Šta je novo?
Od:
Filteri

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Uz čitavu gomilu apolakiptičnih scenarija, evo još jednog. U prvoj zaista detaljnoj analizi dostupnih podataka, pronađeno je da se prosečna koncentracija sperme kod muškaraca u zapadnim zemljama smanjila za neverovatnih 50% između 1973. i 2011. i da, uprkos tako velikoj promeni, trend smanjivanja ne pokazuje znake usporavanja. Odavno je poznato da su zbog izrazite kompleksnosti reproduktivnih mehanizama oni veoma osetljivi na veoma širok spektar najrazličitijih uticaja. Zbog toga su upravo oni jedan od veoma dobrih sintetičkih indikatora ukupnog kvaliteta zivotne sredine i načina života.

170726110954_1_900x600.jpg


By screening 7,500 studies and conducting a meta-regression analysis on 185 studies between 1973 and 2011, the researchers found a 52.4 percent decline in sperm concentration, and a 59.3 percent decline in total sperm count, among men from North America, Europe, Australia and New Zealand who were not selected based on their fertility status. In contrast, no significant decline was seen in South America, Asia and Africa, where far fewer studies have been conducted.

The study also indicates the rate of decline among Western men is not decreasing: the slope was steep and significant even when analysis was restricted to studies with sample collection between 1996 and 2011.
 
Pouka je naravno vrlo jednostavna. Ako mi "spavamo" i ništa ne radimo da poboljšamo kvalitet života, Darvinistička selekcija ne spava. Evo jednog zaista školskog primera selekcione "odluke" o izbacivanju iz opticaja neprilagođene vrste.
 
Ne bi bilo loše napraviti uporediti grafikon prosečne gojaznosti ili prosečne količine mesa koje unsoimo i ukrstiti ga sa ovim grafikonom.

Ja inače zastupam teoriju da unosimo previše mesa (više nego što nam je potrebno), a to povlači spiralu lošeg hranjenja životinja i unosa takvog mesa u nas...
 
U tekstu se kao mogući uzroci pominju opšte zagađenje i hrane i životne sredine u zapadnim zemljama velikim koncentracijama raznih hemikalija ili možda stalni stres zapadnog načina života. Naprimer, moguće je da neprestane gužve, konstantna buka, prenaseljenost i neprirodni način života u gradovima, ili možda stalna nesigurnost i preterani rad imaju neku vrstu vrstu postepeno akomulirajućeg uticaja na hemiju u organizmu (preko mozga koji je konačni regulator hemijske i biološke ravnoteže, a koji to može da poveže sa recimo lošim psihološkim stanjem koje veoma dugo traje).
 
Tako je. Siguran sam da bi grafik (ako to može ikako da se vizuelizuje) stresa zbog "zapadnog" načina života, bio vrlo korelirajući sa navedenim.
 
Geography and environmental factors figured largely in the study. Men who reside in bigger cities or agricultural locations where the use of pesticides is common had 20 percent less mobile sperm than smaller town and village dwellers, with “15 percent more defective spermatozoa,” according to an article in Italian newspaper Corriere Della Sera.

Some experts attribute the diminishing sperm count to pollution and environmental factors such as “illegal dumps, pesticide use and smog,” writes the Corriere Della Sera. The article also highlights the findings of Paolo Mocarelli of Milano Bicocca University, who “has demonstrated the direct link between exposure to dioxin and falling sperm counts in man.”

The issue of declining global sperm rates began to garner public attention in the early 1990s, when Danish doctor Niels Skakkebaek said that worldwide sperm counts had dropped by one percent a year since 1930.

Numerous recent studies have dealt with the issue. One study found a correlation between soya products and declining sperm counts. In March 2007, researchers connected lower sperm counts to children born from parents who ate a lot of beef during pregnancy. Even cell phones have been studied as a potential risk to the male reproductive system.
Kliknite za proširenje...
 
ČUDO NA ADI CIGANLIJI Voda u Čukaričkom rukavcu poprimila NEOBIČNU BOJU

Neprovidna zelena masa nataložila se proteklih dana u Čukaričkom rukavcu, zbog čega on više podseća na smaragnu livadu, nego na vodenu površinu s druge strane Ade Ciganlije. Čak i ako se posmatraju izbliza, brojni čamci i brodići deluju kao uredno nasukani i ostavljeni na suvom.

Zeleni pokrivač prostro se od ulaza na Adu, pa sve do veslačkih klubova. Dok vežbaju na vodi, sportisti ga jedva zaobilaze, te njihovi čamci redovno seku ovu neobičnu mahovinu.

Da je čistoća vode na Adi Ciganliji neupitna i dalje potvrđuje Gradski zavod za javno zdravlje. Ipak, šta je razlog pojave ove žabokrečine i da li je ona opasna za živi svet Ade, odgovor nigde nismo mogli da dobijemo. Iz JP „Ada Ciganlija“ kratko su prokomentarisali da nisu nadležni za rukavac, iako se njihova marina nalazi u njemu. Ruke su oprali i Sekreterijat za zaštitu životne sredine i “Srbijavode”, te da li je ova žabokrečina posledica visoke temperature, niskog vodostaja ili nanosa nepoznatog porekla, nismo uspeli da saznamo.

Svi su očigledno rešili da priroda učini svoje. Što se polako i dešava jer je danas ova zelena mrlja ipak nešto manja nego prethodnih dana.

XKkktkpTURBXy9iOWRlN2Y1NTJkZTE5ZDFhNWU5NWVhMDhiY2Y5YWEyNC5wbmeTlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCw5UH2TIvcHVsc2Ntcy9NREFfLzFkNzRjYjQxNzA1OTUwNDM2NjI5Y2FiZDYwNmY1MGY2LnBuZwfCAA


XECktkpTURBXy9lZDM1ZjZmY2U0Y2UzYmYzNWNjNDhjMzA1ZmYxZDY4My5wbmeTlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCw5UH2TIvcHVsc2Ntcy9NREFfLzFkNzRjYjQxNzA1OTUwNDM2NjI5Y2FiZDYwNmY1MGY2LnBuZwfCAA


http://www.blic.rs/vesti/beograd/cudo-n ... ju/x91rl85
 
Kako bih ja kaznio ova javna preduzeća koja se proglašavaju nenadležnim. Pa hoćete li bankrotirati ako uzmete uzorak i kažete zašto se ovo zazelenelo.

Verujem da je prirodna pojava (kao i cvetanje Tise), ali zar je to teško objaviti. Napisati saopštenje...
 
Evo kako se Poljaci odnose prema svom najstarijem drvetu.

Grčevita borba Poljaka da spasu svoje najstarije drvo od vrućina

Poljaci se u ovim tropskim danima ponovo grozničavo upuštaju u posebnu akciju da od vrućine spasu svoje najstarije drvo – evropsku tisu staru 1.300 godina u Henrikovu Lubanjskom na jugozapadu Poljske. Kada je već nadživelo sve kraljeve i preživelo napad Kozaka, greh bi bio da ga posle 1.300 godina dokusuri vrućina, kažu meštani mesta gde se nalazi tisa.

Henrikovska tisa, kao najstarije drvo u Poljskoj spomenik kulture od 1992. godine, visoka je 12 metara, nekada je imala stablo debelo pet metara, ali deo je uništila oluja krajem 19. veka, Kozaci su se nad njom iživljavali 1813. svojim sabljama, bila je svedok rađanja poljske državnosti, nadživela je sve poljske kraljeve, ali preti da će joj doći glave klimatske promene i sve češće, veće i duže vrućine u Poljskoj.

„To drvo više nema mogućnosti da po vrućinama od 30 stepeni uzima dovoljnu količinu vode i tako se rashladi. Pomažemo samo u vreme najekstremnijih temperatura ili suše. Sada smo mu napravili hladovinu, a pazimo da ima dovoljno vlage da može da se razvija korenje“, rekao je poljskoj televiziji TVN24 Ježi Stolarčik koji brine Henrikovskoj tisi.

Opština je Stolarčika kao stručnjaka pozvala 2013. godine kada su staru tisu počele da ugrožavaju podzemne vode, a sada opština ulaže svake godine oko 11.000 evra da pomogne da Henrikovska tisa preživi i vrućine i prolećno dizanje podzemnih voda i mraz.

Prošlog leta žitelji Henrikova Lubjanskog organizovali su dobrotvorno prikupljanje novca za tisu i oko drveta je sada postavljene sistem skela za 10.000 evra da u vrućim danima može da se napravi hladovina, a sada ima i posebne raspršivače da joj rashlade četine.

„Radi se o tome da napravimo specijalnu mikroklimu oko tise. Već nakon nekoliko dana se pokazalo da je naša metoda uspešna. Temperatura oko tise spala je za 10 stepeni Celzijusa, a četinar je ponovo zelen i svež“, rekao je Stolarčik.

Iako se iza specijalnog prekrivača na skelama Henrikovska tisa gotovo ne vidi, Poljaci su ponosni što im je pošlo za rukom da je vrate u život.

„Starost čini svoje, takođe i suša i sunce. Želela bih da ta tisa još dugo raste. To je za nas pitanje časti da to drvo ne umre“, istakla je medijima jedna Poljakinja iz Henrikova Lubanjskog.

Tisa-1.jpg


Tisa-2.jpg


http://www.rts.rs/page/magazine/sr/stor ... ucina.html
 
Ski retreat located in Whistler, British Columbia

66gS9Cn.jpg
 
Kada ste već odlutali iz Srbije da vidimo kako to Parižani rade:


We came across this building near the Seine. I've heard of green roofs and green buildings but this one takes the cake.
~~~
Imam i ja prirodni filter ispod prozora. Jedna lipa i nekoliko stabala lepih boja, ne znam koje su sorte a vrede. Pravila sam i test pa pustim dan-dva da vidim koliko će se taloga nakupiti i da znate, skoro ništa. Srećnica ja. :D Još samo da je lift... ma iskopaće njega Ksenija kad-tad :twisted:

Sada radim na tome da sadašnji "travnjaci" ispred zgrade postanu zaista travnjaci nego... nemam motiku. Ko se priduži priduži se, ko ne.. šta ću mu ja. Valjda za bolje i nije.
 
Pročitah pre neki dan da neki Skandinavci drže nekoliko zelenih krovova u gradu u kojem žive gde uzgajaju povrće koje prodaju restoranima.

Beograd ima dosta ravnih krovova gde bi to moglo da se radi (blokovi 45 i 70 - četvorospratnice na primer)
 
Nemam ravni krov ali imam terasu i prozore. Tu buja bosiljak, žalfija, suncokret, pšenica (sečem klice za salatu), dosta za moje uslove. Zadovoljna sam iako mi je žao pelagonija da ne kažem muškatli. Rasle su ko blesave.
 
Nepresušni i samodrživi izvor vode i struje, svuda.

Nova vetroturbina proizvodi struju i vodu

VETROTURBINE SU U POTRAZI ZA ČISTOM i obnovljivom energijom nekako uvek bile na mestu broj dva, iza sunčeve energije. Međutim, izgleda da ovi predimenzionisani ventilatori mogu da pruže znatno više nego što se na prvi pogled čini. Naime, francuska ekoenergetska kompanija Eol voter (Eole Water) razvila je vetroturbinu koja iz vazduha sakuplja energiju vetra i svežu vodu.

Njena turbina WMS1000 može da kondenzuje vodenu paru čak i u najsuvljim vremenskim uslovima i proizvede na desetine pa i stotine litara pijaće vode na sat.

Ova turbina izgleda i radi kao i standardna vetroturbina koja generiše 30 kilovata struje. Međutim, u odvojenom procesu ona kroz svoju unutrašnjost propušta vazduh koji prolazi kroz kompresor za hlađenje sličan onom u klima uređaju. Kad vetar duva, vazduh koji prolazi kroz turbinu hladi se kompresorom koji iz njega izvlači vodenu paru.

Voda se kondenzuje u kapljice koje se slivaju niz cevi od nerđajućeg čelika, a odatle prolaze kroz sistem za filtriranje i prečišćavanje koji se u potpunosti napaja iz turbine, čime je dobijen samoodrživi sistem.

Eol voter trenutno ima radni prototip koji je instaliran u pustinjskoj oblasti u okolini Abu Dabija, glavnog grada Ujedninjenih Arapskih Emirata. Vetroturbina proizvodi prosečno 62 litra vode na sat iz vazduha čija je relativna vlažnost 45% a temperatura 24 stepena. U povoljnim uslovima mogla bi da daje 1200 litara na dan.
 
Ko zna gde je novi TC "Beteks" taj zna da je novootvoreni "Žar" (nekada benzinska pumpa "Tref") dijagonalno od TC. Od mene je udaljen tri-četiri minuta hoda mimo pešačkog prelaza :D u ravni je sa zemljom a ja samo što ne dodirujem nebo i meni ulazi miris žara u stan.

Leđni deo restorana i prodajnog dela "za poneti" okrenuti su ka pijaci i pijačari su prijavili komunalnoj inspekciji oblake dima, ne znam ishod. Cveće više ne miriše na cveće već na ćevapčiće, pijačni otvoreni butici takođe a evo i moji miomirisi u stanu se pomešali. Preko dana prozore zatvaram da mi ne ulazi vrelina s polja, a sada ne mogu ni uveče da ih otvorim. Upravo je nepodnošljivo, kao magla.
~~~

Drvo u Požeškoj (ko je rekao da je Požeška ćelava? :mrgreen: ) toliko je visoko da sam ga morala fotografisati iz dva dela a sa suprotne strane ulice nema dobar vidik.

Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

Ko igra? Čujem navijanje iz tušta i tma solitera.
 
U velikom gradu, beton i prljavština su naše normalno stanje. Tek se uz posebne napore u čišćenju ponegde počinju nazirati obrisi nečeg drugog.

32620131514106.jpg
 
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299 ... Kazahstanu


RADIOAKTIVNI OBLAK NAD EVROPOM: Sumnja se na nesreću u Rusiji ili Kazahstanu

Francuski institut za nuklearnu bezbednost je isključio da se nesreća dogodila u nuklearnom reaktoru navodeći da je verovatnije reč o objektu za tretman nuklearnog goriva ili centru za radioaktivnu medicinu

Radioaktivni oblak nad Evropom proteklih nedelja nagoveštava da je došlo do nesreće u nuklearnom objektu u Rusiji ili Kazahstanu poslednje nedelje septembra, saopštio je danas Francuski institut za nuklearnu bezbednost IRSN.


IRSN je isključio da se nesreća dogodila u nuklearnom reaktoru navodeći da je verovatnije reč o objektu za tretman nuklearnog goriva ili centru za radioaktivnu medicinu.

Institut napominje da nije došlo do uticaja na ljudsko zdravlje ili okruženje u Evropi, preneo je Rojters.
RSN navodi u saopštenju da nije mogao da tačno odredi lokaciju oslobađanja radioaktivnog materijala, ali da je, na osnovu meteoroloških podataka, najverovatnije reč o oblasti južno od planine Ural, između Urala i Volge.

To bi, dodaje institut, moglo da ukaže na Rusiju ili Kazahstan.
Ruske vlasti rekle su da nisu obaveštene da je došlo do nesreće na njihovoj teritoriji", rekao je direktor IRSN Žan Mark Peres za Rojters.

On je dodao da institut još nije stupio u kontakt sa kazahstanskim zvaničnicima.

Peres je rekao da su proteklih nedelja IRSN i drugi instituti za nuklearnu bezbednost u Evropi izmerili visok nivo rutenijuma 106, radiokativnog nuklida koji nastaje deljenjem atoma u nukleranom reaktoru.
Kliknite za proširenje...
 
Kakav je to radioaktivni oblak koji ne utiče na ljudsko zdravlje i okruženje?

Vest je malo naduvana, ili je u pitanja neka vrlo blaga radijacija?
 


Jedna od civilizovanih stvari koje su nam ostavili prethodnici je mreza automatskih stanica.
Nazalost u Sr. danas samo 2 mogu da procitaju pm2.5. i to ponekad.
Ovakva zagadjenja se u Sr. i ne prijavljuju. U normalnoj zemlji ovo bi bila glavna tema gradskih izbora.
 
A ovo nije baš ona "prirodna" ekologija, ali recimo da jeste neka ljudska ekologija. Ako takva postoji. U suprotnom bi se slika možda mogla ubaciti u temu "jeftina stanogradnja" ... ako i to postoji.

Pogledajte prilog 1
 
Na nekim mestima novi ekološki pristup gradu shvataju možda i previše ozbiljno. Ili baš ovako treba? Ovo je valjda ideja postepenom vraćanju "prirodnom ciklusu vode" u gradovima. U ovom slučaju da se kišnica i druga voda koja ponekad teče ulicama usmeri i iskoristi za "automatsko" zalivanje travnjaka.

 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh