Šta je novo?
Od:
Filteri

Demografija (statistika,analiza,projekcija)

Ta priča i zastrašivanje sa penzijama i penzionerima je samo izgovor da države i korporacije nastave da ne ispunjavaju svoje obaveze a da se odgovornosti - i računi - za teške ekonomske situacije ponovo svale na kmetove, po ko zna koji put.


Što se sela tiče, njih tamo često vozaju komplesksi i patološka potreba da se bude ili u ravni sa drugima, ili iznad njih po bilo čemu. Tako je sa svime, pa i sa rađanjem dece. Čim se neko tvojih godina uda ili oženi, moraš i ti. Čim neko dobije dete, moraš i ti. I onda ih j..u u mozak tako sve dok ne isteraju svoje, dok se osoba ne razboli od pritiska i veštački izgrađene frustracije, ili dok se ne odseli iz sela. Ima toga i u gradu, ali u mnogo manjoj meri. U gradu je više opterećivanje obrazovanjem i ko se kako kotira sa tuđom decom u pogledu ocena. Ali sve skupa je ipak manje pritiska nego na selu, gde su često mnogi iskompleksirani jedni od drugih. Rezon šta će reći i misliti ona pijandura koju ne mogu očima da vidim i s kojom ne pričam 20 godina... Šta ima da te boli paja šta će ko da misli, sve i da su ti najbolji prijatelji a kamoli neki smarači s kojima jedva pričaš. Ko ih šljivi. Ali mnogi ne dostignu taj nivo razmišljanja.


A vreme žrtvovanja za države je prošlo, gotovo je s time. Može danas kmet da se žrtvuje samo za zajednicu, za društvo ili za čovečanstvo generalno, da ostavi nešto dobro iza sebe i pomogne drugima. Ali sam koncept država je odavno obesmišljen, tako da je samim tim obesmišljeno i to rađanje za nju.
 
Poslednja izmena:
Bender Rodriguez je napisao(la):
A vreme žrtvovanja za države je prošlo, gotovo je s time. Može danas kmet da se žrtvuje samo za zajednicu, za društvo ili za čovečanstvo generalno, da ostavi nešto dobro iza sebe i pomogne drugima. Ali sam koncept država je odavno obesmišljen, tako da je samim tim obesmišljeno i to rađanje za nju.
Kliknite za proširenje...
Mislim da to pokušavaju da vrate preko strahova i teorija zavere u vezi "zamena stanovništva" o tome da će "neko drugi da dođe ovde", "da nećemo psotojati za X godina", itd. Ne mislim na Srbiju nego globalno, a posebno u evropi.
 
Ja verujem u tu teoriju. Belci su već globalno manjina, a sada se radi i na tome da se u svojim matičnim zemljama trajno zamene drugima.

Baš zato i kažem ovo da je smešno da se danas iko žrtvuje za državu na bilo koji način, kad se koncept država i nacija obesmišljava. Radiš ko konj za državu ili korporacije, žrtvuješ se, odričeš se, trpiš sve i svašta... a onda ti se oni oduže tako što uvezu milione tuđina da tvoj i druge poslove rade za još manje pare, a ti se snalazi, ko te šljivi...

A ako nas ne zamene tuđini, zameniće nas automatizacija pre ili kasnije. Tako da obrni okreni, na isto ti dođe. Nema razloga da se neko cima, odriče i zavetuje državi kad će nam svima životi biti obesmišljeni za 20ak godina. Ako neko i hoće da pravi decu, to treba da radi zbog sebe. A ne za smrdljive političare i korporacije.
 
Poslednja izmena:
Ne verujem u tu teoriju, nego se radi o tome da belancevine nece da rade te poslove koje drugi hoce pa mora da se uvoze. Belci idu za kancelarijskim poslovima i rad od kuce, migranti iz celog sveta su zadovoljni da se samo presele iz svojih vrelih stanista i rade za male plate po razvijenim i polu razvijenim zemljama jer su kod njih komicne plate fazon u Kubi i Egiptu ljudi recimo rade za 20-80$ mesecno. Na kubi se tecni sapun kupuje na mililitre. Njima je raj ovde
 
Hoće, hoće. Samo ne za kikiriki.

A uvoženje tuđina je način da se ljudi drže u stalnom ekonomskom ustrojstvu, jer kad se traže bolji uslovi, držav i korporacije samo zaprete uvoženjem tuđina koji će ih zameniti. Plus, što je šarenija radna snaga, manje će biti prostora za jedinstvo, sindikate, otpor...
 
И ја од прошле године нисам у Бгу јер могу да радим од куће па сам се преселио назад у родно место од~60к људи јер сам желео да уштедом на кирији доведем кућу, која се распада, у неко стање прикладно за живот.
Скоро свако нормалан од мојих другара је или отишао у Бг или у иностранство, садржај за рекреацију је никакав па мора да се путује негде, уживо свађање са СНС дахијама које мисле да су најјачи јер су у партији, стари људи и то неко мртвило које носе са собом, то су неке мане које се примете кроз недељу-две.
Оно што приметиш кроз годину дана је да ти је немогуће да останеш норалан у месту у којем као да нико није амбициозан.

Сам тај рад од куће је за мали број људи, од мојих колега са факса скоро свако мора бар 2 пута недељно уживо на посао, а доста њих и 3-4 пута, а то су све софтверски инжињери, они које сви замишљају да раде од куће. И 1 дан од куће је користан, али само ако си у Бгу, а ако неколико пута недељно морађ да устајеш у 5 ујутро и да се вратиш кући око 19ч онда ћеш се само преселити у Бг и тјт. Ткд када знате за неког да ради од куће, питајте да ли може сваког дана да ради од куће или не, ако не може да ради сваког дана од куће, он просто ни не ради од куће.

Један другар ми је рекао "ако од стране хране имам само пицу и гирос, онда сам у селу", и морам се сложити са тиме, ако је оскудан избор брзе хране, оскудно је и све остало.


Централизација уз могућност да дођемо до тог центра је оно што нам је много лакше од децентрализације система, Норвешка је исто централизована са сличним бројем људи.
 
Централизација јесте лакша, али зато процес и иде у лошем смеру. Све паре, сва моћ и сав квалитет на 1-2 места, а остало трулеж као у опису горе.
 
Fertility rate.

GtluxPQawAAEJ7J
 
ika je napisao(la):
И ја од прошле године нисам у Бгу јер могу да радим од куће па сам се преселио назад у родно место од~60к људи јер сам желео да уштедом на кирији доведем кућу, која се распада, у неко стање прикладно за живот.
Скоро свако нормалан од мојих другара је или отишао у Бг или у иностранство, садржај за рекреацију је никакав па мора да се путује негде, уживо свађање са СНС дахијама које мисле да су најјачи јер су у партији, стари људи и то неко мртвило које носе са собом, то су неке мане које се примете кроз недељу-две.
Оно што приметиш кроз годину дана је да ти је немогуће да останеш норалан у месту у којем као да нико није амбициозан.

Сам тај рад од куће је за мали број људи, од мојих колега са факса скоро свако мора бар 2 пута недељно уживо на посао, а доста њих и 3-4 пута, а то су све софтверски инжињери, они које сви замишљају да раде од куће. И 1 дан од куће је користан, али само ако си у Бгу, а ако неколико пута недељно морађ да устајеш у 5 ујутро и да се вратиш кући око 19ч онда ћеш се само преселити у Бг и тјт. Ткд када знате за неког да ради од куће, питајте да ли може сваког дана да ради од куће или не, ако не може да ради сваког дана од куће, он просто ни не ради од куће.

Један другар ми је рекао "ако од стране хране имам само пицу и гирос, онда сам у селу", и морам се сложити са тиме, ако је оскудан избор брзе хране, оскудно је и све остало.


Централизација уз могућност да дођемо до тог центра је оно што нам је много лакше од децентрализације система, Норвешка је исто централизована са сличним бројем људи.
Kliknite za proširenje...

Не знам који град је у питању али ја живим у граду сличне величине (Ужицу) и скоро па ништа од тога што си навео овде не важи.
Нико се не свађа са СНС дахијама јер их нема. Има гомила амбициозних људи са приватним пословима и добрим платама. Рекреацију можеш да имаш на милион места и много лакше него у Београду где ти треба цело вече како би одиграо партију фудбала. Једино то за храну може да прође ако под страну храну подразумеваш кинеску, индијску и слично.
 
Ако је тако онда браво за Ужице. Ја сам тамо био једном код друга и јесте леп град.

Градови који одговарају мом опису, да л због мог лично, или искуства разних пријатеља су: Лесковац, Пирот, Бор, Зајечар, Пожаревац, Кикинда и скоро свако место до 10к које не живи од туризма (у којем сам био или знам некога). Градове на КиМ нећу ни да рачунам јер они су баш лоши за Србе.
 
Па моје искуство је више са градовима у западнијем делу државе попут Чачка, Ваљева, Краљева, Ужица.
Највише ми је упало за око то везано за рекреацију. Овде је то баш лако доступно и свако ко је заинтересован има неку екипу са којом иде на неколико термина седмично. Велики број људи иде на планинарења. И у суботу и у недељу током целе године има бар 3 различите екипе које иду на неку планину. У принципу је доста лакше организовати рекреацију јер ти је све на 5 минута пешака. Не постоји човек у граду који нема теретану на 10 минута хода.
 
Sutra da mogu (radim na tome ali opet ne znam sa li će mi uspeti, bih se preselio u manji grad/selo. Onaj ko radi od kuće 100%, ne shvata koji je to benefit. Pomaže decentralizaciji, ravnomernom razvoju, name it... Ali ne, naprosto u većini slučajeva ne daju malom čoveku da prodiše.
 
Nije rad od kuće za svakoga. Možda za 20% ljudi.


Odnosno ajde da se preformulišem i dopunim:

Mislim da za većinu nije konstantan rad od kuće. A svakako mislim da ga treba omogućiti kao privremeno ili povremeno tamo gde je moguće. Ono, par dana radiš na radnom mestu, par dana od kuće i tako naizmenično kad god je moguće.
 
ika je napisao(la):
Ако је тако онда браво за Ужице. Ја сам тамо био једном код друга и јесте леп град.

Градови који одговарају мом опису, да л због мог лично, или искуства разних пријатеља су: Лесковац, Пирот, Бор, Зајечар, Пожаревац, Кикинда и скоро свако место до 10к које не живи од туризма (у којем сам био или знам некога). Градове на КиМ нећу ни да рачунам јер они су баш лоши за Србе.
Kliknite za proširenje...

kikinda mi je problem pre svega zbog vode. fun fact dobar deo rusa koji se doselio u kikindu, je bas zbog toga odselio.

doduse sada ima nova fabrika vode, ali ljudi su skepticni
 
Прави пад тек почиње сада када на ред за напуштање сцене долазе "беби бумери", као последња генерација масовно вишедетних породица.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Nije rad od kuće za svakoga. Možda za 20% ljudi.


Odnosno ajde da se preformulišem i dopunim:

Mislim da za većinu nije konstantan rad od kuće. A svakako mislim da ga treba omogućiti kao privremeno ili povremeno tamo gde je moguće. Ono, par dana radiš na radnom mestu, par dana od kuće i tako naizmenično kad god je moguće.
Kliknite za proširenje...

Ja radim godinama od kuce, preko 6g [bez promene firme], i pre toga u kancelariji neko vreme.
Zivim u Beogradu i Negotinu (malo tamo malo vamo).
Plus putujem i radim od kuce (ako mi nije ostalo mnogo slobodnih dana, uzmem vikend, jedan slobodan dan, odem negde na more, malo radim, pravim pauzu, kupam se, vratim se, odradim (Okej i do posla je, kakav je posao, da li te stalno cimaju, kakav kredit si stekao kod nadredjenih i slicno, kako se trudis, kako se prodas i slicno).

Rad od kuce je za svakog normalnog coveka, koji zna da se organizuje i zavrsi posao, fokusira se na to i ostanu mu mnogo vise vremena, i manje stresa i manje small talk, i manje gluposti, ne zanima me sta radi Petar ujutru i sta je radio sinoc niti sta je radila Milica koleginica, svi smo skupljeni zbog jedne stvari (novca), i to tako treba da ostane.
Tako da, mom senzibilitetu, rad od kuce apsolutno odgovara i ne bih ga menjao ni za sta na svetu.

Ustanem, napolje kisa, vetar, ja skuvam kafu, otvorim laptop, krenem lagano, niko mi ne visi nad glavom, odem na miru u svoj toalet kao covek, pojedem nesto od kuce (ne jurim nekakve fastfudove, ne guram se u prevozu, ne kisnem, ne bije mi debilsko kancelarijsko svetlo ceo dan, ne moram da gledam vestacke osmehe, ne moram da peglam odelo ili sta vec i oblacim se fensi svako jutro da smisljam i da se sredjujem, ne moram da trpim ako mi se ide u vece i sere mi se onako zesci, ne moram da se druzim sa kolegama na silu ako necu i slicno.

Takodje, ajde sto je za ljude bolje, nego je i za firme isto (na stranu manji troskovi i sve drugo ali produktivnost radnika je na mnogo vecem nivou kad radi od kuce.
Ima i mane, moze da bude slabiji socijalni zivot zbog kolega (Ali posao nije jedino mesto gde se ljudi upoznaju, druze, ulaze u veze), dosadi ti kuca, jer tu i radis i posle odma izletis napolje (ne zelis ni sekund da budes kuci).

Ne znam za vas, ali ja kad sam radio iz kancelarije nikad nisam mogao da se fokusiram 100% na posao (prosto nije moj dom, nije to to, okolo ljudi, sto ljudi sto cudi, stalno neko zapocne nesto, desno na 30cm kolega, levo na 50cm kolega, prekoputa neka napucana koleginica koja flertuje sa svima, stalno neko ulazi.

Od kuce je covek mnogo fokusiraniji (Dobro, ako nema dece).
 
Zavisi i od okruženja u kome čovek radi van kuće. Ako je košnica, naravno da je stresno ili bar zamorno na kraju dana koji god posao da je u pitanju. A ako čovek ima neki pristojan prostor za sebe, privatnost i mir, onda može da bude sasvim dobro.

Postoji razlog što se mudonje, direktori, menadžeri, CEOovi i overlordi guraju u kancelarije od 12+ m2 u kojima sede sami i uređuju ih kako žele. Svako ljudsko biće na poslu više voli veći, ličniji i mirniji prostor za sebe nego košnicu.

Ali ipak mislim da nije za svakoga rad od kuće, da je možda za 30% svih ljudi. Jer mnogi ne mogu da se dobro organizuju, disciplinuju i fokusiraju kad su prepušteni sami sebi. Pogotovu danas sa toliko distrakcija ili ako rade za strance pa bde do 2 noću ili pak celu noć, kao neki koje znam.
 
Poslednja izmena:
Неки баланс је најбољи ако имаш могућности, хибридно. Чуваш енергију и време за ствари које волиш, а мало ипак проминглујеш. Искусио сам обе крајности. Од тога да ми се после једног посла људи две године јављају на улици, а да немам буквално, али буквално појма ко су, па до тога да по пар дана немам контакта са светом, осим што можда одем до продавнице. Као више екстроверту, баш ми у почетку тешко пало ово друго (а и већ сам имао 30+, не бих могао да сам био млађи), али некако временом ипак провалиш колико више енергије имаш, па ти и прија, а опет као пуштен са ланца у стварима које волиш...

Е да, кад дођу клинци, онда опет мораш да бежиш од куће, нема ту ништа од продуктивности, али мораш да балансираш и породицу и остало што желиш.
 
Posle mnogo godina rada po multinacionalnim korporacijama i sa mnogo različitih tipova ličnosti, prednost definitivno dajem remote radu. Mnogo više prednosti nego nedostataka. Naravno, svestan sam da takav setup nije za svakoga.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh