Psi lutalice, pogotovu ovi što žive uz ljude, jako retko ujedaju da nanesu ozbiljne povrede. Oni slučajevi kad pročitamo da je pas neko dete ozbiljno povredio, u većini slučajeva su to razmažena vlasnička gamad (Pitovi, pacovski terijeri, Rotovi i slično) predugo držana na lancu ili uskraćivana od socijalizacije. Obični psi lutalice uglavnom nemaju ni interesa a ni hrabrosti da ulaze u neke veće frke.
Mene je ujeo jedan još dok sam bio klinac, 90ih. Tadašnji drug i ja trčali za autobusom, čopor nas pojurio, drug sebe spasao tako što se sakrio iza mene (kao što to obično i biva s većinom ljudi, heh... :roll: ) i jedan kucov me ujeo za butinu kroz farmerke. I odma se udaljio, i ostali sa njim. Nije bilo rupa, čak nije ni kožu probio. Primio sam injekciju naravno, ali videlo se odmah da nije strašno. I da je ujeo radi upozorenja, ne da povredi.
I čak ni nakon svega toga nikad se nisam plašio kerova. Ker, pogotovu u gradu, zna da je okružen ljudima i da je on gost tu na njihovoj teritoriji. Osim ako je baš spičen u glavu (što im kučkari obično urade ili ako ih razmaze) ker nema interes da napada. Ni oni sami ne vole kavgu, osim onih 1% najtvrdokornijih alfi i divljaka.
Za većinu slučajeva je dovoljno samo ne ustuknuti, zaurlati i zamlatarati rukama ili nogama ka njima i pobeći će. U ovim gorim slučajevima, uzmeš lepo neki prut kad prolaziš tuda, i ako se neki zaleti, odvališ po zemlji. Što glasnije, to bolje. A i ako se klepi ker prutom, nije ništa strašno. Neće mu jetra pući od jednog zvižduka prutom po nozi. (bez obzira šta kučkari i Levijapanci lupetali)