@laki
Uopste nisam svojim postom pokusao da kazem kako ja gledam na gubitke ljudskih života u saobracajnim nesrecama kroz prizmu gubitka novca, vec kako to procenjuje EU po njenim nekim merilima. Ja sam samo to preneo, pomnozio i dosao do rezultata koji bi oni dobili. Ako si primetio, rekao sam da su to nemerljivi ljudski gubitci i ljudske tragedije, koje niko ne moze nadoknaditi. Ja bih voleo da smo 100 puta siromasniji, a da nas je u Srbiji 100 miliona, iako verujem da se 90% ljudi ovde ne bi slozilo sa tom mojom željom. Opet kazem da je moj licni stav da se ljudski zivot ne moze vrednovati. Sto se tice price o selu napisacu je kasnije, ako te zanima procitaj pri dnu posta.
@Borčanac
Sve pohvale za dokumentarac. I slažem se sa tobom da je normalno želeti porodicu i da je normalno to ne odlagati u sredovečnost. Iako se životni vek produžio, nažalost reproduktivni je ostao u istoj dobi, te stoga iako živimo do 80te,90te ne znači da decu treba da pravimo posle 40te,50te. To je ostalo nepromenjeno. E sad ostaje samo pitanje kako uskladiti sve sa tokovima modernog života. Ranije žene nisu studirale tako da je i bilo logično da se posle 19 udaju, a već u 20tim godinama i da rađaju.
@boca - ica, spatiotecte
Dobro bi bilo da do neželjenih trudnoća uopšte ne dolazi. To bi bilo poštenije prema životu. Nažalost dosta je maloletničkih abortusa, što je podatak o tome da podhitno treba ponovo vratiti seksualno ili reproduktivno obrazovanje u škole. Mladima je sve to interesantno. I ja nisam za osude. Mladost ludost, ali kontrola i edukacija donosi i radost. Problem je takođe što svi nabijaju glavu u pesak i što se u porodicama i u društvu ne govori dovoljno u tome. Podjednako i sa ženskom i sa muškom decom. Pubertet donosi raznorazna iskušenja za te mlade ljude a jedno od njih su i nesmotreni seksualni odnosi , koji zaista mogu da im promene živote na gore. Nemoralno je tražiti od devojčice od 15-16 godina da svoj život na neki način prekine i podredi ga rađanju, ali je jako moralno usaditi joj u glavu ,da do neželjenih posledica ne sme da dođe. Isto tako je i sa dečacima u toj dobi. Za sve starije kojima se to desi, uvek sebi pravdam odsustvom inteligencije i etike. Mada za to nema opravdanja.
Odnos prema buducim narastajima je i odnos prema onima koji su dali zivote da bi mi uopste postojali. slazem se sa mnogima od vas a opet se i ne slazem sa samim sobom. Gledah veceras ovaj dokumentarac "Xeroj 1914". Razmišljam o tome nekad da su oni i u najtežim uslovima ratova gajili dosta dece. Čak kako čuh večeras podatak da je prosečan srpski vojnik u I svetskom ratu je imao 27 godina i troje dece kod kuće. Da su znali za koja pokoljenja ratuju, verovatno bi dobro razmislili da li da idu u rat. Ali njihovo vreme to pitanje nije postavljalo. Kada mislim o emigrantima, opet ih ne osudjujem ali i razmisljam koliko se krvi prolilo da bi se stvorio taj san o drzavnosti jednog naroda. Naš Beograd je u nekim drugim okolnostima mogao biti svačiji . I Ugarski, i hrvatski, bugarski. Na kraju njega su uzeli oni najači, najsposobniji. 1/3 naroda izgine u Velikom ratu, a onda neki njegovi potomci 100 godina kasnije tek tako odu na Novi Zeland i uruse nesto stvarano hiljadama godina, izvojevano sa stotinama vojski koji su protutnjali ne bi li ostavili svoj trag, zaposeli ovu zemlju , koju su nam nasi preci izvojevali. Da su znali, da nam danas ne trebaju Trgovište, Brza palanka, Srpska Crnja...pitam se sta bi uradili. Verovatno isto. Ovo nije njihova sramota. To govori o nama u proseku. Pokoljenjima. Ne bih da zagađujem ovo lepo mesto slikama iz raznoraznih noćnih provoda, ali kad vidim horde domaćih klaberki i splavaruša, mladih i napucanih krimi momaka, antisrpski-nastrojenih nekih nevladinih jurišnika, pijanu rulju koja prebija nekog od 70 godina, novokompanu muziku i lak moral koji im teče venama i pokušam da ih dovedem u bilo kakvu vezu sa narodom koji je skoro čitav izginuo od Kosovskog boja pa sve do Breganlice, Cera, Kolubare, Sremskog fronta, bojim se da ne mogu baš da nađem neku vezu.
E sad priča o SELU i depopulizaciji određenih regija. Pričao sam sa Milanom Popovićem u međuvrenu od postavljanja ove teme. On je autor putopisa "Zadnja kuća Srbija". Kroz taj istraživački poduhvat on je prošao skoro sve granične obode Srbije koji su i najugruženiji znajući da se nijedan veći grad osim Subotice i ne nalazi na njenim granicama. Nekada je planski dolazilo do naseljavanja krajini, pa su tako naseljavani, Negotinska krajna, Vojvodina, Jug Srbije, Kosovo i Metohija. Više se o tom planskom naseljavanju ne razmišlja. PO njegovim rečima, pričajući sa ljudima sa kojima je radio serijal (ljudi iz geografskog instituta Jovan Cvijić, demografskog centra geografskog fakulteta, Republičkog zavoda za statistiku, određenih ministarstava, ekonomskog instituta, geopolitičkog instituta za evropske studije, nekim evropskim organizacijama koje prate demografiju cele evrope pa i Balkana) i ima jednu tužnu vest za nas sve koji smo i razmišljali o selu. Kazao mi je da je borba za raštrkana sela u kojima su uglavnom staračka domaćinstva i sva ostala sela manja od 4.000 stanovnika izgubljena. Po stavu države ona su "puštena niz vodu" i živeće dok u njima ima ljudi. neće biti ponovo naseljavana. Ušorena sela po Vojvodini je moguće opet naseliti pogotovo ona u Banatu ali samo ona koja se nalaze na glavnim pravcima i koja mogu imati tendenciju prerastanja u varošice. Znači glavna borba će se voditi za najveća sela i varoši kao i za prestanak osipanja i malih gradova. Pitao sam ga vezano za plan sjedinjenja određenih gradića u većih (po meni odličan plan Palme da spoji Jagodinu, Ćupriju i Paraćin u jedan grad) , ali mi je rekao da takvi planovi nikad nisu naišli na političku volju. Poenta će biti nagovoriti mlade ljude da žive u malim gradovima, varošima, koji imaju sve što im je potrebno (kafiće, restorane, bioskop, sportske terene, ambulante...) a da ako se bave poljoprivredom idu na farme, zasade, oranice koje će biti u neposrednoj blizini. Evo da navedem i neke njegove reči da se natalitet ne dobija parama i da najsiromašniji imaju u svetu najviše dece. Znači, kroz školu se mora stvarati nova generacija koja voli rađanje. Rekao mi e da je država svesna da će u nekoj budućnosti broj stanovnika u Srbiji spasti na oko 5+miliona, ali da je strategija da će tada nacija biti podmladjena samim tim što će izumreti generacija bebi buma (posleratne generacije). Smatra se da će prosek godina iznositi izmedju 33g. u najboljem slučaju do nekih projekcija od 36g. Trenutna prosečna starost je se popela do 42.g i to je najviša prosečna starost koju smo ikada imali. Kaže da je strategija države da ubedi mlade ljude da vole radjanje i život. Ako se to postigne, ljudi će opet želeti više dece. Do tada niko ih na to ne može naterati.
Ovim putem samo želim i da s zahvalim ZaziBg sa kojim sam osmislio pilot projekat vezano za predlog demografskog oporavka, koji smo poslali na jednu po nama relevantnu adresu, kao i Igoru koji je dao podršku za otvaranje ove teme. Takođe hvala i svima koji učestvujete u diskusiji, jer smatram da kompletan urbanizam kojim se ovde najviše bavimo i nema nekog smisla ukoliko nije na duge staze kao neprekidan proces viševekovnog napretka, izgradnje i planiranja.
