Dorćolski projekti

[solecar]

Грађевинска инспекција врши надзор у Дубровачкој

Грађевински инспектор Секретаријата за инспекцијске послове Градске управе Града Београда врши надзор над изградњом објекта у Дубровачкој број 8, на катастарској парцели 684/2 КО Стари град, саопштено је из овог секретаријата.

Радови се изводе сходно грађевинској дозволи од 1. децембра 2020. године и потврди о пријави радова од 22. априла 2021. године.

Како се наводи у саопштењу, поступајући по пријави грађана извршен је ванредни инспекцијски надзор на предметној локацији након рушења постојећих објеката, а поновљен је 19. јула, такође на основу пријаве грађана. Том приликом је утврђено да се радови изводе по одобреном пројекту.

На градилишту је извршено постављање 16 контролних репера за праћење слегања околних стамбено-пословних објеката. Врши се редовно очитавање постављених репера. Према техничким извештајима о праћењу слегања околних објеката, који су достављени овом секретаријату, последње мерење је извршено 19. јула и том приликом је установљено да постављени репери за праћење деформација објекта показују добар степен стабилности. Такође, констатује се да сви праћени околни објекти до сада нису имали никаква критична слегања која би угрозила стабилност њихове конструкције. На делу темељне јаме у делу објекта са кућним бројем 6 досад није вршен ископ, с обзиром на то да је пројектном документацијом на том делу предвиђена рампа за силазак у подземне етаже. Достављени су и пасоши за побијене шипове.

У саопштењу се даље наводи да је визуелним прегледом постојећег објекта на суседној парцели констатовано да је исти пре дужег низа година надзидан за ниво 4. и 5. спрата и два нивоа поткровља, што објекат чини додатно нетолерантним на деформације. Такође, уочено је неконтролисано одвођење атмосферилија са постојећег објекта на бочном зиду према градилишту. Извођач радова је упознат са тим и упозорен на све запажене недостатке на објекту.

Поступак инспекцијског надзора је и даље у току, наводи се у саопштењу Секретаријата за инспекцијске послове.

izvor: beograd.rs

 

[GOJE]

I kad sam se već rasplinuo toliko oko MIA Dorćol projekta, bio bi red i da malo prošaram temu kojom noćnom sličicom. Krežemo iz Solunske ulice, i CU57 projekta, koji je odavno useljen, ali sinoć bejaše sablasno mračan:

Odmah do njega je novo gradilište, gde mesec lamentira nad srušenim udžericama koje su predstavljale lokalnu kulturnu scenu:

Simpatična novogradnjica na uglu sa Solunskom:

Ulica Braća Baruh je puna kontrasta. Iz reda neuslovnih udžerica i šupa, pomaljaju se Mijina dekorativna svetla:

Sve dok ona ne izdominira u punom sjaju:

Ona ima ime:

Ona ima kafić:

Ali ona ima i punkt gradske čistoće na 10 metara udaljenosti. Na tom punktu se vrši pretovar smeća iz manjih u veće kamione. Nije baš fensi komšiluk priznaćete:

 

[VeniVidiVici]

Cara Dušana 46 (ugao sa Višnjićevom)

 

[solecar]

Bogdana Tirnanića

 

[streetwanderer]

Ovo ne da nije na Dorćolu nego nije ni na istoj opštini.

 

[realnostt]

Isto sam hteo da kazem. Dunav stanica, ali lagano to agencije i neki vlasnici prodaju kao Dorcol.

 

[svrca]

Ovo ipak bolje izgleda od izvornog predloga, ako po ovome rade, to je aktuelna tabla. Plac je sravnjen.

starscream wallpaper

 

[solecar]

Što i dalje ne menja činjenicu da je rugoba.
Što se Tiče Bogdana Tirnanića, nema ova zgrada nikakve veze sa Dunav stanicom. Nalazi se uz Vojvode Dobrnjca. A neki otprilike dotle smatraju da se prostire Dorćol. Da li su u pravu ili ne, mislim da je nebitno. Do sada nisam uspeo da nađem da neko precizno navodi granice Dorćola, već je to više "plutajuće", od Vojvode Dobrnjca pa do Francuske / Žorža Klemensoa. Na stranu što ima gomila ljudi kojima se ladno prodaje priča da je Dunav stanica Dorćol.

 

[Дошљак]

Ускоро ће и Вилине воде продавати као Дорћол.

 

[svrca]

Ovako je i tuzicemo sve koji se lazno predstavljaju :wink:

mechanical keyboard tester

 

[Posmatrač1]

Gornji, Donji, Šipka, Maj.

Sve objašnjeno u pesmi.

 

[spatiotecte]

Fakat je da mnogi delovi koji gravitiraju Dorćolu žele da mu se pripoje.

 

[realnostt]

Kao sto je i veci deo Zvezdare u prici i oglasima Vracar, kao i dobar deo Lekinog brda.. ne moze ceo Bg da bude Dorcol ili Vracar :lol:

 

[solecar]

A i ne vidim šta ima toliko uzbudljivo na Vračaru, kada je 95% užas, u svakom smislu.

 

[Дошљак]

Сви мисле да се ради о околини храма или Крунском венцу, кад оно неке стрме уске уличице ка Тужном булевару

 

[solecar]

Što samo dovoljno govori koliko su ljudi pismeni da na planu provere gde se nalaze te strme uličice ili Dunav stanica, i koliko je to Dorćol, odnosno koliko je onih 5% prijatnog Vračara.

 

[realnostt]

Upravo tako, na primer ceo taj deo Zvezdare od bivseg depoa do Liona, koji je u stvari Crveni krst, ali se uporno forsira da je Vracar, je po mom misljenju lepsi, urbaniji i u svakom smislu bolji od 99% Vracara...

Ali ta rec Vracar ima tezinu.. kada ste culi npr da Kajmakcalanska sa okolnim ulicama koja je cela Zvezdara, nije Vracar u prici kod ljudi?

Tako i sa Dorcolom, Ova zgrada u Bogdana Tirnanica i cela ta okolina se podvaljuju kao Dorcol, a u stvari su Viline vode, Dunav stanica i bas nista drugo.. Dobrnjca se nikada do skoro nije smatrala Dorcolom...

 

[Bulbulderac17]

Isto tako kao što je Kaluđerica Zvezdara...


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[NRakocevic]

Granica Zvezdare ide V. Ilića, zatim Žičkom pa Vojvode Šupljikca i zatim Bulevarom.
Sam Vozarev krst se nalazi između Vojvode Šupljikca i Mileševske pa zaista pripada Vračaru, kao i benzinska pumpa.
Ambijentalna celina Crveni krst zahvata ravnomerno i Vračar i Zvezdaru.
Naravno da Kajmakčalanska ne pripada Vračaru i to svako ko je odrastao na Lionu zna.
Inače sam kao klinac i ja živeo u zabludi da Kaluđerica pripada Zvezdari, pre svega jer tada nije bilo škole u Kaluđerici (zapravo su bile nekakve barake) i deca iz Kaluđerice su masovno išla u Veljka ili Mariju. I kad je tamo otvorena školska zgrada napravljena od cigle i maltera osamdesetih nikad nije bilo dovoljno mesta, pola južne Srbije se tamo naselilo. Tek posle mnogo godina otkrio sam da Kaluđerica zapravo pripada Grockoj.

 

[streetwanderer]

Sad sam video da se Cvijićeva Palace (bljuc) reklamira uz primamljiv ali poprilično jadan moto "luksuzan život u SRCU Starog grada". S obzirom da se i dotični projekat gradi na opštini Palilula, predlažem da u ovu temu uvedemo i projekte iz tog dela grada... Ili još bolje, da grad proširi granice Starog grada i Vračara da bi što više novih projekata moglo da se vodi da se nalazi na tim opštinama.

 

[GOJE]

Vratimo se temi . DC lepo napreduje:

Mnogo čika čini da je nebo sve bliže:

Obližnji projekat u Knićaninovoj za sada ima čak četiri vrste fasadnih obloga samo na frontu fasade:

Dok Enmon zgrada u Dubrovačkoj i dalje ne napreduje lepo:

A između nje i dobro nam poznate zgrade temeljna jama lepo napreduje:

U Mike Alasa konačno i ovaj monstrum lepo napreduje:

Dok vojni hotel već duže vreme stagnira:

Na obližnji dečiji parkić se srušilo drvo:

U Skenderbegovoj kupatilo braće Krmanović čeka obnovu, ali pogledajte samo taj bršljan:

Prekoputa neko ima poruku:

I to na ovoj ukletoj staroj vojnoj napuštenoj građevini:

Ali, neće tako biti doveka:

Završavamo ispod Bajloni pijace, sa jednim od najpotcenjenijih uličnih frontova u ulici Đorđa Jovanovića:

 

[solecar]

Toliko se taj centar i Vračar reklamiraju kao lux naselja i nešto najbolje za život u čitavom gradu, a 95% toga je takvo, barem meni, da ne bih išao tamo da živim sve i da dobijem potpuno besplatno. Nisam sad od onih kojima sve živo smeta, ali nisam ni od onih koji pate za time da moraju da žive u fensi naselju (kako se to danas kotira u društvu). Imam svoje kriterijume i njih bi se držao da želim da se preselim. Za sada sam zadovoljan svojom trenutnom lokacijom stanovanja. Ovo naravno ne znači da imam nešto protiv Dorćola, ali jednostavno mi takav život tamo većinom nije za moj stil i način života.

 

[Bender Rodriguez]

Kao stanovnik centra, potpuno se slazem s tobom.

 

[svrca]

solecar » 28 Jul 2021 10:30 am[/url]":4p6izsew]Toliko se taj centar i Vračar reklamiraju kao lux naselja i nešto najbolje za život u čitavom gradu, a 95% toga je takvo, barem meni, da ne bih išao tamo da živim sve i da dobijem potpuno besplatno. Nisam sad od onih kojima sve živo smeta, ali nisam ni od onih koji pate za time da moraju da žive u fensi naselju (kako se to danas kotira u društvu). Imam svoje kriterijume i njih bi se držao da želim da se preselim. Za sada sam zadovoljan svojom trenutnom lokacijom stanovanja. Ovo naravno ne znači da imam nešto protiv Dorćola, ali jednostavno mi takav život tamo većinom nije za moj stil i način života.

Tako treba da bude, ljudi bi trebalo da biraju deo grada koji im odgovora, a ne gde ih je sudbina smestila.
Eto nama jednog manje na Dorcolu :wink:
Dorcol je specifican, pre svega zbog svog istorijskog mesta u srcima Beogradjana i naravno lokacije. Kao takav je popularan i trazen i to je tako. Nije on nikakvo luks naselje. Njegov status je luks. I to je normalno, deo je najuzeg centra grada i takva mu je sudbina.Uvek je bio mesavina. Njegov sarm je i bio u toj klasnoj izmesanosti. Od imucnih do gotovo besprizornih. Imucnih je sve vise, besprizornih samo u anegdotama. A sto se tice “stila zivota” Dorcol pruza idealne mogucnosti. U epicentru, a opet skrajnut, Dunav, Kalis, rekreacija, gradski prevoz, snabdevanje. I bice sve bolje A getoizacija bogatih moze da se regulise, ali ne u Srbiji u ovom trenutku :wink:

 

[solecar]

Mene je sudbina smestila tu gde me je smestila, i to mi savršeno odgovara. Igrom slučaja je tako ispalo.

Dorćol nekome pruža idealne uslove za život, a nekome ne. Ja ne patim od toga da moram da budem u epicentru. A još manje mislim da je Dorćol popularan zbog svog istorijskog mesta u srcima Beograđana, što ne znači da nije tako (važi za moj slučaj). Više sam sklon mišljenju da mnogi žele da žive tu ili da već žive tu zato što smatraju da su tako još malko više uspeli u životu. Ali isto tako verujem i da ima dobar deo ljudi koji zaista voli taj kraj. Volim ja da se prošetam Kalemegdanom i / ili Dunavskim kejem, ali da živim u Strahinjića Bana ili nekoj sličnoj ulici (ne mislim samo na muziku iz prizemlja), ne mogu da zamislim sebe. Sa druge strane, mogao bih da živim u onim zgradicama od bivše pruge do keja. Takav tip naselja (pomalo raštkan sa zelenilom okolo, sa iili bez dečjeg igrališta), ali ne svuda, mi više odgovara nego da mogu da vidim šta komšija u zgradi preko puta mene radi.