@Bender
Zar nisi ti pominjao par-nepar pa su te svi napali zbog toga? Onda ja nisam dovoljno strana unazad detaljno čitao sve komentare. My bad.
Znači sada treba da zaboravimo na potez koji će gotovo preko noći promeniti sve pa ujedno gnjaviti godinama pokušavajući da se borimo sa svime navedenim?
Kakve to veze ima što niko ne praktikuje ono sa čime Beograd ima pozitivnog iskustva? Ako oni već skaču u bunar 20 godina što bi mi?
Imaju grdne metroe, gradske železnice pa su im opet sve ulice zakrčene. Ne znaju šta će od para pa opet gnjave s tranzicijom na obnovljive izvore energije. Toliko o bogatom kapitalizmu gde teče med i mleko. Dobro komunizam je još i grđi ali iz drugih razloga.
Pripitomljavanje divljih Đetića, samim tim i postizanja većeg udela propisnog parkiranja neće smanjiti broj automobila. Taj broj će samo rasti kako bide rastao standard. Javni prevoz će biti iz godine u godinu sve gori do otvaranja metroa, a do tada će već biti naneta nepopravljiva šteta.
Da li si ikada merio štopericom za koliko se stigne autobusom od Mostara do B.Brda nedeljom? Pa za nekih 7 (čitaj sedam) minuta. Isto koliko ti treba van šica radnim danom 85icom od Pijace B.Brdo do Buvljaka.
U 10 uveče se i radnim danom od Beograđanke 37-icom do Pijace B.Brdo stigne za 10min. Prvom 53-kom u 4 ujutru za 9min od Zelenjaka eeeej.
Radnim danom. Srbine.
I onda dobrice kruže zbog nepropisnog parkiranja. Ima ih previše. Kad ulice opuste prevoz zablista.
A proširivanjem ulica samo podstičeš još veći broj ljudi da napuste javni prevoz i pređu na kola. Pametnije bi bilo da naprave autoputeve za ekspres autobuse s bus i HOV trakama (3+3, zaustavna+bus+HOV+HOV+bus+zaustavna). HOV trake mogu koristiti taksiji, samoupravljajuća vozila, rajdšering, minibusi. Kamionima i dostavnim vozilima pristup zabranjen. Postaviti kamere pa kažnjavati nepropisno korišćenje.
@marrecar
Tačno. Narod uopšte nije svestan opasnosti takve vrste otpada. To sve ide u zemlju. Isti taj narod nit je edukovan na odgovarajući način o zaštiti životne sredine (posebno stariji) nit država primenjuje konkretne korake po pitanju rešavanja problema takve vrste otpada.
Lako je državi da nas građane optuži za bacanje baterija i lekova kad potpuno ignoriše činjenicu da lokalne samouprave nit su izgradile pogone za recklažu, nit su postavile na sve postojeće kontejnere još i one za baterije i lekove. A to su samo dve stavke, gde je kućna hemija i ostalo. Pa običan lepak je otrov.
Ne dele besplatne biorazgradive kese sa logoima različitog otpada. Moguće je razdvajanje vršiti još u kući. To je japanska rutina.
A može i mnogo prostije. Da se u kontejnere za različit otpad bacaju određene stvari. Staklo, papir, drvo, organsaki otpad, opasni otpad s tim da rotoprese ne nose na deponiju već u velike fabrike za reciklažu gde se vrši separacija. Organski otpad mogu iskoristiti za kompost. Ima tu dosta toga što se može iskoristiti za nešto pametno.
Mada što se organskog otpada tiče mislim da to ima veze i sa vaspitanjem. Ja jako malo bacam. Kosti obično bacam komšijskim kučićima. Jedino me za mrvice hleba grize savest što ga ne sačuvam za prezle.
Sad se setih pokojnog dede. Na to što sam bacio okrajak hleba deda rekao zapanjeno: Ne bacaj 'leba! To je svetinja!
O da. Hleb naš nasušni.
