OdlicnoOvo su drzave sveta u kojima nroj stanovnika najbrze opada.
Cak tri od njih pripadaju ex-yu prostoru.
Od ex-yu. stanje je najgore u Srbiji, kako smo i ocekivali.
Sve ove drzave su nesuverene.
Bile su pre trideset i vise godina.9/10 ових држава су биле социјалистичке
Nemacka je u plusu samo zahvaljujuci Arapima, Turcima, Ukrajincima, Srbima, Hrvatima itdА Немачка је врло суверена, као и цела западна Европа?
Невероватно како земље са социјалистичком традицијом и политичарима имају проблем које остале земље без немају и како је то последица недостатка социјализмаBile su pre trideset i vise godina.
Danas su tu zajedno Balticki i Balkanski i Azijski neoliberalni tigrovi.
Morao bi malo da ucis pre nego sto donosis zakljucke.
Sve ove drzave su NESUVERENE.
The Path To Japan’s Childlessness
—As Conceived By Its Satanic US Occupiersthorstenjpattberg.substack.com
By the 60s, the feminized, submissive Japan government who trained “baby-san” escorts ladies for US soldiers was in total control of Family Planning. There were hundreds of governmental and non-governmental Family Planning organizations, United Nations Family Planning Units, WHO and WTO demographers, Councils for Sex Education and so on, whose job it was to unplan the family, to destroy it—liberation-style. Family as a concept was now identified as part of evil eugenics and arranged marriage.
Japan je nio socijalisticka yemlja?Невероватно како земље са социјалистичком традицијом и политичарима имају проблем које остале земље без немају и како је то последица недостатка социјализма
Није ни чудо када су биле социјалистичке а самим тим непотребно ослабљење и осиромашене
Pri čemu je i sam dupeuvlakački nesposobni šljamNi jedan društveni poredak nije dobar ili loš sam po sebi.
Nama Slovenima je najgora ta bolesna potreba da imamo vođu.
Autoritarnog, samovoljnog i bahatog alfa mužjaka.
Onda on sebe okruži najgorim dupćećuvlakačkum nesposobnim šljamom.
Da, oni su sad u fazi koju su prošli i prerasli Kinezi i još neki narodi.U Africi bas dosadno, izgleda
Процене УН су да, ће само Нигерија 2100. године имати између 750.000.000 и 1.000 000.000. становника, а цела Африка око 4, 5 милијарди.Da, koliko sam ja ispratio, Kini je populacija isto prestala da raste, ili će uskoro. Bilo je i krajnje vreme. Čitao sam par tekstova koji kažu da Partija i dalje forsira i promoviše množenje, ali sve je više Kineza koji ne žele da štancuju čopore dese i polako prerastaju onaj fetiš prema muškoj deci.
Da, oni su sad u fazi koju su prošli i prerasli Kinezi i još neki narodi.
Jednog dana će i oni to prerasti i početi da se smanjuju odnosno da se stabilizuju. Ali proći će bar nekoliko decenija dotle, a to je ono što treba izdržati i izneti. Doduše nedavno sam čitao malo i Africi i njenoj (pre)naseljenosti i vidim da postoje stanovišta da je Afrika zapravo podnaseljena, ali ako se gleda gustina naseljenosti. Ali to je samo jedna dimenzija, stvar je mnogo kompleksnija od toga, naravno.
Za Nemačku neću da tvrdim (jer i inače je slabo poznajem) ali kažu da i ono malo rasta što tamo imaju, da je zbog migranata odnosno potomaka postojećih migranata.
Amerika isto klizi ka obustavi rasta. Da nema migranata, isto bi već bila na nuli ili u padu.
Sve zemlje će pre ili kasnije imati pad populacija i stabilizaciju za optimalan nivo. Samo što neke ulaze u tu fazu pre a neke kasnije. I tu nastaju mnogi problemi.
Toliko o onoj kretenskoj teoriji zavera zvanoj ''zlatna melearda''.Процене УН су да, ће само Нигерија 2100. године имати између 750.000.000 и 1.000 000.000. становника, а цела Африка око 4, 5 милијарди.
Otprilike svako ko se MAKAR MALO modernizuje ima pad TFR-a.Manji fertilitet imaju skoro sve razvijene zemlje, od SAD, Kanade, Japana, zapadne i istočne Evrope. Izgleda da i kineksa populacija opada, Indija ima manje od 2 dece po ženi (to zovu TFR, total fertility rate). Visok natalitet imaju zemlje Afrike, Pakistan, Sirija, i još po neka islamska država.
Tako da pad nataliteta nije vezan za socijalizam, loše političare, itd. Mogu uticati ali nije to glavni razlog.
У Кини људи су приморани да брину о својим родитељима, па уколико си једино дете, што тамо није реткост, јако је тешко да издржаваш и родитеље и 2 или више детета, тако да вероватно и то неким делом утиче на пад природног прираштаја.
Верујем да друштвени поредак нема неког посебног утицаја на природни прираштај, само док људи могу приуштити децу. Пробајте се сетити колико сте деце желели да имате и колико их сада имате, верујем да је разлика због тога што нити имате додатну собу нити пара за додатне трошкове око детета. Oвде су неки подаци о томе, искрено не знам колико су кредибилни, али на више места сам налазио слична мишљења https://ifstudies.org/blog/how-many-kids-do-women-want
Iran je tradicionalno najindustrijalizovanija/najmodernizovanija zemlja u islamskom svetu, praktično Japan Bliskog Istoka, i ima veoma dugu istoriju sekularizma i vesternizacije, dužu od kemalističke Turske, bez obzira što zadnjih malo manje od pola veka ima versku vlast. Ali čisto sumnjam da danas ima samo 1,9 dete po fertilnoj ženi, njegovo stanovništvo se progresivno povećava iz godine u godinu. Srbija koja demografski nestaje sa 50.000 ljudi manje svake godine, ima nešto ispod jednog deteta po fertilnoj ženi, mislim 0,8 ili 0,9. A koliko malo u taj procenat ulaze etnički Srbi, strah me je i da pomislim.Otprilike svako ko se MAKAR MALO modernizuje ima pad TFR-a.
Cak i jedan Iran ima TFR oko 1,9 ili tako nesto. Turska slicno tako, s tim da tamo Kurtkinje imaju po 3-4 deteta a prave Turkinje 1,5-2 (slicno kao u Evropi).
ПОБЕДА ТАНАТОСА – 1.ДЕО
Министарство просвете државе Србије кренуло је још даље у затварање школа у варошима и селима.
Владимир Димитријевић
26.07.2022.
рубрике: Главна вест, Живот
47
Време читања:1 min read
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ ГАСИ ШКОЛЕ
Министарство просвете државе Србије кренуло је још даље у затварање школа у варошима и селима. Биће све мање школа, и од више малих одељења разних разреда формираће се тзв. комбинована одељења. Пашће квалитет наставе. Људи ће напуштати села.
„Политика“ пише:
„Мештани планинских ивањичких села у страху су да ће примена Закона о рационализацији одељења довести до затварања сеоских школа.Родитељи кажу да су приморани да своју децу уписују у градске и приградске школе јер ће комбиновањем одељења деца бити ускраћена за квалитетну наставу, као и да им је на овај начин послата порука да је на селу немогуће квалитетно се образовати и да уједно на селу нема будућности./…/Александра Ћурчић, наставница Енглеског језика и лиценцирани омладински радник за лидерство и омладински развој и рад у заједници, рекла је за Глас западне Србије да су у Ивањици угрожене четири школе, односно четири села – Братљево, Ковиље, Међуречје и Катићи. „Одговорно тврдим да ни родитељи, а ни ми наставници нисмо присталице новог Закона, те да захтевамо строго оповргавање. Са поносом истичем да смо сви јединствени, а и да су наставници и директор наше школе, родитељи наших ученика и председници наших синдиката увидели надолазећу претњу. У питању је кршење основног и по рођењу стеченог људског, дечијег права на неометано и квалитетно образовање и тврдимо да и квалитет наставе која би се спроводила”, казала је Александра Ћурчић. Она је истакла да је спремна и да одбије да реализује такав вид наставе, јер је већ поучена искуством из нижих разреда и зна до каквог незадовољстава и збуњености долази.“
Унија синдиката просветних радника Србије је, преко своје председнице, Јасне Јанковић, такође дигла глас:
„У Стручном упутству о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2022/23. годину, прописује се да се образовно – васпитни рад од првог до четвртог разреда, као и од петог до осмог разреда, може организовати и у комбинованом одељењу. Комбиновано одељење састављено је од ученика два разреда и може да има до 15 ученика, а одељење од три или четири разреда, до 10 ученика. Упркос јасном противљењу струке, дописима у којима смо тражили да нам објасне како мисле да изведу овакво спајање, противно свим методичким и логичким правилима, процес је настављен. Министарство просвете се прави мртво и чека први септембар да каже како више нема времена да се било шта исправи.
Мало нам је постојећих проблема, треба још досолити и нејасним формулацијама збунити. Нису довољно малтретирани просветни радници, него ће сада и мале школе затварати, живот малог места упропашћавати, а наше колегинице и колеге остајаће на улици.
Не уздамо се више у добре намере, јер их очигледно нема ни Влада Србије, ни Министарство просвете. Остао нам је само сирови отпор нељудском систему, кога осим уштеда не занима ама баш ништа друго!“
Јасно је, наравно, да власт у Србији нема намеру да штити живот малих вароши и села, и да им је циљ „уштеда у буџету“, а не добробит народа.
Али, није то само то. Има ту нечег много дубљег и озбиљнијег.
ДЕМОГРАФСКА КАТАСТРОФА
Подаци су неумитни: Србија је, за четврт века, изгубила милион и седамсто хиљада становника. Милион их се одселило због малих прихода и лоших услова живота, а седамсто хиљада их је умрло више него што се родило.
Србија умире из низа разлога – поред материјалних услова и државног самозаборава, кључни узрок је нестанак животворне мисли да се треба рађати. И схватања због чега се треба рађати.
Наш велики писац, Милован Данојлић, дао је праву слику онога што се збива, и што траје и траје:
„Одустајање од обавеза које намеће живот почело је послератном бежанијом у градове и у бели свет. Испада да је побољшање животних услова допринело погоршавању демографског прилива. Парадокс је привидан. За настављање врсте нису неопходни повољни материјални услови. Нагли, и лоше припремљени заокрети воде на погрешан колосек.
Добри услови се, самим доласком на свет, стварају. Живот сам себи крчи пут, проширује простор, осваја смисленост. Егзистенција, и овде, претходи есенцији. Завештање да се размножавамо садржи и онај пресудни додатак: у зноју лица свога. Ми смо то одбацили, у мишљењу и у деловању. Уместо трудољубивости дошла је идеологија лакоће, веселе забаве, провода, добро плаћеног нерада. Школовали су нас да се не бисмо мучили, да бисмо пландовали у добро загрејаним канцеларијама. Нека ради ко мора, и ко је луд! То је девиза свештеница најстаријег заната, којих је у престоници све више. Оне, са старлетама и њиховим спонзорима, са силоватељима и силованима, свакако, не раде на јачању народне срчике. Свака част хомосексуалцима и њиховом праву да буду то што су, али ни од њих, у програму обнове, не треба очекивати помоћ.
Бежанија са земље почела је превратом из 1945. Увођење механизације није умањило одбојност према земљи-хранитељици. Ратар одавно не посрће за дрвеном ралицом, његов унук на њиву улази седећи на трактору, тако оре, тако сеје и жање, а опет је често незадовољан и због такве, посредне, везе са земаљским тлом. Рад је принуда и проклетство, какав год био. Чух, од пријатеља, да је ономлане, у једном селу западне Србије, крава упропастила срећну будућност заљубљеном пару. Кандидаткиња за удају је просцима поставила кључно питање: да ли држе стоку. Јесте, имамо једну краву, али јамчимо да је млада неће мусти; ни у шталу не мора улазити ако не жели. Нису јој одагнали страх из осетљиве душе. Боље бабадевојка него музиља неке тамо Мркуље! Ако је до млека, оно из тетрапака је укусније од млаза који бризга из крављег вимена. Није искључено да, и о питању рађања, ова лепојка има нарочитих захтева и услова. Уколико је уопште способна за тај подвиг: по неким налазима, четвртина младих брачних парова пати од јачег или слабијег облика стерилитета. Ко би овде утврдио све узроке психичких тешкоћа и биолошке блокаде…
Времену нашег умирања, најављеном у наслову Ћосићевог романа, као да нема краја. Животодајни нагон постоји или не постоји. Нема добрих рационалних аргумената у прилог одржања врсте. Народи се рађају и умиру; опстанак на историјској позорници ваља заслужити. Кад се окрену леђа Природи и њеном оностраном надгледнику, остаје батргање усамљеничког ума. Провала осветољубивог безбожништва, ојачана је НАТО бомбардовањем и очајништвом јаловог индивидуализма преузетог са љубљеног нам Запада.
Можда би смишљен педагошки програм рехабилитовања самог рада, његове лепоте и спасоносног смисла, спровођен у породици и у школи могао, на дуже стазе да оживи радост рађања.“
Да ли је ово друштво, разваљено по свим моралним основама, спремно за тако нешто?
КРАЈ У СЛЕДЕЋЕМ НАСТАВКУ