Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Хтео би да скренем пажњу на један прилично зезнут проблем који се настанио на овом подричју па и на Европу и Америку, а то је погано кисело дрвеће. Расте као коров, уништава друге биљке и пошто оће да расте и у пукотини на бетону и на зградама угрожава објекте, а и јако смрди док цвета толико да одмах изазива мучнину. Требало би да се обрати пажња на ово пошто јако угрожава и биодиверзитет а и често објекте
 
Da li postoje neki podaci ili uopste istrazivanja o kvalivetu vazduha na Bezanijskoj Kosi na primer? Koliko je vazna visina stana? Kazu da je 200 metara sumskog pojasa pored autoputa dovoljno da zastiti od zagadjenja. Ako imate nekih materijala na ovu temu, bio bih zahvalan da ih podelite na forumu. Ako tako nesto vec postoji, izvinjavam se za spam :)

Ne znam za istrazivanja, i ja sam ih trazila kada smo mi pre par meseci tragali za stanom ali ih nisam nasla. Ono cime sam se ja vodila je udaljenost od prometnih saobracajnica, da nije u nekoj rupi (dolini), da je na stabilnom tlu. Mi smo trazili potez Banovo brdo-Vidikovac, znaci sve izmedju ta dva naselja je dolazilo u obzir. Konacnu odluku o lokaciji smo doneli kada smo u jednom danu gledali stan u Ljeskoj (ulica paralelano sa Pozeskom), i odmah zatim u Filmskom gradu. Ljeska- buka, smrad (na izduvne gasove), nekako guzva, sta znam. Filmski grad 15 minuta kasnije, ko vazdusna banja, suma blizu, milina.

Za Bezanijsku kosu znam iz iskustva (licnog, ne istrazivackog) da ima mnogo kvalitetniji vazduh od NBG. Bezi od autoputeva, magistrala, dalekovoda, plavnog tla, prizemlja (radon kazu do 2 sprata moze da se uvuce u stan).
 
Азбестне цеви широм града!?
М. ВЕЉКОВИЋ | 16. новембар 2015. 19:20 | Коментара: 0

Добар део система "Водовода" изграђен од материјала који 30 година није у употреби. Нису уграђиване једино на Новом Београду. Безопасне су и не утичу на квалитет воде

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... irom-grada
 
Beogradski nacionalni park – al’ zamalo.

LOA_zpswimgehbc.jpg


"Forland je mrestilište riba, gnezdilište ptica, prostor koji prima poplavne vode i smanjuje pritisak na nasipe i izgađena područja, kao i mesto uspora toka gde se zagađena voda pročišćava i vraća u reku bar za klasu čistija. Da bi Dunav bio pun ribe, pun života, treba mu forland koji služi kao ekološki koridor koji povezuje ona fantastična mesta gde je nasip prošao dalje od reke, ostavivši nam tu i tamo priliku da vidimo kako je ta dunavska amazonija ranije izgledala čitavom dužinom, od Bezdana pa sve do Gradišta."


http://blog.b92.net/text/26012/Beogradski-nacionalni-park-–-al’-zamalo/
 
11030":2fa3u9gv je napisao(la):
Za Bezanijsku kosu znam iz iskustva (licnog, ne istrazivackog) da ima mnogo kvalitetniji vazduh od NBG. Bezi od autoputeva, magistrala, dalekovoda, plavnog tla, prizemlja (radon kazu do 2 sprata moze da se uvuce u stan).

Koliko sam procitao po forumu, UMP ce ici preko Marka Celebonovica pa Nikole Dobrovica i povezace se preko raskrsnice kod zeleznicke stanice Tosin Bunar na buduce nadvoznjake prema mostu na Adi. To ce se sigurno desiti za par godina i povecace broj automobila na tom potezu a samim tim i zagadjenje :(
Ostaje mi prva mesna zajednica ali tamo i nije neki izbor stanova.
 
@Чики, имаш и трећу месну заједницу, ту је избор станова много већи.
УМП већ пролази преко Бежанијскње косе, пролази поред друге м.з., а прву м.з. сече скоро на пола. У другој м.з. ће само они станови у зградама који су окренути према УМП-у тј. према улици Марка Челебоновића "осетити" нешто повећану буку, остале не. Зграде које гледају на УМП су зграде које су мало и удаљеније од улице, за разлику од зграда у првој м.з. тј. улици Николе Добровића, које су много ближе тој улици, а то су само три згарде.
 
"U Srbiji se ukidaju ekološke takse, olakšava se zagađivačima, priziva se dolazak prljave tehnologije iz Kine. Najavljuje se izgradnja Kineske livnice delova za autoindustriju u Obrenovcu, umanjuje se zona zaštite vodoizvorišta u Makišu i najavljuje se "Kineska industrijska zona" u toj zoni nekada zaštićenoj odakle Beograđani (još uvek) piju čistu vodu, Kinezi preuzimaju železaru u Smederevu, itd.
Na pitanje voditeljke RTS-a: Zašto se Kineske fabrike sele ovde, "zašto bi oni to radili, ukoliko..?" Vučiću izleće tačan odgovor koga je očigledno svestan - moraju da pogase deo svoje industrije i prebace prljave tehnologije "zbog valjda čistog vazduha", a onda shvativši šta je rekao, pokušava da se izvadi sa: "u šta se ja ne razumem, što bi me to zanimalo mnogo, to je njihov posao."
Nas zanima. Zagađenje naše zemlje i naše vode mogla bi postati naša velika briga u budućnosti ako naivno i neoprezno dozvolimo da se prljave tehnologije premeste kod nas."
 
ne može se živeti samo od čiste vode.

nama trebaju radna mesta.
 
Milisave nadam se da si ironican neka zaobidju makis ima toliko vec zagadjene zemlje neka fabriku naprave i boru na jalovistu
 
Dobra ideja para vredi:

U Vankuveru gradska uprava predlaže uvođenje zakona po kome bi svako ko poseče drvo na svom privatnom posedu morao da plati depozit od 500 dolara za prečnik manji od 8cm, ili 750 dolara, ako je prečnik veći. Depozit se vraća tek ako vlasnik dokaže da je umesto njega zasadio novo drvo, i da je o njemu brinuo bar godinu dana.

"As per the estimates made by the Vancouver city Council, tree canopy has declined by more than 25 percent over the past two decades, and most of this decline is attributed to tree removal on private property, either by homeowners or people redeveloping a property. Currently, there is a one-for-one replacement rule for tree removal, but between 25 and 35 percent of replacement trees die or are removed within their first year."

http://www.digitaljournal.com/news/envi ... cle/452455
 
"U Srbiji se ukidaju ekološke takse, olakšava se zagađivačima, priziva se dolazak prljave tehnologije iz Kine. Najavljuje se izgradnja Kineske livnice delova za autoindustriju u Obrenovcu, umanjuje se zona zaštite vodoizvorišta u Makišu i najavljuje se "Kineska industrijska zona" u toj zoni nekada zaštićenoj odakle Beograđani (još uvek) piju čistu vodu, Kinezi preuzimaju železaru u Smederevu, itd.

Za Makis mi zaista nije jasno kom mozgu je pala ideja da tu pravi industrijsku zonu??? Teska industrija ne pripada gradu, vidite samo Pancevo. Jel ima nekih detaljnijih informacija o planovima za Makis?
 
Iskreno se nadam da to neće uraditi jer bi time opoziciji dali političko oružje kome se skoro nemoguće suprotstaviti. Opozicije prosto može da kaže da je to direktno trovanje Beograđana. Jedino na šta je masa više osetljiva od svog džepa je zdravlje. A ovde imamo i ugroženo zdravlje i dugoročno poskupljenje vode zbog ugržavanja izdašnosti izvora. Makiš je nekadašnje plavno područije Save sa izrazito rastresitim tlom koje u ogromnoj meri doprinosi obnavljanju zaliha podzemnih voda ispod Beograda, dok površinski sloj zemljišta služi kao filter koji odstranjuje nečistoće. To znači da VELIKA površina zemljišta u Makišu MORA ostati u prirodnom stanju da bi se površinske vode u okolini reke filtrirale ritmom kojim mi tu vodu trošimo. Jednostavno rečeno, zemlja na površini mora biti čista, prekrivena zelenilom, i mora je biti puno (zbog kapaciteta prečišćavanja površinskih voda i obnavljanja podzemnih izvora).

Koliko je Makiš važan za snabdevanje Beograda može se naslutiti i na ovoj mapi iz 1930. Pogledajte bogatstvo površinske vode u Makišu, a to je dobar indikator koliko je zemljište ovde bilo natopljeno vlagom. Otkako Beograd postoji sva ova voda sa površine se redovno baš sa ovakvih mesta postepeno cedila i ulazila u prirodne podzemne rezervoare. Nažalost, rečno priobalje se razvojem grada sve više betoniralo, asvaltiralo ili zagađivalo. Ako sada JOŠ smanjimo i Makiš, odakle će to Beograd i njegovih skoro 2 miliona ljudi dobijati vodu? Ovo je mesto odakle podzemni bunari dobaju vodu. Ona nije nešto što se samo od sebe magično ponovo stvara tamo odakle se crpe. Gde to još pored reke postoje nezagađene i velike prirodne površine koje mogu da prečišćavaju i upijaju prljavu, drastično zagađenu rečnu vodu? Jer kiša nije dovoljna, ne za ovoliko ljudi i ovoliku površinu pod betonom. Za neko fiksno vreme, recimo jedan dan, kroz svaki metar kvadratni površne zemljišta može da se procedi i pročisti samo određena (relativno mala) količina površinske vode. Tako da bi ustvari za svakog novog stanovnika Beograda trebalo odvojiti određeni broj NOVIH kvadratnih metara slobodnog, čistog, nepokrivenog zemljišta pored reke, samo da bi i on u budućnosti imao šta da pije. A ne da te, ionako smanjene površine, smanjujemo JOŠ više i usput zagađujemo industrijom! Ovako samo trošimo podzemne rezerve vode koje se ne obnavljaju potrebnim tempom. Planovi za industriju ili bilo kakvu gradnju u Makišu su sasvim bukvalno trovanje grada, uništavanje njegovih izvora, i ugrožavanje njegovih poslovnih i razvojnih mogućnosti. Opozicija će sasvim sigurno imati šta da kaže o jednoj TAKVOJ temi. I to ne samo jednom.

Makis1930.jpg
 
Još malo oko Makiša.

Uočite gde su granice uže zone zaštite vodoizvorišta na uzvodnim delovima toka Save i Dunava. Pa onda gde je zona pojačanog nadzora. Postoji sasvim dobar i objektivan razlog zašto su u Beogradu ove zone tako velike.

08.gif


Na osnovu prethodnih granica zaštite rađeni su i svi posleratni planovi namena površina. Ovaj je do 2000.

slika-12.jpg


Pa isto to za plan do 2021. Ponovo je cela ta oblast rezervisana ili za zelenilo ili za poljoprivredne površine (ali sa posebnom kontrolom vrste đubriva koje se sme upotrebljavati).

gup_2_2.gif


A pogledajte sada gde žele da stave industrijsku zonu.

bg-kinezi2.jpg


I još se kaže kako je ovaj deo zgodan pošto je prazan, "pa nemaju koga da sele". Ceo članak je ovde:

Kinezi i Ameri grade kraj Save.
Mali: Prostor će biti ponuđen investitorima. Planirano i pristanište za distribuciju robe.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... -kraj-Save

A zašto je ovaj prostor zaštićen se delimično vidi i na sledećim mapama. Pogledajte gde se tačno nalaze "rastresite stene" koje mogu da propuštaju i filtriraju površinsku vodu (ali i zagađenja) do podzemnih rezervara vode od koje svi mi u Beogradu živimo. Naravno, u Makišu i u bivšim plavnim područijima neposredno pored obe reke.

13.gif


Ovde se to vidi još jasnije. Pogledajte gde se sve nalaze razne vrste područija označenih kao "Dobro propusna sredina".

14.gif


A ovde je poučno potražiti gde se nalazi područije označeno slovom F, za koje je u legendi napisano da ima povećan sadržaj Arsena, pesticida, ksilola, ugljovodinika i mineralnih ulja. Nisam baš shvatio i da li je to i najgore područije u gradu ili ne, pošto je navedeno kao poslednje, tek, nalazi se upravo na našem izvorištu vode.

45.gif


I sad, od jednog dela Makiša prave industrijsku zonu, a na Savi pristanište, dok na drugom izvorištu, na levoj obali Dunava kod Pupinovog mosta, prave DRUGU industrijsku zonu i DRUGO pristanište, istovremeno uništavajući i onaj predivni šumoviti forland između nasipa i Dunava, ali i naše drugo uzvodno vodoizvorište. Kao, eto, "prazno je, nema ničega na oba mesta, pa se lako može graditi"!?

Pa ko je ovde lud? Postoji dobar razlog zašto je ostalo prazno. Ljudi pre nas su imali nešto u glavi. A drugog razloga eto na mapama.

Pobogu, kad grad crpe vodu za piće ispod samog sebe, a nalazi se na rastresitom pesku i mulju rečih nanosa jedne rečne delte, industrijske zone se grade NIZVODNO OD NJEGA. Valjda je to dovoljno jednostavno razumeti. Mi nemamo izdašnih planinskih izvora da snabdevaju 2.000.000 ljudi. Imamo samo dve zagađene reke, pa vodu za piće možemo imati samo ako postoji dovoljno velika površina ČISTOG I NEPOKRIVENOG zemljišta UZVODNO od grada gde se njihova voda može filtrirati dovoljno brzo (zbog Beogradu potrebne količine), a ipak dovoljno kvalitetno za JEFTINU dodatnu preradu u fabrikama vode. U suprotnom uskoro vode nećemo imati, a ono što budemo imali nećemo moći da sebi priuštimo. Onda ni biznis neće ići kako treba, ako vam je eventualno taj razlog nešto bliži od ljudskog zdravlja i onoga što oni piju ili mogu da plate.
 
Zuma veliki plust!
Ja sam pre par dana slučajno saznao da se zaštićena zona na makišu značajno smanjuje, ali mi je zvučalo prosto neverovatno.
Da je grad spreman da područja vodoizvorišta prebaci u industrijske delove? Ipak i videh projekat (doduše stambeni) tako da investitori već imaju sve ovo spremno da prebace čitavo zemljište u izgradnju. j***š beograd na vodi, bolje bi nam onda bilo da odmah rknemo industrijsku zonu na Beograd na vodi i prostor sadašnje luke Beograd.
Ceo svet se okreće održivom razvoju, čistim tehnologijama, povratku prirodi, samo mi nazadujemo...
 
Е мој Зума зар мислиш да ово све не знају и "они"?! Знају али их боли рацку што грађани неће пити воду из славине него из флаше коју ће пунити стране фирме које су купиле српске изворе пијаће воде.
И није ми јасно за коју то врсту индустрије планирају зону? Зар уопште постоји индустрија у Београду?
 
^Индустрију магацинског простора...
не бих волео да се о овоме први пут буде причало као са проблемом ДМ-овог складишта код Аде. К... би швабо дао да им складиште хемије буде близу водоизворишта али немају проблем са тим кад корумоирани политичари дају дозволу у другим земљама
 
Prema European air quality forecast - u Ponedeljak 28-Dec-2015. Beograd ce biti najzagadjeniji grad u Evropi po PM2.5.
Da li neko zna da li postoji neki propis u Srbiji, sta drzava ili grad mora da uradi kada dodje do 10x ili 20x preko granicnih vrednosti.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=364278#p364278:1vke48hw je napisao(la):
dosen » 25 Дец 2015 08:23 pm[/url]":1vke48hw]Da li neko zna da li postoji neki propis u Srbiji, sta drzava ili grad mora da uradi kada dodje do 10x ili 20x preko granicnih vrednosti.
Да повећа границу дозвољеног загађења ваздуха
grass.gif
 
Srbija bi mogla da uvede mere tipa smanjenje cene gasa na trzisni nivo, i mnogo domacinstava bi se tako grejalo, umesto na drva i ugalj. Kroz centar treba proterati samo tramvaje i trole, izbaciti autobuse. No, ni nasu vlast a ni gradjane ta neka ekologija i ne zanima bas puno. Nama kada bi uveli par nepar, nastala bi masovna histerija.
 
I trebala bi da nastane!
Jos uvek znacajan broj kotlarnica po gradu rade na mazut!
Grejanje na zemni gas je duplo skuplje nego u Austriji!

Zatim, isti ti automobili koji se vozaju po ulicama nemaju auspuhe, katalizatori su poskidani, a motori su na izdisaju i trose goriva i ulja kao da su 60-te godine 20. veka, pre prvog naftnog soka.
Samo nek se primeni postojeci normativ na tehnickim pregledima i zagadjenje uzrokovano motornim vozilima ce pasti na cetvrtinu sadasnjeg!

U kosutnjaku, RTS se greje na mazut, a Pink na ugalj (uz dodatke svega i svacega od scenografije)!!!
Obe televizije istovremno trose ogromne kolicine energije na hladjenje tehnickih prostora!

A VRV sistemi i slicni izmenjivaci toplote bi obavili oba posla o istom trosku...
Em bi postigli ustedu, em bi proslo bez zagadjenja vazduha...
 
Ено се ав забринуо за загађење па не може да спава.
Нека скину акцизе за НТГ (пре увођења акциза плин био 3,5 пута јефтинији од бензина) и ето ти смањења загађења најмање 20% годишње.
 
Beograd nema industrije. Kako termoeletrane uticu na zagadjenje beograda - jos nemam podatke. Skoro je nemoguce naci istrazivanje koje kaze ko su zagadjivaci Bg.
Ali jedno je sigurno - cestice PM2.5 koje prolaze alveole ulaze u krvotok, nastaju pre svega, sagorevanjem dizel goriva.

Sta raditi:

1--Za pocetak smanjit akcize za LPG, ukinuti u prvo vreme za CNG, povecati za dizel i benzin.
Ukinuti PDV na kupovinu CNG vozila. Vec se u velikom broju proizvode u Srbiji. Povecati PDV za dizel automobile za mali procenat.
Svaka pumpa mora da ima CNG.

2--Uvesti elektronske kontrolne stanice za celu zemlju ili recimo gradove i autputeve. Nesto kao CC u Londonu. Isplatice se same kroz efikasnu naplatu putarina.
Elektronsko placanje mostarine u Bg. ako se vozi samo jedna osoba u kolima. Od ovog prihoda mogu da se srede mostovi.
Omoguciti da se recimo Bus+ kartica koristi na terminalu privatnog automobila, i da svako moze da poveze sugradjanina sa fiksnom cenom po km.
Usput bi se resili i taxi mafije.

3--Ko hoce da udje u Bg. i da vozi u Bg. mora da ima EURO 6 za motorna vozila ili EURO 4+ za automobile konvertovane na gas.

4--Potpuna zamena autobusa gradskog saobracaja koji nisu EURO 6. Postaviti uslov prevoznicima da buduci autobusu mogu biti samo domaci CNG autobusi. Pokrenuti domaci EV program.
Svi vanovi koji rade isporuku moraju biti CNG ili EV. Kurirske sluzbe takodje. Mali delivery kamioni takodje.
Veliki kamioni su posebna prica.

5--Uvesti registracije za sve vrste kotlarnica/kotlova, kao za automobile, sa placanjem takse za zagadjenje, ili subvencije za unapradjenje.

6--Organizovanje biciklilstickih magistrala.
7--Klizno radno vreme za banke i servise od recimo 10 am. Da bi se izbegao spic, i pruzile usluge za vecinu koja radi od 8 am.
8--Ujednaciti kvalitet skola u Bg. da bi se izbegao egzodus u centralne skole i smanjio saobracaj.
9--Live-work jedinice be poreza na imovinu.
10--Pamotno planiranje zona poslovanja blizu cvorista javnog saobracaja. Cvorista sa parkinzima dalje od centra.
11--Aktiviranje Beovoza i mogucnost da se bickli ukrcaju u voz. Nove stanice Beovoza.
12--Zavrsavanje administracije online, kupovina i sigurana isporuka ( sa povracajem) kurirskim sluzbama, da se ne bi generisao ogroman broj putovanja "u postu da platim nesto", " da overim obrazac"...
Itd, itd..

Sve ovo vec postoji ... i radi.
 
Za sve ovo nije presudan novac-vec dobra i misleca uprava, koja pravi odrzivi i uredjen sistem-da uprostim kvalitetni LJUDI. A za takvu upravu potrebno je svesno i informisano stanovnistvo koje kontrolise i pritiska vlast, znaci - LJUDI. To su dve kljucne stavke koje mi nemamo - LJUDI i LJUDI. Pare nisu problem. Svetom lutaju milijarde ,kreirane od vazduha, koje nemaju gde da se udome. I to ne arapske. Samo "domace" banke imaju dovoljno kapitale da sve ovo zavrse uz siguran plasman i povracaj.
 
Проблем је потпуно погрешна еколошка политика кад су у питању акцизе а можда више заблуде српских возача и моћ убеђивања продаваца половних аутомобила.

Када се повећане акцизе на ТНГ бивши министар је изјавио нешто у стилу "није ТНГ тако еколошки јер и он ослобађа доста СО2". Прећутао је да сагоревањем ТНГ не настају ове честице које су извор овог загађења о коме се прича.

Српски возачи верују у бајке о малој потрошњи дизелаша па им трговци уваљују распале дизелаше, просечан половни аутомобил које се продаје у Србији је дизелаш стар 12 година које је прешао 150 000 км. То је уствари распало ђубре које је прешло бар 500 000 са враћеном километражом и будућег власника чека игранка са сервисом-у најави су кварови од пар хиљада евра (дизне, пливајући замајац...)

Када би се знао прави историјат аутомобила онда би се више увозили бензинци који су ипак еколошки погоднији а посебно што имају могућност уградње ТНГ.

Како год да се огрене дође се тога да треба више реда у држави.

едит:
После увођења обавезног реатеста уведено је да поред мултивентила буде и електровентил за ТНГ, што је једна сигурносна мера више и аутомобили који ово испуњавају смеју да се паркирају у подземним гаражама. Колико сам ја информисам контрола ТНГ уређаја је на много вишем нивоу од ове смејурије од техничких прегледа које се врше једном годишње.
 
Vrh