Državna stanogradnja(naselje Stepa Stepanovic na Vozdovcu)
- Začetnik teme shmeksi
- Datum pokretanja
kica85":dhhos146 je napisao(la):
Pomislio sam da je tu, ali nikad nisam zagledao taj deo, onda je to prakticno kao da kupujes stanove u Stepi, samo mi izgleda sa mnogo vise parking mesta. NIsam pomislio na ono sto kaze Milisav jer su tamo stanovi iskljucivo bez grejanja i vec se zavrseni prodaju za 900e/m2 sa PDV-om, ali to mi nije interesantno zbog grejanja.
Pogresio si za profit Gradjevinske direkcije. To je cist profit GDS-a. Sad uzmi u obzir koliko kosta masa dzabolebarosa koja "radi" tamo. Znaci cist profit moze biti mnogo veci. Ta suma je oko 13 miliona evra i odnosi se samo na ovu godinu. Ako racunamo i da placaju sve te uzaludne i ko zna koliko ukradu na nekim internim nabavkama i da su ove godine prodali 1.000 stanova, u sta sumnjam, to znaci da su u proseku po stanu zaradili oko 13.000 evra. Ako uzmes kalkulaciju sa uzaludno zaposlenim i kradje u samoj firmi, GDS verovatno zaradjuje 20.000 evra po stanu u proseku, a racunaj da je manja zarada u mestima koja nisu Beograd.
Za mene ce GDS ostati uvek veliko leglo korupcije, kradje i ucenjivanja naroda jer imaju pomoc drzave i uvek sam da se to ukine i krene u slobodno trziste. To pokazuju ove 2 zgrade iz oglasa.
ja bi samo rekao da cene u stepi nisu daleko jeftinije od trzista, a takodje bi napomenuo da mene niko nije terao da kupim tamo stan 
e da, nisam ni platio "porez" vojsci .... platio sam cenu stana.
realna vrednost i trzisna vrednost su dve razlicite stvari, to treba da zna i stara gospodja u agenciji za nekretnine
ne mozes ti da prodajes stanove u Stepi za 600 EUR/m2, a koliko ce onda da kosta strogi centar????!? - 1,200 EUR/m2? ... a vasi svi stanovi u kojima zivite imaju da izgube 40% vrednosti Ko iole ima veze sa ekonomijom zna da nema smisla tako da nemojte da pricate kojesta.
Sto se tice profita GDS-a, to je cista glupost. Pored silnih kredita sto je Dulic uzeo, i brdo ljudi koji sedi kod njih po kancelarijama, nije mi jasno kako tako nesto moze da bude profitabilno. Mirise mi to sve na "creative accounting". Da je tako to profitabilno, drzave po celom svetu bi gradile stanove i ne bi se bavile nicim drugim... al ne grade ...
e da, nisam ni platio "porez" vojsci
.... platio sam cenu stana.realna vrednost i trzisna vrednost su dve razlicite stvari, to treba da zna i stara gospodja u agenciji za nekretnine
ne mozes ti da prodajes stanove u Stepi za 600 EUR/m2, a koliko ce onda da kosta strogi centar????!? - 1,200 EUR/m2?
... a vasi svi stanovi u kojima zivite imaju da izgube 40% vrednosti Ko iole ima veze sa ekonomijom zna da nema smisla tako da nemojte da pricate kojesta.Sto se tice profita GDS-a, to je cista glupost. Pored silnih kredita sto je Dulic uzeo, i brdo ljudi koji sedi kod njih po kancelarijama, nije mi jasno kako tako nesto moze da bude profitabilno. Mirise mi to sve na "creative accounting"
. Da je tako to profitabilno, drzave po celom svetu bi gradile stanove i ne bi se bavile nicim drugim... al ne grade ...
normalne države ne bave se biznisima nego to rade kompanije, koje su na kraju puta u vlasništvu privatnih lica. naravno postoje i kompanije koje su delom u vlasništvu i država, ali to su obično neke strateške grane i obično taj deo države nije većinski nego manjinski.
ranije su postojale države koje su se bavile biznisima, ali većina tih država danas ne postoji, ili postoji u nekom drugom obliku.
a što se tiče poreza vojsci, u cenu stana ulazi i dvadesetak posto kvadrata namenjenih vojsci. to što ti taksativno nisu nabrojali šta sve ulazi u tu cenu, to ne znači da nisi platio.
ranije su postojale države koje su se bavile biznisima, ali većina tih država danas ne postoji, ili postoji u nekom drugom obliku.
a što se tiče poreza vojsci, u cenu stana ulazi i dvadesetak posto kvadrata namenjenih vojsci. to što ti taksativno nisu nabrojali šta sve ulazi u tu cenu, to ne znači da nisi platio.
Lebanon":ajbenjpv je napisao(la):ne mozes ti da prodajes stanove u Stepi za 600 EUR/m2, a koliko ce onda da kosta strogi centar????!? - 1,200 EUR/m2?
A zasto stan u centru ne bi mogao da kosta 1.200e/m2?
Pa nekada je toliko i kostao.
Zasto je ljudima u glavi da cigla i zemlja ne moze da pojeftini?
A sto bi se sekirao da drugima padne vrednost stana? Ja mislim da je to za sve dobro, osim za onoga ko iz nekretnina izvlaci cistu korist, a ne koristi ih za licni zivot. Ako stanovi postanu jeftiniji ljudi mogu da razmisljaju o boljoj lokaciji ili vecoj nekretnini.
Rast je dobar samo za one koji nekretninu vrednuju vise od zlata, novca, deonica, osiguranja. Nije dobar ni za koga drugog.
Pa stan u centru se placao 3.500e/m2, sad su te iste zgrade, znaci najbolje, 2.500e/m2, zasto ne mogu biti 1.200e/m2?!
Odakle ti uopste ideja da postoji granica? Ne moze granica da bude ni cena gradnje jer ti imas kuce po Srbiji u koje su ljudi godinama ulozili i po 20.000 evra a kasnije ih prodaju za 6.000 evra jer im ne treba kuca, a treba im novac. To je cigla, to se ne jede.
Samo da bude jasno, ja bih voleo da svaki dinar profita GDS uzme i gradi neprofitne, socijalne stanove. Kada bi takva situacija bila ja se ne bih ljutio. Ali posto sam uzeo stan u Stepi, i kada vidim na cemu su sve fuserisali (opet je to mnogo bolje nego privatnici sta rade ali..) i znam da novac nece otici na socijalni segment, e onda imam problem. Ljudi su skidali deklaracije sa paleta parketa, plocica, materijala... gde je pisala druga klasa iako je ugovorom zagarantovana I...
Sada je ping-pong izmedju GDSa i gradonacelnika Beograda kome pripada gradnja vrtica i skola i doma zdravlja u naselju... A uzeli su tolike milione profita?! E imam problem. Jer sam stan kupio od GDSa koji je rekao da ce naselje imati kompletnu infrastrukturu i za to je uzeo pare. Ja sam bas zbog takvih stvari i kupio stan. Inace, po trzisnoj ceni, sam mogao da biram.. Ne kazem da sam nezadovoljan sa ovim sto je uradjeno, ali se necu smiriti dok ne urade ono sto je obecano projektom
Sada je ping-pong izmedju GDSa i gradonacelnika Beograda kome pripada gradnja vrtica i skola i doma zdravlja u naselju... A uzeli su tolike milione profita?! E imam problem. Jer sam stan kupio od GDSa koji je rekao da ce naselje imati kompletnu infrastrukturu i za to je uzeo pare. Ja sam bas zbog takvih stvari i kupio stan. Inace, po trzisnoj ceni, sam mogao da biram.. Ne kazem da sam nezadovoljan sa ovim sto je uradjeno, ali se necu smiriti dok ne urade ono sto je obecano projektom
Deplasirano je da vodite polemiku o finalnoj ceni stana, a da prethodno ne komentarisete cenu kostanja stana i ne komentarisete marginu (maržu) koju na tu cenu zaračunava investitor. Kada govorimo o Voždovcu i lokaciji Stepa Stepanović napravimo analizu za gradnju na parceli od recimo 10 ari ili 1000 kvm. Uzećemo sledeće okvirne parametre: da se zemljište i lokacija nalaze u trećoj ili četvrtoj zoni Beograda, da je koeficijent izgradjenosti parcele recimo 1,5 ili 2, da je lokacija infrastrukturno opremljena i da investitor plaća punu cenu naknade za uredjenje gradjevinskog zemljišta Direkciji za gradjevinsko zemljište, dakle i za magistralnu, kao i primarnu i sekundarnu infrastrukturu. Uzećemo i neke osrednje cene za projektovanje i za komunalne priključke, pa da vidimo kako to izgleda.
Investitor može da sagradi npr 1500 ili ajmo odmah sa 2.000 kvadrata bruto, odbijemo 25% na zidove, hodnike i stepeništa, ostane mu neto 1.500 kvadrata stanova. Prvo cena zemljišta. Hajdemo sa cenom od 8.000 evra po aru u ovom trenutku, da ne idemo odmah sa 10.000 evra ili 12.000 evra, što su bile cene pre krize (bile su i 15.000 evra i 20-25.000 evra po aru, zavisno od lokacije, ali hajdemo ipak sa 8.000 evra kao realno realizivom cenom), dakle treba mu prvo 80.000 evra za parcelu neto. Po duslovom da ne mora da radi projekat parcelacije i urbanistički projekat. Cena gradnje neka bude 500 evra po kvadratu neto, uzimamo da je u pitanju lošija gradnja, osrednja, osrednji kvalitet materijala, sanitarija i ostalo. Projektovanje 10 evra po kvadratu. Direkciji za gradjevinsko zemljište 100 evra po kvadratu, ako plaća odmah ima 30%, dakle 70 evra po kvadratu. Da dodamo još priključenje na struju, grejanje, telefon, kablovska još 60 evra po kvadratu, do recimo 90 evra po kvadratu. Naknada za skloništa da kažemo koliko i projektovanje recimo 10 evra po kvadratu ili hajde 5 evra.
Dakle, cena kostanja gradnje i priključaka je oko 675 evra po 1 kvm stana neto, hajde da zaokružimo na 680 evra. To znači da ga ta cena u strukturi konačne cena za izgradnju i prodaju 1.500 kvadrata košta 1.020.000 evra. Tome dodajemo 80.000 evra za parcelu i dolazimo do cifre od 1.100.000 evra kao cene kostanja izgradnje 1.500 kvm stanova neto, odnosno 733,33 evra po kvadratu neto.
E sad, marža. Neka bude namerno ću reći alavo 25% na to, to je oko 183 evra po 1 kvadratu, kad to dodamo na cenu koštanja gradnje od 733, to je 916 evra za 1 kvm. Na to sad ide PDV od 10%, znači još 91,6 evra po kvadratu, što čini finalnu cenu od 1008 evra po kvadratu. A oni prodaju po 1.290 evra sa PDV-om u Stepi Stepanoviću. Znači i oni vaćare ljude i Nikola je u pravu, nažalost. na Viždovcu nema nikakvog razloga da cena bude viša od 1.000 evra po kvadratu. Koliku bi zaradu želeli ti investitori? 100%? Ne može, to je besmisleno, investitori su poludeli od alavosti, zato je cena stana u Beogradu sumanuta.
Investitor može da sagradi npr 1500 ili ajmo odmah sa 2.000 kvadrata bruto, odbijemo 25% na zidove, hodnike i stepeništa, ostane mu neto 1.500 kvadrata stanova. Prvo cena zemljišta. Hajdemo sa cenom od 8.000 evra po aru u ovom trenutku, da ne idemo odmah sa 10.000 evra ili 12.000 evra, što su bile cene pre krize (bile su i 15.000 evra i 20-25.000 evra po aru, zavisno od lokacije, ali hajdemo ipak sa 8.000 evra kao realno realizivom cenom), dakle treba mu prvo 80.000 evra za parcelu neto. Po duslovom da ne mora da radi projekat parcelacije i urbanistički projekat. Cena gradnje neka bude 500 evra po kvadratu neto, uzimamo da je u pitanju lošija gradnja, osrednja, osrednji kvalitet materijala, sanitarija i ostalo. Projektovanje 10 evra po kvadratu. Direkciji za gradjevinsko zemljište 100 evra po kvadratu, ako plaća odmah ima 30%, dakle 70 evra po kvadratu. Da dodamo još priključenje na struju, grejanje, telefon, kablovska još 60 evra po kvadratu, do recimo 90 evra po kvadratu. Naknada za skloništa da kažemo koliko i projektovanje recimo 10 evra po kvadratu ili hajde 5 evra.
Dakle, cena kostanja gradnje i priključaka je oko 675 evra po 1 kvm stana neto, hajde da zaokružimo na 680 evra. To znači da ga ta cena u strukturi konačne cena za izgradnju i prodaju 1.500 kvadrata košta 1.020.000 evra. Tome dodajemo 80.000 evra za parcelu i dolazimo do cifre od 1.100.000 evra kao cene kostanja izgradnje 1.500 kvm stanova neto, odnosno 733,33 evra po kvadratu neto.
E sad, marža. Neka bude namerno ću reći alavo 25% na to, to je oko 183 evra po 1 kvadratu, kad to dodamo na cenu koštanja gradnje od 733, to je 916 evra za 1 kvm. Na to sad ide PDV od 10%, znači još 91,6 evra po kvadratu, što čini finalnu cenu od 1008 evra po kvadratu. A oni prodaju po 1.290 evra sa PDV-om u Stepi Stepanoviću. Znači i oni vaćare ljude i Nikola je u pravu, nažalost. na Viždovcu nema nikakvog razloga da cena bude viša od 1.000 evra po kvadratu. Koliku bi zaradu želeli ti investitori? 100%? Ne može, to je besmisleno, investitori su poludeli od alavosti, zato je cena stana u Beogradu sumanuta.
Najbolji dokaz da sadašnje sumanute cene kvadrata grade i održavaju ustvari alavi investitori (čitaj tajkuni pre svega), jeste sledeći primer koji se odigrao pre 2 godine. Dolazi poznati investitor (o čijim projektima koji se trenutno realizuju raspravljamo i na forumu) u banku i traži kredit za projektno finansiranje. kaže ali uz jedan poseban uslov, a to je da počne da ga vraća posle 5 godina, da mu daju jedan stend - baj period, da on izgradi, pa da oni čekaju, pa on da počne da vraća do 5. godine ako on tako odluči, ili od 5. po sili ugovora. Pitaju ga: A zašto? kaže: Hoću da držim cenu kvadrata. Ovo je živa istina.
Dakle jel vidite šta znači alavost? Svi oni u svojoj pomahnitaloj želji da zarade odravši kožu nekome s ledja, spremni su i da plate nešto više, samo da jedno sumanuto stanje traje što duže, kako bi mogli da deru sa cenom kvadrata. A ljudima treba, pa treba stan. I nema ih u izobilju na svakoj lokaciji. Onda zaduživanje, stambeni krediti i uvek potencijalni pakao od života. Stambeni kredit od 30 godina! Ej, bre! Na kidanje od cene od strane investitora, sledi još brutalnije kidanje živog mesa od strane banke. I to 30 godina.
Evo kako izgleda situacija čoveka koji je uzeo kredit u švajcarskim francima 2006. godine pred kraj. Čoveku treba kredit od 100.000 evra za kupovinu stana vrednog recimo 120.000 evra. Stan od 70 kvm po tadašnjoj ceni od 1.700 evra za 1 kvm. Daje svu svoju uštedjevinicu od 20.000 evra kao učešće. On taj iznos uzima putem kredita u švajcarskim francima i uzima tadašnjih 160.000 švajcarskih franaka i indeksacija svake rate kredita je isključivo u švajcarskim francima po kursu na dan uplate rate. Pored toga, čovek mora da se keš kreditom zaduži još 15.000 evra da opremi taj stan i uzme kola na lizing vredna 10.000 evra, rata mesečna 100 evra. Sad gledajte horor film.
Kredit je uzeo po povoljnoj kamatnoj stopi, recimo 3-4% na 25 godina ili 300 meseci vraćanja. Ukupno treba u momentu uzimanja kredita da vrati oko 300.000 švajcarskih franaka, tako da mu je mesečna rata 1.000 švajcarskih franaka u dinaroj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan uplate. usput, da ne zaboravimo ratu za keš kredit od 200 evra mesečno (on je na 10 godina npr) i ratu za lizing od 100 evra, dakle zajedno prateći trošak od 300 evra mesečno. U početku, dok je franak bio oko 60 dinara za 1 franak, a evro bio oko 80 dinara za 1 evro, on je svaki mesec isplaćivao 60.000 dinara za stambeni kredit i oko 25.000 dinara za prateće kredite. Medjutim, švajcarac je otišao do 100 dinara 2011. godine, prethodno je rastao sumanuto od 60 do 90 dinara za 1 franak, i stabilizovao se na nekih 90-93 dinara za 1 franak. Evro je takodje odleteo na nekih 110 - 115 dinara za 1 evro.
Mesečna rata za stambeni kredit sada iznosi oko 90-95.000 dinara i oko tog nivoa ga kida veće neke 2 godine, a za keš kredit i lizing mora da se otvori za još nekih 35.000 dinara mesečno. Dakle zajedno mesečno 130.000 dinara. Bez pojedene korice hleba za taj mesec.
Šta se desilo za ovih 6 godina koliko je vraćao kredit? PO osnovu stambenog kredita banci je isplatio nekih 75 mesečnih rata po oko 800 evra mesečno u protivvrednosti, dakle cirka 60.000 evra. Za keš kredit i lizing se otvorio još nekih 22.000 evra. Ukupno zajedno 82.000 evra. Bez pojedene korice hleba. Stan više nije novi,star je skoro još malo pa 7 godina. Cena mu je navodno narasla na 2.300 evra zbog lokacije, a sada se kao kreće oko 2.000 evra, što je magla jer ne može nikom da se proda ni za 1.500 evra po 1 kvm.
Koliko je sada još dužan, šta je otplatio posle plaćenih 60.000 evra plus 22.000 evra? Glavnica duga po uzetom stambenom kreditu od 160.000 švajcaraca se spustila jedva ispod 150.000 švajcaraca. Izraženo u evrima, to je oko 122.000 evra. Dakle, posle isplaćenih 60.000 evra za 6 godina vraćanja kredita, čovek je dužan glavnice duga još 122.000 evra, a kad je uzimao kredit uzeo je protivvrednost od 100.000 evra. Rok vraćanja je još 19 godina. Stan ne može da se proda sada ni za 105.000 evra do 110.000 evra maksimalno.
Dakle, posle potrošenih 82.000 evra, za 6 godina života u stanu od 70 kvadrata, sa nameštajem i kolima, čovek je dužan banci još 122.000 evra za stambeni kredit, plus glavnice keš kredita još nekih 5-6.000 evra dakle blizu 130.000 evra. Lizing je otplatio i ostala su mu stara kola od 6 godina koja vrede 3-4.000 evra maksimalno. Šta kažete za horor film? I onda vam dodje investitor i kaže: cena kvadrata je 1.600 evra sa PDV-om. A ti mu kažeš: 1.600 ti ga majke steram....
Dakle jel vidite šta znači alavost? Svi oni u svojoj pomahnitaloj želji da zarade odravši kožu nekome s ledja, spremni su i da plate nešto više, samo da jedno sumanuto stanje traje što duže, kako bi mogli da deru sa cenom kvadrata. A ljudima treba, pa treba stan. I nema ih u izobilju na svakoj lokaciji. Onda zaduživanje, stambeni krediti i uvek potencijalni pakao od života. Stambeni kredit od 30 godina! Ej, bre! Na kidanje od cene od strane investitora, sledi još brutalnije kidanje živog mesa od strane banke. I to 30 godina.
Evo kako izgleda situacija čoveka koji je uzeo kredit u švajcarskim francima 2006. godine pred kraj. Čoveku treba kredit od 100.000 evra za kupovinu stana vrednog recimo 120.000 evra. Stan od 70 kvm po tadašnjoj ceni od 1.700 evra za 1 kvm. Daje svu svoju uštedjevinicu od 20.000 evra kao učešće. On taj iznos uzima putem kredita u švajcarskim francima i uzima tadašnjih 160.000 švajcarskih franaka i indeksacija svake rate kredita je isključivo u švajcarskim francima po kursu na dan uplate rate. Pored toga, čovek mora da se keš kreditom zaduži još 15.000 evra da opremi taj stan i uzme kola na lizing vredna 10.000 evra, rata mesečna 100 evra. Sad gledajte horor film.
Kredit je uzeo po povoljnoj kamatnoj stopi, recimo 3-4% na 25 godina ili 300 meseci vraćanja. Ukupno treba u momentu uzimanja kredita da vrati oko 300.000 švajcarskih franaka, tako da mu je mesečna rata 1.000 švajcarskih franaka u dinaroj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan uplate. usput, da ne zaboravimo ratu za keš kredit od 200 evra mesečno (on je na 10 godina npr) i ratu za lizing od 100 evra, dakle zajedno prateći trošak od 300 evra mesečno. U početku, dok je franak bio oko 60 dinara za 1 franak, a evro bio oko 80 dinara za 1 evro, on je svaki mesec isplaćivao 60.000 dinara za stambeni kredit i oko 25.000 dinara za prateće kredite. Medjutim, švajcarac je otišao do 100 dinara 2011. godine, prethodno je rastao sumanuto od 60 do 90 dinara za 1 franak, i stabilizovao se na nekih 90-93 dinara za 1 franak. Evro je takodje odleteo na nekih 110 - 115 dinara za 1 evro.
Mesečna rata za stambeni kredit sada iznosi oko 90-95.000 dinara i oko tog nivoa ga kida veće neke 2 godine, a za keš kredit i lizing mora da se otvori za još nekih 35.000 dinara mesečno. Dakle zajedno mesečno 130.000 dinara. Bez pojedene korice hleba za taj mesec.
Šta se desilo za ovih 6 godina koliko je vraćao kredit? PO osnovu stambenog kredita banci je isplatio nekih 75 mesečnih rata po oko 800 evra mesečno u protivvrednosti, dakle cirka 60.000 evra. Za keš kredit i lizing se otvorio još nekih 22.000 evra. Ukupno zajedno 82.000 evra. Bez pojedene korice hleba. Stan više nije novi,star je skoro još malo pa 7 godina. Cena mu je navodno narasla na 2.300 evra zbog lokacije, a sada se kao kreće oko 2.000 evra, što je magla jer ne može nikom da se proda ni za 1.500 evra po 1 kvm.
Koliko je sada još dužan, šta je otplatio posle plaćenih 60.000 evra plus 22.000 evra? Glavnica duga po uzetom stambenom kreditu od 160.000 švajcaraca se spustila jedva ispod 150.000 švajcaraca. Izraženo u evrima, to je oko 122.000 evra. Dakle, posle isplaćenih 60.000 evra za 6 godina vraćanja kredita, čovek je dužan glavnice duga još 122.000 evra, a kad je uzimao kredit uzeo je protivvrednost od 100.000 evra. Rok vraćanja je još 19 godina. Stan ne može da se proda sada ni za 105.000 evra do 110.000 evra maksimalno.
Dakle, posle potrošenih 82.000 evra, za 6 godina života u stanu od 70 kvadrata, sa nameštajem i kolima, čovek je dužan banci još 122.000 evra za stambeni kredit, plus glavnice keš kredita još nekih 5-6.000 evra dakle blizu 130.000 evra. Lizing je otplatio i ostala su mu stara kola od 6 godina koja vrede 3-4.000 evra maksimalno. Šta kažete za horor film? I onda vam dodje investitor i kaže: cena kvadrata je 1.600 evra sa PDV-om. A ti mu kažeš: 1.600 ti ga majke steram....
Belka,
Izuzetno cenim tvoje postove i smatram da je ovaj forum tvojim dolaskom na njega mnogo dobio, pre svega u sagledavanju imovinskopravnih dešavanja na beogradskom tržištu nekretnina. Međutim, mislim da si u poslednjem postu malo fulao, ne po pitanju računice koja manje-više stoji, već po pitanju poente.
Jedan sam od onih koji su pre sedam godina uzeli kredit za stan u evrima. Iako su krediti indeksirani u švajcarcima bili povoljniji, vodio sam se time da su moja primanja mnogo više vezana za evro. I tada niko nije lio suze za mnom, koji sam mesečno plaćao više nego oni koji su kao sredstvo plaćanja odabrali franak. Štaviše, neki među njima su mi se podsmevali sve dok švajcarska valuta nije zabeležila enormni skok kursa. Ovako, moja rata je pre 7 godina bila 325 evra, danas je zbog pada euribora 315 i do isteka ugovora ne očekujem neke radikalne promene. Razumem problem ljudi koji su zbog izbora valute za koju im nisu vezana primanja, ali su to osobe koje su dobrovoljno rizikovale.
Izuzetno cenim tvoje postove i smatram da je ovaj forum tvojim dolaskom na njega mnogo dobio, pre svega u sagledavanju imovinskopravnih dešavanja na beogradskom tržištu nekretnina. Međutim, mislim da si u poslednjem postu malo fulao, ne po pitanju računice koja manje-više stoji, već po pitanju poente.
Jedan sam od onih koji su pre sedam godina uzeli kredit za stan u evrima. Iako su krediti indeksirani u švajcarcima bili povoljniji, vodio sam se time da su moja primanja mnogo više vezana za evro. I tada niko nije lio suze za mnom, koji sam mesečno plaćao više nego oni koji su kao sredstvo plaćanja odabrali franak. Štaviše, neki među njima su mi se podsmevali sve dok švajcarska valuta nije zabeležila enormni skok kursa. Ovako, moja rata je pre 7 godina bila 325 evra, danas je zbog pada euribora 315 i do isteka ugovora ne očekujem neke radikalne promene. Razumem problem ljudi koji su zbog izbora valute za koju im nisu vezana primanja, ali su to osobe koje su dobrovoljno rizikovale.
Prema najavi iz GDS-a, svi radovi u naselju bice zavrseni upravo kako je naznaceno u rokovima:
Zanimljiva je ova poslednja recenica. Mogao je da kaze da su prodavali vise od 3 stana dnevno, bilo bi jos ekskluzivnije
Trebalo je da napomene da je u prvih mesec dana sigurno prodato bar 500 stanova i da se cekalo u redovima.
Videcemo ko ce sada kupovati kad su uslovi subvencije losiji u smislu da sada drzava subvencionise beskamatno 10% sume umesto dosadasnjih 15%.
Poslednja primopredaja treba da pocne 1.7.2013. godine i to za objekte 2D i 2E.
Zanimljiva je ova poslednja recenica. Mogao je da kaze da su prodavali vise od 3 stana dnevno, bilo bi jos ekskluzivnije
Trebalo je da napomene da je u prvih mesec dana sigurno prodato bar 500 stanova i da se cekalo u redovima.
Videcemo ko ce sada kupovati kad su uslovi subvencije losiji u smislu da sada drzava subvencionise beskamatno 10% sume umesto dosadasnjih 15%.
Poslednja primopredaja treba da pocne 1.7.2013. godine i to za objekte 2D i 2E.
@belka @sizif @svi
Kao sto su sada u problemu oni koji su uzeli kredit vezan za Svajcarce tako ce za 4-5 godina biti u problemu deo onih sto uzimaju sada kredit vezan za Euribor - jer je isti trenutno na ISTORIJSKOM minimumu a krece se od sadasnjih 0,3% pa do 5,2% koliko je bio u avgustu 2008 i druge polovine 2000. A posto je kamata 4,5%+6mEuribor onda kada Euribor opet bude 5% to ce biti fantasticna kamata od 9,5%!!!
Evo grafika kretanja Euribora:
na sajtu su i numericke vrednosti http://www.euribor-info.com/en/
unesite ih u kalkulator kredita http://subkreditnikalkulator.somee.com/ kao kamatu od sadasnjih 4,8% i buducih 9,5% uzmite srednju vrednost a ne vrednost kada je Euribor (trenutno) na istorijskom minimumu jer se kredit vraca ~25godina i kamata se uskladjuje sa rastom Euribora.
sizif":2typn5cv je napisao(la):
Kao sto su sada u problemu oni koji su uzeli kredit vezan za Svajcarce tako ce za 4-5 godina biti u problemu deo onih sto uzimaju sada kredit vezan za Euribor - jer je isti trenutno na ISTORIJSKOM minimumu a krece se od sadasnjih 0,3% pa do 5,2% koliko je bio u avgustu 2008 i druge polovine 2000. A posto je kamata 4,5%+6mEuribor onda kada Euribor opet bude 5% to ce biti fantasticna kamata od 9,5%!!!
Evo grafika kretanja Euribora:
na sajtu su i numericke vrednosti http://www.euribor-info.com/en/
unesite ih u kalkulator kredita http://subkreditnikalkulator.somee.com/ kao kamatu od sadasnjih 4,8% i buducih 9,5% uzmite srednju vrednost a ne vrednost kada je Euribor (trenutno) na istorijskom minimumu jer se kredit vraca ~25godina i kamata se uskladjuje sa rastom Euribora.
Пошто сам плаћао рате и 2008, могу ти рећи да је у време историјског максимума она износила 346 евра. Дакле, јесен 2006. - 325 евра, јесен 2008. - 346, јесен 2012. - 315 евра. Значи, разлика између минимума и максимума је око 10%. Проблем оних који су се задужили у швајцарцима није либор, већ енорман скок франка у односу на евро.
Sada u ugovoru stoji 4,5%fiksno+6mEuribor
Pa razlika nije toliko bezazlena kada se Euribor sa sadasnjeg istorijskog minimuma od 0,3% vrati na 5,2% koliko je bio vise puta npr konkretno kalkulator sa kamatice:
---
Naravno koliko Euribor nece biti 0,3% sto je istorijski minimum toliko nece biti 5,2% sto je do sada bio maksimum verovatno ce biti oko 2,7-2,8% tokom vracanja kredita pa treba racunati na to + dalji pad vretnosti dinara (125din/Euro?)
Naravno dok se Euribor vrati na prosecnu pa na maksimalnu vrednost ne stigne puno da se vrati od glavnice vec se u pocetku 90+% vracaju kamate a glavnica po 20e mesecno:
Pa razlika nije toliko bezazlena kada se Euribor sa sadasnjeg istorijskog minimuma od 0,3% vrati na 5,2% koliko je bio vise puta npr konkretno kalkulator sa kamatice:
---
Naravno koliko Euribor nece biti 0,3% sto je istorijski minimum toliko nece biti 5,2% sto je do sada bio maksimum verovatno ce biti oko 2,7-2,8% tokom vracanja kredita pa treba racunati na to + dalji pad vretnosti dinara (125din/Euro?)
Naravno dok se Euribor vrati na prosecnu pa na maksimalnu vrednost ne stigne puno da se vrati od glavnice vec se u pocetku 90+% vracaju kamate a glavnica po 20e mesecno:
GDS - kao i uvek, azurna i profesionalna :kk:
Primopredaja je zvanicno pocela 2.1.2013. prema novoutvrdjenim rokovima. Naravno da nije ni pocela, a kupci se u sred "primopredaje" obavestavaju da ce ona zapravo da kasni i da ce kupci biti "BLAGOVREMENO OBAVESTENI"
6E, 6V "BALKAN GRADNjA" d.o.o. Novi Beograd
Pocetak primopredaje: 2. 1. 2013.
Kraj primopredaje: 23. 1. 2013
Primopredaja je zvanicno pocela 2.1.2013. prema novoutvrdjenim rokovima. Naravno da nije ni pocela, a kupci se u sred "primopredaje" obavestavaju da ce ona zapravo da kasni i da ce kupci biti "BLAGOVREMENO OBAVESTENI"
6E, 6V "BALKAN GRADNjA" d.o.o. Novi Beograd
Pocetak primopredaje: 2. 1. 2013.
Kraj primopredaje: 23. 1. 2013
vbasanovic
Novice
- Učlanjen(a)
- 15.08.2011.
- Poruke
- 6
- Pohvaljen
- 0
Postoji jos jedna stvar u pogledu povecanja rate za stambeni kredit. Dosta ljudi se zaduzi do svojih maksimalnih mogucnosti. Ako euribor skoci za 5%, vecina tih ljudi ce biti prinudjena da proda svoje stanove, sto banci nije u interesu. Vise joj se isplati da smanji svoju marzu na kredit, tako da ce rata da se poveca u svakom slucaju, ali ne srazmerno povecanju euribora.Alpha":2buabsxr je napisao(la):
Slika je fenomenalna
GDS izbacio jauarski izvestaj o napretku radova u naselju:
http://www.gds.rs/naseljess/vesti.php
GDS izbacio jauarski izvestaj o napretku radova u naselju:
http://www.gds.rs/naseljess/vesti.php
GDS je letos posle velikog pritiska stanovnika naselja Stepa Stepanovic postavila nove rokove useljenja kojih ce se drzati i potpisala da ce placati penale za kasnjenje.
Medjutim, javio se nov problem, GDS nije uspela da ispostuje ni te nove rokove, pa da ne bi bila u velikim gubicima i placala penale ima u planu da useli stanare. Zgrade nece imati potrebne dozvole, ali je GDS obecala da ce staviti tucanik i reflektore umesto javne rasvete dok vremenski uslovi (prolece) ne dozvole nastavak radova oko zavrsetka obavezne infrastrukture.
Izvor: www.stepa.rs/forum
Medjutim, javio se nov problem, GDS nije uspela da ispostuje ni te nove rokove, pa da ne bi bila u velikim gubicima i placala penale ima u planu da useli stanare. Zgrade nece imati potrebne dozvole, ali je GDS obecala da ce staviti tucanik i reflektore umesto javne rasvete dok vremenski uslovi (prolece) ne dozvole nastavak radova oko zavrsetka obavezne infrastrukture.
Izvor: www.stepa.rs/forum
Budi se život u Stepi Stepanoviću
Autor: M. Pejić 18.01.2013. - 00:02 0:01 24sata
Naselje Stepa Stepanović na Voždovcu biće kompletno useljeno do jula, ali za oko 1.000 porodica, koje su se uselile pre više meseci, život u ovom kompleksu već uveliko teče. Najveće poteškoće stvara im blato budući da praktično žive na gradilištu, što u naselju još nema škole i vrtića, ali, kako kažu, što se osnovnih potrepština tiče nemaju većih problema.
Svi stanari novog naselja biće useljeni do kraja jula
SVAKODNEVICA - U nekim delovima naselja postoji nekoliko pekara, apoteke, piljarnica i prodavnica, ali mi se čini da su cene više u odnosu na prodavnice van naselja, a i izbor je slabiji. Nedostaje nam, između ostalog, mesara i pijaca, ali ipak najveći problem nam stvara nedostatak predškolskih i školskih ustanova. Imamo jedno dete koje ide u peti razred osnovne škole i drugo od godinu i po dana koje pohađa vrtić, a oba svakodnevno vozimo dva i po kilometra dalje od naselja u OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” i vrtić odmah pored. Međutim, ima i komšija koje svoju decu nisu prebacili u obližnje ustanove, pa se dešava da svaki dan odvoze i dovoze decu čak iz Novog Beograda - priča Branko M. koji se u naselje doselio u maju prošle godine.
Kako kaže, među komšijama se već stvorila bliskost i solidarnost pa se dešava da neko od stanara razvozi decu do škola i vrtića. Ipak, najveće zamerke ima na blato koje se nalazi po celom naselju, na odnošenje smeća i problem sa saobraćajem.
- Trudimo se da imamo razumevanja, ali nam smeta što je blato na sve strane i konstantno se nanosi, a niko ne dolazi da opere i očisti i mislim da je u pitanju čist nemar. Ljudi su umazani do kolena, ne možemo ni decu da šetamo ispred zgrada. Čekamo i da se reši pitanje saobraćaja i povezanost naselja sa gradskim prevozom, ali nas prebacuju sa jedne službe na drugu kada zovemo da se raspitamo - dodaje Branko.
Njegova komšinica Katarina Jovanović s druge strane ima samo reči hvale za svoje novo mesto stanovanja.
- Osim raskopanih ulica, nemam nijednu zamerku, prezadovoljna sam. Sama zgrada se stalno čisti, sve je besprekorno, da kupim hleb i mleko mi je na minut-dva, a deca su mi velika. Samo se nadam boljoj povezanosti sa Ulicom vojvode Stepe - dodaje Jovanovićeva.
Šta će se naći u naselju
- Dve osnovne škole
- Dva vrtića
- Bezinska pumpa
- Tržni centar
- Zelena pijaca
- Zdravstvena stanica
- Ugostiteljski objekti
- 143 lokala za prodaju (pekare, mesare, marketi, apoteke...)
- 5.083 parking mesta
- Dva sportska terena*
- Tri dečja igrališta*
- Teren za boćanje*
- Sankalište*
- Rezidencijalna dvorišta (cveće i drveće)*
* Nadležnosti Građevinske direkcije Srbije
KOMPLEKS - Do sada je od 4.616 predviđenih stanova prodato 2.650, a useljeno više od 1.000. Kompletno su završene 22 zgrade i stanari se useljavaju svake nedelje. Kako kaže Nebojša Šurlan, direktor Građevinske direkcije Srbije, njihov obim posla sprovodi se po planu, a za ostale sadržaje koji nisu u njihovoj nadležnosti trude se da ubrzaju proces i stvore koordinaciju svih nadležnih institucija.
- Pored samih objekata, Direkcija je uradila infrastrukturu u okviru naselja, a to su sve ulice koje se nalaze između blokova zgrada, vodovod, kanalizaciju, osvetljenje, puteve unutar naselja kao i saobraćajnu vezu sa Kumodraškom ulicom. Ostale puteve radiće Direkcija za gradsko građevinsko zemljište u dogovoru sa Sekretarijatom za saobraćaj. Mi smo inicirali izmenu Plana generalne regulacije za vezu sa Ulicom vojvode Stepe, uradili smo elaborat koji je prosleđen gradu na realizaciju. U martu bi Skupština grada trebalo da se izjasni i da se krene u asfaltiranje. Mi smo za sada uradili dve privremene pešačke veze - objašnjava Šurlan.
Takođe, Direkcija je Sekretarijatu za dečju zaštitu donirala i jedan projekat za vrtić koji će biti gotov u aprilu nakon čega se kreće u realizaciju.
