Šta je novo?

Demografija (statistika,analiza,projekcija)

Malo mentalno razgibavanje: Da se svakog dana svake godine rode po 83 bebe u Beogradu (kao što su se rodile 27/28. juna 2013.) i da sve one požive bar 80 godina ne odselivši se iz Beograda (kamo sreće), Beograd bi tek negde 2094. godine imao 2,5 miliona stanovnika, koje mu neki već sada olako pripisuju. Naravno, računica važi jedino ako se za sve to vreme niko sa strane ne doseljava u Beograd (takođe, kamo sreće da je tako - ne zato što imam nešto protiv doseljenika, svako se već nekad negde doselio, nego zbog toga što doseljavanje iz unutrašnjosti znači da je u ostatku Srbije loše tj. lošije nego u BG). Mada, hm, ne bi bilo loše da imamo nedostatak radne snage jednog dana i da onda imamo doseljavanje iz inostranstva raznih kadrova, kao što su neki spomenuli...

Kako god okrenemo, i ako "mi" izumremo, neko "drugi" će da dođe i da živi na ovoj zemlji, jer je lepa zemlja i na lepom mestu :)
 
@Borcanac
Ne mozes da kazes da, posto si ti dao svoj doprinos, da su svi koji to nisu - sebicni i "neprirodni", uporedjujuci neradjanje sa samoubistvom, to su teske reci.
Mislim da je iskrenije ne zelieti decu, jer znas da im neces moci pruziti sve sto bi zeleo ili mislis da ne bi bio dobar i odgovoran roditelj, nego ih imati samo da bi nas bilo vise - ili sto ti daju neki novi smisao u zivotu, a to je zapravo sebicno, kad covek bolje razmisli.
Ne treba ici duboko u licne razloge zbog cega ljudi zele ili ne zele decu, a mogu imati, jer je to intimna stvar.
Ono sto mi na ovoj temi mozemo diskutovati je o uslovima, analizama i statistikama, a ne da propagiramo pravljenje dece (!).
Takodje, porodica nisu samo mama, tata i dete, vec i samohrani roditelji (majke) kojima je posebno tesko da podizu decu,
i to je faktor u odlucivanju da li dobiti dete ili ne.

Ne znam na kakve to nase "neprijatelje" mislis, ne znam da takve imamo, ovo je iskljucivo nase unutrasasnja stvar.
 
Pad nataliteta ima isto veze i sa tim da mladi ljudi danas imaju teskoce da zatrudne zbog svih ovih novih tehnologija, mobilni, wireless, telefoni, zracenja razna, vestacka hrana itd.
Treba uzeti i to u obzir da ponekad ljudi zele decu a tesko ih dobijaju.
 
Дракче, много си лагао у претходном посту.
Ја нисам рекао да су себични они који нису дали допринос. Себични су они који имају себичне разлоге да то не учине.
Свакако да није ни природно ни нормално не желети породицу. Поређење са самоубиством је потпуно на месту. Као што су неки на теми већ били закључили...без људи нема живота за државу, ни напредак не може да постоји, већ обрнуто-трагедија.
Остало нећу ни да одговарам. Гомила глупости и замена теза. А наравно да је борба против непријатеља унутрашње питање и легитимно је желети непријатељу све што ти пропагираш нама. Истине ради ја сам то као поређење написао први пут.

Ако није промоција рађања, врста упозорења због недовољног рађања...шта представља бављење демографијом?
Просте статистике било ко од нас може да копира периодично. Нама требају стратегије у односу на податке. Без рађања и тема је мртва, као народ и држава.
 
Preneku godinu napisah ovo isto
vrednost države se ne meri novcem , zlatom i ičim dr.
već brojem radnih ruku

A da nam ruke seku ,itekako seku
pa čak i one još ne rodjene.... tužno da tužnije ne može biti
 
Zaza Bg":bku8v9uf je napisao(la):
Pa naravno. O takvim selima i govorim. Teško da će se neka porodica opredeliti da živi u tamo nekoj Besnoj Kobili, Staroj Planini, Homoljskim planinama. Ali zašto ne Kačarevo, Starčevo, Karlovac, kao što je pomenuo @mekbejn? :) Sva sela u tom kraju imaju relativno dobru infrastrukturu (doduše, neka malo oronulu) i ne bi bilo potrebno mnogo ulaganja da bi se jednog dana oživela.
Па где поменусте ова села? Да човек оде у равницу, у ону монотонију и шта онде да ради? Шалим се, наравно, то је лична ствар, али реално може представљати проблем. С друге стране, кад већ поменусте ова села, немојте да заборавите чињеницу да је то Старчево за неколико процената загађеније него Панчево, а у Банатском Карловцу дува ветар мало јаче него у Вршцу. На то све мора да обрати пажњу човек који жели населити ова места зарад неког бољег живота. Да ли је то паметно урадити? Да ли је паметно дете довести у овакву средину и директно му нарушити здравље? Исту ту Бесну Кобилу су насељавали и пре 300 година и живели, знам да је тај живот био тежак, али су људи живели и по 90 година. Пили су чисту воду и удисали чист ваздух. Знам да ће неко рећи да се од тога не живи, али се без тога умире.
Што се тиче демографије, у потпуности се слажем са Борчанцем. Својевремено је један познаник причао да ће планирати дете први пут кад буде имао 10000 марака(онда) у џепу. Такав разлог је неприхватљив. Замислите колико би се годишње деце родило, када би сваки човек размишљао као тај мој познаник. Свако би прво требао да пође од себе, а стратегију би требало да развијају људи који су плаћени за то.
Мене највише боли када чујем за насилни прекид трудноће, тј. могу слободно рећи убиство потомка. Најмонструознија ствар коју су људи могли да измисле. Подаци о званичним абортусима су застрашујући, а људи који се баве проценама кажу да су те бројке занемарљиво мале у односу на незваничне прекиде трудноће.
Много нас је мало, а статистика нам каже да ту није крај.
 
@laki
Uopste nisam svojim postom pokusao da kazem kako ja gledam na gubitke ljudskih života u saobracajnim nesrecama kroz prizmu gubitka novca, vec kako to procenjuje EU po njenim nekim merilima. Ja sam samo to preneo, pomnozio i dosao do rezultata koji bi oni dobili. Ako si primetio, rekao sam da su to nemerljivi ljudski gubitci i ljudske tragedije, koje niko ne moze nadoknaditi. Ja bih voleo da smo 100 puta siromasniji, a da nas je u Srbiji 100 miliona, iako verujem da se 90% ljudi ovde ne bi slozilo sa tom mojom željom. Opet kazem da je moj licni stav da se ljudski zivot ne moze vrednovati. Sto se tice price o selu napisacu je kasnije, ako te zanima procitaj pri dnu posta.
@Borčanac
Sve pohvale za dokumentarac. I slažem se sa tobom da je normalno želeti porodicu i da je normalno to ne odlagati u sredovečnost. Iako se životni vek produžio, nažalost reproduktivni je ostao u istoj dobi, te stoga iako živimo do 80te,90te ne znači da decu treba da pravimo posle 40te,50te. To je ostalo nepromenjeno. E sad ostaje samo pitanje kako uskladiti sve sa tokovima modernog života. Ranije žene nisu studirale tako da je i bilo logično da se posle 19 udaju, a već u 20tim godinama i da rađaju.
@boca - ica, spatiotecte
Dobro bi bilo da do neželjenih trudnoća uopšte ne dolazi. To bi bilo poštenije prema životu. Nažalost dosta je maloletničkih abortusa, što je podatak o tome da podhitno treba ponovo vratiti seksualno ili reproduktivno obrazovanje u škole. Mladima je sve to interesantno. I ja nisam za osude. Mladost ludost, ali kontrola i edukacija donosi i radost. Problem je takođe što svi nabijaju glavu u pesak i što se u porodicama i u društvu ne govori dovoljno u tome. Podjednako i sa ženskom i sa muškom decom. Pubertet donosi raznorazna iskušenja za te mlade ljude a jedno od njih su i nesmotreni seksualni odnosi , koji zaista mogu da im promene živote na gore. Nemoralno je tražiti od devojčice od 15-16 godina da svoj život na neki način prekine i podredi ga rađanju, ali je jako moralno usaditi joj u glavu ,da do neželjenih posledica ne sme da dođe. Isto tako je i sa dečacima u toj dobi. Za sve starije kojima se to desi, uvek sebi pravdam odsustvom inteligencije i etike. Mada za to nema opravdanja.

Odnos prema buducim narastajima je i odnos prema onima koji su dali zivote da bi mi uopste postojali. slazem se sa mnogima od vas a opet se i ne slazem sa samim sobom. Gledah veceras ovaj dokumentarac "Xeroj 1914". Razmišljam o tome nekad da su oni i u najtežim uslovima ratova gajili dosta dece. Čak kako čuh večeras podatak da je prosečan srpski vojnik u I svetskom ratu je imao 27 godina i troje dece kod kuće. Da su znali za koja pokoljenja ratuju, verovatno bi dobro razmislili da li da idu u rat. Ali njihovo vreme to pitanje nije postavljalo. Kada mislim o emigrantima, opet ih ne osudjujem ali i razmisljam koliko se krvi prolilo da bi se stvorio taj san o drzavnosti jednog naroda. Naš Beograd je u nekim drugim okolnostima mogao biti svačiji . I Ugarski, i hrvatski, bugarski. Na kraju njega su uzeli oni najači, najsposobniji. 1/3 naroda izgine u Velikom ratu, a onda neki njegovi potomci 100 godina kasnije tek tako odu na Novi Zeland i uruse nesto stvarano hiljadama godina, izvojevano sa stotinama vojski koji su protutnjali ne bi li ostavili svoj trag, zaposeli ovu zemlju , koju su nam nasi preci izvojevali. Da su znali, da nam danas ne trebaju Trgovište, Brza palanka, Srpska Crnja...pitam se sta bi uradili. Verovatno isto. Ovo nije njihova sramota. To govori o nama u proseku. Pokoljenjima. Ne bih da zagađujem ovo lepo mesto slikama iz raznoraznih noćnih provoda, ali kad vidim horde domaćih klaberki i splavaruša, mladih i napucanih krimi momaka, antisrpski-nastrojenih nekih nevladinih jurišnika, pijanu rulju koja prebija nekog od 70 godina, novokompanu muziku i lak moral koji im teče venama i pokušam da ih dovedem u bilo kakvu vezu sa narodom koji je skoro čitav izginuo od Kosovskog boja pa sve do Breganlice, Cera, Kolubare, Sremskog fronta, bojim se da ne mogu baš da nađem neku vezu.

E sad priča o SELU i depopulizaciji određenih regija. Pričao sam sa Milanom Popovićem u međuvrenu od postavljanja ove teme. On je autor putopisa "Zadnja kuća Srbija". Kroz taj istraživački poduhvat on je prošao skoro sve granične obode Srbije koji su i najugruženiji znajući da se nijedan veći grad osim Subotice i ne nalazi na njenim granicama. Nekada je planski dolazilo do naseljavanja krajini, pa su tako naseljavani, Negotinska krajna, Vojvodina, Jug Srbije, Kosovo i Metohija. Više se o tom planskom naseljavanju ne razmišlja. PO njegovim rečima, pričajući sa ljudima sa kojima je radio serijal (ljudi iz geografskog instituta Jovan Cvijić, demografskog centra geografskog fakulteta, Republičkog zavoda za statistiku, određenih ministarstava, ekonomskog instituta, geopolitičkog instituta za evropske studije, nekim evropskim organizacijama koje prate demografiju cele evrope pa i Balkana) i ima jednu tužnu vest za nas sve koji smo i razmišljali o selu. Kazao mi je da je borba za raštrkana sela u kojima su uglavnom staračka domaćinstva i sva ostala sela manja od 4.000 stanovnika izgubljena. Po stavu države ona su "puštena niz vodu" i živeće dok u njima ima ljudi. neće biti ponovo naseljavana. Ušorena sela po Vojvodini je moguće opet naseliti pogotovo ona u Banatu ali samo ona koja se nalaze na glavnim pravcima i koja mogu imati tendenciju prerastanja u varošice. Znači glavna borba će se voditi za najveća sela i varoši kao i za prestanak osipanja i malih gradova. Pitao sam ga vezano za plan sjedinjenja određenih gradića u većih (po meni odličan plan Palme da spoji Jagodinu, Ćupriju i Paraćin u jedan grad) , ali mi je rekao da takvi planovi nikad nisu naišli na političku volju. Poenta će biti nagovoriti mlade ljude da žive u malim gradovima, varošima, koji imaju sve što im je potrebno (kafiće, restorane, bioskop, sportske terene, ambulante...) a da ako se bave poljoprivredom idu na farme, zasade, oranice koje će biti u neposrednoj blizini. Evo da navedem i neke njegove reči da se natalitet ne dobija parama i da najsiromašniji imaju u svetu najviše dece. Znači, kroz školu se mora stvarati nova generacija koja voli rađanje. Rekao mi e da je država svesna da će u nekoj budućnosti broj stanovnika u Srbiji spasti na oko 5+miliona, ali da je strategija da će tada nacija biti podmladjena samim tim što će izumreti generacija bebi buma (posleratne generacije). Smatra se da će prosek godina iznositi izmedju 33g. u najboljem slučaju do nekih projekcija od 36g. Trenutna prosečna starost je se popela do 42.g i to je najviša prosečna starost koju smo ikada imali. Kaže da je strategija države da ubedi mlade ljude da vole radjanje i život. Ako se to postigne, ljudi će opet želeti više dece. Do tada niko ih na to ne može naterati.
Ovim putem samo želim i da s zahvalim ZaziBg sa kojim sam osmislio pilot projekat vezano za predlog demografskog oporavka, koji smo poslali na jednu po nama relevantnu adresu, kao i Igoru koji je dao podršku za otvaranje ove teme. Takođe hvala i svima koji učestvujete u diskusiji, jer smatram da kompletan urbanizam kojim se ovde najviše bavimo i nema nekog smisla ukoliko nije na duge staze kao neprekidan proces viševekovnog napretka, izgradnje i planiranja.
 
Zaboravih takođe da napomenem da je dijaspora zainteresovana za ulaganja u zadrugarstvo po Srbiji po rečima M.Popovića.
On je radeći emisije imao je kontakte sa ljudima dijaspore u Zlatarskom, Pčinjskom i Braničevskom okrugu koji rade i žive u Austriji, Francuskoj i Nemačkoj. Oni imaju volju i želju da postanu suvlasnici pogona (hladnjači, otkupnih stanica, prerađivačkih pogona) sa kojima zadrugari vode posao. Znači, zadruge. Voćarske i povrtarske. Zadruge, koje otvaraju pogone za preradu. Izvozi se kečap, kornišoni, kompot, sokovi, a ne sirovina. Opštine moraju da daju materijal za start, a start može biti tek kad voćke stasaju. Povrće može da se radi odmah. Plastenici. Stvaranje generacije novih farmera, a ne seljaka koji su stvarali uglavnom nedovoljno. Problem je u rascepkanim posedima tih zemljoradnika, ali i to se može rešiti raznim ugovorima o zajedničim ulaganjima i ustupanjima. Tako da to može biti još jedan impuls za razvoj poljoprivrede, stočarstva itd. po selima.
 
drago mi je da neko pametan razmišlja i da je pustio niz vodu sva ta sela u kojima je život pakao....
 
Drzava da misli na selo zakon o zadrugama i koopertvivama bi vec uvleko bio usvojen nebi bio odlagan 10 puta , sad mozda dodje na red na proljece 2015 godine
Mngoi ljudi bi otisli na selo da im se pruze za pocetak adekvatni putevi i stabilan napon struje , pa oni covjeka sto je u nekoj zabiti ulupao pare za fabriku vode , a nece da mu naprve put dvije opstine se prepucavaju bio je i na rts
A vamo se samo vice investicije investicije a vamo se trpaju klipovi u tockove
Rodjak ima dvoje djece drzvaga je naplacivanjem skupljeg vrtica mimo propisa , zakinula za 1200 evra tako se misli na natalitet
A za iskustva pordilja podmicivanje , i nacin obracanja medicnskog osoblja , uslove u sobama itd podjete na protal bebac pa vidte kako se vodi racuna o radjanju i kaze zasto ljudi odlaze ja znam par inzinjera etf koji su sa suprugama zaplili vani iako su ovdje imali pristojne poslove , a druga ekipa se sprema da ode
 
MilisaV":1ray7t2l je napisao(la):
drago mi je da neko pametan razmišlja i da je pustio niz vodu sva ta sela u kojima je život pakao....

Ne ne mora da bude pakao
Pre ce on biti u visoko urbanizovanim gradovima, gde svi streme ka nekom stanu u višespratnici
Kako ona cig-nka reče ,, i ja da imam špijuna na vratima,, :laugh
Upravo u slabo uredjenom ,,metropoloma,, gde fali što šta...
počevši od toga da su zgrade zapravo obični majmunarnici
te u jednom kavezu onaj jede, onaj iznad vrši nuždu onaj pored larma itd..
pa do biciklističkih staza , trotoara, česmi....

No da se vratim temi
jednostavno sva živa bića ,pa i mi
u odnosu na životni prostor i količinu ,,izobilja,, dolazi do espanzije umnožavanja

U urbanim sredinama lični prostor za pojednca i porodicu je daleko manji (skučeniji)
a i savremeni zahtevi ,,izobilja,, gotovo je ne moguće ispuniti

Upravo u manjim mestima više je prostora a i zahtevi za ,,izobiljem,, su skomniji
a kod nas je još teška ,,dirigovana,, oskudica
te nije ni čudo što se topimo ko sladoled....
 
Боко, капа доле! Има смисла. Браво и осталима, хвала на похвалама и на томе што постижете овакав колективни креативни напредак. +
 
Najgore je ovo etiketiranje ljudi po ličnom nahođenju. Kao, ja sam ispravan jer sam ovo i ovo a ti nisi jer si ovo i ovo. Kod nas čim se malo razlikuješ, malo si drugačiji, malo iskačeš iz sredine po bilo kom osnovu - odmah si obeležen.

Kod nas se razičitost skupo plaća, ali sve ima svoju cenu. Oni koji su drugačiji od čopora uvek znaju zašto tu cenu plaćaju. I nije im žao. Ali im jeste teško.

Live your life and let others to live theirs.
 
Castelbianco: много си паметних ствари изнео у својој претпоследњој поруци ове теме. Жао ми је што нисам одгледао документарац "Херој 2014.", јер се слажем са готово свим изреченим стварима. Неке од њих прагматично браним и заступам. Пре свега, жртве коју су дали наши преци не би ли ми, макар и овако живели, не смеју се заборавити. И у миру су живели скромно и мало им је фалило да би били срећни, тако су и у рату поносно и несебично давали себе. Остајали су трезвени и знали су који су им циљеви. Чувена је анегдота о српском војнику- сељаку, који је на питање о чему размишља док чека почетак боја, рекао да размишља о свом имању и како једва чека да дође до родног места и да настави са свакодневним пословима које је обављао пре рата.
Што се тиче емисије Милана Поповића коју си поменуо, прво што ми смета је назив емисије. Неприхватљиво је да РТС допусти да уместо "Последња кућа..." емисију назове "Задња кућа ...". У неколико наврата сам писао надлежнима, али повратне информације није било. Затим, концепт емисије ми се не свиђа, а то образлажем чињеницом да је целокупан начин интервјуисања људи, већ виђен, изрежиран. Жао ми је што нисам у тим водама, мислим да бих имао много бољи приступ и да бих од људи "вадио" много битније и интересантније информације. Сматрам да су старији људи у тим пограничним и удаљеним местима, права база података од непроцењиве вредности и ако их у том смислу не искористимо, плашим се да ћемо остати без доброг дела историје, предања, културе и обичаја.
Не слажем се и са изјавом да су људи плански настањивани, нарочито не на југу Србије, за шта могу са сигурношћу да тврдим, јер се озбиљно бавим проучавањем једног њеног дела.
Никада Србија и њене власти нису умеле да направе план и привуку људе из пограничних области, о чему пише у својим мемоарима и војвода Живојин Мишић, који се уверио у то након вишегодишњих борби у тимочком, али и другим крајевима тадашње Србије. Када будем био у могућности, цитираћу његове речи.
 
Aleksej
U nazivu emisije je sa namerom "Zadnja" umesto poslednja.
Simbolika je jasna, ako uzmemo jednu srpsku izreku, koja se lako moze odnositi i na selo...
 
Ако кажеш "задње" значи да има и "предње". Предње село не може као такво да постоји. Ако узмемо изреку "Задња рупа на свирали", ради се о рупи која се налази са задње стране свирале. Свирам један такав инструмент и знам да људи обично за ту рупу кажу да је мање важна, јер у принципу може и без ње да се свира ако свираш у једној октави. Дакле, поред те задње рупе на свирали, постоје и предње, као што постоје и предње ноге код неких животиња, предњи точкови на аутомобилу, предња врата на аутобусу...
 
Алексеј":3c477hse je napisao(la):
... Ако узмемо изреку "Задња рупа на свирали", ради се о рупи која се налази са задње стране свирале. Свирам један такав инструмент и знам да људи обично за ту рупу кажу да је мање важна, јер у принципу може и без ње да се свира ако свираш у једној октави...


Sve si rekao, vidis i sam :idea:

Radni naslov serijala je bio malo drugaciji ... :wink:
 
@MilisaV
Opet gledas subjektivno. Ono sto je za tebe pakao ne mora da bude recimo i za sirijske izbeglice pod dzihadistima IS, ili za ljude u selima severne Nigerije gde hara sekta Boko Haram, ili za mnoga plemena sirom centralne Afrike gde vlada ebola, malarija, sida i koja nemaju ni pijacu vodu. O hrani da i ne govorimo. Ako bi Srbija njima ponudila recimo zivot u takvim uslovima prijavilo bi ih se na stotine. Pardon, na milione. Sad je pitanje sto rece neko da li se treba igrati stihijskim naseljavanjem bas takvog stanovnistva zarad brojnosti. Ne treba. Sta bi to donelo. Za takve ljude spas, a nama verovatno probleme. Ali u tom obliku i najruralnije selo bi zazivelo. Makar na neko vreme. Ako pricas o nasim mladim ljudima, onda da. Evidentno je da su nasi mladi prevazisli nekadasnji koncept zivljenja na selu. Selo vise nije punilac gradova, jer je prelivanje dovelo do toga da se brzim tempom nego sto je predvidjeno bilo isprazne sela. Pored nagle industrijalizacije, jedan od krivaca sto to praznjenje nije islo ravnomerno je forsiranje samo Beograda kao megapolisa. Ocigledno da je 2.sv.rat izazvao mnoge turbulencije i nagli priliv stanovnistva je doneo dalekosezne posledice. Umesto da smo razvijali 5,6 gradova sa tendencijom rasta od 500-800.hilj. dobili smo nakaze recimo poput Kaludjerice u svrhu toga sto je Beograd predstavljen kao jedini ozbiljni grad za zivot (jedini kompletan grad sa svim pratecim sadrzajima modernog doba). I onda je bolje nekome da zivi i na pola sata od Bga nego u centru Krusevca, Cacka, Zrenjanina, Sabca, Vranja...
 
Ako bi Srbija njima ponudila recimo zivot u takvim uslovima prijavilo bi ih se na stotine. Pardon, na milione.
Istina. Trebalo bi sagledati širu sliku kad je ova problematika u pitanju. Naime, ako pogledamo globalno broj ljudi na planeti je u velikom porastu. Samo u poslednjih 10 godina svetska populacija se uvećala za milijardu, pa nas danas ima 7 milijardi i ukoliko se ovaj trend nastavi, za nekoliko decenija doći će do totalne katastrofe pošto jednostavno neće biti dovoljno resursa da se prehrane svi ovi ljudi.
Prema tome, negativan prirodni priraštaj uopšte nije globalni problem. To je lokalni problem, a glavni problem je veliki broj ljudi. U ovom slučaju migracije ljudi su daleko bolje rešenje umesto pospešivanja još većeg prirodnog priraštaja.
Tako da problem sa nataliteta zapravo ne postoji, a to što u nekoj zemlji događa negativan prirodni priraštaj se može rešiti migracijom radne snage iz drugih delova sveta, ali tu se opet mora naći mera da se ne ode u neku drugu krajnost.
 
Dejan011":14edk46h je napisao(la):
Samo u poslednjih 10 godina svetska populacija se uvećala za milijardu, pa nas danas ima 7 milijardi i ukoliko se ovaj trend nastavi, za nekoliko decenija doći će do totalne katastrofe pošto jednostavno neće biti dovoljno resursa da se prehrane svi ovi ljudi.

Sa ovim se ne slazem. populacija od koja je na zemlji moze sasvim lepo da zivi sa postojecim resursima. Problem je neravnomerna raspodela sveukupnog bogatstva. `Zapadna civilizacija` je svoje bogatsvo stekla zahvaljujuci `prelivanju` iz ostatka sveta! Nekada robovi, pa kolonije, danas ekonomski kolonijalizam u kombinaciji sa psiholoskim ratom.
Da bi se debeli (medicinski gledano) amer ili evropljanin baskario u toplom stanu, letovao, zimovao i bacao tone hrane godisnje, deca u pola sveta moraju da gladuju i budu neuhranjena.

Dejan011":14edk46h je napisao(la):
To je lokalni problem, a glavni problem je veliki broj ljudi. U ovom slučaju migracije ljudi su daleko bolje rešenje umesto pospešivanja još većeg prirodnog priraštaja.
Tako da problem sa nataliteta zapravo ne postoji, a to što u nekoj zemlji događa negativan prirodni priraštaj se može rešiti migracijom radne snage iz drugih delova sveta, ali tu se opet mora naći mera da se ne ode u neku drugu krajnost.

Pa u pravu si ako gledas sa tog globalnog mundijalistickog stanovista. Meni konkretno je sasvim sve jedno dal ce nas za 50 godina u Srbiji biti 4 miliona, ili ce mi deca biti stranci u rodjenoj zemlji.
Nekako bi mi ipak bilo draze da je Nas autohtonih vise od doseljavanja bilo kog naroda, posebno tako intezivno, jer to povlaci da umesto tihe drustvene asimilacije imigranata, dodje do getoizacije, ili jos gore da se domicilno stanovnistvo `povuce` pred imigrantima.
Suvise smo mi mali da bi uzmali Ameriku , Kanadu i slicne za primer kojim trebamo ici.
 
Kad sam bio mali mama mi je govorila da pojedem sve iz tanjira jer deca u africi gladuju. Sad kad sam odrastao čujem sličnu analogiju.

To što negde vladaju ekstremističke grupe ne znači automatski da čovek treba da se pomiri sa sudbinom da živi u zabiti, jer eto nekima je još gore....

A deo o naseljavanju izbeglicama te iste zabiti ne bih komentarisao .....


Druga stvar. Nisu naši mladi prevazišli koncept življenja na selu. Taj koncept su prevazišli naši očevi i dedovi. Zato sad sela izumiru. Danas mladih ima u selu na prste da izbrojiš. Sve i da svi hocće da ostanu na selu nemaju nikakvih šansi da selo oživi...

Dalje, ne znam ko je određivao tempo pražnjenja gradova pa da možemo da tvrdimo da se neko selo brže ili sporije ispraznilo. Kad dođemo do toga možemo da nastavimo diskusiju i u tom smeru.


Dalje, nije drugi svetski rat izazvao turbulencije što se tiče migracija, nego ekonomska politika tog vremena. Dalje, takođe se ne bih složio da se nisu razvijali svi gradovi. Ne zaboravi da tadašnja država nije bila samo srbija. A u srbiji svi značajniji gradovi au se razvijali, možda be kao beograd, ali sigurno većim tempom nego do tada. Pomenuo bih samo užice, niš, kragujevac, trstenik....


Pomenuo bih još da i kaluđerica nije nastala zbog loše tadašnje politike, nego zbog loše politike od 90-tih pa na ovamo. Tako da nju ne bih uzimal kao reper za bilo šta.


Tadašnja generacija koja ae naseljavala iz sela u grad je napravila recimo novi beograd....
 
Milisave, tadasnje generacije su zavrsavale u gradu iz vise razloga, ali najvise zato sto je to bila strategija koju je izabrala drzava.
Nikad necu zaboraviti taksisutu koji nas je jednom vozio sa zeleznicke stanice i izjavio: "Tito mi uzeo koze, a dao mecku"
Vlast je za selo izabrala
Prvo kolektivu, a zatim i kombinate. Sa druge strane je bila industrijalizacija koja je ljudima prizala sansu da ipak budu samostalniji nego na selu.
Do toga bi , da se ne lazemo doslo i da nije bilo takve drzavne politike.
Problem nije sto su neka sela odumrla. Problem je sto odumiru nekada bogata pomoravska sela!
Sela sa relativno krupnim parcelama rodne zemlje, sela u pitomim krajevima, blizu velikih putnih pravaca, sela koja nisu daleko od varosica, ali i gradova. U okolini Pozarevca imate desetine sela, koja su 'na samrti'.
Kako i ne bi bila? Pa i sam Pozarevac se 'urusava'...
Krenimo ka sledecoj susednoj opstini. Zabari! Za plac... dugogodisnja nerazvijena opstina.
Kako selo u opstini zabari da ne odumire, ako od nekadasnjih firmi koje su poslovale na teritoriji opstine nije ostalo ni 5% ???
Kada je 2014. godine problematican prijem sva tri operatera mobilne telefonije ( GSM, ne 3G )?
I mislite da je to kraj?
Ne, nazalost nije. Odumiru nama i Bor, Zajecar, Pirot, Vranje, Leskovac, a nazalost i jedan od nekada vecih i perspektivnijih - Nis.

Kaludjerica?
Kakve 90-te?
Pa jos sredinom 80-tih je bila najvece 'divlje naselje' na balkanu. Danas je verovatno taj primat izgubila, sto zbog legalizacija, sto zbog masovne pojave divlje gradnje po celoj zemlji.
 
Kao bitnu stavku za prirast naveo sam pored životnog prostora i stavku ,, izobilje,,
a danas ona je tesno povezana sa radom tj. zaradom (čitaj radnim mestom)

Predpostavimo (hipotetički) da ce se sledeceg vikenda otvorti odjednom desetak fabrika sa po pet-deset hiljada radnika
Gde bi našli toliko dobro radno sposobnih i zdravih ljudi :roll:

Jedini izlaz bi bio uvoz radne snage :shock:
(vec vidjeno u naprednijim državama)

i uzevši i tu stavku
onda o kakvoj buducoj demografiji možemo da razmišljamo ? :mrgreen:
 
Vrh