Šta je novo?
Od:
Filteri

Državni put IB, deonica: Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica

Na osnovu hidrološko – hidrauličke analize uticaja velikih voda reke Save na autoputu Ruma – Šabac, koju je uradio Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi, dat je predlog optimalnog rešenja prelaza autoputa preko korita za veliku vodu Save, od stacionaže km 65+300.00 do km 66+970.00, navodi se u idejnom rešenju.

Predlaže se izgradnja autoputa na stubovima umesto nasutog profila, na celoj dužini od naplatne rampe do početka prilazne konstrukcije na mostu preko Save.
 
Dođe mu oko 1,5km, gde li je to tačno ma mapi? Deo pre mosta se već gradi na stubovima pa bi laički zaključio da je to oko onog platoa na krivini koji je bio pre 2 meseca potopljen. Ali čini mi se da je taj deo mnogo kraći od 1,5km, pa da ne bude da mora se ruši već asfaltirani deo u smeru ka Rumi? Jer baš smo komentarisali da je i oko asfaltiranog dela na nasipu voda blizu vrha puta, pa nedajbože da smo bili u pravu.
A i mislim sad su se setili, kolko će ovo sad produži rok i otvaranje?
 
65+500.jpg



67+000.jpg
 
Чуди ме да нису у старту радили стубове овде у небрањеном подручју. Беше прво археолошко налазиште условило трасу на стубовима у Кленачком атару.
 
Ako se pitanje odnosi na moj post, nije problem što su stubovi u vodi, već je problem što Sava plavi, pa je izvršena korekcija projekta. A slike su samo trebale da ilustruju stepen ugroženosti autoputa da je po prvobitnom projektu ostao nasip do same mostovske konstrukcije.
 
Кад смо Земљани и ја овде написали да је то проблематично, одмах нас нападоше, е сада иде измена пројекта и накнадно финансирање које ће наравно платити грађани Србије а не пројектант чијим је грубим превидом дошло до ове ситуације!
 
Ja mislim da je informacija iz prvog posta sa ove strane prilično bajata. Odavno se radi po ovom izmenjenom projektu. A da su troškovi znatno veći, to stoji. Čak nisam siguran da mogu da ovu konstrukciju završe do septembra ove godine, do kada su, ako ne grešim, najavili otvaranje ove deonice.
 
Pa realno jos davno je tako napravljena bačka strana mosta kod Beške, dakle ništa novo ni neobično za plavnu zonu velikih reka, koje su tu ostavljene netaknute s namerom da omoguće rasterećenje glavnog korita i tako smanjenje vrha plavnog talasa.
 
www.dnevnik.rs

ÐеониÑа Ð Ñма-Ð¨Ð°Ð±Ð°Ñ Ð±Ð¸Ñе оÑвоÑена за ÑаобÑаÑÐ°Ñ Ð½Ð° ÑеÑен

ÐзгÑадÑа аÑÑо-пÑÑа и бÑзе ÑаобÑаÑаÑниÑа Ð ÑмаâШабаÑâÐозниÑа, наÑважниÑег инÑÑаÑÑÑÑкÑÑÑног пÑоÑекÑа за СÑем, ÐаÑÐ²Ñ Ð¸ Ð·Ð°Ð¿Ð°Ð´Ð½Ñ Ð¡ÑбиÑÑ, одвиÑа Ñе пÑедвиÑеном бÑзином. Ðедна од новина Ñе да ÑÑ ÐÐ...
www.dnevnik.rs www.dnevnik.rs
 
Earthmoving je napisao(la):
A u Bgu se gradi nula s obzirom da je 5 puta veći grad i ima 2 puta manje mostova preko Dunava pa je logično da smo na čekanju 👌 Blago NSu u Srbiji, cveta, ovolko mostova nema ni Beč. A kad čitaš Seobe Crnjanskog kako se nekad tu bedno jadno živelo, ovo je sad ko raj. Nažalost ima delova Vojvodstva koje je dosta stagniralo na uštrb toga, recimo moje Pančevo i Banat koji imaju jedno 0km autoputeva.
Kliknite za proširenje...
A koliko BG ima više mostova preko Save u odnosu na NS.
 
Nema Bg više mostova preko Save, već NSu manjka Save. Kolko NS ima više mostova preko kanala DTD od Beograda? Pet. Opet u totalu kad se sabere, NS ima/gradi 5+5=10 mostova, a Bg 2+7 =9 (i to sa 2 mosta Obilaznice koja su daleko izvan grada). Ako Bg ima x5 više stanovnika, i slične konfiguracije 2 reke vs reka+kanal, onda bi zarad ravnomernog razvoja zemlje, Bg morao imati/graditi 50 samo preko ove dve reke, ne računajući Tamiš, Kolubaru... jer je Bg bogat rekama. Ali pošto je 50 mostova mnogo, to ne govori o tolkom nedostatku mostova u Bgu nego o preinvestiranju mostova u NSu Posebno što su time zakinuti neophodniji mostovi u Bačkoj Palanci, ka Titelu, Batajnica-Padinska Skela (deo Bg Obilaznice), most na Adi Huji, Vinča-Starčevo (deo Bg Obilaznice ka Pančevu), kod Bele Crkve. Znači nije do ravnomernosti mostova na celom Dunavu nego politički razlozi preteranog republičkog ulaganja u NS. Tu možemo uračunati i subvencionisanje par velikih fabrika, dok ogromne industrijske komplekse koje je Bg imao (IMT, IMR, Rekord...), republika nije subvencionisala ni jednu fabriku u gradu. Dakle i infrastrukturno i industrijski su napravili veliku disproporciju, posebno uzimajući srazmeru broja stanovnika
 
Има разлике и до оријентације града. Београд се није нешто претерано трудио да се развија ка рекама а посебно ка Дунаву и преко Дунава, изузев Земуна и Вишњице.
 
@Earthmoving LO-ŠA nije auto-put doduše
planiran je krak ka Bjeljini preko onog mosta pod koncesijom, sad nmg da se setim kak se zove, od otp prnjavora, do preko Drine, pa južno tangentira Bjeljinu...da se kolokvijalno izrazim. nzm koji je profil planiran za krak, ali vrv da je običan 1+1 sa nekim razmakom od ivice trake do jarka... Ima negde plan

Jedini prihvatljiv razlog za mene za gradnju AUTO-PUTA Kuzmin-S. Rača je nastavak istog preko Fruške Gore na B. Palanku. Mada, ni to nije opravdano. Auto-put traži mnogo para, nzm i dalje koja je logika ovakvog račvanja i paralelnih puteva. I sa Draganom sam bio u raspravi pre dosta vremena...ne razumem, zašto nije dat primat ovom pravcu u Mačvi da se gradi u profilu auto-puta i da bude veza Severa, BG-a, i ostalo sa RS... Možda sam propustio nešto na času.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh