Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

I ja mislim da je to u krugu železare, verovatno su uhvatili toplotu visokih peći.
 
Narpode nešto u protekla dva sata smrdelo na pokvarena jaja na Bežanijskoj Kosi i kod Opštine Novi Beograd.

Takav smrad prvo asocira na sumpor, mada može biti i Hidrogen Sulfid iz kanalizacione mreže ili curenje prirodnog gasa. Ili nešto drugo?

Smrdi toliko da moraš zapušiti nos. Nisam primetio nikakvo isparavanje iz šahta. Ne zna se gde je smrad gori. Takođe smog je grozan, bukvalno izmaglica.

Na B.Brdu koje se nalazi na većoj nadmorskoj visini vazduh je normalan. Ovde nema nikakvih problema.
 
Veceras je malo bolje.
Najvise me zacudio smog u Kosutnjaku, u blizini Pion. Grada.

Ja i dalje tipujem na lignit sa puno sumpora u TE.
 
Sumpor je u granicama normale, najviše su povišene suspendovane čestice PM 2.5 (one su i najopasnije) , a relativno su povišene i PM 10.
To je sitna prašina koja leti po vazduhu, može sadržati razne teške metale itd.
 
Не вреди само тражити узроке, превише се занемарује значај самих садржаја природе у граду - свих врста растиња, дрвећа, жбунастих врста, трава у заштити и смањењу загађења.

На жалост немар у том правцу је свеприсутан, непопуњени дрвореди, где је уклоњено и до десетак стабала - стоје годинама такви. Простори у насељима и вртовима, разним природним целинама исто тако стоје без стабала и другог растиња, при том не мислим да све површине треба да претворимо у шуме, али места има свуда. Уместо да се поред коловоза сади заштитно растиње на дрворедним травњацима, већ више од пола века саде се и даље паркинзи уместо обрнутог поступка... Постепено али упорно ниже растиње се уклања свуда и са вртних површина и из насеља, а управо оно спречава и ширење приземног загађења и пречишћава ваздух.
 
Drastično prekoračenje za PM. Trenutno 6. po zagađenju u svetu.
Čak i BeoEko upozorava.

Pogledajte prilog 3
Ovo su DNEVNI proseci koncentracija, ne tok trenutnih vrednosti.

Pogledajte prilog 4
Trenutni (satni) proseci koncentracija. Na Novom Beogradu pikovi idu i do 240 ug/m3. Dozvoljeno je 50.


Trenutni AQI indeks zagađenja.

Pogledajte prilog 2
Mapa gde je Beograd samo crvena mrlja.

Pogledajte prilog 1
Ono što bi trebalo da nas zabrine je da Beograd nije u kotlini niti ima neke druge posebne klimatske specifičnosti koje bi objasnile ovaj nivo zagađenja, a nema ni desetine miliona stanovnika kao par drugih gradova u Aziji u čijem se društvu zimi toliko često nalazimo.
 
Зума, јако добра мапа, ова где је БГ само црна мрља. Оно што је занимљиво је да је ту ТЕНТ отприлике на дну ове црвене мрље, па мало на исток. Ако су ове линије правац ветрова, а претпостављам да јесу онда управо од ТЕНТ-а ветрови иду на север-североисток (едит: заправо сервер-серверозапад) што управо одговара црвеној мрљи.
Делује ми да ова мапа детектује само већа подручја, док се на њој не истичу мања чисто урбана подручја. На пример у овом тренутку је у Нишу индекс по подацима са http://www.airvisual.com 191 а то се на овој мапи не види.
 
Nememo cemu da se cudimo, najgora vlast u Evropi, najgora zdravstvena zastita u Evropi, los kvaliitet obrazovanja.
Sto bi bilo drugacije sa kvalitetom vazduha.

Jasno je da je to TENT, a ostalo su price za malu decu.
Mi ne znamo u kakvom su stanju tzv pepelista, gde se odlaze pepeo. Da li se kvase ili ostavljaju suva da vetar raznosi cestice.
Nista necemo znati dok ne nadjemo insajdera.
 
Kosjerić je nenormalno zagađen - da li im je uređaj koji meri tamo pokvaren ili blizu baš nekog izvora - ne znam, ali uvek je skoro duplo gore nego u BG.
 
Не верујем да је покварен. Косјерић је котлина где се велики број становника греје на дрва или угаљ у приватним котловима, и отуда зими велико загађење. Што се тиче цементара не знам којим темпом она сада ради, и да ли ради, али у времену када сам чешће туда пролазио возом чест призор су били бели кровови као да пада снег а у сред лета. Не знам ког промера су те честице које избацује цементара, али када видите како се талажи по крововима јасно је да не може бити добро по здравље.
 
Hoće li novi gasovod smanjiti broj individualnih kućnih ložišta i hoće li uticati značajno na smanjenje zagađenja?
 
Trebalo bi, ali imamo primer od pre 10-20 godina kada je gasovod uvođen na mnogo mesta, ljudi se priključili i onda je cena gasa porasla.



paradox polje":3k00ysv7 je napisao(la):
Не верујем да је покварен. Косјерић је котлина где се велики број становника греје на дрва или угаљ у приватним котловима, и отуда зими велико загађење. Што се тиче цементара не знам којим темпом она сада ради, и да ли ради, али у времену када сам чешће туда пролазио возом чест призор су били бели кровови као да пада снег а у сред лета. Не знам ког промера су те честице које избацује цементара, али када видите како се талажи по крововима јасно је да не може бити добро по здравље.
I ja sam pomislio na cementare, ali taj prah je veći od PM10 (2.5), ali sigurno nije dobro mesto za život.

Bio je skoro neki prilog iz nekog kamenoloma u Srbiji kako zagađuje okolna mesta (u voćnjaku je bio beo prah po svim voćkama) i poenta je da je trenutno sve po propisima, ali gazda je rekao da će svojevoljno da ugradi nešto pa da to bude još bolje.

Znači po propisima je da sitna prašina leti po okolini?!?
 
Skup priključak na gasovod ~900 evra + kotao ili neko drugo grejno telo pa i sama cena gasa je svakako ogromna prepreka ovom osiromašenom narodu. Da vlast stvarno želi da uradi nešto po tom pitanju cena priključka bi bila simbolična a ekološki kotlovi bi se kupovali uz subvenciju države. Ovako ajd da udarimo taksu i kao se brinemo za životnu sredinu. Ne žele da uvedu ni kontrolu izduvnih gasova na tehničkom pregledu.. čitaj baš nas briga za ekologiju...
 
Pa, Srbija je neoliberalni raj. Svi propisi su u sluzbi kapitala.
Ako treba da prasina leti neka, ako treba da se umire od loseg vazduha, neka.
Narod hoc enove stadione!
 
Nažalost, uobičajena priča, ne samo u Srbiji. Ovo jeste faza ekspanzije krajnje desnice u čitavom svetu, a ona mrzi da bude ograničena bilo čim. Ali sem slobode u delovanju koju neoliberalizam pruža onda se pojavljuje i "malo" pitanje kako se posle toga održati na vlasti sa tako po narod destruktivnom političkom praksom? Pa postoje recimo četri uobičajena osnova na koje se vlast obično može osloniti, SEM, naravno, da bude zaista uspešna u praktičnom smislu kvaliteta života koji nudi svojim podanicima.

- Patriotizam, vlast koja tvrdi da je izvor dobra za naciju
- Ideologije, vlast koja tvrdi da je ona osnova klasne ili neke druge opšte socijalne i društvene pravde
- Kapital, vlast maksimalno podilazi onima koji imaju para, ko god oni bili, a taj kapital je onda svojim novcem drži na vlasti i čini bogatom
- Geopolitički pokrovitelji, vlast se predstavlja kao verni i poslušni podanik neke velike i moćne strane države ili političkog saveza, koji je onda svojom ekonomskom i vojnom moći održava na vlasti

I to vam je izbor ako želite biti vlast. Biti uspešan tako da vas narod zaista želi, ili birajte sa gornjeg spiska.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690120#p690120:3rffvris je napisao(la):
paradox polje » 18 Dec 2019 09:28 am[/url]":3rffvris]Зума, јако добра мапа, ова где је БГ само црна мрља. Оно што је занимљиво је да је ту ТЕНТ отприлике на дну ове црвене мрље, па мало на исток. Ако су ове линије правац ветрова, а претпостављам да јесу онда управо од ТЕНТ-а ветрови иду на север-североисток (едит: заправо сервер-серверозапад) што управо одговара црвеној мрљи.
Делује ми да ова мапа детектује само већа подручја, док се на њој не истичу мања чисто урбана подручја. На пример у овом тренутку је у Нишу индекс по подацима са http://www.airvisual.com 191 а то се на овој мапи не види.
To je vizuelizacija podataka sa mernih stanica koje oni imaju, pa je moguće da se moraju ignorisati (ili su manje vidljiva posle filtera) područija gde ne postoji veći broj merača, jer se tu ne može nacrtati raspodela promene po prostoru, tj imaju jednu tačku i to je to. A tamo se gde ih ima više sigurno rade neku filtraciju da promene boje na slici ne bi bile previše oštre pošto je to nerealno, tako da treba biti oprezan kad je u pitanju njena preciznost na mestima gde nema mnogo merača na različitim tačkama tog prostora.

Ali mapa je zaista interesantna jer nam omogućuje da vidimo kako je zagađenje raspodeljeno po prostoru i naročito kako se pomera i menja po intenzitetu. To je teško videti gledajući pojedinačne brojeve. A važno je kod predviđanja ili planiranja putovanja recimo. Zapadna Evropa je obično čista, a istočna prljava ... To puno govori i o standardu, i o političkoj pismenosti naroda, i o stanju ekološke svesti.

Interaktivna i živa mapa se nalazi na ovoj adresi:

https://www.airvisual.com/earth?nav
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690179#p690179:329z27p3 je napisao(la):
Zuma » Sre Dec 18, 2019 11:53 am[/url]":329z27p3]Nažalost, uobičajena priča, ne samo u Srbiji. Ovo jeste faza ekspanzije krajnje desnice u čitavom svetu, a ona mrzi da bude ograničena bilo čim. Ali sem slobode u delovanju koju neoliberalizam pruža onda se pojavljuje i "malo" pitanje kako se posle toga održati na vlasti sa tako po narod destruktivnom političkom praksom? Pa postoje recimo četri uobičajena osnova na koje se vlast obično može osloniti, SEM, naravno, da bude zaista uspešna u praktičnom smislu kvaliteta života koji nudi svojim podanicima.

- Patriotizam, vlast koja tvrdi da je izvor dobra za naciju
- Ideologije, vlast koja tvrdi da je ona osnova klasne ili neke druge opšte socijalne i društvene pravde
- Kapital, vlast maksimalno podilazi onima koji imaju para, ko god oni bili, a taj kapital je onda svojim novcem drži na vlasti i čini bogatom
- Geopolitički pokrovitelji, vlast se predstavlja kao verni i poslušni podanik neke velike i moćne strane države ili političkog saveza, koji je onda svojom ekonomskom i vojnom moći održava na vlasti

I to vam je izbor ako želite biti vlast. Biti uspešan tako da vas narod zaista želi, ili birajte sa gornjeg spiska.

Mislim da je kapital takodj ideologija, odnosno da je ideologija neoliberalzma kapital. Kapitalu treba ekspanzija, sredstva se ne biraju. To moze biti i pljacka, otimacina kao u Savamali. Najveca fora kod neoliberalizma je to sto ne funkcionise bez pomoci drzave koju mrzi, osim u uslovima tehnoloskog glitch-a ili ekspanzije kao 1991. - 2007.
 
Trenutno je 14 stepeni. Retko ko se greje, a kvalitet vazduha je los ili veoma los. Vetra nema, do 2 m/s. Zagadjenje je najverovatnije od TE i izduvni gasovi automobila.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690223#p690223:1reucgxi je napisao(la):
Zvezdara64 » Sre Dec 18, 2019 3:08 pm[/url]":1reucgxi]Trenutno je 14 stepeni. Retko ko se greje, a kvalitet vazduha je los ili veoma los. Vetra nema, do 2 m/s. Zagadjenje je najverovatnije od TE i izduvni gasovi automobila.

Tako je. Ja i dalje tipujem na TE. Jer ovo ne smrdi na automobile.

Ima li neki poznavalac automobilskih motora ovde da nam kaze koliko automobilski motor doprinosi stvaranju PM2.5 cestica.
Postoje li podaci o broju automobila u Beogradu poslednjih godina.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690067#p690067:25n83nov je napisao(la):
Dart » 18 Dec 2019 01:19 am[/url]":25n83nov]Sumpor je u granicama normale, najviše su povišene suspendovane čestice PM 2.5 (one su i najopasnije) , a relativno su povišene i PM 10.
To je sitna prašina koja leti po vazduhu, može sadržati razne teške metale itd.

Tačno. Za neupućene PM stoji za eng. Particulate Matter.

Emnisiji PM verovali ili ne mogu doprineti i frikcione kočnice bilo kojih vozila. Ova vrsta zagađenja najizraženija je u zatvorenim prostorima poput metro stanica sa veoma čestim intervalom pristajanja vozova (posebno presedačke sa većim brojem linija). Najpoznatiji primer je poznata pariska stanica Chatelet-Les Halles.

U zagušenim ulicama stani-kreni sistem izaziva povišenu emisiju svih štetnih materija čiji su izvor motorna vozila, od izduva prilikom kretanja iz mesta (kada se oslobađa najveća snaga) do partikulata prilikom kočenja svaki čas. Kad da gas izbacuje azotne okside, sumpor dioksid, ugljen monoksid, ćađ, no odmah posle toga koči zbog čega oslobađa partikulate putem frikcionih kočnica. I tako sve dok se ne izvuče iz uskog grla.

Najmanje se zagađuje na prohodnim putevima van naseljenih mesta gde vozila osim toga što ne rade pod najvećim opterećenjem ni ne koče tako često. Ne računajući industrijske zone najveće je zagađenje u najgušće naseljenim sredinama što je poražavajuće. Zagađenje je najveće kada je većina ljudi van kuće - u špicu. Tada su emisiji štetnih čestica i najiozloženiji što potpomaže ubrzanom razvoju respiratornih oboljenja.

Čak i da vuča pređe na 100% obnovljiv izvor električne energije kočenje će izazivati emisiju PM ukoliko se isto ne reši na neki drugi način bez trenja.

Električna vozila treba da koriste regenerativno kočenje skoro do tačke zaustavljanja kada frikciona kočnica može potpuno zaustaviti vozilo.

PM emituju i sve češći požari, ne samo šumski već i zapaljena vozila javnog prevoza u gradovima. GSP ne samo što izaziva materijalnu štetu več izaziva i ekološku. To sve završava u atmosferi. Desetak izgorelih vozila godišnje svakako doprinosi zagađenju ma koliko malo, stoga je opravdano GSP-u uvesti ekološku taksu za loše održavanje. Sve što uštede na mostu (delovima) platili bi na ćupriji (putem takse) pa da vidimo dokle će da se ižvljavaju.

Zapaljena vozila veoma su opasna zbog sagorevanja plastike i ostalih materijala a u tom slučaju zagađivač je Grad Beograd (državni entitet) u čijem su vlasništvu zapaljena vozila.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690228#p690228:2llukhh5 je napisao(la):
MC_ » 18 Dec 2019 03:20 pm[/url]":2llukhh5]Sta je regenerativno kočenje ?

Kočenje elektromotorom koji u tom režimu funkcioniše kao električni generator. Na taj način ne samo što koči već proizvodi struju koju može vratiti u mrežu putem pantografa/trole ili puniti baterije.

Chevrolet Bolt se pod određenim uslovima može u potpunosti zaustaviti bez upotrebe frikcionih kočnica. Vozač mora znati kočioni put na ravnoj površini. Na nagibu mora koristiti frikcione kočnice.

Postojeća tehnologija ne omogućava korišćenje regenerativnog kočenja uz minimalnu upotrebu frikcionih kočnica na nagibu.

Frikcione kočnice je najpametnije koristiti samo radi držanja vozila u mestu bez većeg izazivanja trenja (samo u momentu otpuštanja), samim tim i oslobađanja partikulata.
 
Vrh