Poslednja inicijativa DS-a za promenu tri zakona (o lokalnim izborima, o lokalnoj samoupravi i o glavnom gradu) još jedan je dokaz da je naš grad, nažalost, postao poligon za političke igrarije, gde je sve ovo o čemu mi pišemo na Beobuild forumu otišlo u drugi plan.
"Tajming" inicijative je užasan - Prvo, zato što je providno da se radi o ad hoc zakasnelom pokušaju da se u pet do 12 spasi šta se spasiti može. Drugo, zato što je Beogradu (a i ostalim lokalnim samoupravama) potrebna temeljna promena zakonskih okvira, za šta je neophodna participacija svih relevatnih političkih subjekata, ali i nevladinog sektora, organizovanje javnih diskusija, tribina, medijskih debata itd.
Direktan izbor gradonačelnika može doneti izvesnu stabilnost izvršnoj vlasti, ali može se lako desiti da odnos snaga u gradskom parlamentu bude takav da gradonačelnik nema podršku dovoljnog broja odbornika. To znači da svaki put kada treba da se donese odluka o gradskom budžetu ili npr. nabavci autobusa, izgradnji metroa, usvajanju urbanističkog plana i sl. može da dođe do blokade. E sad, može i to da se "reši" tako što bi se skupštini radikalno smanjila ovlašćenja - ali onda dolazimo u opasnost od uvođenja lokalnog despotizma, a i koji će nam onda skupština, zar ne?
Ideje o mešovitom izbornom sistemu (kombinaciji većinskog i proporcionalnog sistema) i uvođenju stepenastog cenzusa (gde bi zakoalicije, u zavisnosti od broja članova, trebalo da pređu veći prag u odnosu na stranke koje same izlaze na izbore) su već nešto pametnija rešenja. Doduše, što se mene tiče, na lokalu bi mogao slobodno da se uvede čisto većinski sistem jer je pravilna zastupljenost svih lokalnih jedinica u Skupštini grada prioritetnija od proporcionalne stranačke zastupljenosti.
Ali opet, fokus cele inicijative je na promeni izbornog sistema zarad partikularnog stranačkog interesa DS-a. Nama su potrebne promene zakona koje bi gradske vlasti obavezale na transparentniji i efikasniji rad, odluke koje bi otvorile šire koridore za komunikaciju vlasti i građana i uključivanje nevladinog sektora i strukovnih organizacija u proces donošenja odluka. Toga danas nemamo dovoljno.
"Tajming" inicijative je užasan - Prvo, zato što je providno da se radi o ad hoc zakasnelom pokušaju da se u pet do 12 spasi šta se spasiti može. Drugo, zato što je Beogradu (a i ostalim lokalnim samoupravama) potrebna temeljna promena zakonskih okvira, za šta je neophodna participacija svih relevatnih političkih subjekata, ali i nevladinog sektora, organizovanje javnih diskusija, tribina, medijskih debata itd.
Direktan izbor gradonačelnika može doneti izvesnu stabilnost izvršnoj vlasti, ali može se lako desiti da odnos snaga u gradskom parlamentu bude takav da gradonačelnik nema podršku dovoljnog broja odbornika. To znači da svaki put kada treba da se donese odluka o gradskom budžetu ili npr. nabavci autobusa, izgradnji metroa, usvajanju urbanističkog plana i sl. može da dođe do blokade. E sad, može i to da se "reši" tako što bi se skupštini radikalno smanjila ovlašćenja - ali onda dolazimo u opasnost od uvođenja lokalnog despotizma, a i koji će nam onda skupština, zar ne?
Ideje o mešovitom izbornom sistemu (kombinaciji većinskog i proporcionalnog sistema) i uvođenju stepenastog cenzusa (gde bi zakoalicije, u zavisnosti od broja članova, trebalo da pređu veći prag u odnosu na stranke koje same izlaze na izbore) su već nešto pametnija rešenja. Doduše, što se mene tiče, na lokalu bi mogao slobodno da se uvede čisto većinski sistem jer je pravilna zastupljenost svih lokalnih jedinica u Skupštini grada prioritetnija od proporcionalne stranačke zastupljenosti.
Ali opet, fokus cele inicijative je na promeni izbornog sistema zarad partikularnog stranačkog interesa DS-a. Nama su potrebne promene zakona koje bi gradske vlasti obavezale na transparentniji i efikasniji rad, odluke koje bi otvorile šire koridore za komunikaciju vlasti i građana i uključivanje nevladinog sektora i strukovnih organizacija u proces donošenja odluka. Toga danas nemamo dovoljno.
