РЕАКТИВАЦИЈА ПРИРОДНИХ ПОТЕНЦИЈАЛА БЕОГРАДА: БИОФИЛИЈА И БИОМИМИКРИЈА КАО НОВE КОМПАРАТИВНE ПРЕДНОСТИ
Александра Ступар*, Мира Милаковић**, Ана Граовац***
рад примљен: новембра 2012, рад прихваћен: марта 2013.
Aпстракт
Климатске промене измениле су наше схватање животне средине и довеле до низа нових трендова приметних у друштву, архитектури и развојним стратегијама. Формирање прочишћеног, одрживог и ‘low/no carbon’ урбаног контекста постало је императив до кога би требало доћи еколошки одговорним понашањем које директно утиче на бољи квалитет нашег окружења. Градови, као главна чворишта глобалне трансмисије и десеминације, постају полигони на којима се симултано проверавају актуелни еколошко-технолошки концепти, а последњих година се све више потенцира примена биофилије и биомимикрије, базирани на логици природних система.
Помоћу њих се природа интензивније уводи у градски простор, а њена манифестација се третира као нова компаративна предност – без обзира да ли се ради о примењеној форми, функцији или принципима адаптибилности.
Планерска пракса у Србији је такође почела постепено прилагођавање новим императивима, али је ритам промена спор. Београд је препознао важност најновијих еко-идеја, мада их до сада није реализовао.
Природно језгро престонице, које се састоји од више речних острва, обала, шума и залеђа, данас је истакнуто као једна од важних компаративних предности које би могле да генеришу даље промене у 'зеленој' перцепцији урбаног окружења. Управо зато, циљ овог текста је да идентификује потенцијал две природне целине (Аде Циганлије и Аде Међице), критички сагледа развојне могућности базиране на принципима биофилије и биомимикрије, као и да пружи препоруке за активацију и развој сличног простора – Аде Чапље.
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf ... 37035S.pdf