Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=406361#p406361:3hrizq5t je napisao(la):
Zuma » Sun Sep 18, 2016 2:35 am[/url]":3hrizq5t]Gif animacija, sačekajte:

spiral_may2016.gif


http://www.climate-lab-book.ac.uk/spirals/

Ovo izgleda da se uplašiš...
 
I treba. To je jedina ispravna reakcija na ovaj užas. Na nesreću ljudi uglavnom nemaju ni znanja ni mašte, pa ne shvataju šta to ustvari znači.
 
Kinezi misle da su i boje neophodne za život :)

socialfeed-mazhe-village-in-enshi-central-chinas-hubei-province-has-attracted-many-tourists.jpg

socialfeed-mazhe-village-in-enshi-central-chinas-hubei-province-has-attracted-many-tourists.jpg

socialfeed-mazhe-village-in-enshi-central-chinas-hubei-province-has-attracted-many-tourists.jpg

socialfeed-mazhe-village-in-enshi-central-chinas-hubei-province-has-attracted-many-tourists.jpg
 
U ovoj vesti postoji nekoliko važnih informacija.

Ponos Beogradskog vodovoda u novom ruhu
http://beoland.com/aktuelnostidgz/262-p ... -ruhu.html

Dubina sa koje se u reni bunarima crpi Beogradska voda za piće je nešto više od 20 metara.

"Drenovi", tj šupljikave cevi koje zahvataju podzemnu vodu su u horizontalnom položaju, a ne u vertikalnom. Kad se postigne željena dubina (20+ metara), one se horizontalno i zrakasto šire oko reni bunara, obuhvatajući krug oko njega prečnika 100 metara. To je površina direktnog zahvata.

Pa zatim: "Beogradsko vodoizvorište se jednim delom prihranjuje vodom koja se infiltrira iz površinskog toka reke Save i Savskog jezera, a delom podzemnim vodama iz zaleđa Makiškog polja (sa desne) i Bežanijskog polja, Jakova, Boljevaca i Progara (sa leve strane reke Save)."

Dakle ovde je jasno potvrđeno da podzemne vode dolaze iz ZALEĐA Makiškog polja, ono je samo mesto za podzemno skupljanje i zahvat vode. Dakle, kritična su i zagađenja zemljišta IZVAN Makiškog polja. Naprimer sa teretne i ranžirne stanice u Topčideru, gde se sada zbog BNV-a redovno manipuliše i naftnim kompozicijama iz Pančeva, a sigurno i sa one stanice koja je baš u njemu. Ne sećam se da sam negde pročitao ovako jasnu tvrdnju o područiju sa koga dobijamo vodu za piće.

Najstariji reni bunar iz 1953.

1.JPG

3.JPG


U ovoj konstrukciji na dnu bunara stiču se zrakasto raširene horizontalne cevi koje skupljaju podzemnu vodu svuda oko njega.

4.JPG


Isti taj deo sa radijalno raspoređenim otvorima u verziji iz 1953.

5.jpg
 
ja odavno pijem flasiranu vodu, nista ja njima ne verujem koliko god tvrdili da je voda dobra, i da ide iz zaledja a ne iz ne znam gde... 20 metara mi stvarno izgleda plitko za neku kvalitetnu vodu za pice.
 
Flasirana voda je cak i losija od cesmovace.
 
Natoče vodu iz česme u flašu uz etiketu neke planine i onda preprodaju po nenormalnim cenama. Kad neko pomene flaširanu vodu, uvek se setim one epizode Mućki kad DelBoj puni flaširanu Pekamsku izvorsku vodu pravo iz česme. :D

peckham-spring-300x300.jpg


Peckham%20Springs.jpg


Ovo naravno uopšte nije daleko od istine
The overpriced bottle of water you just bought is probably tap water...
http://www.clark.com/pepsi-aquafina-tap ... led-waters
 
Na slici 1. prikazana je srednja godišnja temperatura za GMS Beograd, preko odstupanja iste od normale. Crna linija je 5-godišnji klizni srednjak, a stubići su odstupanja od normale, za svaku godinu.

klima15.gif


Na slici 2. prikazane su razlike između srednjih maksimalnih i minimalnih temperatura za svaki mesec (obojeni stubići), dok tanke linije daju opseg apsolutnih maksimalnih i minimalnih temperatura po mesecima za tridesetogodišnji period. Slika je urađena na osnovu dnevnih izveštaja sa GMS Beograd, iz perioda 1971–2000.

klima16.gif


Na slici 3 prikazan je godišnji hod prosečnih količina padavina za period 1961-1990., za Palić (stanica sa kontinentalnim režimom padavina).

klima13.gif


http://www.hidmet.gov.rs/latin/meteorol ... srbije.php
http://www.hidmet.gov.rs/latin/meteorol ... _rezim.php
 
Umesto novogodišnje čestitke (6000x4000p):

sQWV8Xo.jpg
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=7pSKo2N8WGY[/youtube]
 
Živa i mrtva priroda. Prirodno je uvek lepše :D

98a7115119af23f9c50f586067d3fc3c.jpg
 
Još samo Hobiti fale :)

fiRAOFe.jpg


Loughrigg, Lake District, UK.
 
ovo sve izgleda impresivno, ali ipak je i retuširano do bola.
 
Ovo je poznat kraj i na Guglu ima puno slika koje sve liče na ove. Pa je sasvim moguće da to zaista ovako izgleda.
 
U Barseloni je u toku pilot-projekat čiji je cilj smanjenje zagađenja. Grupa od 9 blokova uzeta je kao osnov "superbloka", a onda su unutrašnje raskrsnice zatvorene i saobraćaj kolima dozvoljen je samo u dva pravca i to jednosmerno. Da ne dočaravam rečima, pogledajte kratak klip:

Superblocks: Barcelona's war on cars

http://www.bbc.com/news/video_and_audio ... 5/38895435
 
Tužne vesti iz komšiluka.... :shock:
Nestalo Jablaničko jezero, iz zemlje vire grobovi!
......Poslednjih 40 dana ovo jezero i svi oni koji žive u njegovoj blizini preživljavaju pravu ekološku katastrofu. Bosna i Hercegovina izgubila je pravo bogatstvo flore i faune, a nestala je i vodena površina koja se prostirala na 900 hektara...... .
Izvor http://www.kurir.rs/region/bosna-i-herc ... ak-2661689

Da li je to dovoljan signal za proveru stanja naših jezere :roll:
 
Kad vam je teško zamislite da ste ovde.

Ozren.jpeg


To je bio Ozren. A ovo je nešto zaista izuzetno.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Vu5Bw9gPmq8[/youtube]
 
Ах, како је лепа Србија, прелепи снимци, само треба ово чувати.
Зума, укњижен плусићћћ
 
Ovaj Ozren me podseti na jednu moju staru sliku (sa početka 21. veka) sa Miroča



Na slici vidimo vazduh, vodu (u vidu magle), buku (u vidu Nive) i zelenilo
 
Stanice SEPA su u totalnom raspadu. Donacija protracena. Dizajn sajta je verovatno promenjen da bi se sakrilo da ima mnogo manje mernih mesta, a jos manje ispravnih. Trenutno je moguce videti meranja PM2.5/10 na dve do tri stanice. I to one nevazne. O slozenijim merenjima da i ne govorim. U Srbiji trenutno ne postoji informacija o kovalitetu vazduha, skoro 10 godina posle dobrih investicija i velikih donacija EU za 40+automatskih stanica.

http://www.politika.rs/sr/clanak/246876 ... ta-vazduha

Cinjenica da gori ogromna gradska deponija, vec drugu sedmicu, bi bila tema broj 1, u svakoj zemlji sa prosecnim IQ-om vecim od amebe. O tome se ovde ne govori, niti je bitno, niti kome smeta. Vazni su mitinzi i kontramitinzi.
 
Vest iz 2013 godine?

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Dovoljno je da pročitate ovaj tekst, pa da shvatite kakvi id*** vode ovaj grad i državu !?



http://www.danubeogradu.rs/2017/05/otva ... -beogradu/



Otvaraju se popularni splavovi u Beogradu
8. 5. 2017.


Splavovi koji su simbol noćnog života u Beogradu biće otvoreni u narednih petnaestak dana, objavio je Blic.

Noćni život u prestonici iz kafana, restorana i klubova polako se premešta na reke.

Beograd je po ovoj vrsti zabave nadaleko poznat jer skoro da nema mlađih stranih turista koji tokom svog boravka u našem glavnom gradu barem jednom ne svrate do plutajućih diskoteka na Savi i Dunavu.

Naravno, tu je i ona druga, tamna strana medalje, koju predstavljaju česti sukobi, revolveraški obračuni, droga…

Pogrešno je mišljenje, međutim, da na splavovima samo trešte narodnjaci.

Splav „Tag“ smešten na levoj obali Save probio je led još pre nekoliko nedelja, a na njemu posetioci mogu uživati uz pop ili rok zvuke, dok promenljivo prolećno vreme nije omelo ni ranije otvaranje splava „94“ na kojem se već dva vikenda đuska uz zvuke r’n’b, elektro, funk, disko ili haus muzike.

BG splavovi: Provod nije jeftin?!
Dobro poznati „Fristajler“ i „Šejk end šejk“ od juče su otvorili vrata, „Sindikat“ je takođe počeo sa radom; ljubitelji domaće pop-folk muzike biraju splav „Emporio„, a oni koji vole nešto tvrđu muziku moraće još malo da sačekaju na otvaranje „Povetarca“ i „Džokera„. Baš kao i onih najzvučnijih poput „Rivera„, „Blejvoča„…

Ipak, koliko god provod na beogradskim rekama bio primamljiv, nosi sa sobom i određene uslove.

Iako je ulaz besplatan, prethodna rezervacija stola je obavezna. Ukoliko posetioci žele prijatno da se smeste na visokom sedenju, uslov je kupovina jedne, a u separeu dve flaše pića, čije se cene kreću oko 100-150 evra.

Ne prolaze jeftino ni oni za barskim stolovima, jer je cena piva 400, a koktela 500-600 dinara.

Propisi samo na papiru
Čelnici grada godinama unazad najavljuju donošenje propisa kojima će biti tačno definisano ko i gde sme da postavlja splavove, ali i koliko će ih to zadovoljstvo koštati. Međutim, ništa konkretno nije urađeno.

– U decembru 2016. na snagu su stupili Zakon o vodama i Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama pa od početka 2017. Radna grupa formirana u oktobru prošle godine intenzivno radi usaglašavanju gradskih akata sa navedenim zakonima – poručuju iz Sekretarijata za privredu.

Grad Beograd, verovali ili ne, trenutno nema nikakve finansijske koristi od splavova koji su postavljeni na njegovoj teritoriji.

– Korisnici splavova Gradu Beogradu ne plaćaju nikakve naknade, osim lokalne administrativne takse za rešenje o postavljanju plutajućih objekata u iznosu od 3.645 dinara – kažu iz Sekretarijata za finansije. još pre par nedelja prvi splav na levoj obali save probio led sezone provoda na reci.
 
Neki su odlutali od Beograda i ekoloških problema ali i dobrih rešenja pa eto, i ja bih malo do nekih predela Srbije. I mi volimo boje ali nismo vredni kao Kinezi mada, sve što je trebalo da se "oboji" odradila je priroda. Cveće posađeno kao mozaik malo zamara oči. Čini mi se da bih se nakon pola sata
boraveći u tako šarenoj kineskoj bašti onesvestila, a inače cveće volim.

U predelima koji slede mogla bih do poslednjeg daha.

Da vidimo par sličica naše prelepe Srbije.

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
 
Vrh