Šta je novo?

Dorćolski projekti

Jel to govoriš o zgradi koja izgleda kao ogromni kalem?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=857986#p857986:3mlb8el3 je napisao(la):
Bender Rodriguez » 15 Jun 2021 10:36 am[/url]":3mlb8el3]I ovu dizajniraše tako da izgleda kao da ima kontejner nadogradnju na vrhu.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=857980#p857980:3mlb8el3 je napisao(la):
Дошљак » Uto Jun 15, 2021 10:53 am[/url]":3mlb8el3]Тај детаљ малчице радује, али искрено, није више то тај дух Дорћола.
C c c, kako si negativan, kako si staromodan... Zar ne shvataš da najbitnije je da ''samo nek se gradi''... :wink: :roll:

Ja sam već doneo odluku da ako ikad naprave onu rugobu na uglu Dobračine i Cara Dušana, da ću da je zovem ''Kontejner''. Kad Novi Beograd ima ''4 idiоta", sad će i Dorćol da dobije ''Kontejner''. :)

Bendere, ja doista razumem da se tebi ta zgrada koja bi možda jednog dana mogla u takvoj formi da bude izgrađena dole kod GSP-a, ne sviđa.

Tačno znam taj osećaj kad su mnogi ljudi oko tebe u fazonu: "wow, ovo je baš dobro", a tebe ne radi, ti samo vidiš betonsku kocku sa kontejnerom na krovu.

gallery%20(2).jpg


Takav problem ja npr. imam sa Bjork. Svi pametni ljudi oko mene seku vene na Bjork, i u fazonu su da je ne znam ni ja kakva umetnica. A ja kad slušam Bjork vidim samo bezonsku kocku sa kontejnerom na krovu.

Isto tako kada kažem da volim Queen ili G'N'R ljudi reaguju baš onako kako brojni forumaši reaguju na tvoje priznanje da voliš "cecesiju" (ili bar nemaš ništa protiv nje).

Ali, brate, ono što nikako ne mogu da razumem je da te jedna petospratnica koja bi možda mogla da bude izgrađena, jednog dana, na jednom ćošku jedne ulice u ovolikom Beogradu, toliko frustira da imaš potrebu da je pominješ na gotovo svakoj temi :D

Kad smo već kod Dorćola (ako Dorćolci priznaju Zerek za Dorćol :p ), evo još jednog planiranog "hibridnog" projekta za koji je odgovoran Burea Cube Partners. Ovde su, čini mi se, bili malo uspešniji nego u slučaju zgrade na ćošku Cara Dušanova i Višnjićeve.

198880643_4214424965276521_7811892202308510257_n.jpg
 
A ono što ja ne mogu da razumem je da se mnogi na ovom forumu diče kako su bog zna kako moralno i intelektualno uzvišeni i napredni a ipak ne mogu da se pomire sa činjenicom da glupaci, prostaci i primitivci kao ja imaju drugačije poimanje i doživljaje estetskih manifestacija.


Ono, nastupi ko u aristokratije (ja se bavim ovime godinama, ja znam, ja sam školovao, ja poznajem autora, ja sam arhitekta...) a opet posvećujete toliko pažnje nama primitivcima uzaludno pokušavajući da nam objasnite da su investitorski urbanizam, moderna umetnost, kičeraj i ustoličenje seljanije i divlje gradnje kao nove norme, neki bog zna kakvi progresi i boljitak u umetnosti, estetici, arhitekturi i urbanizmu.
 
Ih, brate, kakav si čovek. Na jedan post u šaljivom tonu, bez trunke malicioznosti, odmah ideš đonom. :roll:
 
Pa da, učim jezik investitora, investitorskog urbanizma i novokomponovanih arhitekti i esteta.

Dilber treba da bude ponosan. A on nikad zadovoljan.
Mada sam počastvovan što misli da imam svoju antigrađevinsku gerila organizaciju i grupu za lobiranje. Toliko moći i uticaja mi nije pripisivao do sad. :)
 
Vrlo interesantan ovaj Zerek projekat, dobar je. Mogu reći da mi se i kontejner kod gsp-a čak sviđa. Jedino ona džinovska lampa protiv komaraca u Višnjićevoj deluje kancerogeno.
 
Некада је лепа архитектура била резервисана само за довољно моћне и богате да је приуште, најпре Цркву и Државу. Већина људи је живела у најскромнијим могућим кућама и нису ни сањали о некој архитектонској лепоти.

Онда се сломом феудализма и преласком у капитализам десио експоненцијални раст богатства и децентрализација капитала што је родило антропоцентричне идеје просветитељства по којима фокус није ни на Цркви ни на Држави већ на људским бићима. Лепа архитектура у том периоду је експлодирала и припадала много више људи и организација

Међутим, и даље су могли да је приуште само имућнији а период наглог раста популације је довео до огромних економских притисака на обичне људе што се једва решавало само масивном, индустријском производњом. То је изродило идеје модернизма по којој је "индустријска антропоцентричност" решење и неопходно је да се спроводи од стране технократа / стручњака који управљају системом. Тај систем је или чинила држава (на истоку) или држава и корпорације (на западу). Основна логика модернизма је и била да "постоји један прави начин" да се све ради и да сви могу да се задовоље на један калуп.

Временом се показало да је сваки од тих "јединих правих начина" погрешан или бар да има озбиљне мане а ти системи су све више навикавали на своју позицију и све мање постали антропоцентрични, марећи само на своју благодет. Од почетка је човек био само точкић у машини али је бар машина требала да ради зарад точкића док је у другој половини двадесетог века све више дошло до тога да точкић постоји због машине. То је довело до све већег отпора међу обичним људима који су сада имали далеко виши животни стандард да приуште лепоту. То је довело до раста "покондирености" и трапавог покушавања да се имитира "традиционална" лепота из периода пре модернизнма од стране "неопраних маса"

Међутим, системи нису нестали, ако ишта постали тврђи него икада у људској историји. Оваква тренутна франкенштајн архитектура каква се гради је истовремено знак њихове моћи, немара за обичну рају, дубоког цинизма и потребе да егоцентрично привлаче пажњу. Поента је само да се буде оригиналан јер је у друштву масивне производње то главни симбол статуса. Посебно је интересантан овај тренд да се делимично "маскирају" у архитектуру која је људима лепа у покушају да присвоје естетику која је све популарнија на начин који њима одговара, да носе кожу и лице поретка који су убили. То се види и у Галерији и на Рајићевој и на овој креатури:

file.php


a и на другим примерима:

1ed0c7932a22a5e20fa4ff06ea82b382.jpg


Људи не мрзе ово зато што "не разумеју". Напротив одлично, инстиктивно разумеју цинизам и презир поретка који прави овако нешто, система који се грчевито држе и боре против радикалних друштвених промена који би их послали на сметлиште историје.
 
Pa meni nije nagore moguce resenje ovakav nacin nadogradnje - staro u kombinaciji sa novim. Odnosno, sve zavisi od primera do primera.
Kod nas mozemo biti srecni, ako "investitor" ne ucini sve da staru arhitekturu sravni sa zemljom, vec je ipak nekako uklopi sa onim sto zeli da gradi.
Rajiceva mi je kriminalna zbog kolicine nadenutog gabarita (ne samo), a ovaj prvi primer mi je cak krajnje prihvatljiv.

Naravno, stare zgrade nisu samo njihove spoljnje fasade. Od enterijara takodje treba sacuvati sve sto moze biti vredno i reprezentativno.
 
Боље и хибридно решење него рушење старог па изградња нове лоше имитације, што се десило у центру Новог Сада.
 
Koja je to zgrada u centru Novog Sada?

Kod nas je situacija takva da ako zgrada ili kuca nije na listi "zasticenih kulturnih spomenika", onda joj je rusenje sasvim izvesna sudbina.
Mada se vrlo cesto ni to ne postuje. Da ne nabrajam sve te bolne primere.

Zakonski se to mora drugacije urediti. Recimo, da se na licu mesta odredi da li je zgrada za rusenje ili u kojoj meri, sta sme, sta ne sme da se radi.. bez obzira sto objekat nije na listi kulturnih spomenika, jer velika vecina nije.
 
ovo cudo u jadnom Novom Sadu je dizajnirao neko sa zlatnim satom, belom kosuljom sa crnim dugmadima
 
Nadrealna slika iz Solunske - srušeno dorćolsko narodno pozorište i par kućeraka:
20210618_200050.jpg

Nadam se da će se nova četvorospratnica sa povučenom etažom pokazati bolje nego komšijska GP Napred zgrada CU57, u kojoj se dešava neviđeni fejl. Svaki put kada nestane struje (od Nove godine barem 4 puta, da ja znam), ne rade ulazna vrata, jer imaju samo interfonsku bravu. Tada se formira red stanara koji ne mogu da uđu u svoju zgradu. :bash: :bash: :bash: Zgrada ima i agregat koji bruji i smrdi za sve pare, ali ta vrata nisu vezana na njega. Takođe, u dvorištu postoji parking sa rampom (rampa, pogađate, takođe nije spojena na agregat, tako da vozila koja su parkirana unutra ne mogu da se koriste kada nema struje. :bash: :bash: :bash: Agregat napaja dva lifta za garažu na donjim etažama, i stanari koji ne mogu da uđu zgradu kroz ulazna vrata, mogu to da učine kroz garažni lift, ako se kao sardine nabiju pored automobila koji ulazi u garažu. :bash: :bash:

Zaista nesvakidašnji fejl. Čak sam mislio prilikom useljenja da su to neke porođajne budalaštine, koje će se rešiti, ali eto, neko je to tako projektovano, i ne namerava da reši. A nestašice struje na Dorćolu nisu tako retke. :mrgreen:
 
imate srece da nestaje struje bice veselo kad krenu da se izlivaju kanalizacije od opterecenosti....ma samo nek se gradi!!!
 
Просечна новоградња у Солунској, мада и просечна новоградња по мом мишљењу изгледа боље од главнице зграда спаваоница социјалистичке Ју.

Већина срушених кућерака и уџерица нису губитак за Београд. Исто важи и за део једноспратница или двоспратница (често неокласицистичке) са почетка прошлог века које немају архитектонску вредност саме по себи.

Исто је важило двадесетих и тридесетих година ХХ века када је Београд почео да личи на велики европски град а исто важи и данас. Ако хоћете једноспратнице и традиционалну градњу - идите у Сирогојно.
 
Na renderu se prikazuje 5 spratova ali kraju će verovatno izgledati ovako plus penthausić na krovu, dakle 7 spratova.
Dorcol.jpg
 
@Sadko

To je potpuno tačno, i postoji par svetlih primera na Dorćolu, sa kulturnom novogradnjom pristojne spratnosti. Upravo ovaj deo Solunske, kao i dobar deo Knićaninove, predstavljaju taj pozitivan talas.

Međutim, Dorćol Centar, Mia Dorćol, ogromna zgrada na uglu CU i Mike Alasa, zgrada sa metalnim skladištem na krovu u Knićaninovoj, i još par najavljenih projekata, predstavljaju talas divljačke kvadratizacije. A često se radi "samo" o jednom spratu viška - nazvao bih ga "kajmak spratom".

@Bender Rodriguez

Sumnjam u ovakav ishod, a opet, ne bi me nešto ni iznenadilo. Svašta smo već videli.
 
Jedan sprat viška je prevaziđen koncept, sad je bar dva sprata viška. Primera ima čak i na ovoj istoj strani. A neki forumaši u ekstazi.
 
G-dja Mirkov i njene slatke radosti ostaje, za sada … :kafa:

 
Pa tek su otvorili radnju, izgradnja nove zgrade ne obuhvata njihovu parcelu, tacno se zaustavlja do njih.
 
Pre neki dan je pala armatura za šipove na noge radnika i čovek je urlao od bolova bile su mu smrskane noge. Morao je bager da podiže armaturu da ga oslobode.
Odveden je u hitnu i onda su došli policija i gradjevinska inspekcija.
Nisu zatvorili gradiliste ni na jedan dan nego "pazite se u budućnosti" i dozvolili im da nastave sa radovima a čovek će možda ostati invalid.
Još smo čuli kroz prozor da krive tog radnika da se nije pazio.
A armatura nije bila zaštićena kolčevima od otkotrljanja.

Bezbednost na gradilištu nula.
 
Vrh