, док је у Копенхагену, главном граду Данске, иначе проглашеном за најзеленији град у Европи, загађење издувним гасовима сведено на минимум.
Проблем Београда је, сматрају стручњаци, не само то да нема довољно зеленог покривача који је потребан да задовољи потребе сваког становника за кисеоником, него и пуно запуштених делова, неодржаваних шума, депонија... Када се свему томе додају и промењени климатски услови, ни дрвеће које је преостало не може да обавља свој „посао” како треба, а загађење ваздуха расте из године у годину.
Како истиче др Предраг Алексић, заменик директора „Србијашума”, у престоници нема довољно зелених површина нити шума. Повећање површина под шумама има немерљив значај за животну средину, напомиње др Алексић, додајући да се тиме побољшавају општи климатски услови.
– Градска територија је прекривена са 29.034 хектара шума, од чега је 13.397 хектара шума у власништву државе. Свега девет одсто градског подручја налази се под дрвећем, док је по евиденцији из прошле године шумовитост у Србији износила 36,3 одсто. Интересантно је поменути да је давне 1801. године под шумама било 85 одсто територије наше земље изузев Војводине, али је тада у Србији живело само 169.000 становника – закључује заменик директора „Србијашума”.
 
Kopenhagen: Upad na gala večeru
17. decembar 2009. | 21:37 | Izvor: Beta
Kopengahen -- Dvoje aktivista Grinpisa uspeli su da uđu u dvorac Kristijansborg, gde danska kraljica priređuje večeru za šefove država i vlada, učesnike Samita UN-a o klimi.

Grinpis navodi da su aktivisti pred brojne svetske lidere došli sa jasnom porukom."Političari pričaju. Lideri rade", pisalo je na transparentima koje su razapeli pred brojnim novinarima u dvorcu.

"Dok svetski lideri troše vreme na kraljevske zabave, budućnost miliona ljudi i svih životinjskih vrsta na svetu, visi o tankom koncu", upozorava, između ostalog, Grinpis u saopštenju.

Na snimcima danske državne televizije DR, mogu se videti muškarac i žena u odgovarajućim večernjim toaletama kako ulaze u dvorac i odjednom se okreću prema brojnim fotorepoterima sa raširenim transparentima Grinpisa.

Policija je ranije danas uhapsila 19 aktivista Grinpisa koji su, koristeći planinarsku opremu, pokušali da okače transparent sa istim tekstom na zgradu visoku 20 spratova.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=17&nav_category=78&nav_id=398991
 
Praznik ubija jelke
B. CARANOVIĆ , 22.12.2009 21:09:29 Ocena: 5.00 (Glasova: 1) Komentara: 0
INSPEKTORI Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u utorak su počeli sa pooštrenom kontrolom prometa novogodišnjih jelki. Ipak, procenjuje se da svake godine, posle novogodišnjih praznika samo u Beogradu u smeću ostane preko milion jelki. Dobar deo četinara bude nelegalno posečen.
Alarmantan je podatak da je od nekadašnjih 85 posto površina Srbije pod šumama, danas svega dvadesetak procenata, i da je taj broj iz godine u godinu u stalnom opadanju. Prema rečima Ranka Šikanje, direktora Sektora za šumarstvo "Srbijašuma", ove godine u Srbiji je bespravno posečeno 6.000 kubika stabala, zbog čega je podneto 1.093 krivičnih i prekršajnih prijava.
Samo na teritoriji grada Beograda ima čak 333 kvadratna kilometra šume. U potrazi za što lepšom, a jeftinijom jelkom, mnogi će pohitati i u beogradska gazdinstva "Srbija šuma", koja, po pravilu, čuva mali broj lugara. Tokom prošle godine, većina "divljih" jelki nije završila na pijacama.
- Posle prošlogodišnje seče, Šumarska i lovna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u decembru 2008. godine, sprovodila je pojačanu kontrolu nad primenom propisa u prometu novogodišnjih jelki i na području Beograda - kažu u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. - Na području Beograda izvršene su 83 kontrole na pijacama gde nije bilo nijedne prekršajne prijave, što znači da su prodavci imali svu potrebnu dokumentaciju.
Da bi se zaštitili od kupovine "divljih" jelki iz ovog Ministarstva apeluju na sugrađane da obrate pažnju kada kupuju.
- Posečene jelke, moraju da imaju proizvodni list sa utisnutim šumskim žigom kao dokaz da je jelka legalno posečena i stavljena u promet - objašnjavaju u Inspektoratu. - Novčana kazna za nesavesne prodavce prilikom stavljanja u promet novogodišnjih jelki se kreće u rasponu od 10.000 do 50.000 dinara.

LEGALNA STABLA
Četinare namenjene za novogodišnje i druge praznike mora pratiti Uverenje o zdravstvenom stanju bilja za sadni materijal u unutrašnjem prometu, kao i proizvodni list, vezan iznad prvih grana. Privezani proizvodni list mora biti plombiran metalnom plombom. Obrazac proizvodnog lista sadrži podatke - proizvođač stabla, mesto seče i opštine, broj i datum izdate propratnice, odnosno otpremnice, otisak šumskog žiga. Za sadni materijal u unutrašnjem prometu izdaje se otpremnica odnosno propratnica.

Oceni:
Pošalji komentar

http://www.novosti.rs/code/navigate...znik ubija jelke&kword_add=jelke, seča drveća
 
Kupujte jelke u rasadnicima Gradskog Zelenila! Em što su jeftinije, em što su lepe i zdrave sa busenom, pa ih posle možete i negde posaditi! Sve ukupno 15 minuta posla, a život oplemenjen! :)
 
Šta se stvarno desilo u Kopenhagenu?
50,000 ljudi je otišlo u Dansku i sve što su dobili je jadan politički sporazum na tri strane teksta
Piše: Brajan Tokar
23. decembar 2009.
CounterPunch
Prevod: Kontrapunkt
Detaljni izveštaji učesnika/ca sa nedavno održanog klimatskog samita još uvek pristižu, ali nekoliko stvari je već sasvim jasno, uprkos tome što su zemlje odgovorile pojačanim međusobnim optuživanjem za razočaravajući ishod samita.
Prvo, 2 ipo strane diplomatskog blebetanja koje su zemlje učesnice samita na kraju pristale da "uzmu na znanje" poptuno su kontradiktorne, i nikoga ne obavezuju na bilo koju određenu akciju u cilju rešavanja globalne klimatske krize. Nema čak ni plana za pokretanje s mrtve tačke pregovora na nivou UN. Prijatelji Zemlje tačno su to opisali kao "lažni sporazum", Britanski kolumnista Džordž Mnbiot je to nazvao praktikovanjem "čuvanja fasade", a bivši neoliberalni šok doktor koji se preobratio u environmentalistu, Džefri Saks, nazvao je to farsom. Dugogodišnji posmatrač UN Martin Kor je istakao da "uzeti na znanje" dokument za UN znači ne samo da formalno nije usvojen, nego da čak nije ni "primljen sa dobrodošlicom", što je uobičajena praksa UN.
Drugo, globalni jaz između bogatih i siromašnih nikada nije bio jasniji, i one zemlje u kojima ljudi već trpe zbog suša, poplava, i topljenja glečera koji su vitalni izvor pijaće vode sve više se nalaze u rastuće očajnim neprilikama pošto u potpunosti dolazi do javljanja efekata klimatskih lomova. Da ne spominjem nacije malih ostrvskih zemalja koje se suočavaju sa gotovo sigurnim uništenjem sa topljenjem ledenih ploča i porastom nivoa mora, koje je praćeno mešanjem morske vode sa njihovim oskudnim zalihama pijaće vode. Posebno je odvratna bila promenjiva uloga vlada ubrzano razvijajućih "BASIC" zemalja (Brazil, Južna Afrika, Indija i Kina), koje tvrde da govore u ime siromašnih - u svojim zemljama i širom sveta - kad im to odgovara, ali uglavnom nastoje da sačuvaju rastuća bogatstva svojih duboko ukorenjenih elita.
Treće, čak i najslabiji i kontradiktorni napredak tokom poslednjih 17 godina globalnih razgovora o klimi sada je izložen riziku, a isto važi i za manjkavi ali relativno otvoreni i inkluzivni proces UN-a. Nakon samita o klimi 2007. u Baliju, Indonezija, Bušova administracija je pokušala da otvori alternativni kanal za pregovore o klimatskoj politici u koje je uključena samo odabrana šačica popustljivijih zemalja. Ta strategija nije urodila plodom, delom zato što je njena vodeća ličnost bio Džordž Buš. Sada kada je Obamina administracija usvojiha sultinski isti pristup, sa punom saradnjom sa "BASICsima", poptuno bezsadržajni "Sporazum iz Kopenhagena" se jedino može posmatrati kao prvi diplomatski uspeh ove prinudne strategije.
Kao što sam pisao dok je sastanak u Kopenhagenu još uvek bio u toku (pogledajte moj članak "Prepakovavanje Kopenhagena", koji je objavljen početkom decembra), SAD su tokom nekoliko meseci planirale pokušaj zamene neodgovarajućeg im koncepta sveobuhvatnog globalnog sporazuma o klimi sa pačvorkom neformalnog obavezivanja pojedinih zemalja da će smanjiti emisije gasova koji doprinose efektu staklene bašte i da će preduzeti druge odgovarajuće mere. Ako dokument iz Kopenhagena išta znači, to je da ustanovljava taj proces kao novu globalnu normu za primenu klimatske politike. Ništa nije obavezujuće, i sve je dobrovoljno, samo da bi bilo neformalno "ocenjeno" nakon što prođe još pet godina. (Strane 4 i 5 "sporazuma" zapravo se sastoje od dva srednješkolska grafikona na kojima zemlje slobodno mogu prosto da upišu svoje dobrovoljne emisione mete i druge mere ublažanja, nominalno do kraja januara.)
Dokument je skovan iza kulisa, u stilu STO-e. On izbegava sva važna pitanja, koja navodno postavlja. Dok bi diskusije normalno bile nastavljene u okviru dva pregovarača koloseka UN koji su pre dve godine ustanovljeni u Baliju, "sporazum" pruža opravdanje vodećim zemljama u procesu - koji je Bil Mekiben nazvao "ligom superzagađivača", plus nekolicini njihovih entuzijastičnih sledbenika - da nastave da podrivaju i potkopavaju te rasprave u ime efikasnijeg i fokusiranijeg procesa s ciljem nastavljanja uobičajenog biznisa u korist svetskih elita.
Kao što su to neki istakli, moglo je biti gore. Beskorisni ne-sporazum bi možda bio bolji od prinudnog sporazuma koji bi zacementirao nedovoljne mete i destruktivne političke mere, poput širenja karbonskih tržišta. Ali potencijalni gubitak odgovornog procesa UN-a mogao bi da se pokaže još gorim ishodom od toga. SAD su, naravno, oduvek pokušavale da sabotiraju Ujedinjene Nacije onda kada nisu bile u stanju da ih otvoreno kontrolišu, ali zamenom procesa ustanovljenih na osnovu klimatske konvencije UN iz 1992. sa modelom keš-za-povinovanje, sve-živo-prolazi cirkusom koji vernije odslikava diskreditovane mehanizme Svetske trgovnske organizacije, ne ukazuje ni na šta dobro u budućnosti.
Da li se bilo šta pozitivno desilo u Kopenhagenu? Za aktiviste i aktivistkinje koji se bore za klimatsku pravdu širom sveta, Kopenhagen je možda bio dugo očekivani Sijetl trenutak. Bila je to jedinstvena prilika za aktiviste/kinje i predstavnike/ce NVO iz celog sveta da se okupe, da rade na jačanju ličnih veza, da pokrenu podizanje globalnog profila suštinske agende klimatske pravde. Nezavisni/e novinari/ke, pre svega Democracy Now ekipa Ejmi Gudman, pomogli/e su da se jače čuju glasovi koji najbolje mogu da objasne kako klimatski lomovi više nisu apstraktni naučni problem, već problem koji već utiče na živote onih koji su najmanje u stanju da se nose sa njim. Čak je i mejnstrim štampa u SAD objavila neke pažnje vredne priče ljudi širom sveta koji se bore da žive sa posledicama klimatskog haosa. Više nego ikada pre, ljudi počinju da shvataju da je jedino smisleno rešenje za klimatsku krizu "leave the oil in the soil, the coal in the hole, and the tar sands in the land", kako je glasio slogan kampanje protiv naftnih bušotina u ugroženom nacionalnom parku Jasuni u Ekvadoru.
Bila je to takođe prekretnica za latinoameričke zemlje članice ALBA saveza - pre svega za Boliviju, Nikaragvu i Venecuelu - koje su do samog kraja nastavile da se suprotstavljaju zastrašivanjima od strane SAD i drugih moćnih zemalja, i odbile da se poviju pred pritiskom da se u poslednjem trnutku prihvati bljutav i destruktivan "Sporazum iz Kopenhagena" kao dogovor okupljenih nacija. To je u oštroj suprotnosti sa ulogom Evropske Unije koja se nekada zalagala za čvrst dogovor o emisijama gasova staklene bašte na svetskom nivou, ali sada je potpala pod uticaj remetilačkih strategija SAD. Drugi pozitivni dobitak je što nije bačena nova koska svetskim finansijskim elitama, koje su se oslanjale na kopenhaški sporazum verujući da će im pomoći da napumpaju svoje veštačko tržište razmenjivih karbonskih nadoknada. Cene ugljenika u Evropi su počele da opadaju, što bi moglo da pomogne sprečavanju posvećivanja karbonskih tržišta (takozvani "cap and trade") kao primarnog instrumenta klimatske politike u Sjedinjenim Državama.
Tako da se sada borba vraća na nacionalne i lokalne nivoe, gde ljudi mogu najbolje da kreiraju primere pravednih i delotvornih načina odnošenja prema klimatskoj krizi. Ne nedostajnu nam pozitivni, delekovidi pristupi za smanjivanje preterane potrošnje i unapređenje razvoja izvora alretnativne energije, posebno onih koji mogu biti demokratski kontrolisani od strane zajednica a ne korporacija. Ali moć pozitivnih primera daleko je od dovoljne za tretiranje suštinskog problema našeg doba. Pre nekoliko godina, klimatski eksperti su šokirali svet kada su rekli da imamo manje od deset godina da okrenemo kurs i uradimo nešto da bismo sprečili dolazak do tačke bez povratka u globalnom klimatskom sistemu. Zahvaljujući katastrofalnom ishodu konferencije u Kopenhagenu teže je nego ikada biti uveren/a da nije prekasno.
Brajan Tokar je direktor Instituta za socijalnu ekologiju iz Vermonta. Među knjigama koje je objavio su Earth for Sale, Redesigning Life? i predstojeća zbirka (koju je uredio zajedno sa Fredom Magdofom), Crisis in Food and Agriculture: Conflict, Resistance and Renewal (Monthly Review Press).
Izvor: Infoshop.org
 
Osnovan Budžetski fond za zaštitu životne sredine grada Beograda

Prema rešenju gradonačelnika Beograda osnovan je Budžetski fond za zaštitu životne sredine grada Beograda, namenjen zaštiti i sprečavanju zagađivanja životne sredine i ostvarivanju održivog upravljanja i očuvanja prirodnih vrednosti. Sredstva za njegov rad obezbeđuju se iz budžeta za tekuću godinu i naknada za zagađivanje životne sredine, zagađivanje područja od posebnog državnog interesa i zaštitu i unapređivanje životne sredine.

– Sekretarijat za zaštitu životne sredine ovih dana priprema predlog programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Beograda za 2010. godinu, koji će doneti gradonačelnik Beograda, uz prethodno pribavljenu saglasnost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Programom se planiraju sredstva za izradu i realizaciju planova, programa, projekata i drugih aktivnosti zaštite i unapređenja životne sredine Beograda – rekla je Nataša Đokić iz ovog sekretarijata.

Sredstvima fonda finansiraće se strateški planovi i programi upravljanja životnom sredinom, zaštita i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i šuma, zaštita prirodnih resursa i dobara i održivo korišćenje i razvoj zaštićenih prirodnih dobara. Fond će se koristiti i za kontrolu i ocenjivanje stanja činilaca životne sredine (monitoring), uspostavljanje i ažuriranje registra izvora zagađivanja, izgradnju sistema upravljanja otpadom i njegovo iskorišćavanje, sanacione planove i projekte rekultivacije zagađenog prostora. Novac će biti izdvajan i za preventivne i interventne mere u slučajevima zagađivanja životne sredine i udesa, podsticanje istraživačkih i razvojnih studija i za programe ekološkog obrazovanja i jačanja javne svesti o očuvanju životne sredine i održivog razvoja, podsticanje čistije proizvodnje i primenu tehnologija koje smanjuju opterećenje i zagađenje životne sredine i podsticanje korišćenja obnovljivih i alternativnih izvora energije.
Kliknite za proširenje...
izvor: BeoINFO
 
Sve zahvaljujuci gospodinu Trivanu,gradskom sekretaru za zastitu zivotne sredine,bravo za coveka :kk:
 
:puke:

Bem ti zivot!!!


>> ... Жељка Бутуровић
Голуб на грани
Треба ли нам школски предмет екологија


Према најавама Министарства заштите животне средине, са новом школском годином ђаке у Србији дочекаћејош један предмет – овог пута екологија. Овакав развој догађаја потврђује да су највећи непријатељи реформи образовања у Србији помодне идеје и нереална очекивања.

Основна функција образовања јестестицање знања.Већ овај задатак школе, као једног од механизама преноса цивилизацијске баштине, озбиљан је и тежак и неспорно је да у српском образовању постојивелики простор за побољшања.

Али, ма како тај задатак објективно био велик, за српске министре он јесувише приземан и ситан. Они од образовања очекују много више – да ствара личност, коригује понашање, мења систем вредности и формира будуће грађане и „лидере”. У овој нереалној амбицији ђаци се затрпавају предметима и програмима чији су циљеви ем спорни,ем неостварљиви, због чега страдају важни, остварљиви,али мање гламурозни циљеви.

Увођење разних „друштвенокорисних” предмета попут екологије лоше је из најмање три разлога. Прво, зато што се по правилу дешава науштрб других, важнијих предмета. Друго, зато што не постиже намераван резултат. Треће, зато што око тог резултата –као што нпр. случај веронауке показује –често и не постоји друштвени консензус.

Материјални и спознајниресурси ученика, наставника и школа су ограничени. Време и напор уложени у новокомпоноване предмете по правилу долазенауштрб осталих предмета. Више екологије значи мање математике, књижевности, биологије, историје. Ништа не указује да је ниво знања српских ђака у овим предметима толико висок да могу себида приуште бављење другим стварима.

Осим тога, мењањепонашањакроз школску наставу узалудан је посао. Ако је циљ Министарства да на улицама буде мање смећа, подучавањенаставом екологије је крајње непоуздан метод. Примитивна психолошка теорија по којој пожељно понашање спонтано извире из пожељних вредности одавно је дискредитована. Однос нечијег понашања и његовог декларативног система вредности далеко је сложенији од тога да издекламоване вредности једноставно производе одговарајуће понашање. Другим речима, чак и да сваки школски дан започиње певањем химне чистом ваздуху, то не значи да би на улицама било мање смећа.

Најзад, поставља се питање зашто је усађивање еколошких вредности уопште потребно. Ако о њима постоји друштвени консензус, што вероватно јесте случај, то значи да их деца и њихови родитељи већ сад деле,па нема потребе да се на то губи драгоцено школско време. С друге стране, ако такав консензус не постоји, поставља се питање с којим оправдањем се од родитеља узима новац да би се деци наметале њима стране вредности.

А да основна замисао предмета јесте наметање вредности показује и изјава државног секретара Министарства за заштиту средине који скреће пажњу да будућим предметом„децу нећемо оптерећивати фактографијом и гомилом података” већ је циљ да децу научимо да је животна средина „њихова кућа” („Блиц”, 12.4.2009). Дакле, државни секретар се буквално хвали тиме да циљ предмета нису знање и информације неопходне за критичко размишљање о еколошким проблемима (то је деци сувише досадно), него некритичко понављање баналних парола о средини као „оквиру живота”.

Све ово не треба да чуди, јер то је оно како се мегаломански планови обично завршавају. С једне стране се најављују нови, „модерни грађани” чији ниво свести далеко превазилази пуко чињенично знање. А у реалности се добијају некомпетентни студенти, безвредне пароле и злоупотреба школе у циљу увећања сопственог значаја. И те две ствари су у директној вези. Што се школи приписује више функција и пред њу постављају крупнији циљеви, то ће она лошије реализовати своју основну намену.

психолог ... <<


http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Golub-na-grani.sr.html
 
Bože, koja je to bu****. I ona nije psiholog, već psihološkinja. A ženu treba streljati (btw nije da diskriminišem, ali stvarno je očigledno kad se zna ko ide na drugi sprat :rolleyes: )
 
Na rešenje ovog problema mnogo efikasnije može da utiče komunalna policija koja će kažnjavati roditelje, nego škole koje će učiti decu...međutim, mislim da je potrebno više od jednog komunalnog policajca na 5000 ljudi, a nisam ni siguran koliko će oni biti spremni da upotrebe silu. Ako ih čovek bude mogao izbeći isto kao što sad može kontrolore u autobusu - nikakva korist od njih neće biti. Isto se pitam da li će uopšte kažnjavati "male" prestupe kao što je bacanje đubreta na zemlju, jer ako to ignorišu promašiće izvor problema.
Ali i dalje podržavam ovu ekologiju, ako se ne mogu popraviti roditelji treba bar putem škole da se natera nova generacija da se ponaša normalno.
 
Ambassador":1sps1sls je napisao(la):
I ona nije psiholog, već psihološkinja.
Kliknite za proširenje...
Nemoj, molim te. Kad sam video Lejlu Ružić koja je u jednom dopisu napisala stručnjak/stručnjakinja, stomak mi se prevrnuo. Čitava ta fama sa rodnom ravnopravnošću zanimanja je jedno veliko smaranje ljudima te se manimo ispravljanja.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh