Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

[astrodule]

MC_ » Today, 18:36[/url]":7z8ld7yt]Ovo je struktura TE u Srbiji. Vidimo da se uglavnom koristi lignit.

Nikola Tesla B3 – 750 MW – lignite
Kolubara B – 2 x 375 MW – lignite
Novi Kovin – 2 x 350 MW – lignite
Štavalj – 300 MW – lignite
CHP Novi Sad – 340 MW – gas (may consist of separate plants)
Other gas combined heat and power plants – 860 MWe – gas

In May 2014 the Kolubara mines were turned into polluted lakes. Each of the four mines was flooded, two of them completely. In the biggest open-pit mine, Tamnava West, ten huge excavators used for mining were flooded, and six of them completely underwater. The Drmno mine also suffered serious flooding in 2014. During the May floods a heroic effort was mounted to save the mine, but between July and September of the same yearmore than 2 million cubic metres of water spilled into the mine, bringing with it around 800, 000 cubic metres of sludge and mud, and engulfed mining machinery in mud.

https://bankwatch.org/beyond-coal/the-e ... -in-serbia

Srbija danas uvozi ugalj. Pitanje je kog kvaliteta, sa kojom kolicinom sumpora i zemlje.

Mislim da smo ovim potpuno potvrdilo naše mišljenje da je problem u uglju i lignitu u poslednjih par godina.

 

[Express]

@11030

Umesto da životinje jedu kao što su radile hiljadama godina nakon pripitomljavanja sada se hrane granulama čiji proces proizvodnje izaziva zagađenje. A država propagira otvaranje pogona, distribuciju i potrošnju jer doprinosi privrednom rastu usput punivši budžet.

Nikad nisam obraćao pažnju na odlaganje baterija u Lidlu. Hvala ti za informaciju. I to što kažeš mora biti bliže stanarima, odnosno bolje organizovano. Ko će da se cima kad smo pre pola veka bacali sa sprata u smećaru.

Ostatak u spojleru:

Spojler

Što se tiče garaža zar ne misliš da se povećanjem broja parking mesta neće povećati "apetit" za automobilima, odnosno stimulisati automobilska kultura (Los Anđeles, Hjuston, Dalas)? Nije isto imati ograničenje broja parking mesta u komunističkoj zemlji i slobodno tržište investitorskog urbanizma u kapitralističkoj ekonomiji. Investitor može nuditi više parking mesta od minimalnog, pritom i privući "okorele" motoriste s po automobilom po sobi stana, čak i u stambenim zgradama. Takva je situacija na Floridi u priobalnim delovima gde zoning propisuje visoke stambene zgrade, ne samostalne porodične kuće s bazenima. U SAD generalno više se ne grade kuće s garažom za jedan automobil već sa duplom, no pošto postoje dizalice za automobile sada uspevaju da natrpaju 4 automobila u kuću s 4 spavaće sobe čak i kada su registrovana samo dva stanara. Njujork im kvari prosek. Ovakve P+4/5/6 nemaju garaže i tu često žive ljudi bez automobila koji koriste naravno subway. Uveki ima nekog, mahom posetilaca ko se parkira ispred. Već na drugom kraju ulice udaraš na oblakodere s garažama koji generišu preveliki broj automobila za obližnje aveniju što dovodi do remećenja reda vožnje autobusima koji se koriste za kratke vožnje par blokova ili kao fideri.

Uostalom mogu kupiti garažno mesto kad hoće u blizini. Mi imamo problem ne s manjkom podzemnih garaža već s manjkom nadzemnih, mnogo većih za čitave komplekse. Ovo je posebno postalo evidentno na teritoriji Novog Beograda gde se zelenilo krči zbog parkinga u nivou.

Garaža kod Arene sa polukružnim rampama pravi je primer garaže za grupe stambenih zgrada. U bežanijskim blokovima umesto individualnih garaža trebalo je izgraditi kolektivne garaže u dva nivoa s tim da polovina drugog nivoa može biti iskorištena za izgrališta. Ima kolektivnih garaža u naseljima i 70-ih, 80-ih mada moram priznati da je njihov kapacitet veoma ograničen po savremenim standardima.

Ovaj primer iz Niederrad-a, dela Frankfurta na Majni dobro opisuje gore pomenutu zamisao.

Ovako to izgleda gledano sa ulice (garaža u izgradnji).

Prva dva solitera sleva imala su parking kao i treći, međutim sada imaju zelenilo između i garažu u dva nivoa pored prometne saobraćajnice. Zgrade su uvučene. Ove tri zgrade su privatno vlasništvo, međutim kada se pomerimo desno videćemo ostatak državnih stanova za izdavanje. Tu postoje dve podzemne, pretpostavljam naknadno izgrađene i to sa zajedničkim prostorom iznad, a između zgrada.

Parkinga ima veoma malo. Prosto neverovatno kako oko Solitera nema automobila na svakom koraku iako ima dovoljno parking mesta. Ukoliko povučemo pogled ka jugu uočićemo mnoštvo parkiranih automobila duž trotoare. Ustvari stara gradska jezgra predviđena za pešačenje uz poneku konjsku zapregu nisu pogodna za automobile. E vidiš kako sam došao do problema s automobilskom kulturom?

Ovaj slučaj imamo recimo po čitavom Vračaru. Putna infrastruktura planirana je za prizemne kuće - ne 6-spratnice sa podzemnim garažama. Da izgradiš 66-spratnicu s garažom za bicikle i električne trotinete umesto mnogo glomaznije garaže za automobile, te provučeš metro dotle odjednom imamo mnogo veću generaciju putovanja uz istovremenu eliminaciju viška privatnih automobila. Najveći je broj ulica u jednom Tokiju upravo takvog tipa, komplet sa garažama, no uz jednu veom,a bitnu razliku: strogo pridržavanje propisa o maksimalnoj izgrađenoj površini objekata u određenoj zoni.

E sad neće neki bankar da vozi trotinet do metroa. On hoće da sedne u automobil minimalne vrednosti 25000 evra. U Tokiju ako ne koristi mamin bicikl (da, mladi muškarci voze majčin ili bakin bicikl sa korpicom za pijacu) do metro stanice onda zove taksi, čak i kad ima Lexus u garaži. Nije isto u svim sredinama. Negde automobil ne koriste uopšte, negde povremeno a negde redovno, no i pored toga uvek koristiti javni prevoz. Ovi koji koriste auto svaki dan mogu voziti do železničke stanice (posebno ako ćive dalje), povremeno korišćenje se praktikuje u sredinama sa dobrom železničkom i drumskom infrastruukturom i tu se automobil može koristiti van špica kad je takt javnog prevoza slabiji, sve radi pogodnosti. Automobil ne koriste ljudi koji ga ne poseduju a žive u kraju sa dobro organizovanim javnim prevozom.

Kod nas nije tako. Ovde će pored metro stanice pred zgradom da voze po dvoja, troja kola sa 5 sedišta sami - svaki dan. To je BnV. Već sam video ko vozi i šta vozi. Ti u metro ući neće. Gađaj me jajima ako ne bude tako.

@Bender

Slažem se sa tim da je broj uzroka veliki, međutim ono što ni ti a ni mnogi drugi pa ni nadležni ne vidite jeste glavni uzrok.

Sve navedeno je zaista na mestu, međutim to je samo šlag - nije kora. A vidim da niko od vas ne pominje broj putovanja određenim vidom saobraćaja.

Recimo uz minimalan rast, ili čak pad broja stanovnika može se povećati ne samo stepen motorizacije već i ukupan broj putovanja po glavi stanovnika bez obzira na vid saobraćaja. Onda ide occupancy level.

Dobro, možda je par-nepar previše restriktivan način smanjenja gužvi i zagađenja, no zaista je pametno što više praktikovati neku vrstu rajdšeringa.

Planirano proširenje saobraćajnica ne znači ništa ukoliko investitori i dalje rutinski grade po koji sprat više. Već rekoh da su ti sitniji ali brojniji uzročnici teži za rešavanje, posebno kad je u pitanju bahatost nadležnih. Climbing Mount Improbable. Čim pomislim na lenju vlast padne mi mrak na oči. Dok se problem ne reši rak pluća može nekog podsetiti na to u kon gradu živi, sa kakvim ljudima na vlasti.

Da li se uopšte putem društvenih mreža može išta postići? Ajde kontam da matorci ne sede za kompom (mnogi ne znaju ni da ga uključe) ali bar mladi mogu bolje da organizuju svoje dnevne rutine kada vide da i njihovi prijatelji rade nešto korisno svima nama i našoj planeti.

Glavni uzrok zastoja jeste preveliki broj vozila u vršnom času u odnosu na projektovanu drumsku infrastrukturu na šta utiče stepen motorizacije u kombinaciji s porastom broja putovanja. Rajdšeringom se taj problem može ublažiti. Naravno, treba posvetiti više pažnje unapređenju - ne degradaciji javnog prevoza. Kao što si već napomenuo s ovakvom politikom prevoza samo još više ljudi može preći na kola.

 

[Zuma]

astrodule » 16 Dec 2019 06:45 pm[/url]":17sbrnq2]

MC_ » Today, 18:36[/url]":17sbrnq2]Ovo je struktura TE u Srbiji. Vidimo da se uglavnom koristi lignit.
...
In May 2014 the Kolubara mines were turned into polluted lakes. Each of the four mines was flooded, two of them completely. In the biggest open-pit mine, Tamnava West, ten huge excavators used for mining were flooded, and six of them completely underwater. The Drmno mine also suffered serious flooding in 2014. During the May floods a heroic effort was mounted to save the mine, but between July and September of the same yearmore than 2 million cubic metres of water spilled into the mine, bringing with it around 800, 000 cubic metres of sludge and mud, and engulfed mining machinery in mud.

https://bankwatch.org/beyond-coal/the-e ... -in-serbia

Srbija danas uvozi ugalj. Pitanje je kog kvaliteta, sa kojom kolicinom sumpora i zemlje.

Mislim da smo ovim potpuno potvrdilo naše mišljenje da je problem u uglju i lignitu u poslednjih par godina.

Treba razmisliti i o posledicama plavljenja Kolubarskih i drugih rudnika. Da li je ugalj koji se danas kopa i dalje vlažniji nego što je bio ranije? Ako jeste, i to ima veliki uticaj. Vlažan ugalj gori na manjoj temperaturi, manje potpuno i efikasno, pa proizvodi više zagađenja i manje toplote (a zbog toga se onda mora sagoreti još više uglja za istu količinu stvorene toplote, što takođe zagađuje više)

To reduce the amount of pollutants produced from burning solid fuel, make sure you maintain your appliance adequately and ensure fuel is clean and dry. Burning of wet fuel, such as unseasoned wood, will mean that the fuel will burn at a lower temperature and will result in higher levels of emissions, including dioxins, furans, carbon monoxide, carbon dioxide, particles, and nitrogen oxides. Burning contaminated fuel, such as painted or preserved wood, will also lead to higher emissions.
https://www.environmental-protection.or ... e-heating/

 

[astrodule]

Da, mislim da je to dobar pravac u otkirvanju glavnog uzroka. Sigurno može da se sazna kada je iskopan ugalj koji se prodaje. Plus što nije samo vlaga u pitanju, već i prljavština koja je potopila basene.

 

[astrodule]

I da, da, Beograd je ponovo u top 10 najzagađenijih glavnih gradova sveta. Lideri u regioni, a i u Evropi, a i u celom "zapadnom" svetu.

 

[Zuma]

Uostalom pogledajte slike, zagađenje možete videti, liste i nisu baš neophodne. Doduše, suspendovane čestice same za sebe su previše male da bi se individualno uočile, ali rasipaju svetlost pa se po tome može videti kad su prisutne u većim koncentracijama. Smog i zagađenje je najlakše videti pri zalasku Sunca kad svetlost ide horizontalno kroz sloj nisko ležećeg zagađenog vazduha, pa tako mora kroz njih da prevaljuje duži put, zbog čega i mala difrakcija posteje vidljiva. Slike od pre dva dana.

Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Međutim, na jučerašnjim slikama tamni sloj zagađenja koji leži nisko na tlu se vidi i u sred dana, kad je Sunce visoko. Ovo je pogled sa Zemunske kule na ono što mi dišemo svaki dan.

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

 

[orion]

Обавештење о обавези годишњег извештавања за Локални регистар извора загађивања

Секретаријат за заштиту животне средине обавестио је сва привредна друштва, друга правна лица и предузетнике, чије активности доводе до загађивања животне средине, да су у обавези да овом секретаријату доставе податке о загађујућим материјама које се емитују у животну стредину ради уноса у Локални регистар извора загађивања (ЛРИЗ). Податке о загађујућим материјама које се емитују у животну средину потребно је унети у електронску базу података, која се налази на сајту Града Београда, на страници Секретаријата за заштиту животне средине, у делу Корисни линкови, под називом „Локални регистар извора загађивања”.

За потребе регистрације, којом ће бити омогућен унос података у базу, потребно је доставити на registarzagadjivaca@beograd.gov.rs имејл адресу, а иста ће убудуће бити употребљена као корисничко име. Инструкција за унос података у базу саставни је део базе.

Потребно је да се подаци за извештајни период од 1. јануара до 31. децембра 2019. године унесу у базу података најкасније до 31. марта 2020. године.
Правна лица која испуњавају услове о минималним граничним вредностима капацитета за одређену привредну делатност, како је наведено у Прилогу 1, Листа 2 – Списак делатности и минималне граничне вредности за извештавање за локалне регистре извора загађивања Правилника о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологији за врсте, начине и рокове прикупљања података, у обавези су да поступају у складу са овим правилником и да Секретаријату за заштиту животне средине доставе податке о изворима загађивања, врстама, количинама, начину и месту испуштања загађујућих материја у ваздух, воду и земљиште, као и о количинама, врсти, саставу и начину третмана и одлагања отпада.

Сва питања и појашњења могу се добити у Секретаријату за заштиту животне средине на имејл: registarzagadjivaca@beograd.gov.rs, наведено је у саопштењу овог секретаријата.

https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1768 ... jivanja_2/

 

[MC_]

astrodule » Pon Dec 16, 2019 9:58 pm[/url]":7ssnxffc]Da, mislim da je to dobar pravac u otkirvanju glavnog uzroka. Sigurno može da se sazna kada je iskopan ugalj koji se prodaje. Plus što nije samo vlaga u pitanju, već i prljavština koja je potopila basene.

Da, to je najverovatnije.
Sledeci korak koji moramo imati je insajderska potvrda ovoga.

Najtuznije je sto ljudi sve ove pojave prihvataju kao dar/kaznu s neba.
Ne razmisljaju da je neko kriv i verujem uzima lepe pare na ovome, trujuci nas.

 

[tragac]

Vidim dim koji potiče iz pravca u kom je deponija, sivi dim,ide ka centru...ogroman

 

[11030]

Nije zagadjenje iz TA, juče u bul. Despota Stefana vazduh štipa za pluća, kiseo, dođem kući, ko na planini, diše se punim plućima. Saobraćaj i individualna ložišta.

uostalom evo i ovde: https://vazduhgradjanima.rs/

 

[Dart]

Sad baš gledam na Air visual za Sarajevo. Pre 2 dana su imali lošiji vazduh od nas, a sada su zadnji na listi tj imaju čist vazduh.
Još čudnije 2 stanice pokazuju vazduh vrlo dobrog kvaliteta, a jedna zagađen.
Šta je moglo dovesti do tako dramaticnog poboljšanja (pod uslovom da ne varaju) ?

 

[astrodule]

Vetar, promena vazdušnog pritiska i povećanje temperature mi prvo padaju na pamet. Sarajevo je u rupi i oduvek je imalo problem sa zagađenim vazduhom.

 

[MC_]

11030 » Uto Dec 17, 2019 10:43 am[/url]":2bit8dtn]Nije zagadjenje iz TA, juče u bul. Despota Stefana vazduh štipa za pluća, kiseo, dođem kući, ko na planini, diše se punim plućima. Saobraćaj i individualna ložišta.

uostalom evo i ovde: https://vazduhgradjanima.rs/

Ne verujem ovim uredjajima.
Moje iskustvo je da je zagadjenje prilicno homogeno u gradu, da ga ima tamo gde nema privatnih kotlarnica.
Uostalom, zagadjenje se jasno vidi pri svetlu zalzeceg sunca ili ulicnih lampi.

drzavni meraci pokazukuju drugacije (vrlo zagadjeno) stanje na npr Zvezdari.
https://waqi.info/sr/#/c/44.781/20.494/12.2z

 

[MC_]

tragac » Uto Dec 17, 2019 10:15 am[/url]":vqv14ae2]Vidim dim koji potiče iz pravca u kom je deponija, sivi dim,ide ka centru...ogroman

Koja je to deponija?

Ovo je vec moguce.
Zar nema nikoga na Zvezdari ko bi mogao da fotografise taj dim, ako je Vinca u pitanju.

 

[MC_]

tragac » Uto Dec 17, 2019 10:15 am[/url]":10rqgiqj]Vidim dim koji potiče iz pravca u kom je deponija, sivi dim,ide ka centru...ogroman

Sa koje deponije?

 

[tragac]

Vinča.

 

[MC_]

tragac » Uto Dec 17, 2019 12:00 pm[/url]":2uh1b234]Vinča.

Znaci da majmuni ipak tamo spaljuju djubre.
Kako zainteresovati televizuju da to snimi?

 

[ink]

MC_ » 17 Dec 2019 12:08 pm[/url]":o3a3ir8b]

tragac » Uto Dec 17, 2019 12:00 pm[/url]":o3a3ir8b]Vinča.

Znaci da majmuni ipak tamo spaljuju djubre.
Kako zainteresovati televizuju da to snimi?

Nikako.

 

[astrodule]

Nelogično je da se namerno spaljuje đubre. Površinski požar bi se teško stavio pod kontrolu, a i nema razloga da pale đubre.

 

[Zuma]

MC_ » 17 Dec 2019 12:08 pm[/url]":1lp72dip]

tragac » Uto Dec 17, 2019 12:00 pm[/url]":1lp72dip]Vinča.

Znaci da majmuni ipak tamo spaljuju djubre.
Kako zainteresovati televizuju da to snimi?

Jednostavno. Kao što je to rešenje i za mnoge druge stvari, ne treba zavisiti od medija. Svuda treba postepeno ali upornmo razvijati alternativne i nezavisne kanale informisanja. Treba nam čitav pokret podsticanja postavljanja građanskih i privatnih live stream kamera povezanih na Internet. Kinezi ih sada prodaju veoma jeftino. Pa gde god postoji neki akutan problem, ili prosto tačka od javnog interesa na bilo koji način, dobar ili loš, neko može biti zainteresovan da postavi svoju ličnu live stream Web kameru i usput zarađuje od reklama. To je stara ideja o kojoj smo ovde pričali. Samo treba da se svi koraci u dizanju takve WEB kamere razbiju na delova i detaljno opišu za laike. Otprlike: Ovde kupi kameru, ovo je lista povoljnih internet provajdera, a zatim ovako konfiguriši sistem. Tako da SVAKO može prosto da sledi uputstva i da mu ne treba da zna bilo šta drugo. Onda se kamera postavi na bilo koju kuću na uzvišenju i sa vidikom prema deponiji Vinča, pa imamo nadgledanje 24 časa dnevno. To mogu i nevladine organizacije, partije, novine da imaju o čemu da pišu, udruženja građana, zabrinuti stanari u okolini, itd, itd. Jedina prepreka je što se masovno ne zna da je to postalo lako moguće, da je sada već jeftino i kako to da urade. Dakle, samo neko treba da napravi FAQ i detaljno uputstvo za laike.

Ovde je bila jedna inicijativa za nešto slično, pa smo pronašli i odgovarajući kameru ...

http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic. ... 31#p615731

 

[MC_]

astrodule » Uto Dec 17, 2019 1:26 pm[/url]":1me0cups]Nelogično je da se namerno spaljuje đubre. Površinski požar bi se teško stavio pod kontrolu, a i nema razloga da pale đubre.

Spaljivanje djubreta umanjuje potrebu za zatrpavanjem.
Sem toga, mozda nije namerno, mozda se zapalilo nenamerno, ali ne gase, jer to kosta.

Medjutim, ova stvar je proveriva, neka neko snimi i postuje sliku ovde.

 

[Dart]

Mislim da ne gori Vinca, jer bi se osetio miris paljevine po gradu kao prošli put.

 

[MC_]

Dart » Uto Dec 17, 2019 2:15 pm[/url]":2y51xxcy]Mislim da ne gori Vinca, jer bi se osetio miris paljevine po gradu kao prošli put.

kao sto rekoh, to je proverivo.

 

[StariPosmatrač]

Proveri na nasinom firms-u, u poslednjih 7 dana nema požara na deponiji.

 

[Bender Rodriguez]

Gledao sam ja na nekom sajtu (ne znam sad koji, jedan od prvih na rezultatima), nema snimljenih požara u zadnjih sedam dana.