Dorćolski projekti

[vranac]

U Beogradu je više problem urbanizam nego sama arhitektura... a ovako kako je sve je samo ne dosadno... kod nas je veći problem haos i neuniformnost nego nekakva dosada.

Једноставно извлачење линија које је пре сто година било тековина модерне архитектуре, до данас је створило стотине хиљада сличних здања по целом свету.

A šta tek da kažemo za barok. Čiavi gradovi srednje Evrope izgledaju potpuno isto. Na 80% teritorije nekadašnje AU imperije da te bace u neki grad nemaš pojma gde se nalaziš.

 

[neven_k]

Ma tako je odvartno izgleda. A tek Vienna, katastrofa od arhitekture. Da se ubijes od tolike svedenosti. Bash, bash Bljak.

Stara grcka poslovica kaze, da je bog dao coveku dva uveta i jedan jezik, da duplo vishe moze da slusa nego sto moze da kaze. A to moze da se kaze i za oci...

Cuj svedena arhitektura je dosadna. Ma sta mi naprica.

 

[Bender Rodriguez]

Reci mu bre

 

[Rollo Tamasi]

neven_k » Uto Maj 18, 2021 2:40 pm[/url]":a35ohaph]Ma tako je odvartno izgleda. A tek Vienna, katastrofa od arhitekture. Da se ubijes od tolike svedenosti. Bash, bash Bljak.

Stara grcka poslovica kaze, da je bog dao coveku dva uveta i jedan jezik, da duplo vishe moze da slusa nego sto moze da kaze. A to moze da se kaze i za oci...

Cuj svedena arhitektura je dosadna. Ma sta mi naprica.

Čak i da je dosadna, ja volim kada je nešto dosadno. Meni Bauhaus i dosadan i najbolji stil.

 

[SRBO]

Видим ја да нам сем идеолошких требају и архитектонски бантустани.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Стилски уједначена архитектура европских градова заиста може да изгледа досадно, и у том смислу Београд јесте занимљив иако је стилски какофоничан. Али та стилска разноврсност, али и бројне зграде и куће које имају заиста значајну архитектонску вредност, су наслеђе претходног века и нешто више, а не новоградњи из протекле две деценије.

Нама је још више од стилске уједначености потребна стилска препознатљивост. У свакој престоници Европе знате одмах да сте у Мадриду, а не у Паризу, а када сте у Паризу да нисте у Лондону. Сваки град се трудио да има и све што и други, али да буде свој, једини, другачији, посебан и свима и сваком ко га посети - препознатљив.

ПС. Архитектура средње Европе је вероватно најбогатија и технички врхунска, а стилски врло разноврсна.

Класична архитектура није једнака бароку, чине је и средњовековна и готичка, ренесансна, класицистичка, па нео верзије свих тих стилова у 19. веку до академизма и сецесије, а свега тог има у мителевропи.

Невен к има одлична запажања у многим порукама, али најновија порука је противречна и сасвим нејасна...

 

[Marc23]

Videh juce da je na Dunavskom keju izmedju zgrada blizu marine sve prokopano i neke cevi cekaju da budu zamenjene...Zna li neko sta se tamo radi, menja ili sta god?

 

[Дошљак]

Канализација из К дистрикта.

 

[svrca]

Кишни колектор, пише на табли.

 

[Marc23]

Nisam siguran da mislimo na isto...

Koliko sam razumeo kisni kolektor za K distrikt ide iz tog pravca do Dunava, a cevi koje sam video se kopaju nalaze se od podvoznjaka kod marine do velikog parkinga levo...cela ulica je raskopana, nije juce moglo kolima da se prodje kad se izadje levo iz podvoznjaka, pa me zato interesovalo sta je u pitanju.

Osim ako se taj kisni kolektor ne prostire od K distrikta do same marine pa oni nesto hoce da spajaju.

Ako neko zivi tu blizu, moze mozda da pojasni sta se radi u tom delu.

 

[sergio-m]

nije bas novo al je staro dorčol za ne prepoznati....

 

[GOJE]

Sunce ti žarko.... evo i nešto sasvim drugačije:

 

[GOJE]

A zatim i jedna reportaža sa donjeg ćordola. Parkić u Pančićevoj "suštinski gotov":

Nove perspektive (ulica Majora Gavrilovića odastraga):

I spreda - zbog širine ulice od 9m (!!!), ne može se napraviti bolja perspektiva:

Dorćol Centar lepo napreduje:

Izbliza:

I u dubinu:

Bliža okolina ima znatno pristojniju visinsku regulaciju, što ne znam ni sam koliko sam puta već pomenuo:

A nešto dalja okolina ne može ni da se slika od olistalih i procvalih lipa:

Tu prosto sve pršti od radova:

Još kad bi gradske vlasti malo bile ažurnije:

 

[Marc23]

Danas popodne na uglu Farncuske i Cara Dusana videh iz kola geodetske tehnicare kako nesto mere. Ima li iko ideju sta rade i sta se sprema?

 

[MC_]

Posle onoga sto se desilo stanarima Solunske, zbog Hotela Mona, zbog plana da se drvece posece i ulica ucini dvosmernom, mozemo da postavimo pitanje, koliko mora da bude ogranicen covek koji veruej u "razvoj " Dorcola. U razvoj tako uzanog podrucja, ogranicenog sa dve strane rekom.
Nema tu razvoja, samo orgijsnjae kapitala i investitora.
Pomenuta ulica se prosiruej da bi Toma Mona imao veci profit. O trosku grad,a kontra interesima ljudi, kontra samom zivotu.
Da bi jedan covek, miljenik Vladara imao veci profit.
To je vas razvoj..

https://rs.n1info.com/vesti/protest-sta ... -beogradu/

 

[outsider]

Praksa pokazuje da popuštaju ili se primiruju samo kada se brojnost i galama uvećavaju. Blok 37 je zbog toga stavljen pod tepih. Ovima u Solunskoj želim uspeha, a biće i podrške na terenu.

 

[MC_]

Stanare moramopodrzati, ali moramo verbalno i pismeno svakog trenutka i na svakom mestu da ne dozvolimo pobornicima "razvoja Dorcola" da ocutimo i jednu rec.
Jer oni su nosioci propagande kapitala i investotora. Cesto placeni, ponekad uvuceni u tupricu pohlepom ili gluposcu.

 

[vucko]

Marc23 » 08 Jun 2021 05:36 pm[/url]":asqsf04y]Danas popodne na uglu Farncuske i Cara Dusana videh iz kola geodetske tehnicare kako nesto mere. Ima li iko ideju sta rade i sta se sprema?

Verovatno metro, tu trebaju nove bušotine za geološka istraživanja prve trase da se rade.

 

[GOJE]

Dva nova gradilišta! Prvo je u Solunskoj, odmah do GP Napred Folić zgrade CU57:

Ali, zauzima 3 ili 4 kućna broja, sa sve bivšim alternativnim pozorištem:

Dakle, nići će solidna zgrada, a priča se da je investitor Greda Valjevo:

Dok ne stigne gradilišna tabla, ili neko ne gvirne u registar dozvola, možemo da se nadamo da će biti pristojne spratnosti (P+4+1) kao prva komšinica CU57, ili ova simpatična u neposrednoj blizini:

Jer te dve su zaista ispale dopadljivo i odmereno, za razliku od ostalih dorćolskih prenabreklih projekata:

I onda se selimo na drugo novo gradilište - jedno od onih svemirskih sa Homerove najave - Višnjićev monstrum:

Juče nisam primetio ništa neobično, kad danas, ode krov:

Za sve koji ne prate spektakularnu fuš, krš, nedovrš rekonstrukciju Cara Dušana, ugao sa izvaljenim semfarom:

I ugao sa buduće plaže:

 

[Дошљак]

Штета за ову стару кућу на ћошку.

 

[svrca]

Штета је релативна јер ће је “сачувати”и уклопити у нову зграду. Биће задовољство пратити тај највероватније узалудан напор и рађање још једног Франкенштајна.

 

[Дошљак]

Тај детаљ малчице радује, али искрено, није више то тај дух Дорћола.

 

[GOJE]

Evo i rendera budućih zgrada (Google is your friend). Višnjićeva:

Solunska:

 

[Bender Rodriguez]

I ovu dizajniraše tako da izgleda kao da ima kontejner nadogradnju na vrhu.

Дошљак » Uto Jun 15, 2021 10:53 am[/url]":395yc2yu]Тај детаљ малчице радује, али искрено, није више то тај дух Дорћола.

C c c, kako si negativan, kako si staromodan... Zar ne shvataš da najbitnije je da ''samo nek se gradi''... :wink: :roll:

Ja sam već doneo odluku da ako ikad naprave onu rugobu na uglu Dobračine i Cara Dušana, da ću da je zovem ''Kontejner''. Kad Novi Beograd ima ''4 idiоta", sad će i Dorćol da dobije ''Kontejner''.

 

[Express]

Sunce ti, al ova "gomila fasadnih elemanata prikladnih različitim delovima Novog Beograda" jaši nesrećnu staru zgradu. :shok:

Ovo nije samo nadogradnja već i dogradnja (i iznad i pored). Asimetričan deo još više utiče na percepciju nesklada.

Uzevši za primer njujorški Hearst Tower ni ne čudi zašto toliko ljudi deli negativno mišljenje. Pomenuta njujorška kula ne samo što je simetrična (centrirana) iznad stilski potpuno drugačije fasade već dominira u tolikoj meri da donji deo formira osnovu sa jasno definisanom ulogom ulaza-podijuma. Osim toga, kula koja raste uzdižući se nad unutrašnjosti fasade starog objekta ujednačenog je dizajna što sa beogradskim primerom nije slučaj. Hearst Tower ima umeren "design language" koji ova zgrada očito krši zbog čega i jeste toliko neprijatna na oko.

Ljudi su evoluirali u smeru odlične sposobnosti zapažanja asimetrije i odstupanja detalja. Da novi deo objekta karakteriše slabiji kontrast između elemenata fasade cela "sklepotina" ne bi izgledala tako "nabacano". Eto udžbeničkog primera kako ignorisanjem mere izbegavanje monotonije može dovesti do kontraefekta.

Da me ne shvatite pogrešno, ne radi se o obimu sterilnosti već o svedenosti na neku prijatnu meru, bez preterivanja. Koliko god frugalan dizajn lišen stila može biti depresivan toliko nabacano strašilo može biti napadno.